joj porodjaj ... koliko mi je drago da je sve proslo ok toliko je bio mucan deo...
sve je bilo ok kada sam otisla, primili me odmah, otvorena sam bila 4 prsta,taman kada sam zavrsila sa pripremom poceli su bolovi, dobila sam epidural, bolovi prestali i posto se naredna 4 h nisam otvorila uopste dali mi nezaobilaznu stimulaciju,kada su poceli naponi iskljucili epidural tako da sam fazu mesanja i same napone osetila u punoj snazi i tu je pocela agonija jer dr koja je dosla u smenu nije obratila paznju na velicinu bebe i karlicne mere itd, sto je babica odmah primetila, kada je uzimala mere i konstatovala da je vrlo moguce da ce porodja biti carskim rezom ili da ce biti malo napeto.. tako nekako... ne znam sta se tu desilo, uglavnom bebu sam uzasno tesko izbacila uz dokotrku koja me je optuzivala da cu ubiti sopstveno dete, da se igram sa zivotom deteta, da ne guram dovoljno, babica joj kaze da se stvarno napinjem ali da nesto zapinje, dr insistira na tome da se ja igram, da se salim itd... nikada gori osecaj za mene u svakom slucaju, stvarno se jesam napinjala iz petnih zila i radila apsloutno sve kako su i rekli ali su mi njene optuzbe samo odmogle...kada je beba konacno izasla dr je stala zapanjena i pocela da se cudi da ne moze da veruje da je "tolika beba izasla iz tako sitne zene", pocela da se izvinjava, dok me je usivala, posto sam se uz seckanje i pocepala, kao " sin vas je bas namucio, ali oprosticete mu, a oprostocete i meni"... mogla sam da je zgromim u tom trenutku, umesto toga kada su mi dali bebu ja sam pocela da ridam kao nikada, zacenila se od plakanja i straha i odvratnog osecaja koji mi je nabila...
ali kao sto vec rekoh bitno da je sve ok, da je beba dobro, da se sve zavrsilo kako treba i da ide dalje svojim tokom...
)
