Gost naše najnovije emisije bila je advokat Jelena Pavlović.
Preporučujemo vam da pogledate najnoviji intervju o kulminaciji katastrofalne politike režima SNS.
Autor i voditelj Vuk Rosandić
Dolazi ti cela Srbija na kuću 28.juna!! Jelena Pavlović 19.06.2025 X33
Хроника
Професор Слободан Комазец: Задуженост Србије је скоро 108 милијарди евра, нисмо „економски тигар“ него патуљак
четвртак, 19. јун 2025.
Економиста проф. др Слободан Комазец изјавио је данас да је задуженост Србије достигла скоро 108 милијарди евра.
Комазец је агенцији Бета казао да систем ствара високо зависну, презадужену, неспособну за сопствени развој привреду, дубоко социјално раслојено друштво и готово колонијални положај према страном финансијском капиталу.
„Привреда и држава преживљавају у бројним друштвеним деформацијама: непотизам, клијентелизам, масовни лоповлук, криминалне афере злоупотребе, пљачке, уз одлив националног богатства у инострнство, распродаја ресурса, колонијални финансијски положај, убијање реалне националне економије и нестајање становништва. Превладава систем послушних, награђивање и напредовање неспособних партијских кадрова, а критички оријентисани су скрајнути. Негативна селекција и послушништво доминирају“, оценио је професор.
Он је навео да спољни дуг јавног сектора износи 29 милијарди евра, а унутрашњи 12,2 милијарде евра.
Додао је да су предузећа задужена у иностранству 18,3 милијарде евра, а код банака у земљи користе 14,3 милијарди евра.
„Становништво код банака у земљи користи 12,6 милијарди евра. Држава је предузетницима у систему ПДВ дужна четри милијарде евра на име повраћаја пореза, а доспеле издате гаранције државе износе 1,1 милијарду. Огромне су и доспеле камате на дугове, дугови у систему страних директних инвестиција који износе 10,8 милијарди евра, као и невраћене одузете пензије у склопу фискалне консолидације 820 милиона евра“, навео је Комазец.
Према његовим речима, национална економија улази у фазу ниских стопа раста и све већег терета спољних дугова.
„Оптимизам власти се у јавности шири и очекује подршка јавности, а све је у сенци великих дефицита и доспелих обавеза који гуше привреду и ограничавају будући развој. Отворен је пут у нарастање елемената банкротиране економије“, нагласио је.
Комазец је оценио да извоз не може бити полуга развоја, јер се од 15 највећих извозника из земље њих 13 односи на стране корпорације.
„Доминира извоз сировина. Сви ефекти ове производње и извоза се одливају у иностранство, ефекта на домаћу привреду и развој нема. Дакле, извоз није покретачка снага развоја националне привреде“, казао је и истакао да је домаћа привреда постала тотално зависна од увоза робе, капитала и радне снаге.
„Не постоји никаква стимулативна извозна политика, док је увоз стимулисан монетарном, фискалном и спољнотрговинском политиком. Држава улази у висок спољнотрговински дефицит, који се из године у годину повећава. Тако је у 2022. достигао око 12,4 милијарде евра, што је до сада незапамћено високо. У периоду 2012 – 2025. дефицит спољне трговине је достигао 92 милијарде евра, док је прираст бруто производа у истом периоду 46 милијарди, а стране директне инвестиције 40 милијарди. Ради се о изразито неефикасној привреди, али и употреби робног увоза и страних инвестиција“, објаснио је професор.
Коментаришући изјаву председника Александра Вучића да у Србији никада ништа не би било изграђено да су се за пројекте радиле економске студије оправданости, Комазец је рекао да се инвестициона политика не може водити без студија оправданости инвестиције и ефеката инвестиције.
„Узмимо за пример фудбалске стадионе у Лесковцу, Лозници, Зајечару, Београду. Ова три стадиона су остварила губитак у 2024. години од 100 милиона евра. Губитак у следећим годинама ће бити знатно већи. Стадион у Сурчину је стварно непотребан, а биће и нерентабилна инвестиција“, казао је.
„Ми с оваквим концептом развоја и погрешном макроекономском политиком смо постали не тигар, већ патуљак који прати друге и заостаје за државама у региону. Нема стратегије, нема визије развоја, нема процене токова куда иде свет – да се брод који се насукао одведе у мирније воде, да нам се аквивирају привредни мотори (фактори развоја) за брже покретање економије и висок привредни раст више на домаћим факторима развоја. Не може се овако водити економија у време веома турбулентних кретања у свету. То је губитничка и кризна политика, а не развојна. Ми немамо ни економску, финансијску ни политичку стратегију развоја“, закључио је професор Комазец.
(Бета)
