Ауторска
Ову нашу милу Србијицу већ четири мјесеца и кусур потреса обојена револуција у покушају. Повод, или изговор, трагедија у Новом Саду када је петнаест душа, невиних душа, изгубило живот. Који су узроци, мотиви, прави разлози и циљеви, знају они који су пројектоивали ово "дешавање студентарије“,
Млади људи су по прирoди револуционари, идеалисти који вјерују у бољи и праведнији свијет, са мањом подјелом на повлаштене и потлачене. Док са одрастањем и сазријевањем не схвате да је свијет замршенијја заје.банциуја него ли су они у својој инфантилности вјеровали.
Покренути младе људе није лако, окидач може бити неки догађај, трагедија, не бјеше пуно догађаја, трагедија који нису покренули стихију бунта. Трагедија у Новом Саду јесте. Ту ће наивни људи вјеровати да то бјеше спонтана реакција. Но "дешавање народа" које је прерасло у блокаде установа које су добро свих, саобраћајница, мостова, нам казују да у позадини постоји добро разрађен план оних који нашем народу не мисле добро, а младалачка енергија и занос, тежња правичнијем и одговорнијем амбијенту је само гориво које пројектанти ове обојене револуције у покушају користе зарад својих кварних циљева. И то је тако, ако неко вјерује да није, безнадежно је наиван.
Ту се од почетка инзистира на лажној мантри, да су ово „мирни протести“. Не ово нису ни мирни ни само протести, него блокаде, и то установа које су добро свих, школа, факултета, блокада саобраћајница. Како блокаде саобраћајница, спречавање кретања возила и људи, блокаде установа могу бити мирни протести? Блокаде, када кренете паралисати живот, загорчавати живот другима, су увијек и једино вид насиља.
Имали смо и ту епизоду (на притисак тастера од стране наручиоца наравно) блокаде зграде РТС-а. Окидач бјеше јер је водитељка Бојана Млађеновић руљу назвала руљом. Стварно одакле јој право да руљу назове руљом.
Није спорно, људе који протестују, изражавају своје незадовољство, који указују на аномалије, неправду, били или не у праву, слагали се са њиховим разлозима или не, били грлатији или тиши, недопустиво је и нико нема право назвати их руљом.
И исто тако оне који блокирају установе које су добро свих, који умјесто тротоара заузимају коловозне траке и онемогућују саобраћај, они који зарад својих хирова или зарад циљева коловођа паралишу и загорчавају живот свих других, који ће неистомишљеницима (студентима у парку) слати најпогрдније поруке, оне који под заштитом чопора испољују агресију (шутирање и лупање аутомобила), простаклук, примитивизам, погрешно је назвати било како другачије него руљом. И то јесте одговарајући термин.
Прошао је и јучерашњи дан, због којег су многи стрепили да се не догоди нешто рђаво. Имајући у виду бројност, огромно мноштво људи, енергију коју то носи, прошло је добро. Осим што је претходну ноћ повећа група радикалних блокадера дивљала у намјери да нападну студенте у пионирском парку које су засули топовским ударима и каменицама те превртали, уништавали тракторе и другу имовину која бјеше ту постављена.
Но и оваква дешавања, не иду увијек по плану хијена које су их пројектовале. И то је оно што ме у тим дешавањима радује, што на тим скуповима студената и уопште српске омладине кроз ова дешавања која потресају нама драгу Србију, видим бројне српске заставе, што и поред покушаја неких уљеза да дају другу димензију, итекако провејава родољубиви набој.
Видјећемо наставак ове приче. Ако ова дешавања помогну да кривци и одговорни за пад надстрешнице буду процесуирани, ако помогну већој одговорности код чињења, да институције боље раде свој посао, добро и јест.
Видјећемо и колико ће нама драга Србијица из свега овог изаћи рањена, какве ће ломове претрпити. Иако су намјере оних који су покренули дешавања другачије, ствари се знају изокренути, могуће све ово помогне оздрављењу нације.
