Ovo ne znam kako bih komentarisao - ali sad ce SNS ovci u propagandne svrhe da dokazuju kako iza izdaje Kosova stoji neki dogovor Nikolica i Vucica sa Putinom .....
...
a koliko ce tek novine pod kontrolom Vucica o ovome da trube - narocito dok ne prodje petak .... ....
... оправдан страх...
а можда му Путин и заврне уши па све изађе на добро...
Ево шта о свему мисли Јелена Гускова, наш човек:
Споразум о Косову: узалудна жртва Србије?
др Јелена Гускова
24.04.2013, 16:41
http://serbian.ruvr.ru/2013_04_24/Sporazum-o-Kosovu-uzaludna-zhrtva-Srbije/
19. априла премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи завршили су преговарачки процес, сложили су се са текстом Споразума о нормализацији односа и кренули кући да убеђују народ у исправност донете одлуке. Да резимирамо неке резултате.
Од октобра 2012. године до априла 2013. године одржано је 9 рунди преговора. Оне су текле под руководством ЕУ, а модератор је била Врховни представник ЕУ за иностране послове и политику безбедности Кетрин Ештон. Као предтавници страна иступили су премијери: Србије – Ивица Дачић и српске Аутономне покрајине Косово која је прогласила независност 2008. године Хашим Тачи. У октобру и новембру сусрети су били кратки, покретана су питања повратка избеглица актуална за Србе, очување имовине, заштита споменика културе. Ипак већ у децембру вратило се озбиљним питањима која је договарала, али није потписала претходна власт: границе Косова, гранични прелази, стварање јединствене царинске зоне и царинске таксе на Косову, отварање „канцеларије за везе“ у Београду и Приштини, параметри присуства Косова на међународним форумима, узајамно признање универзитетских диплома и личних докумената, укидање трговинског ембарга. Албанци, схватајући да ради датума почетка преговора са ЕУ Београд је спреман да уступи много, захтевали су пристанак да се Косову да место у УН. Српска страна је уступила у свему, али никако није могла да стави на дневни ред питање формирања Заједнице српских општина, како би се осигурала безбедност српског становништва како на северу покрајине, тако и у другим регионима. Хашим Тачи оштро је иступао против било какве српске аутономије у покрајини, позивајући се на Републику Српску у Босни и Херцеговини: њега је хватао страх од могућег јачања српских општина и њиховог непотчињавања косовском поретку.
Коначно, 19. априла из Брисела је стигла вест: Албанци су се одлучили на уступке, Споразум је усаглађен, обе стране су га одобриле. Мада у Србији сви су били уверени да се Дачић неће успротивити и да ће сигурно потписати Споразум, коначна варијанта је изазвала потпуно неприхватање код већине становништва. Истог дана на улице су изашле патриотске омладинске организације у Београду, наредних дана у другим градовима. На Косову Срби су митинговали свих дана, надајући се да ће њихово мишљење заинтерсовати престоницу пре него што се буде доносила одлука у влади и Скупштини.
Премијер Ивица Дачић и министар одбране Александар Вучић упорно су бранили своје позиције. Главна Вучићева теза је гласила: нисмо признали Косово и никада то нећемо учинити. А Дачић је уверавао у то да је у сложеним условима пошло за руком да се извуче максимум за Србе на Косову, називајући оно што се десило великим историјским догађајем. Занимљиву анкету је спровео лист Блиц. Питање је било постављено тако лукаво да не уплаши власт: да ли је за наше преговараче прихватљив споразум са Приштином? Одговор такође није био наиван: 56% је одговорило: да, али не би требало да буде. Значи, више од половине анкетираних није задовољно садржајем документа који су одобриле власти. Албанци су такође незадовољни. Део њих протествује, оптужујући премијера за то да је на Косову направио другу Босну, поделивши земљу на два дела по етничком принципу.
Окренимо се тексту Споразума. Он се састоји од 15 тачака и тиче се искључиво положаја Срба на северу Косова. Срби су постигли формирање Асоцијације/ Заједнице српских општина тамо где они чине већину. Унутрашњи живот ове формације ће бити регулисан Статутом, она не може да се распусти без одлуке српских општина. Заједница ће имати председника, заменика, скупштину и веће. За ову тачку важно је Дачићево објашњење: институције Заједнице ће се налазити у Митровици, имаће „своју имовину, рачун, парламент, председника, заменика председника и веће као и неки вид владе“. Значи, не владу, већ нешто слично. У тексту се не говори о месту где ће се налазити указани органи и о влади, никао се не прецизирају питања рачуна. Живот општина ће регулисати косовски закони, а Заједница ће управљати питањима економског развоја, образовања, здравства, животне средине.
У тексту се истиче да Заједници могу да буду предата и друга овлашћења од стране централне власти.
Одмах се поставља питање колико се може уздати у косовске власти? Са сигурношћу се може рећи да Албанци не само да неће пристати на нове уступке, већ ће се трудити да не поштују споразум. Заједница српских општина ће бити заступљена у косовским структурама, али само у саветодавним органима.
наставља се
- - - - - - - - - -
наставак
У тачки 9 Споразума је одређено да ће наставити да постоји јединствена косовска полиција, и полиција српских општина ће бити потпуно интегрисана у њене структуре, плату ће добијати из Приштине. Истина, командир полиције ће се именовати из редова Срба, а састав полиције треба да одражава етнисчки састав општине. то значи да када отворе границе српских општина, тамо ће покуљати Албанци, значи, полиција ће се састојати и од Срба и од Албанаца.
Командир полиције српских оштина у потпуности се потчињава косовским органима власти.
Правосуђе ће бити интегрисано у косовски правни систем и деловаће по албанаским законима. Истина, у Приштини у Апелационом суду планирно је да се формира „панел“, где ће већина судија бити Срби. Они ће се бавити правним питањима у Заједници. У Митровици се планира да се отвори одељење Апелационог суда.
Новинари истичу да се Хашим Тачи одлучио на уступке поводом формирања Заједнице српских општина само зато што је Србија обећала да се неће противити месту Косова у УН. Ипак у тексту Споразума (тачка 14) стоји да ни једна страна неће блокирати, и неће одстицати друге да саботирају прогрес обе стране приликом ступања у ЕУ.
Први избори у Заједници српских општина треба да буду спроведени већ 2013. године по косовским законима и уз подршку ОЕБС-а. Примена Споразума ће бити договорена специјалним планом до 26. априла. Садржај Споразума се тиме ограничава.
Мада власти Србије убеђују оне које сумњају да је Споразум коначан и не подлеже расправи, новинари пишу о томе да тачке 9 (о полицији) и 14 (о месту у ЕУ) до сада нису усаглашене до краја. А то значи да могу да буду измењене не у корист Срба.
Ако се оцењује текст Споразума са тачке гледишта нивоа аутономије за националну мањину у независној држави, у том случају статус се чини крајње низак. Ако се говори о заштићености српског становништва, безбедности његове имовине, споменика културе, и ово питање може да се сматра до краја нерешеним.
Законодавство Косова не гарантује безбедност мањинама, а полиција, потпуно интегрисана у косовски систем безбедности, чак делимично са српским полицајцима, биће дужна да спроводи вољу албанских начелника.
По нама, Споразум треба оцењивати по другим параметрима. Важно је схватити да ли одражава његов садржај споразум са независном државом или са аутономном покрајиом у саставу Србије, чак ако се реч „независност“ у тексту не помиње? Све наведене тачке споразума са приштинским властима максимално су приближиле Косово независности, а Споразум од 19. априла сасвим је уклонио присуство Србије на Косову, чак у општинама са већинским српским становништвом. Данас више нико не може да каже да је Косово српска територија. Србија није оставила никакве полуге да утиче на унутрашњи живот Косова и чак северних српских територија, да управља или нешто да предузима на територији Косова и Метохије, мада оно и даље формално остаје Аутономна покрајина у саставу Србије. Косову недостаје само место у УН, али изгледа да је Београд спреман да попусти и по том питању.
Велику подршку руководству Србије су изразили разичити представници европских структура и међународних организација: Европски комесар за питања проширења Штефан Филе, генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расумунсен, шеф Европског савета Херман ван Ромпеј, Генерални секретар УН Бан Ки Мун, министар иностраних послова Немачке Гидо Вестереле, државни секретар САД Џон Кери и други.
Унутар земље нема јединства: неслагање са Споразумом су изразили парламентарна и ванпарламентарна опозиција. Протествовале су Двери Српске, извеле на улице своје присталице и отворено назвале Дачића издајником. Председник Демократске стране Србије Војислав Коштуница је изјавио да је власт издала државне и националне интересе и такође позвао своје присталице да изађу на митинг протеста. Оштро су против споразума иступили радикали. Синод СПЦ је осудио Споразум, сматрајући да он фактички признаје постојање државне власти на КиМ, незавсне од Београда.
Али
најважније је што су против Споразума иступили Срби са Косова. Негативну оцену су изразили званични српски органи власти у Косовској Митровици, изјавивши да сакупљају потписе за спровођење референдума. По њиховом мишљењу, нико нема права да потписује споразум о формирању институција непризнате државе на делу територије Србије. Срби су одлучни да не поштују потписани споразум, позивају све Србе да спроведу референдум.
Шта да ти радим кад се крећеш у друштву сумњивих особа, па онда своје утиске преносиш овде - ал то нема везе са овом темом. 
А колико је новца у буџет Русије може подићи ! 
