Новинар: Какав је одговор Цркве на социјалне проблеме, који су, како мислимо, исти са проблемима у Србији? Знамо да има много богатих, неправедно богатих, а са друге стране – много сиромашних људи. Човек је не само душа, већ и тело, и како помагати сиромашнима? Није ли мисионарско дело ако обратимо неког богаташа и убедимо га да помогне сиромашнима?
Отац Данил: Наравно, сваки свештеник се сусреће и са веома богатим и веома сиромашним људима. И заиста, мисија Црква се састоји, између осталог, и у социјалној помоћи. У Москви постоји болница, која је у поседу Цркве, уз помоћ и богатих. У Русији има неколико десетина православних дечијих домова. Црква брине о болницама – у Москви о свим болницама. У то у многоме захваљујући московском свештенику, оцу Аркадију Шатову, многи богати помажу сиромасима. Постоје читави програми за такву помоћ. Сем тога о свим старачким домовима такође брине и Црква. Многи наши волонтери иду до сиромашних. И наравно, Црква се активно супротставља неправди која се догађа у друштву. И Свјатејши Патријарх Алексеј, и Свјатејши патријарх Кирил не једном су иступали са молбама богатима да подрже сиромахе. И њихов призив је био услишан. Као резултат, захваљујући Цркви многи људи добијају и помоћ, неопходну за тело.
Новинар: преда мном је књига оца Данила Сисојева, која се зове „Инструкција за бесмртне, или шта чинити, ако сте ипак умрли?“ Реците нам оче, какве су то инструкције?
Отац Данил: Православна Црква зна не само да је човекова душа бесмртна, већ зна како се одвија смрт, како се правилно припремати за смрт, и шта се догађа након смрти. Мислим да треба почети са тиме - како се припремати за смрт. Ми сви знамо да ћемо умрети – сутра можда. И важно нам је да имамо место где ћемо поћи, да би имали дом иза гроба. Тај дом градимо својим добрим делима. Уз помоћ милостиње ми преносимо тамо ризницу. Када се дружимо са људима, када их молимо за молитве, и тим више, када их обраћамо у православље, имамо те људе за заштитнике на том путу. Наравно, свако дело морамо да чинимо у име Христово, иначе неће имати никакву цену. Али при томе се треба трудити да би нам наши ближњи помогли када будемо умрли.
Посебно је важно да би нам наши рођаци позвали свештеника пред смрт. Јер често бива да људи умиру, а рођаци чак ни не зову свештеника, да би их исповедили и причестили, и људи без припреме улазе у вечност. Зато саветујем да у тестамент унесу овакву ставку: „Ако ми наследници нису позвали свештеника пред смрт, неће добити никакво наслеђе.“
И када човек умире, сусреће се са ангелима. Ангели Божији помажу човеку а демони га нападају и плаше. Пре две недеље исповедао сам умирућег и видео како га демони нападају. То није шала, то је заиста тако. Само Православна вера и сила Часног Крста а посебно Свето Причешће могу да заштите таквог човека. Зато ако на вас након смрти нападају демони, прекрстите се, реците: „Господе Исусе помози!“ Посебно призивајте Пречисту Богородицу. Она брзо штити од демона. И затим, након смрти, дижите се ка небесима, не брините се о земљи, брзо бежите Богу, јер вас тада демони неће моћи напасти. На митарствима демони задржавају оне који су привезани земљи. Оне који исувише мисле о земном. Ако је човек стремио Богу цео свој живот, он неће ни приметити те нападе. Али сетите се да ће вас демони обмањивати уз помоћ греха сујете. Како су Макарију Великом, када се подизао, демони говорили: „Победио си нас“ Победио си нас!“ Али он је одговарао: „Још нисам“ – и тек када је ушао на врата раја, он је рекао: „Сада сам вас победио силом Исуса Христа:“ тако исто и ми раније треба да се припремамо и да себе тако усмеримо да се не би хвалисали и да не би били ухваћени тамо. Када дођете у рај – а ја би желео да сви наши слушаоци дођу у рај – идите до љубљених Светитеља. Зато се још на земљи спријатељите са њима, са Светим Савом, са Светом Петком, са Светим Николајем – у том случају сви они ће вас, може бити и чак сусрести након смрти. А затим када се поклоните Богу, Господ ће вас послати да погледа пакао. Јер ми често мислимо да је грех пријатан и сладак, а Господ говори: погледај чиме ће се он завршити. Зато се Црква појачано моли за људе током 40 дана након смрти. Зато што се у то време догађа последње испитивање душе. Ближњи овде могу помоћи и милостињом и читањем Псалтира – мислим да сви наши слушаоци већ знају то, али није на одмет да то поновимо. Неки наши ближњи поступају неправилно: они исувише новца троше на гозбе, на помињања, а боље би било да та средства поделимо сиромасима, и они би се молили за нас. Посебно ће наравно, да се моле за нас они које смо привели у Православље. Например, они бивши муслимани, римокатолици, протестанти, који су постали православни захваљујући вама – сви они ће се молити за вас. И Ангели ће нас на крилима подићи. Памтите да је живот – школа, а рај – универзитет. А истински живот ће почети након Страшног Суда. Зато се надам да ћемо се добро припремити за то да вечно живимо у радости.
Новинар: А како је могуће заслужити рај?
Рај је за нас заслужио Исус Христос. Без крсне смрти Спаситеља сви ми би пошли у пакао. Тако сви некрштени и сада иду у пакао, јер нису добили помоћ од Крста Господњег. Ми добијамо спасење као дар, кроз крштење, али себи усвајамо спасење, то јест, чинимо га својим, кроз добра дела. А силу за добра дела нам даје Свето Причешће, које морамо да примамо што је могуће чешће, не чешће од једном дневно, не ређе од једном месечно.
Новинар: Хвала Вам за ове инструкције за бесмртност, а сада би желела да поставим питање господину Максимову о значају и неопходности мисионарске делатности у свету.
Јури Максимов: желео бих да почнем са малом причом из древног Житија Светог Апостола Томе. У њему се говори да када су апостоли бацали жреб, у коју земљу ићи, Апостол Томи је допала – Индија. Он је био веома огорчен и говорио је: „Господе где год желиш, само не у Индију“. Он никако није желео да крене у толико далеку и туђу земљу да тамо проповеда Реч Божију. Тада се Господ Исус Христос јавио капетану брода који је путовао за Индију и рекао: „Продајем ти Свог слугу, кога зову Тома“. Тај капетан је нашао Апостола и питао: „Да ли си ти слуга Исуса Христа?“. Овај је одговорио: „Да.“ Тада му је он рекао: „Твој Господар те је продао мени, полази за мном.“ И Апостол Тома је морао да пође и као слуга капетана, оде у Индију. На тај начин, и против своје воље нашавши се у Индији, почео је да проповеда и заволео је те људе, и обратио Христу многе душе.
Ова прича се преклапа са најновијом историјом Православне Цркве. У првих хиљаду година она је имала много мисија, али у последњим вековима православни хришћани су веома мало проповедали или скоро да нису проповедали. У 19 веку су постојали чак и богослови, који су писали да тобож православни и не треба да проповедају никоме. И погледајте шта је Господ учинио у 20 веку: за апсолутно све Православне Цркве Он је створио такве услове, да смо били принуђени да кренемо у друге зеље. И Руси, и Срби, и Румуни, Бугари, и Грци, и Грузини, и Православни Арапи – сви као последица ових или оних трагедија и потреса у домовини били су принуђени да се расеју по планети. На тај начин, Господ је са нама поступио исто као и са Апостолом Томом.
Заиста, сви сте слушали како сада, у наше дане, српски свештеници у Јужној Африци проповедају локалном становништву. Тамо је било тако уређено да су белци живели одвојено од црнаца, па су се чак и православни белци бојали да иду у црначке квартове. А српски свештеници се нису бојали и ишли су у школе, где су учила црна деца, говорили им о Православљу, и кроз пола године, цела школа је постала Православна, и то званично, директор је донео такво решење, подржано од деце и родитеља. То је велико дело, које показује да је мисија могућа.
Познато је да данас многи људи осећају депресивност, тескобу, разочарење у живот, његову бесмисленост – а то је зато што не испуњавамо заповести Божије. Зато се сила Божија и радост Божија не сливају у нас. Али када почнемо да испуњавамо заповести Божије, од којих је једна – да проповедамо Јеванђеље, одан ће огромна духовна радост и одушевљење да дођу до нас. Свако то може да провери на сопственом искуству – ако проповеда не ради себе, не ради своје сујете, већ ради Господа Исуса Христа, какву ће то радост донети.
Новинар: Са овим предивним позивом ми ћемо завршити разговор са нашим драгим гостима, од којих је први – писац, мисионар, свештеник Данил Сисојев, а други – господин Јури Максимов, предавач Московске Духовне Академије.
http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=882