Кроатизација Срба

  • Začetnik teme Začetnik teme banya
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Нађи ми Руса или Бугарина који се зове или се звао Вигањ? Вигањ је средњовековно српско народно име изведено од речи словенског порекла, јер ако ниси знао српски језик спада у ширу заједницу словенских језика.
По твојој логици српска али ни бугарака народна имена уопште не постоје, јер их све можемо прогласити словенским. Ја могу рећи да Десислава и Румен нису бугарска него словенска имена, без обзира што постоје искључиво код Бугара а нема их код других словенских народа. Бугарска имена заправо не постоје по твој циганској логици, изузев неколико протобугарских типа Крум, Аспарух, Тервел итд.
Дакле, колико је људи по имену Вигањ написало споменике који су дошли до нас? један, два? На основу којих доказа тврдиш да је ово старо српско име?
 
Хрвати кад не могу нешто прогласити етнички хрватским, онда се грчевито боре да "докажу" да је то католичко. Воде се накарадном логиком да је католичко = хрватско.
Кочерин се налази у Немањићком Захумљу, који црни католици у Захумљу у 14-ом веку. У Немањићкој Србији чији саставни део је било Захумље католика је било само у приморју и они су углавном били Срби, и око рударских центара (Саси и дубровачки колонисти).

Pogledajte prilog 994408

Meni su smešne obe te igre. Imali smo i Jovu Bajića koju stranicu ranije, koji se bukvalno vodi rezonovanjem pravoslavac=Srbin.

Zato pitam da analiziramo sve izvore i da vidimo u kojoj je meri moguće razlučiti odgovarajuću hrišćansku denominaciju.

Primera radi, dosta je teže razlikovati krstjane od pravoslavaca, jer su oni bili njima značajno bliži nego rimokatolicima. Tako da u nekim slučajevima postoje različita tumačenja i teško je reći radi li se o krstjaninu il' pravoslavnome... 🤔
 
Poslednja izmena:
Дакле, колико је људи по имену Вигањ написало споменике који су дошли до нас? један, два? На основу којих доказа тврдиш да је ово старо српско име?
Ти са таквим ставом деградираш свој народ. По твојој логици Десислава и Румен нису бугарска него словенска имена! За мене и за сваког нормалног Десислава и Румен су бугарска имена.

О презимену Вигњевић (које је настало од имена Вигањ) из књиге Српска Презимена од Мирослава Нишкановића:
Вигњевића највише има, у ствари било их је до скора, у крајишким крајевима. Презиме су добили по родоначелнику који се звао Вигањ. Вигањ је реч ковачке терминологије. Лично име Вигањ одавно је изобичајено, а посведочено је у документима од 15-ог века у Конавлима, Босни, Херцеговини. Презиме Вигњевић налазимо у 15-ом веку. У долини Цетине један од старешина је 1436. године био Вигањ Дубравчић, а исте године у дубровачком архиву налазимо Вукца Вигњевића са његовим катуном. У Љуботину (Црна Гора) постоји село Вигњевићи чији назив упућују на то да су ту некад живеле породице са овим презименом.
Међу војницима у Белој Крајини 1551, сд помиње Радич Вигњевић. Био је војник и добио је 1567. од цара Максимилијана надокнаду за штету коју су му починили Турци. У Брињу је 1644. служио Марко Вигњевић, а 1657. служио је у Јанечу Јанко Вигњевић а у Прозорцу Вук Вигњевић.
Ових неколико података о Вигњевићима илистрација су за сеобе које су се дешавале још од времена средњег века. Као што се види лично име Вигањ и презиме Вигњевић посведочени су у документима од 15-ог века и то пре свега на југоистоку у Херцеговини. Вигњевићи су се као и многи други из тих области покренули на сеобу пред Турцима или са њима, у потрази за бољим условима за живот на север и северозапад. Тако их у 16-ом веку налазимо међу најугледнијим домаћинима у Белој Крајини у данашњој Словенији.
Од бројних српских насељеника по Словенији данас их је остало веома мало. Они данас чине малу енклаву у неколико села у Белој Крајини. Срби у Мариндолу и Бојанцима су задржали православну веру, обичаје и чувају успомену да су њихови преци доселили са југоистока из Херцеговине и Црне Горе.
 

Ovde konkretno bi trebalo da pričamo o ovoj teritoriji:

Uuucko.JPG


Delovi ovog područja su s vremena na vreme menjali vladare; to je i za srpsku državu i srpsku Crkvu periferno područje, koje se naslanjalo na rimokatolički svet.

Koliko je meni poznato, dosta je tu bilo promena kroz istoriju, posebno npr. u rejonu Imote, a što se tiče npr. Kačića oni su sigurno bili rimokatolici.
 
@Boris T написао сам нешто о презимену Вигњевићвданас код Срба, само ти не пратиш пажљиво тему већ ускачеш као падобранац.
Вигњевићи у Хрватској већином су Срби, добрим дијелом из Огулина... https://actacroatica.com/hr/surname/Vignjević/

Осим око Огулина Срба са презименом Вигњевић у Лици је било и у Доњем Ваганцу (Кореница), у Мазину (Грачац) и још неким сеима. Преко српског днк пројекта су тестирани Вигњевићи из Мазина и припадају хаплогрупи I2-PH908.

О херцеговачким православним Вигњевићима.

Pogledajte prilog 994352

@Slaven777 @Lanselot @snouden
 
Ти са таквим ставом деградираш свој народ. По твојој логици Десислава и Румен нису бугарска него словенска имена! За мене и за сваког нормалног Десислава и Румен су бугарска имена.

О презимену Вигњевић (које је настало од имена Вигањ) из књиге Српска Презимена од Мирослава Нишкановића:
Вигњевића највише има, у ствари било их је до скора, у крајишким крајевима. Презиме су добили по родоначелнику који се звао Вигањ. Вигањ је реч ковачке терминологије. Лично име Вигањ одавно је изобичајено, а посведочено је у документима од 15-ог века у Конавлима, Босни, Херцеговини. Презиме Вигњевић налазимо у 15-ом веку. У долини Цетине један од старешина је 1436. године био Вигањ Дубравчић, а исте године у дубровачком архиву налазимо Вукца Вигњевића са његовим катуном. У Љуботину (Црна Гора) постоји село Вигњевићи чији назив упућују на то да су ту некад живеле породице са овим презименом.
Међу војницима у Белој Крајини 1551, сд помиње Радич Вигњевић. Био је војник и добио је 1567. од цара Максимилијана надокнаду за штету коју су му починили Турци. У Брињу је 1644. служио Марко Вигњевић, а 1657. служио је у Јанечу Јанко Вигњевић а у Прозорцу Вук Вигњевић.
Ових неколико података о Вигњевићима илистрација су за сеобе које су се дешавале још од времена средњег века. Као што се види лично име Вигањ и презиме Вигњевић посведочени су у документима од 15-ог века и то пре свега на југоистоку у Херцеговини. Вигњевићи су се као и многи други из тих области покренули на сеобу пред Турцима или са њима, у потрази за бољим условима за живот на север и северозапад. Тако их у 16-ом веку налазимо међу најугледнијим домаћинима у Белој Крајини у данашњој Словенији.
Од бројних српских насељеника по Словенији данас их је остало веома мало. Они данас чине малу енклаву у неколико села у Белој Крајини. Срби у Мариндолу и Бојанцима су задржали православну веру, обичаје и чувају успомену да су њихови преци доселили са југоистока из Херцеговине и Црне Горе.

Prema Đuri Daničiću, reč viganje je od slovenskog oganj, ali je strana. On pretpostavlja čak da ima veze (!) sa ciganskim jezikom.

Naleteo sam i da se tvrdi da je to vlaško ime.
 
Ovde konkretno bi trebalo da pričamo o ovoj teritoriji:

Pogledajte prilog 994499

Delovi ovog područja su s vremena na vreme menjali vladare; to je i za srpsku državu i srpsku Crkvu periferno područje, koje se naslanjalo na rimokatolički svet.

Koliko je meni poznato, dosta je tu bilo promena kroz istoriju, posebno npr. u rejonu Imote, a što se tiče npr. Kačića oni su sigurno bili rimokatolici.
Захумљу је из састава Србије ушло у састав Босне 1329. године и остало у Босни до 1448. кад је војвода ос Светог Саве Стефан Вукчић Косача основао Војводство Светог Саве у чији састав је ушло и Захумље.
Никаквог масовног покатолочавања Захумља није било за 119 година под Босном која је била све само не католичка држава (крсташки похофи угарски краљева на Босну су имали за циљ покатоличавање те не-латоличке земље). Од 1448. до 1482. Захумље је у саставу православног Војводства Светог Саве. Након доласка Турака после 1482. се отвара простор за јаче деловање католичког прозелитизма према западној Херцеговини, што користе сплитски и макарски бискупи.
Вигањ Милошевић је магао бити рођен док је Захумље било у саставу Ненањићке Србије (није био младић кад је умро), ако не он онда су му отац и други преци уназад рођени у Немањићкој Србији.
 
Poslednja izmena:
Mislim da za viganj Daničić tvrdi to zato što se ta reč asocirala sa Ciganima. Npr. Srpski dijalektološki zbornik 55, iz leksike jugoistočne Srbije:

Pogledajte prilog 994518

U jugoistočnoj Srbiji viganj je sama ciganska kovačka prostorija, a vignjište kraj gde su obitavali generalno romski čergari.

@Krishna
Име и презиме Вигањ су посведочени у Херцеговини у 15-ом веку. Какви Цигани, какви бакрачи. Имамо тестираног Вигњевића из Лике, човек је I2-PH908. Највише Вигњевића у 16-ом веку је било међу крајишким официрима.
 
Захумљу је из састава Србије ушло у састав Босне 1329. године и остало у Босни до 1448. кад је војвода ос Светог Саве Стефан Вукчић Косача основао Војводство Светог Саве у чији састав је ушло и Захумље https://sr.wikipedia.org/wiki/War_of_Hum_(1326-1329)
Никаквог масовног покатолочавања Захумља није било за 119 година под Босном која је била све само не католичка држава (крсташки похофи угарски краљева на Босну су имали за циљ покатоличавање те не-латоличке земље). Од 1448. до 1482. Захумље је у саставу православног Војводства Светог Саве. Након доласка Турака после 1482. се отвара простор за јаче деловање католичког прозелитизма према западној Херцеговини, што користе сплитски и макарски бискупи.
Вигањ Милошевић је магао бити рођен док је Захумље било у саставу Ненањићке Србије (није био младић кад је умро), ако не он онда су му отац и други преци уназад рођени у Немањићкој Србији.

Krishna, već sam ti pominjao šta је bilo 1450-ih godina. Dakle, ako je Stjepan Vukčić Kosača morao biti kriptopravoslavac tj. kriti da je pravolavne vere, a to nije baš bio pre nego što se did Rastko prekrstio u pravoslavlje, složićeš se da je diskutabilno baš nazivati Vojvodstvo Svetog Save decidno pravoslavnom zemljom. Hercegovina je, naprotiv, nastavila tradiciju nekadašnje Bosne Kotromanića (a koju su ukinula ova poslednja dvojica, zadnja dva bosansk kralja) verske tolerancije. A očigledno je da nije mogao i zvanično herceg biti pravoslavac iz razloga što je bilo i dosta nepravoslavnih, do te mere da je svoje lično pravoslavlje morao održavati na individualnom nivou i da ga Pravoslavna crkva dosledno izostavlja u službi jerbo ga je i dalje zvanično tretirala za pravoslavlje jeretikom.
 
Само ти тролуј, ако наставиш тако идеш на моју ignore листу.

Ne znam zašto to tumačiš kao trolovanje? Evo:

Cganjska.JPG


Str. 202 njegovih gramatičkih osnov iz 1876. godine.

osnove.JPG


Pa ja sam i kazao otkuda mislim da mu ovo. :think:

Dakle pitanje je sad kako se tačno (filološki govoreći) došlo od oganj do viganj. A verujem da i lično ime Viganj potiče od vignja...a za koje kažu stručnjaci da je tuđe?
 
Krishna, već sam ti pominjao šta је bilo 1450-ih godina. Dakle, ako je Stjepan Vukčić Kosača morao biti kriptopravoslavac tj. kriti da je pravolavne vere, a to nije baš bio pre nego što se did Rastko prekrstio u pravoslavlje, složićeš se da je diskutabilno baš nazivati Vojvodstvo Svetog Save decidno pravoslavnom zemljom. Hercegovina je, naprotiv, nastavila tradiciju nekadašnje Bosne Kotromanića (a koju su ukinula ova poslednja dvojica, zadnja dva bosansk kralja) verske tolerancije. A očigledno je da nije mogao i zvanično herceg biti pravoslavac iz razloga što je bilo i dosta nepravoslavnih, do te mere da je svoje lično pravoslavlje morao održavati na individualnom nivou i da ga Pravoslavna crkva dosledno izostavlja u službi jerbo ga je i dalje zvanično tretirala za pravoslavlje jeretikom.
Не постоје докази да је западна Херцеговина била већински католичка пре Турака.

Штавише, код западнохерцеговачких католика постоје остаци православне традиције - слављење крсне славе, а то тога нема код средњобосанских католика (католицизам је дуже присутан у СБ него и ЗХ) https://hrcak.srce.hr/205224
 
Ne znam zašto to tumačiš kao trolovanje? Evo:

Pogledajte prilog 994534

Str. 202 njegovih gramatičkih osnov iz 1876. godine.

Pogledajte prilog 994536

Pa ja sam i kazao otkuda mislim da mu ovo. :think:
Какве везе имају цигански ковачи са југа Србије са српским ковачима из Херцеговине из средњег века осим што су се бавили истом занатом? Зашто игноришеш чињеницу да је име Вигањ и презиме Вигњевић забележено у средњем веку у Конавлима и Херцеговини, а то су крајевима у којима Цигана нема ни данас а камоли пре 600-700 година?
 
Poslednja izmena:
Не постоје докази да је западна Херцеговина била већински католичка пре Турака.

Штавише, код западнохерцеговачких католика постоје остаци православне традиције - слављење крсне славе, а то тога нема код средњобосанских католика (католицизам је дуже присутан у СБ него и ЗХ) https://hrcak.srce.hr/205224

Sad sam bacio na šta piše Siniša Mišić u Humska zemlja u srednjem veku. Str. 134, 135:

gorskoto1.JPG

Gorskoto2.JPG


Dakle Mišić kaže da rimokatoličanstvo jeste bilo utemljeno u Krajini i tu se očuvalo za celi period srpske vlasti tim krajevima, a za povlačenje pravoslavlja u unutrašnjosti kaže da se odvilo u XV stoleću i da su ključni za to bili franjevci, kao i velikaške porodice Vojsalić i Vlatković-Radivojević, koji su bili katolički orijentisani.

77923003_5cdafc2d842918-57296208Humska-zemlja-u.jpg
 
Какве везе имају цигански ковачи са југа Србије са српским ковачима из Херцеговине из средњег века осим што су се бавили истом занатом? Зашто игноришеш чињеницу да је име Вигањ и презимр Вигњевић забележено у средњем веку у Конавлима и Херцеговини, а то су крајевима у којима Цигана нема ни данас а камоли пре 600-700 година?

Ma pretraživao sam i prvo sam naleteo pa sam postavio Daničića. Prema njemu to je reč samo slovenskog porekla; od oganj. A ovo u jugoistočnoj Srbiji je jedna rasprava, jerbo potražih ima li šta novije i otkuda o Daničiću.

Dakle to je ime usko povezano bilo sa kovačkim zanatom, očigledno.
 
Nisam postavio pitanje o ćiriličkom pismu, već o pravoslavlju.
Још једном о натпису попа Тѣходрага из Лиштанâ код Ливна: [осврт на чланак Marić i dr., "Pop Tjehodrag i njegov natpis", Povijesni prilozi 33, 2007, 9-32]
Pa ti zaboravljaš šta si pisao pre samo par meseci. Ovo je omiljeni ti Žarko B. Veljković a reč je o Livnu i pravoslavnom popu iz 14.veka.

Veljkovićev zaključak:
Из свега изнесеног дат је закључак да је дотични поп Тиходраг био Србин, православац и православнисвештеник (скоро сигурно под Милешевском архиепископи јом), који је говорио икавски старосрпски, а његов гробни натпис јесте један одстари јих српских ћириличких натписа на старосрпском (говорном) језику

Има јући у виду све ове чињенице желео бих да апелујем на надлежне да што пре реагују како би се овај гробни натпис православног попа Тиходрага из Лиштанâ код Ливна оквирно из XIV в. уврстио у српску културну баштину и баштину Српске православне цркве, те правно заштити



Sada bi trebao da objasniš zašto maltretiraš (spamuješ) forum......
 
Imali smo i Jovu Bajića koju stranicu ranije, koji se bukvalno vodi rezonovanjem pravoslavac=Srbin.
Ваљда је меродавније шта о томе кажу Срби католици, сигурно неће Срби православци рећи да је друга верска конфесија испред сопствене или једнака са њом, можда има примера али су свакако ретки.
 
Ваљда је меродавније шта о томе кажу Срби католици, сигурно неће Срби православци рећи да је друга верска конфесија испред сопствене или једнака са њом, можда има примера али су свакако ретки.

Pa jeste, ali ako ne računamo konveritite i to što su se rimokatolici na području Kraljevine Srbije geografsko-politički bez obzira na jezik, poreklo, itd...smatrali Srbima (Srbijancima?), Srba katolika pre XIX stoleća nešto i nije baš bilo.
 
Pa jeste, ali ako ne računamo konveritite i to što su se rimokatolici na području Kraljevine Srbije geografsko-politički bez obzira na jezik, poreklo, itd...smatrali Srbima (Srbijancima?), Srba katolika pre XIX stoleća nešto i nije baš bilo.
Па нема их у Краљевини Србији јер је римокатолика тамо и било мало, али у Аустроугарској их је већ било више.
Пун Дубровник Срба католика, мислиш да је њима било битно мишљење православаца о томе или став СПЦ.
 
Па нема их у Краљевини Србији јер је римокатолика тамо и било мало, али у Аустроугарској их је већ било више.
Пун Дубровник Срба католика, мислиш да је њима било битно мишљење православаца о томе или став СПЦ.
Било их је и ван територије бивше Дуброваче републике. Нпр. Иван Анте Виличић из Дрниша се изјашњавао/осећао као Србин и био је на Српске странке у Дрнишу крајем 19-ог и почетком 20-ог века.

44-ab88d0bbc8 (1).jpg
 

Back
Top