Ти са таквим ставом деградираш свој народ. По твојој логици Десислава и Румен нису бугарска него словенска имена! За мене и за сваког нормалног Десислава и Румен су бугарска имена.
О презимену Вигњевић (које је настало од имена Вигањ) из књиге Српска Презимена од Мирослава Нишкановића:
Вигњевића највише има, у ствари било их је до скора, у крајишким крајевима. Презиме су добили по родоначелнику који се звао Вигањ. Вигањ је реч ковачке терминологије. Лично име Вигањ одавно је изобичајено, а посведочено је у документима од 15-ог века у Конавлима, Босни, Херцеговини. Презиме Вигњевић налазимо у 15-ом веку. У долини Цетине један од старешина је 1436. године био Вигањ Дубравчић, а исте године у дубровачком архиву налазимо Вукца Вигњевића са његовим катуном. У Љуботину (Црна Гора) постоји село Вигњевићи чији назив упућују на то да су ту некад живеле породице са овим презименом.
Међу војницима у Белој Крајини 1551, сд помиње Радич Вигњевић. Био је војник и добио је 1567. од цара Максимилијана надокнаду за штету коју су му починили Турци. У Брињу је 1644. служио Марко Вигњевић, а 1657. служио је у Јанечу Јанко Вигњевић а у Прозорцу Вук Вигњевић.
Ових неколико података о Вигњевићима илистрација су за сеобе које су се дешавале још од времена средњег века. Као што се види лично име Вигањ и презиме Вигњевић посведочени су у документима од 15-ог века и то пре свега на југоистоку у Херцеговини. Вигњевићи су се као и многи други из тих области покренули на сеобу пред Турцима или са њима, у потрази за бољим условима за живот на север и северозапад. Тако их у 16-ом веку налазимо међу најугледнијим домаћинима у Белој Крајини у данашњој Словенији.
Од бројних српских насељеника по Словенији данас их је остало веома мало. Они данас чине малу енклаву у неколико села у Белој Крајини. Срби у Мариндолу и Бојанцима су задржали православну веру, обичаје и чувају успомену да су њихови преци доселили са југоистока из Херцеговине и Црне Горе.