Kroatizacija kajkavaca od 16. do 19. veka

Лекизан:
Ја колико знам сви хрватски рукописи пре поменутог 16-тог века писани су чакавицом, прво глагољицом а касније латиницом.
Има ли неки хрватски рукопис а да је писан кајкавицом у то време?
http://kovceg.tripod.com/razlike_hrvatski-srpski.htm
Kliknite za proširenje...

Pisani su i štokavski:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vatikanski_hrvatski_molitvenik
http://www.matica.hr/vijenac/281/Molitva i stega/
http://hebeta.lzmk.hr/Natuknica.aspx?ID=7453

U hrvatskim krajevima biblijski tekstovi tijekom povijesti prevođeni su na tri narječja: čakavsko, kajkavsko i štokavsko. Pisani su glagoljicom, latinicom, bosančicom i ćirilicom. Najstariji biblijski termini s hrvatskim osobinama jesu bilješke iz XI. i XII. st. na marginama Radonove Biblije. Staroslavenski prijevod Ćirila i Metodija iz IX. st. bio je prihvaćen i među Hrvatima.

Najraniji hrvatski biblijski tekstovi priređivani su za lekcionare, izbor biblijskih čitanja za liturgijske potrebe. Hrvati su u XIII. st. imali liturgijske glagoljske knjige. O tome svjedoči pismo pape Inocenta IV. senjskomu biskupu iz 1248. kojim se otklanja sumnja u pravovjernost takvih knjiga. Tijekom stoljećâ nastajali su lekcionari s dijalektalnim i alfabetskim osobitostima. Očuvani fragment korčulanskog lekcionara iz XIV. st. na čakavskom najstariji je rukopis neke knjige uopće na hrvatskom jeziku. Na čakavskom je i zadarski lekcionar iz XV. st. Sa splitskim Bernardinovim Lekcionarom na čakavskome Hrvati dobivaju 1495. prvu tiskanu knjigu latinicom na hrvatskome. N. Ranjina iz Dubrovnika pripremio je 1508. prvi lekcionar na štokavskom narječju. U XVI. st. pojavljuju se tri protestantske postile redom glagoljicom, latinicom, pa ćirilicom. I. Bandulavić je 1613., imajući za uzor Bernardinov Lekcionar, priredio lekcionar na štokavskom za Bosnu. Lekcionar B. Kašića, autora prve hrvatske gramatike, tiskan je 1641. u Rimu. Zaslugom A. Vramca izlaze 1586. lekcionari na kajkavskom Postila po nedelne dni te Postila po godovne dni. Nedjeljna su čitanja bila popraćena tumačenjem. Raniji kajkavski lekcionari nisu sačuvani. U kajkavskim krajevima bio je prihvaćen osobito lekcionar Szveti Evangeliomi N. Krajačevića iz 1651. Gradišćanski Hrvati dobivaju svoj lekcionar 1732.

Biblijska poetska zbirka psalama prevođena je selektivno za redovnički Mali oficij, no nastali su vrlo rano i cjeloviti prijevodi psaltira. S područja Dubrovnika je tzv. Vatikanski hrvatski molitvenik iz XIV. st. koji je najstariji hrvatski rukopisni oficij s psalmima. God. 1512. tiskan je jedan takav molitvenik kao prva tiskana knjiga na bosančici. U XVI. st. izlaze Psalmi Davidovi Luke Bračanina. I. Gundulić, kao i više pjesnika prije i nakon njega, slobodnije su prepjevali dio ili cijeli psaltir. Prevođenjem psalama i biblijskih tekstova općenito je obogaćivano hrvatsko teološko i drugo nazivlje.


Kajkavski se pojavljuje šire u spisima u 16. stoljeću, no prije u onomastici, negdje oko 1450:
http://hebeta.lzmk.hr/Natuknica.aspx?ID=29817

Ovdje je i zaseban časopis:
http://hrcak.srce.hr/kaj

a HAZU izdaje i rječnik:
http://ihjj.hr/projekt/rjecnik-hrvatskoga-kajkavskoga-knjizevnog-jezika/5/
 
Usput, u projektu hrv. povijesnoga rječnika do 1500 (okvirno), pojavlljuje
se kajkavski materijal- ne u njekim većim spisima, nego u onomastici:
http://ihjj.hr/projekt/starohrvatski-rjecnik/3/

Jedan od primarnih zadataka hrvatske filologije je izrada Starohrvatskoga rječnika.
On bi sustavno leksikografski opisao leksik hrvatskog jezika od 11. stoljeća do posljednjih desetljeća 15. stoljeća.
...................
tarohrvatski rječnik prevladao bi nedostatke prethodnih leksikografskih nastojanja.
Prezentirao bi sve hrvatske idiome kojima su Hrvati zadovoljavali komunikacijske potrebe
u srednjem vijeku, i to čakavski i štokavski. Kajkavski udio našao bi se jedino u glagoljaškim
zbornicima kao dio hibridnoga književnojezičnoga tipa.
 
Urvan Hroboatos:
Pisani su i štokavski:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Vatikanski_hrvatski_molitvenik
http://www.matica.hr/vijenac/281/Molitva i stega/
http://hebeta.lzmk.hr/Natuknica.aspx?ID=7453
Kajkavski se pojavljuje šire u spisima u 16. stoljeću, no prije u onomastici, negdje oko 1450:
http://hebeta.lzmk.hr/Natuknica.aspx?ID=29817
Ovdje je i zaseban časopis:
http://hrcak.srce.hr/kaj
a HAZU izdaje i rječnik:
http://ihjj.hr/projekt/rjecnik-hrvatskoga-kajkavskoga-knjizevnog-jezika/5/
Kliknite za proširenje...
Ја мислим да је моје питање било довољно јасно и да нема потреба да га још појашњавам, а ти ме упућујеш на хрватску википедију где Хрвати својатају штокавицу, ћирилицу и шта све не.То што су они тамо назвали Дубровачки милитвеник хрвaтским не значи и да је био, заправо нема везе са Хрватима.
Зато и питам који је то спис написан на кајкавици пре 16 века, а да је недвосмислено припадао Хрватима?Има ли неки спис из времена ране хрватске кнежевине или краљевине да је писан кајкавски, или из неке области које у то време насељавају Хрвати?Пише ли неки хрватски владар на кајкавици, небитно да ли је записано латиницом или глагољицом, шта је са хрватском властелом и њиховим повељама?
"Prije osman. provala zauzimalo je mnogo veći prostor nego danas (nakon doseljenja Hrvata, sigurno je bilo rašireno u velikom dijelu zap. Slavonije), ali se on znatno smanjio povlačenjem pučanstva pred Osmanlijama prema sjeverozapadu. Danas se kajkavski govori pretežno sjeverno od Kupe u tri bivše županije nekadašnje građanske Hrvatske (Varaždinskoj, Zagrebačkoj i Bjelovarsko-križevačkoj), u dijelu Gorskoga kotara, u Međimurju, u zap. Madžarskoj te u Slovačkoj oko Bratislave (Hrvatski Grob), gdje su se kajkavci nastanili u XVI. st. sklonivši se pred Osmanlijama.
Iako kajkavski ima određen broj osobina koje ga približuju slovenskomu, po svojem sastavu on pripada hrv. jeziku.
No neosporno je da su sve te osobine u kajk. narječju, kao i u sjeverozap. čakavštini, starije nego u štok. narječju, koje je razvilo nove jezične značajke.
Iako su i kajkavci u XIX. st. prihvatili štokavski za osnovicu hrv. knjiž. jezika, povremeno se u XX. st. javljaju i knjiž. tekstovi na kajkavskome (A. G. Matoš, M. Krleža, D. Domjanić, T. Prpić, Stjepko Ostroški, F. Galović, Mijo Stuparić, M. P. Miškina, I. G. Kovačić, N. Pavić i dr.)."
Бог свети зна шта је аутор овде хтео да каже.......лепо нафиловано глупостима да хрватско пучанство може ово са слашћу да свари.
 
Лекизан:
Ја мислим да је моје питање било довољно јасно и да нема потреба да га још појашњавам, а ти ме упућујеш на хрватску википедију где Хрвати својатају штокавицу, ћирилицу и шта све не.То што су они тамо назвали Дубровачки милитвеник хрвaтским не значи и да је био, заправо нема везе са Хрватима.
Зато и питам који је то спис написан на кајкавици пре 16 века, а да је недвосмислено припадао Хрватима?Има ли неки спис из времена ране хрватске кнежевине или краљевине да је писан кајкавски, или из неке области које у то време насељавају Хрвати?Пише ли неки хрватски владар на кајкавици, небитно да ли је записано латиницом или глагољицом, шта је са хрватском властелом и њиховим повељама?
"Prije osman. provala zauzimalo je mnogo veći prostor nego danas (nakon doseljenja Hrvata, sigurno je bilo rašireno u velikom dijelu zap. Slavonije), ali se on znatno smanjio povlačenjem pučanstva pred Osmanlijama prema sjeverozapadu. Danas se kajkavski govori pretežno sjeverno od Kupe u tri bivše županije nekadašnje građanske Hrvatske (Varaždinskoj, Zagrebačkoj i Bjelovarsko-križevačkoj), u dijelu Gorskoga kotara, u Međimurju, u zap. Madžarskoj te u Slovačkoj oko Bratislave (Hrvatski Grob), gdje su se kajkavci nastanili u XVI. st. sklonivši se pred Osmanlijama.
Iako kajkavski ima određen broj osobina koje ga približuju slovenskomu, po svojem sastavu on pripada hrv. jeziku.
No neosporno je da su sve te osobine u kajk. narječju, kao i u sjeverozap. čakavštini, starije nego u štok. narječju, koje je razvilo nove jezične značajke.
Iako su i kajkavci u XIX. st. prihvatili štokavski za osnovicu hrv. knjiž. jezika, povremeno se u XX. st. javljaju i knjiž. tekstovi na kajkavskome (A. G. Matoš, M. Krleža, D. Domjanić, T. Prpić, Stjepko Ostroški, F. Galović, Mijo Stuparić, M. P. Miškina, I. G. Kovačić, N. Pavić i dr.)."
Бог свети зна шта је аутор овде хтео да каже.......лепо нафиловано глупостима да хрватско пучанство може ово са слашћу да свари.
Kliknite za proširenje...

Štokavšiona je spomenuta zbog tog što je u citiranome tekstu
navedeno da su hrvatski spisi do 16. st. bili pisani (samo) čakavski.
Naravno da nisu, nego dominantno čakavski i štokavski- i to
su jedini štokavski veći tekstovi koji postoje u tom dobu.
(Vatikanski hrvatski molitvenik 1380-1400, Akademijin molitvenik oko 1450.,..
a na njih se skladno nastavljaju Ranjinin lekcionar iz 1507 ili poezija
Ranjina zbornika (Džore Držić, Šiško Menčetić).

Razglabati oko odbačenih kontsrukcija slavistike iz prve poli 19. st. ne kanim,
to je odavno riješeno, a može se dati tekar koja poveznica:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/667874-kako-bi-danas-govorili-stari-dubrovcani
http://www.croatica.hr/

Slovenščina i hrvatski kajkavski jezik se razvijaju od 16. st., i nemaju
razvijeniju pismenost do onda. To nije ništa neobično, jer u to doba praktički svi
jezici naroda pripadajućih istočnoj crkvi nemaju nikakvih dokumenata na vlasitom svom
jeziku, zbog raznih povijesnih okolnosti. Ni Hrvati u Slavoniji nemaju
na svojoj inačici štokavštine ništa, sve do 18. st.
Miješani tekstovi crekvenoslavensko-hravtski, poput Povelje Kulina bana
iz 1189. ili nadpisi na stećcima, te razne povelje oko 1300-1450, nisu
izraz narodnoga jezika, nego mješavine crkvenoslavenske i štokavske,
uz dosta čest utjecaj srpske recenzije kao posljedka uvoza srpskih pisara ili
stiliziranja jezika prama očekivanima dopisnika.

Kajkavsko narječje je zabilježeno, kao i većina ranih tekstova-osim slovenskih
Brižinskih spomenika- većinom u kamenim nadpisima, epigrafima, toponimima, onomastici,..
Tako da veći spisi slovenskoga jezika i hrvatskoga kajkavskoga jezika pojavljuju se
u 16. st., s jasnim razlikovanjem da je jedno slovenski (koji se češće zvao vendski ili kranjski),
a drugo hrvatski (koji se češće zvao slovenski), a jasno je da spisi Trubara i Bohoriča ne spadaju
u hrvatski jezik, kao ni oni Vramca i Pergošića (koji namjerno rabi jekavski jat, ne samo
kao izgovor, nego i kao vezu s hrvatskom jekavskom pismenošću) u kranjski, sada slovenski jezik.

Hrvatski čakavski se jasno pojavljuje od 13. st., hrv. štokavski od 14. st,, a
kajkavski od 16. stoljeća u većim spisima. Epigrafski nadpisi su raniji, od 10. i 11. st.
za čakavski i štokavski, a od 15. st. za kajkavski. Tu Brižinski spomenici
nemaju nikave veze, jer su po oblikoslovnim značajkama spomenici slovenskoga, a ne hrvatskoga jezika:
http://sl.wikipedia.org/wiki/Brižinski_spomeniki

Što je sve ranije od 18. st., kad se pojavljuju tekstovi na srpskom i ruskom, ili 19. st.,
s bugarskim.
 
urban hrobator, pošto ti tvrdiš da su hrvati i prije 16, vijeka koristili i čakavicu i kajkavicu i štokavicu, kako ti definišeš hrvate? pošto očigledno nisu jedna jezičko-kulturna grupa kao i svi drugi pretpolitički narodi na slovenskom i evropskom prostoru? drugim rječima, koji su to kulturni elementi da jedan kajkavac, čakavac i štokavac (govorim o intelektualcima) znaju da pripadaju jednom kulturnom krugu, jednoj zajednici koja će prerasti u politički narod?
 
mujohrnjica111:
Kulin ban na hrvatskom hahahaha ovo je ludnica
Kliknite za proširenje...

Nisam kriv što ste vi bumbari zaboravili da ste Hrvati.
Mislim na islamđane. Pravi potomci srednjovjekovnih Bošnjana,
Hrvati u BH, znaju tko su, bez brige..

Jel', koje su ono bile brigade HVO-a: kralj Tvrtko, bojna Kulin ban,
Hrvoje Vukčić Hrvatinić, Stjepan Tomašević,..kralj Tomislav, ban Jelačić,..
a kod Muslimana i Srba ili Turci ili Nemanjići.

Zna se tko je bio prije i tko je pravi.


Ts, ts,....
 
Urvan Hroboatos:
Štokavšiona je spomenuta zbog tog što je u citiranome tekstu
navedeno da su hrvatski spisi do 16. st. bili pisani (samo) čakavski.
Naravno da nisu, nego dominantno čakavski i štokavski- i to
su jedini štokavski veći tekstovi koji postoje u tom dobu.
(Vatikanski hrvatski molitvenik 1380-1400, Akademijin molitvenik oko 1450.,..
a na njih se skladno nastavljaju Ranjinin lekcionar iz 1507 ili poezija
Ranjina zbornika (Džore Držić, Šiško Menčetić).
Slovenščina i hrvatski kajkavski jezik se razvijaju od 16. st., i nemaju
razvijeniju pismenost do onda. To nije ništa neobično, jer u to doba praktički svi
jezici naroda pripadajućih istočnoj crkvi nemaju nikakvih dokumenata na vlasitom svom
jeziku, zbog raznih povijesnih okolnosti. Ni Hrvati u Slavoniji nemaju
na svojoj inačici štokavštine ništa, sve do 18. st.
Miješani tekstovi crekvenoslavensko-hravtski, poput Povelje Kulina bana
iz 1189. ili nadpisi na stećcima, te razne povelje oko 1300-1450, nisu
izraz narodnoga jezika, nego mješavine crkvenoslavenske i štokavske,
uz dosta čest utjecaj srpske recenzije kao posljedka uvoza srpskih pisara ili
stiliziranja jezika prama očekivanima dopisnika.
Kajkavsko narječje je zabilježeno, kao i većina ranih tekstova-osim slovenskih
Brižinskih spomenika- većinom u kamenim nadpisima, epigrafima, toponimima, onomastici,..
Tako da veći spisi slovenskoga jezika i hrvatskoga kajkavskoga jezika pojavljuju se
u 16. st., s jasnim razlikovanjem da je jedno slovenski (koji se češće zvao vendski ili kranjski),
a drugo hrvatski (koji se češće zvao slovenski), a jasno je da spisi Trubara i Bohoriča ne spadaju
u hrvatski jezik, kao ni oni Vramca i Pergošića (koji namjerno rabi jekavski jat, ne samo
kao izgovor, nego i kao vezu s hrvatskom jekavskom pismenošću) u kranjski, sada slovenski jezik.
Hrvatski čakavski se jasno pojavljuje od 13. st., hrv. štokavski od 14. st,, a
kajkavski od 16. stoljeća u većim spisima. Epigrafski nadpisi su raniji, od 10. i 11. st.
za čakavski i štokavski, a od 15. st. za kajkavski. Tu Brižinski spomenici
nemaju nikave veze, jer su po oblikoslovnim značajkama spomenici slovenskoga, a ne hrvatskoga jezika:
http://sl.wikipedia.org/wiki/Brižinski_spomeniki
Što je sve ranije od 18. st., kad se pojavljuju tekstovi na srpskom i ruskom, ili 19. st.,
s bugarskim.
Kliknite za proširenje...
Зато што су у цитираном тексту у праву, Хрвати јесу до 16. века користили чакавицу јер нам то писани споменици попут Башчанске плоче и говоре.
За разлику од Хрвата Словенци и тада користе кајкавицу, а и сам си навео Брижинске споменике као потврду тога.
Словенски кајкавски језик се не развија од 16. века већ од раније као што смо видели, али се у 16. веку дешава једна промена, под притиском и надирањем Османлија становништво се помера на север и запад, а хрватска властела заузима поседе у данашњем Загорју где већина становника говори кајкавски јер су Словенци, али им тада дају своје хрватско име, баш као што ће Србима штокавцима, а углавном католицима дати своје хрватско име, само много касније у19. веку.
Зато су разлике између Загорске и Крањске кајкавице минималне јер се ради о истом народу словеначком, од којих се данас ови у Загорју изјашњавају Хрватима.
Отуда и два назива за један исти језик.
Повеља Кулина Бана као и натписи на стећцима су писани штокавицом, србским језиком, и то ћирилицом, немају везе са Хрватима баш као и цела дубровачка штокавска књижевност.
Негде у историји не постоји народ који је причао три различита језика попут Хрвата, и који својатају све што је написано на та три језика.
Дакле кајкавски рукописи пре 16. века који се односе експлицитно на Хрвате не постоје.

-----------------------------------------Срби---------------------------Словенци-----------------------------Хрвати

до 16 века:------------------------штокавци------------------------ кајкавци-----------------------------чакавци
од 16 до 19 века:----------------штокавци------------------------ кајкавци----------------------чакавци и кајкавци
после 19 века:--------------------штокавци------------------------кајкавци----------------штокавци, чакавци и кајкавци.

Ствар је јасна.
 
Poslednja izmena:
Лекизан:
-----------------------------------------Срби---------------------------Словенци-----------------------------Хрвати

до 16 века:------------------------штокавци------------------------ кајкавци-----------------------------чакавци
од 16 до 19 века:----------------штокавци------------------------ кајкавци----------------------чакавци и кајкавци
после 19 века:--------------------штокавци------------------------кајкавци----------------штокавци, чакавци и кајкавци.

Ствар је јасна.
Kliknite za proširenje...

после 20. века:--------------------штокавци------------------------кајкавци----------------штокавци, чакавци, кајкавци и торлаци.

ЗаборавЕо си "Карашевске Хрвате". :hahaha:
 
Urvan Hroboatos:
Nisam kriv što ste vi bumbari zaboravili da ste Hrvati.
Mislim na islamđane. Pravi potomci srednjovjekovnih Bošnjana, Hrvati u BH, znaju tko su, bez brige..
Kliknite za proširenje...

јест вала..


Abdullah Mario Ljubičić - Moj prelazak na Islam

Mario, sada Abdulah, živi u Zenici, BiH. Prešao je na Islam. Rođen je u katoličkoj porodici. Uvjek se osjećao kao Bosanac, jer je Bosna njegova država.


''Абдулах је рођен као католик, босански Хрват, како воле босански католици за себе да кажу''

:lol:
 
Urvan Hroboatos:
Nisam kriv što ste vi bumbari zaboravili da ste Hrvati.
Mislim na islamđane. Pravi potomci srednjovjekovnih Bošnjana,
Hrvati u BH, znaju tko su, bez brige..

Jel', koje su ono bile brigade HVO-a: kralj Tvrtko, bojna Kulin ban,
Hrvoje Vukčić Hrvatinić, Stjepan Tomašević,..kralj Tomislav, ban Jelačić,..
a kod Muslimana i Srba ili Turci ili Nemanjići.

Zna se tko je bio prije i tko je pravi.


Ts, ts,....
Kliknite za proširenje...

Bilo nekad sad su poseban narod sa drugom kulturom, religijom. I da su se 93 poceli izjasnjavati Hrvatima a ne Bosnjacima nebi se ta sad dva naroda medjusobno priblizili. Previse je razlika pogotovo vjera i drugaciji obicaji, kultura... Nebi jedni druge prihvatili kao sto kod Albanaca imamo Albance muslimane, 20-ak% pravoslavaca i nesto katolika.

Komunisti ih sjebali ali neka se sad snalaze kako znaju i umiju, perspektiva im nije bas neka najbolja ali neka ih.
 
Mrkalj:
после 20. века:--------------------штокавци------------------------кајкавци----------------штокавци, чакавци, кајкавци и торлаци.
ЗаборавЕо си "Карашевске Хрвате". :hahaha:
Kliknite za proširenje...
Чекај тек је почео 21. век можда пропричају још неки.Поз.
 
Urvan Hroboatos:
Zayebati ti kajkavci. Možda je Ante Starčević, u svađi sa "Srbskim dnevnikom", bio
u pravu.....
http://hr.wikipedia.org/wiki/Govori_o_hrvatskom_jeziku

Odkuda ima naš narod oko Beograda i po Sremu e u rečih n. p. dete, lepo, mleko itd. Gospodo,
kažite g. Šafafiku i g. Miklošiću da je to glas kajkavacah, kažite im, da je tamošnji jezik još i
danas pun kajkavštine. Ja sam vidio, da nekoi Sremac piše otcu: „dragi otac!" To je
gospodo, kajkavski vokativ. Vi i danas govorite n. p. „pomoz, ne-daj, oslobodi bog."
To je, gospodo, čisti kajkavski modus optativus. Vidite li, kako vas kajkavci još i danas za uši derže?
Kliknite za proširenje...

Vrsni cirkusant ta posrnula Srbenda Starčević. Evo još jednog zanimljivog podatka:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:360767-Tajna-blaga-Nemanjica

Majka cara Dušana Teodora nosila je prsten sa dvoglavim orlom i natpisom

"KTO GA NOSI, POMOZI MU BOG."

rep-blago-MALA-U-TXT.jpg
Prsten_kraljice_Teodore.jpg
 
Игорь:
Тачно тако. z:) Он би то први требао знати, сумњам да није чуо за следеће:

Oče naš,
koji jesi na nebesima,
sveti se ime tvoje;
dođi kraljevstvo tvoje,
budi volja tvoja
Kliknite za proširenje...

Nebulozis.
:pop2:
Riječ je o kajkavskoj patinizaciji od stoljeća šesnaestog štokavski stiliziranoga tronarječnoga amalgama hrvatskoga književnog izričaja.:namcor::bljuc:
 
Игорь:
Adolfo Veber Tkalčević, hrvatski filolog, književnik, književni kritičar i estetičar :
"Što bi pako bilo iz nas slovenskih Hèrvatah (jer pravi Hèrvati prĕko Kupe stanuju), da se time zaslĕpeti damo?"

220px-Adolfo_Veber_Tkal%C4%8Devi%C4%87_1884_Mayerhofer.png
Kliknite za proširenje...

To je, ustvari najbolja fora. Ovi iz Slovinja, Severno od Kupe kažu da "pravi Hrvati" južno od Kupe stanuju, a ovi sa juga (npr. Bartolomeo Kašić) Hrvatima smatraju ove severno od Kupe. U suštini, ako je neko video Hrvate, neka javi na 911. :hahaha:

O istoriografijo...
 
zato hrvati skandiraju onu glupost "mi hrvati" da ne bi zaboravili da su "hrvati".tolika upornost,cak i Goebels bi do sada odavno odustao.Hrvat i hrvatstvo nije etnonim vec ideja ,ideologija zasnovana na klerofasizmu katolicke crkve,zato "hrvati" najvise isticu svoj etnos od svih balkanaca jer znaju da nisu hrvati,pa stalno moraju da ponavljaju tu laz da jesu jer 100 puta izgovorena laz postaje istina.Licno znam devojku iz slavonskog br. koja se jasno deklarise kao hrvatica iako joj je otac Nemac a majka srpske nacionalnosti.Dakle politicka nacija,moze neko biti iz tunguzije ali u sadejstvu sa tamosnjim obicajima,klerom,nacinom razmisljanja on ce se osecati hrvatom.Ne znam sta je toliko tragicno u tome pa hrvatska nacija je formirana kao agresivna brana katolicanstva,ima puno politickih nacija na svetu daleko vecih i mocnijih od hrvata,ali balkanski sindrom i kopiranje i laziranje istorije su ucinili svoje.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Carska Rusija krajem 19. i početkom 20. veka.
Odgovora
4
Pregleda
247
skura58
skura58
Nina
Od dečaka Bajice do velikog vezira Osmanskog carstva
Odgovora
11
Pregleda
324
Khal Drogo
K
Nina
Jedna od najpotresnijih fotografija povlačenja srpske vojske do Krfa
2
Odgovora
33
Pregleda
748
Лички гусар
Лички гусар

Back
Top