Захвалан сам ти веома на овој искрености(по први пут)
јер ми је од почетка јасно да је прича о неваљалим
креационистима само фасада за нешто сасвим, САСВИМ ДРУГО...
U tom slučaju ti ništa nije jasno ni sada, jer priča o kreacionistima je od početka uvek i bila priča o kreacionistima. A ovde opet pogrešno čitaš - ja nisam rekao da će crkva morati da menja svoje doktrine.
п.с. Зар не мислиш да би било сасвим упутно ДА ПОЈАСНИШ ОВО ШТО СИ НАПИСАО ???
Ne, Eremito. Ja tebi ovde nisam uspeo da objasnim ni neke mnogo jednostavnije stvari. A ovde nemam dokaze šta će se desiti - imam samo moje mišljenje.
Kreacionizam je skup laži i izmišljotina protiv nauke, koji je antireligiozan po definiciji (laž ne može biti "u ime Boga"). I to je činjenica koja nema veze sa mojim mišljenjem, isto kao što je činjenica da je nebo plavo.
Ovo "sasvim drugo" je jedna moja lična briga: imam pristup informacijama iz neuronauka pre nego većina ljudi, a stvari sa kojima već udobno baratamo... one su već javno objavljene, ali malo ljudi još shvata njihove implikacije. Trebaće još deset-dvadeset godina da to dođe do očiju javnosti.
Religije koje su prijateljski okrenute ka nauci su u sebe privukle mnogo naučnika i naučno obrazovanih ljudi. Za njih neće biti problem da u okviru novih naučnih otkrića filozofski i teološki objasne narodu šta se događa, i kojim putem vernici mogu da kroz novi svet koračaju.
Da li možeš ovo da pokušaš da razumeš?
Zamisli dva čoveka, jednog katolika i jednog pravoslavca. Obojica gledaju otkrića koja pokazuju da su mnoga zlodela mnogih "grešnika" u stvari daleko od proizvoda slobodne volje, već su rezultat razvojnih problema ili povreda prefrontalnog korteksa. Onda gledaju kako se ove stvari rešavaju usmerenim, intenzivnim terapijama - kako ljudi, bez molitve ili Božje intervencije, uspešno savlađuju svoje "unutrašnje zlo". A posle toga vide najnovije analize moralne gramatike, i genetiku i topologiju neuralnih mreža koja upravlja našim osećajima dobra i zla.
Ovo goreopisano će se desiti. Osim ako sutra ne bude nuklearnog rata, ili ako se ne desi neka totalna katastrofa, ovo što sam opisao u prethodnom paragrafu će biti činjenica u roku od par decenija. I šta onda?
Oba čoveka će imati pitanja za svoje sveštenike.
Katolički sveštenik će biti naoružan: katolička crkva aktivno radi na privlačenju naučnika u svoje redove, ulaže sredstva u planirano razmišljanje o tehnologijama u razvoju, organizuje konferencije na koje poziva naučnike i filozofe radi rasprave... On će imati argumente kojima može da pokaže kako ove stvari ne uništavaju osnove vere i religije.
Pravoslavni sveštenik? On će, ako se tebi i sličnima dozvoli da radite šta hoćete, biti bespomoćan. Pravoslavna crkva već rasteruje naučnike i stručnjake, a dobar deo njenog sveštenstva odbacuje i mnogo prostije osnove nauke od onih kojima se ovde barata. Jedino što će sveštenik moći da kaže verniku je "ignoriši to, to su sve đavolje stvari, zbunjujuće zavrzlame poslate da te odvrate od vere u Boga!"
I ovo će delovati na neke ljude. Ali na većinu neće. Većina ljudi koji vide nešto u svakodnevnom životu to neće moći da ignoriše. I tu će biti ogroman, ogroman gubitak za pravoslavlje.
Jer ne postoje realni sukobi ovde. Ne postoje razlozi zbog kojih religija i nauka ne bi mogle da se pomire. Ali neko mora to pomirenje da osmisli i izvede - jer u suprotnom, pred ljude se stavlja izbor, i to u kontekstu koji nije povoljan po crkvu.
To je opasnost koju predviđam, i zbog koje sam posebno aktivan. Bez ove brige, ja bih se ograničio potpuno na miniranje antinaučnih argumenata (i njih ima dovoljno), a ostalo bih prosto ignorisao.
E, sad, da vidimo kako ćeš i u šta ovaj prethodni tekst da iskriviš...
