Kraljevski put

coco bill:
Koji je pravi put, prava metoda rada na sebi? Koliko puta smo čuli ili upitali sami sebe: "Koji put izabrati? Toliko ih ima!"
Često čujemo i onu uzrečicu: "Koliko ljudi, toliko puteva!"
Kliknite za proširenje...

Da bi znali koji je pravi put "rada na sebi", prvo moramo znati KO ili ŠTA je čovek. Moramo prvo znati da čovek nije čovek, već ČOVEČANSTVO. Kao što je svaka elementarna čestica u atomu, atom, kao što je svaki atom u ćeliji, ćelija, kao ,što je svaka ćelija u ljudsko morganizmu čovek, tako isto je i svaki čovek u čovečanstvu, ČOVEČANSTVO. Ili kao što je svaki kamen na planeti Zemlji, PLANETA ZEMLJA. Kad dodirnemo bilo koji kamen na planeti Zemlji, mi smo, zapravo, dodirnuli planetu Zemlju. Isto tako, kad dodirnemo bilo koju ćeliju na ljudskom organizmu, mi smo, zapravo, dodirnuli ljudski organizam, tj. dodirnuli smo čoveka. Od toga logika ide i dalje i glasi, kad god dodirnemo ili ubijemo makr samo jednog čoveka, isto je kao da smo dodirnuli ili ubili celo čovečanstvo. Ne stoji za džaba u Kooranu da: "Onaj ko ubije makar samo jednog čoveka, isto je kao da je poubijao celo čovečanstvo".

I kad čovek shvati sa on nije čovek, već ČOVEČANSTVO, tek tada može da počne da "RADI NA SEBI", tj. na ČOVEČANSTVU.

"Rad na Čovečanstvu" j veoma prost i svodi se samo na rad na uspostavljanju jedinstvenog svetskog društvenog i ekonomskog poretka, sa pravednom podelom rada i rezultata rada. To je poredak sličan ljudskom organizmu u kojem sem pravedne podele rada i rezultata rada ne postoje nikakve druge podele, ni suprotnosti, poput političkih, nacionalnih, verskih ili klasnih. To je poreak u kojem je ukinut sav društveno nekoristan, nepotreban, posebno štetan rad, poput vojnih sistema i blokova, proizvodnje ratnih tehnologija, bankarskih i poreskih sistema i još mnogo toga što nema značenje opšte koristi, već štete. To je univerzalni i Božiji poredak napravljen po Hristovom principu: "Ljubi bližnjega kao samoga sebe". Po ovom principu su napravljene sve materijalne forme u Univerzumu, od koji je ljudski organizam jedan od najsavršenijih. Na suprot svim dosadašnjim, đavoljim društvenim i ekonomskim porecima, u koje spada i kapitalizam sa svojom demokratijom, koji temelje na principu podele, pohlepe, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo prirodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva održanja.

Eto, RAD NA ČOVEČANSTVU je najispravniji put i način čovekovog RADA NA SEBI. Svi ostali drugi pitovi su mačiji kašalj, jer ne služe ničemu.
 
Crni_Georgije:
Proleteri svih zemalja ujedinite se...
Kliknite za proširenje...

To je dokaz da "rad na čovečantvu" kroz metodu "Proleteri svih zemalja ujedinite se", nije nova ideja. Ona je izrečena još i raniie kroz Hristovu zapovest: "Ljubi bližnjega kao samoga sebe" i provlači se kroz celu ljudsku istoriju. Da je od početka nije bilo još uvek bi živeli u robovlasništvu. Njeno konačno ostvarenje će da se završi tek sa uspostavljanjem jedinstvenog svetskog pravednog druištvenog i ekonomskog poretka. To je nemoguće izbeći. Ta ideja je univerzalna i dok god se ona ne ostvari, evolucija svih stvari i pojava u prirodi, što važi i za čovečanstvo, će i dalje da teče. Njeno ostvarenje u čovečanstvu može da spreči jedino samouništenje koje mogu da izazovu ekstremno razvijene nepravedne ideje, poput kapitalizma, čije ratne tehnologije su se razvile do stupnja da samo jednim pritiskom na dugme celo čovečanstvo može da odleti u PM. Krajnje su nerazumni, a takođe i "neduhovni" ljudi koji se sa ovom idejom sprdaju ili je ignorišu. Ona je deo osnovnog prirodnog Zakona po kojem sve postoji. Na početku evolucije prirode po ovoj ideji su prvo elementarne čestice napravile atom kao svoju jedinstvenu i ravnopravnu društvenu i ekonomsku zajednicu. Posle toga, u sledećoj etapi evolucije su po istom Zakonu atomi napravili nebeska tela kao svoje pravedne društvene i ekonomske zajednice. U sledećoj, trećoj etapi su to uradila i nebeska tela prilikom stvaranja galaksija kao svojih pravednih društvenih i ekonomskih zajednica.U četvrtoij etapi evolucije su na isti način atomi, na pogodnim nebeskim telima napravili jednoćeliske organizme kao svoje jedinstvene i pravedne društvene i ekonomske zajednice. Peta etapa se svodi na stvaranje tela biljaka, životinja i ljudi kao pravednih društvenih i ekonomskih zajednica ćelija. I čovečanstvo je šesta etapa razvoja prirode u kojoj sada i ljudi po istom prirodnom Zakon u treba da naprave svoju jedinstvenu društvenu i ekonomski zajednicu. I upravo tiš šest etapa razvoja prirode je ono što se kroz neke religije prenosi kao verovanje kako je "Bog za šest dana stvorio svet, a sedmi se odmara". Što znači da, kad se na kraju i čovečanstvo ujedini i napravi pravedan društveni i ekonomski poredak i tako se sve u Prirodi dovede u stanje harmonije i reda, i kad Bog, tj. Kolektivna Svest čovečanstva siđe sa neba među ljude i sjedini se sa Čovečanstvom, tek tada će da nastupi SEDMI DAN BOŽIJEG (a naravno i ljudskog) UŽIVANJA I ODMARANJA. A dotle, za ljude je i dalje sve neizvesno. Još ujvek se ne zna da li će ljudi da ostvare i dočekaju taj "SEDMI DAN" uživanja i domora ili će pohlepni kapitalizam na kraju sve da uništi.

I manite se jalovih i beznačajnih, verskih i istočnjačkih metoda i dečijih pričica i shvatanja duhovnosti, koje i nakon hiljada godina nisu svetu donele nikakvo dobro, do mnoštvo svetskih religija i sekti čije pritalice i vođe se međusobno mrze i prolevaju ljudsku krv, boreći se za svetsku prevlast i koje nikada neće uspeti da uvedu čovečanstvo u doba harmonije, mira i duhovnog i materijalnog vblagostanja. Ovo posebno važi za političke svetske lidere, za njihove ideologije i politike i političku podelu sveta. I jedni i drugi su pohlepna svetska mafija koja tokom cele ljudske istorije samo o svom dobru i svojoj koristi misli i radi, a na zlo, bedu, patnju i štetu celoga sveta. Iz tog razloga, radi vlastitog dobra, počnite da ignorišete vaše političke partije, vođe i ne idite na bjihove izbore jer sve su to velike svetske prevare. Kao i vaše nacionalne i verske pripadnosti koje samo za nacionalne i verske lidere imaju vrednost. A za vas "proletere", te podele i pripadnosti su čista laž i obmana i za vas nemaju nikakvu praktičnu vrednost i nikavu vezu sa pravim stanjm stvarnosti.

"Proleteri svih zemalja, ujedinite se". "Ljubite bližnjega svoga kao samoga sebe". Sledite Zakone Prirode i idite za svojom pameću, a ne pameću vaših lidera, zlonamernih manipulatora.
 
Poslednja izmena:

Iz ove priče Eneagram se može shvatiti kao neka vrsta horokopa u kome
postoji devet znakova/tipova ličnosti. Da li nije bilo dovoljno vremena da
se kaže nešto više ili je iz čitavog učenja istrgnut delić, pa se sve to razvijalo
posle na svoj način. Ne razumem. Gurđijev se naravno nigde ne pominje
i kaže teta da je eneagram na zapad stigao 1960. godine.
 
svesnaglista:
Iz ove priče Eneagram se može shvatiti kao neka vrsta horokopa u kome
postoji devet znakova/tipova ličnosti. Da li nije bilo dovoljno vremena da
se kaže nešto više ili je iz čitavog učenja istrgnut delić, pa se sve to razvijalo
posle na svoj način. Ne razumem. Gurđijev se naravno nigde ne pominje
i kaže teta da je eneagram na zapad stigao 1960. godine.
Kliknite za proširenje...
Ima tih tumačenja eneagrama na internetu koliko hoćeš i svi objašnjavaju slične tipove ljudi, što nema veze sa orginalnim eneagramom koji je Gurđijev doneo na zapad, a koji objašnjava svesnu transformaciju čoveka preko zakona trojke i sedmice. Mislim da sam na ovoj temi već pisao o tome, ali me mrzi da sad pregledam celu temu.
 
Pisao si malo na ovoj temi, a opšitnije na onom drugom forumu.
Pomislila sam da možda ipak ima veze sa Gurđijevim, jer je i
on pominjao neke tipove ličnosti. Samo, koliko se sećam, nije
ih nikada objasnio Uspenskom i nije to dovodio u vezu sa
eneagramom.
 
svesnaglista:
Pisao si malo na ovoj temi, a opšitnije na onom drugom forumu.
Pomislila sam da možda ipak ima veze sa Gurđijevim, jer je i
on pominjao neke tipove ličnosti. Samo, koliko se sećam, nije
ih nikada objasnio Uspenskom i nije to dovodio u vezu sa
eneagramom.
Kliknite za proširenje...
Gurđijev je govorio o različitim tipovima ličnosti kada je govorio o nižim centrima u čoveku.
Eneagram dolazi iz Pitagorejske škole i predstavlja tačan prikaz transformacije hrane utisaka preko zakona trojke i sedmice. Eneagram je simbiločni prikaz učenja 4. puta, a Gurđijev ga je najčešće koristio kroz svoje plesove.
 
95579653_2576709895913447_4735329519764766720_o.jpg
 
Nešto o identifikaciji...

„Deidentifikacija bi bila detoksikacija duše. Identifikacije i kačenja vidim kao gomilu balona raznih boja i oblika, stiješnjenih u malom prostoru. I kako koji balon pukne, nastane više mjesta, pa se ovi drugi mogu bolje vidjeti, uočiti njihova boja, oblik i veličina. Pa onda bocnemo opet i pukne sljedeći.... E sad, kvaka je u tome što pucajući balone bol ispočetka osjećamo "mi", što je nelogično i ukazuje na jednu dublju razinu identifikacije, ne toliko očitu kao ove "balonaste". Kad ubodi počnu boljeti balone, a ne nas, mislim da to pokazuje da smo na pravom putu. ... Zapravo, najljepše je kad se baloni počnu sami ispuhivati naprosto zato što - gledamo u njih.“ :-)
http://1.***************/_8x2Eqm-QxUM/S6k5CD_1pAI/AAAAAAAAAWI/50JO-WIV3-w/s1600-h/bennett.jpg
J.G. Bennett - "IDENTIFIKACIJA – SVET ILUZIJE"

Identifikacija igra važnu ulogu u Gurđejevljevoj psihologiji. Javlja se više puta u knjigama
Uspenksog, u „Potrazi za čudesnim“ i u „Mogućoj evoluciji čoveka“.

To je jedna od prvih ideja, sa kojom sam se upoznao, kada sam došao u kontakt sa ovim učenjem. Identifikacija je lažna sloboda, iluzija slobode, kada se osećamo slobodnim jer činimo ono što želimo da činimo. Umesto da pronađemo sebe, gubimo sebe u onome što radimo; ono što radimo, može biti slobodno, ali mi smo porobljeni. Ljudi se mogu izgubiti u onome što čine čak i ako to nije ono što oni žele; čak i ako je to nešto u vezi sa čime nemaju izbora. Kada smo u tom stanju, svako mešanje u ono što radimo doživljavamo kao narušavanje svoje slobode. Dok na primer kuvamo u kuhinji, bivamo toliko uzbuđeni, toliko se identifikujemo sa onim što radimo, da ako neko uđe u kuhinju i kaže nam da to ne radimo na pravi način, postajemo ljutiti i osećamo da smo na taj način napadnuti. Osećamo da se naša sloboda sastoji u tome da to radimo na svoj sopstveni način; ali time smo odbacili onu slobodu, koju bismo mogli da imamo, i uz mogućnost da budemo slobodni da radimo bilo šta, biramo da postanemo robovi.

Kada smo identifikovani, tačno je reći, da uopšte više nismo mi, jer smo preneli naš osećaj za realnost na nešto izvan sebe. Mi čak činimo da stanje identifikacije izgleda kao nešto vredno, hvaleći čoveka koji se slama od posla ili troši ogromne sume novca na poslednju, senzacionalnu – dakle, pogodnu za identifikaciju – knjigu ili film. Mi postajemo robovi svega što radimo, bivamo porobljeni od ljudi koje srećemo i situacija u koje ulazimo, a ipak, tu je ta užasna apsurdnost, da u svemu tome mi verujemo da smo slobodni.

Možemo se na primer boriti sa sobom, pokušavajući da potisnemo izražavanje nekog negativnog stanja, dok iznutra ključamo. Tada iznenada izbacimo sve to i dok smo objektivno odbacili sve ono, što smo stekli tokom tog napora, osećamo se bolje zbog toga i pravdamo sebe rekavši da smo samo hteli da budemo iskreni. Dopustili smo da nas kontroliše ta negativna trijada, ipak, osećamo se dobro, osećamo se mnogo bolje zbog toga, jer čak i ne slutimo da takva negativna stanja nemaju mesta u bilo kome ko polaže prava na to da se naziva čovekom.

Ili, ponovo, nalazimo to stanje veoma jasno kada je reč o našim vlasništvima. Svi mi imamo neka vlasništva, za koja smo zakačeni ili sa kojima se identifikujemo, i ukoliko postoji bilo kakva opasnost da to izgubimo, to je za nas gore, nego da izgubimo sami sebe. Sećam se veoma upadljivog primera, koji se odigrao davno, davno, kada sam bio jedan od učenika u grupama Uspenskog. Razgovarali smo o teškoćama koje imamo da se setimo sebe i on je rekao da moramo imati faktor za podsećanje, da bismo se setili. Nastavio je izjavom, da, kako bismo imali faktor prisećanja, treba da žrtvujemo nešto što nam je veoma dragoceno, da odbacimo nešto što je sa naše tačke gledišta veoma vredno. Jedna žena je rekla da postaje očajna, jer već nekoliko meseci pokušava da uradi nešto, ali je nesposobna da uradi bilo šta. Rekao joj je da treba da se osvrne po svojoj kući i nađe nešto do čega joj je istinski stalo i da to žrtvuje. Izgledala je veoma zbunjeno za trenutak, a zatim rekla: „Pa, imam veoma lepi servis za čaj kod kuće, koji sam nasledila od majke i za koji sam veoma vezana.“ Njegov odgovor je bio: „Polomite jednu od Vaših drezdenskih šoljica i setićete se sebe.“ Sledeće nedelje došla je u istinski histeričnom stanju i rekla: „Bila sam tako uznemirena onim što ste rekli o mojim drezdenskim šoljicama. Ne bih mogla da razbijem neku od tih šoljica, čak i ako bih time spasla svoju dušu.“ Njegov odgovor je bio jednostavno: „Vidite li šta znači identifikacija?“

Naši lični odnosi se uvek kvare, jer se identifikujemo sa ljudima i onim što bi mogli da misle ili osećaju za nas. Dovoljno je da neko napravi najbeznačajniji mali gest i naš unutrašnji svet se puni svim vrstama emocionalnih reakcija. Bilo šta na ovom svetu se može preuveličati do apsurdnih razmera. Reč kritike i mi verujemo da smo omraženi prognanik. Pohvala i verujemo da smo cenjeni kao mudra osoba ili kao izuzetno važni. U svim tim primerima, niko drugi nije učinio da se identifikujemo. Ako nas nešto izbaci iz stanja identifikacije, to shvatanje je praćeno jednim veoma neprijatnim osećajem koliko smo izgubljeni bili; teško možemo podneti da se suočimo sa tom istinom.

Kada smo identifikovani, naša slika o svetu je veoma mala. Sadašnji trenutak se sažima u tačku. Ali kada smo potpuno identifikovani, sasvim izgubljeni, verujemo da smo u najvećem stepenu slobodni, da vidimo sve sasvim realno. Na početku, kada se susretnemo sa ovom idejom, gotovo nam je nemoguće da prihvatimo da se ikada možemo identifikovati: drugi ljudi, da, ali mi ne. Ali kada to jednom istinski sagledamo u sebi, kada okusimo gorki ukus njene realnosti, za nas više nije moguće da na sebe gledamo kao ranije. Ne možemo više „spavati u miru“, kako je to Gurđijev rekao. To je razlog, zašto samo-posmatranje mora da se preduzme uz odlučnost da se ne zastane ni na jednoj barijeri, da se ne ustukne ni od čega što se otkrije i da se ne propusti da se obradi ono što neizbežno sledi iz onoga što je viđeno.

Dok sam radio sa jednom od grupa Uspenskog, nalazili bismo se samo jednom nedeljno, ali smo provodili mesece i čak godine da bismo došli do razumevanja o tome kako ti negativni zakoni deluju na nas i kako ih, jednom kada razumemo njihovo delovanje, možemo zameniti, stavljajući sebe pod uticaj viših zakona. U realnosti, ne postoje dva različita pristupa ovom radu, jedan, koji se bavi negativnim zakonima, i drugi, koji se bavi višim zakonima, suštinskim zakonima. Svaki put, kada putem borbe sa našim negativnim stanjima dođemo do tačke na kojoj smo u stanju da se odvojimo od sebe samih i da sebe posmatramo nepristrasno, ne samo da razumevamo kako niži zakoni deluju, već takođe u isto vreme kreiramo prostor u sebi, koji je slobodan od njihovog uticaja, koji deluje pod drugačijim zakonima. I svaki put, kada pristupimo bilo kakvom teoretskom istraživanju viših zakona, zakona suštine, a koje nije utemeljeno na radu na sebi, ne doživljavamo delovanje višeg zakona, već samo delovanje imaginacije. Gurđijev je rekao više nego jedanput da ovo učenje potiče iz svesnog izvora. Da bismo ga razumeli, morali bismo biti u stanju da mu priđemo svesno, da budemo u stanju da mu pristupimo uprkos, a ne preko naše mehaničnosti. Možemo reći da je čitava tema negativnih zakona od ogromnog značaja za razumevanje ljudske psihologije uopšte i od posebnog značaja za razumevanje psihologije našeg mogućeg razvitka, pod uslovom, naravno, da se svemu tome pristupa na pravi način, to jest, pošavši od nasih sopstvenih negativnosti i naše sopstvene mehaničnosti. I mada smo mi sami jedini pravi predmet ovog proučavanja, to nije nešto što možemo učiniti sami.
 
Uobičajeni način mišljenja nije dovoljan da omogući čoveku da dostigne
Veliko znanje, i da ga učini svojim neotuđivim vlasništvom. Ipak, to je za
njega moguće. Ali prvo on mora da otrese prašinu sa svojih stopala.
Ogroman napor, izuzetan rad, neophodni su da se dobiju krila na kojima
može da se uzleti. Mnogo je lakše prepustiti se struji, da nas ona nosi iz
jedne oktave u drugu; ali to traje nemerljivo duže nego želeti i raditi. Put
je težak, uspon postaje sve strmiji što se ide dalje, ali se čovekova snaga
takođe povećava. Čovek postaje umereniji i sa svakim korakom naviše
njegovo gledište se širi. Da, postoji mogućnost.

G.I. Gurđijev, Pogledi iz stvarnog sveta, Bljesci istine

https://www.facebook.com/video.php?v=376202420049749
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Jasna
Put Isusa Hrista
28 29 30
Odgovora
728
Pregleda
5.593
robivek
R

Back
Top