Kraljevski put

[coco bill]

Pa, od bivšeg ministra i moodrosera sa ekonomskog fakulteta i ovo je savršenstvo.
Malo mi je samo zasmetalo ono što je za katare rekao inače je ok.

Na početku je rekao da nije praktikovao 4. put, što znači da sve što je shvatio o učenju stiže iz intelektualnog centra.
Nije loše za taj nivo, ali sve se i završava na tom nivou.

 

[Jasna]

https://www.facebook.com/video.php?v=408678067072649

Izgleda da bih trebala da počnem da čitam ovu knjigu.

 

[coco bill]

Mislio sam da si već pročitala, ali će ti svakako sad, posle svega što si saznala o 4. putu, biti mnogo lakše da je razumeš.

 

[Jasna]

Čitala sam malo, ali mi ništa nije bilo jasno, pa sam odustala.
Posle se formirala grupa na fejsu, za čitanje i tumačenje, ali
ja nisam uspela da nađem prevod koji su oni čitali..
I tako...
Baš su mnogo gunđali na srpski prevod koji je svima dostupan.

 

[coco bill]

Baš su mnogo gunđali na srpski prevod koji je svima dostupan.

Ja sam čitao naš prevod i nemam pojma šta to u njemu ne valja. Nisam čitao engleski prevod da bih mogao da poredim.

 

[Jasna]

Ne znam što onda ne pitah tebe. Nego sam odlučila da ne čitam dok
se nepojavi neki bolji prevod.
A možda mi jednostavno nije bilo vreme za čitanje, pa je bilo kakav
izgovor bio dobar.

 

[coco bill]

Ne znam što onda ne pitah tebe. Nego sam odlučila da ne čitam dok
se nepojavi neki bolji prevod.
A možda mi jednostavno nije bilo vreme za čitanje, pa je bilo kakav
izgovor bio dobar.

To je to, svako učenje ima svoje vreme. Kad nisi spreman, bolje nemoj čitati, nego da ti čitanje predstavlja napor.
Oslobodi um i počni.

 

[louiskrstic]

Koji je pravi put, prava metoda rada na sebi? Koliko puta smo čuli ili upitali sami sebe: "Koji put izabrati? Toliko ih ima!"
Često čujemo i onu uzrečicu: "Koliko ljudi, toliko puteva!"
Nije li to malo previše? Pa i ne, jer svaki čovek je drugačiji u svojoj originalnosti.

No, ono što je bitno je, da put kojeg izaberemo bude put celovitog čoveka. Ovakav put je integralan, tj. ima uticaj na sve tri grane čovekova stvaralaštva: estetiku, etiku i logiku. Ovakav put istovremeno utiče na, i integrira sva tri središta delovanja čoveka: telo, srce i um. Ono što je najvažnije je da ovakvim načinom rada na sebi istovremeno razvijamo i posebno delatno središte – svesnost, dakle centar prosuđivanja kroz koji, neidentifikacijom i ne osuđujući, pratimo i upravljamo našim čulima, emocijama i mislima. Ovim se postiže priprema za razvoj čovekove suštine, pravog, istinskog i stalnog "Ja".

Zamislimo da je nekad, u drevna vremena postojalo određeno znanje, iskonska Tradicija; jedan skup metoda koji je u načelu bio jednak za sve, tj. principi rada ovog učenja su bili vrlo slični za sve koji su bili spremni krenuti na put samorazvoja. Sve što je ostalo od ovog iskonskog znanja možda se s vremenom iskvarilo gotovo do neprepoznatljivosti (izgubilo u prevodu), možda pod pritiscima potisnulo u tajnost, a možda i namerno vekovima skrivalo od čovečanstva, barem velike većine njih.
Manji delovi ovog učenja, sačuvani su u današnjim velikim religijama samo delimično, i opet tako skriveni u dvosmislenosti i u "rečima iza reči" da ih danas može prepoznati tek nekolicina iniciranih (npr. prema ranohrišćanskom patrističkom nauku biblijski tekst u sebi istovremeno sadrži doslovni, moralni i mistički smisao). Gurđijev kaže u "U potrazi za čudesnim" od Uspenskog :

Za dato stanje svesti koje je dosegla jedna osoba sigurno je da će tražiti naredni stupanj za svoju nadogradnju. Drugačije ne može biti jer mi ovde dolazimo više stotina hiljada života da u svakom od njih nadograđujemo svoju svest. Zato svako ima obavezu da traga za taj naredni korak. Pa ipak, suština je da nam životna iskustva koja su predviđena za dati život obezbeđuju dalju nadogradnju bilo da sledimo ili ne neka od učenja.
Ukoliko osoba želi svesno raditi tu nadogradnju tragaće za onim učenjima koja će ponuditi ono što joj nedostaje i što će joj omogućiti brže napredovanje.
Istina je da čak i onda ako u jednoj grupi, u jednim učenjima ima ogroman broj sledbenika, svako od njih ima svoj specifični put jer će prolaziti specifična iskustva kojima će sebe dograđivati.
Sa napomenom da smo mi kao humano biće sklop duhovnog, mentalnog, kauzalnog, astralnog i fizičkog dela. Onaj najbitniji, večiti i besmrtni je ono što mi jesmo i to je taj deo zbog kojeg postoji svi ostali. Mi, Biće, Duša, smo Ta suština i kao takvi dolazimo ovde da uzdignemo svoju svest, kapacitet ljubavi, nesebičnost i sve ostale duhovne atribute ili atribute samog Kreatora.
Da ne dužim; mnogi kopaju po metafizičkim učenjima iako ona u sebi nemaju pravu istinu niti pravo razumevanje jer ne dolaze iz samog srca Kreacije ili Kreatora. To su učenja koja dolaze sa nižih nivoa psihičkih svetova koji su odmah do fizičkog. Oni koji žele najvišu istinu i najvišu realizaciju tražiće i traže čisto duhovna učenja koja su sadržana u samoj suštini života.
Ova suština života je poznata kao Bani, Shadba, Kalami, Kalam-i-Ilahi, Put, Nada, Melodija Sfera... Duh, Sveti Duh, Reč ili Glas Boga i pod još mnogim imenima. Ova suština života je uvek imala predstavnika Živih Učenja na ovoj planeti jer inače život ne bi mogao opstajati bez takvog pojedinca. Svako onaj ko je želeo i težio najvišoj duhovnoj realizaciji tražio je i nalazio ova učenja, pa je tako i danas. Ova učenja obezbeđuju pojedincu uslove da još u ovom životu dosegne Samo-Realizaciju ili "Znati Sebe" (Znaj Sebe - kako je govorio Sokrat). Takođe, obezbeđuju mogućnost da pojedinac Zna ili Realizuje Boga tj Bog-Svest....
Učenja koja su pre 5000 godina otišla u ilegalu zbog progona i ubijanja ovih pojedinaca. Pre nekoliko decenija su ponovo u javnosti. Ona nemaju ceremonije ili razne prakse i rituale osim lagane duhovne vežbe na svakodnevnoj osnovi. Pojedinac sa vremenom putuje u svojim snovima višim realnostima kada jednoga dana to preraste u svesno putovanje.
Na svakom pojedincu je da traga, proba i sam odlučuje da li u tome nalazi sebe ili će tragati nešto manje zahtevno. Zašto? Zato što je to put ka totalnoj odgovornosti i put na kojem pojedinac mora odraditi svu zaostalu karmu....
Ima li drugih načina da se dosegne konačni cilj kojem svako od nas teži - dosezanje duhovne slobode, ljubavi i duhovne mudrosti?
Nema jer je Duh ili Reč Boga ta suština koja sadrži svo znanje, svu mudrost, svu snagu i svu ljubav.
Toliko!

 

[coco bill]

Na današnji dan 2001. je preminuo glumac Dragan Maksimović nakon što su ga pretukli beogradski skinhedsi misleći da je Rom.
Između ostalih uloga on je glumio i Gurđijeva, te zato i stavljam ovu potsetnicu na ovu temu.

 

[Jasna]

 

[Jasna]

Setih se još jedne njegove dobre uloge

 

[Jasna]

 

[Jasna]

 

[Jasna]

 

[Jasna]

Neko je jednom postavio pitanje o ,,slobodi’’. I Gurđijev je rekao
,,Sloboda vodi slobodi. Ovo je istina, ne pod znacima navoda, već
u pravom smislu. Istina nije samo teorija, nisu samo reči, ona se
može ostvariti. Sloboda o kojoj ja govorim je cilj svih škola, svih
religija u svim vremenima. Ona je veoma velika stvar. Svako,
svesno ili nesvesno želi slobodu. Postoje dve vrste slobode: manja
sloboda i veća sloboda. Ne možete imati veću slobodu dok ne
steknete manju slobodu. Velika sloboda je naše oslobođenje od
spoljašnjih uticaja; manja, od uticaja unutar nas. Za nas početnike,
manja sloboda je veoma velika stvar, i nije podložna našoj zavisnosti
od spoljašnih uticaja.''

 

[Tom Jones 1]

Ćao, vrlo zanimljiva tema.
Nadovezao bih se na početak i rekao da bi jedan put to zaista i bio, putnik mora bar za tren unapred da se uveri u faktičko postojanje onoga o čemu teorija govori. I to ne samo nekih detalja...

Bez toga, ako se samo oslanjamo na tuđe priče, ne valja.

 

[Jasna]

 

[coco bill]

Pročitao sam u opisu videa da je ta svirka snimljena u Jermeniji, na praistorijskom arheološkom nalazištu provincije Syunic.
Interesantno je da položaj stena potseća na one u stonehenge-u, a one imaju mističan karakter, baš kao i muzika koju je komponovao Gurđijev.

 

[alim]

Neko je jednom postavio pitanje o ,,slobodi’’. I Gurđijev je rekao
,,Sloboda vodi slobodi. Ovo je istina, ne pod znacima navoda, već
u pravom smislu. Istina nije samo teorija, nisu samo reči, ona se
može ostvariti. Sloboda o kojoj ja govorim je cilj svih škola, svih
religija u svim vremenima. Ona je veoma velika stvar. Svako,
svesno ili nesvesno želi slobodu. Postoje dve vrste slobode: manja
sloboda i veća sloboda. Ne možete imati veću slobodu dok ne
steknete manju slobodu. Velika sloboda je naše oslobođenje od
spoljašnjih uticaja; manja, od uticaja unutar nas. Za nas početnike,
manja sloboda je veoma velika stvar, i nije podložna našoj zavisnosti
od spoljašnih uticaja.''

Zanimljivo
Inače, i komunisti su vjerovali u boga, njihov je bog bio sloboda.

 

[alim]

Ćao, vrlo zanimljiva tema.
Nadovezao bih se na početak i rekao da bi jedan put to zaista i bio, putnik mora bar za tren unapred da se uveri u faktičko postojanje onoga o čemu teorija govori. I to ne samo nekih detalja...

Bez toga, ako se samo oslanjamo na tuđe priče, ne valja.

Čovjek uvjek može vidjeti ponešto od onog što mu nije u koncepciji. Izvan onog mehaničkog u sebi.
U njemu uvjek ima i tragova sjećanja. A kad je bio mali odlazio je daleko.
Stvar je samo u tome koliko će ga to privući.
Ali i putevi znaju biti jebeni.

 

[alim]

Još nešto. Ne znam je li već spomenuto.
Gurđijev vjeruje da nije dobro ispoljavati negativne emocije. Srđbu ljutnju mržnju.
Ljudi ih ponekad vezuju uz, pražnjenje, istinitost, prirodnost. Ne progutati nego iznijeti.
Zanimljivo je, kako se meni čini, da vrijedi i njegovo i suprotno.
Stvar je u tome da te emocije ne valjaju, to je prilično jasno. Ali njegov je stav i inače, pružiti otpor, ne čekati i nadati se da će izblijediti. Jer neće.

 

[Tom Jones 1]

Čovjek uvjek može vidjeti ponešto od onog što mu nije u koncepciji. Izvan onog mehaničkog u sebi.
U njemu uvjek ima i tragova sjećanja. A kad je bio mali odlazio je daleko.
Stvar je samo u tome koliko će ga to privući.
Ali i putevi znaju biti jebeni.

Maglovito ti je ovo.

Kad kreneš u Beč, poželjno je da dobar deo puta do tamo znaš unapred ili da si bar u stanju usput čitati putokaze. I da grad Beč de fakto postoji i nije plod rekla-kazala ili maštarija. Ako je tako, definitivno se može govoriti o putu, kraljevskom ili bogazi svejedno tek, zaista vodi nekuda.

 

[coco bill]

Još nešto. Ne znam je li već spomenuto.
Gurđijev vjeruje da nije dobro ispoljavati negativne emocije. Srđbu ljutnju mržnju.
Ljudi ih ponekad vezuju uz, pražnjenje, istinitost, prirodnost. Ne progutati nego iznijeti.
Zanimljivo je, kako se meni čini, da vrijedi i njegovo i suprotno.
Stvar je u tome da te emocije ne valjaju, to je prilično jasno. Ali njegov je stav i inače, pružiti otpor, ne čekati i nadati se da će izblijediti. Jer neće.

Zapravo, Gurđijev se ne bavi ispoljavanjem negativnih emocija, njegovo učenje se više zasniva na prepoznavanju svoje negativnosti.
Kroz samoposmatranje naša pažnja je usmerena na trenutak kad utisak padne na emocionalni centar, do trenutka kad izazove negativno emotivno stanje u nama.
Nikakva borba, nikakav otpor nije potreban ako si svestan tog trenutka. Jer kada si svestan sebe negativne emocije neće dobiti neophodnu podršku i utisak neće moći da se veže za njih.

 

[Tom Jones 1]

Zapravo, Gurđijev se ne bavi ispoljavanjem negativnih emocija, njegovo učenje se više zasniva na prepoznavanju svoje negativnosti.
Kroz samoposmatranje naša pažnja je usmerena na trenutak kad utisak padne na emocionalni centar, do trenutka kad izazove negativno emotivno stanje u nama.
Nikakva borba, nikakav otpor nije potreban ako si svestan tog trenutka. Jer kada si svestan sebe negativne emocije neće dobiti neophodnu podršku i utisak neće moći da se veže za njih.

Svakako je uvek bolje bar narodski progutati knedlu. Trpljen, spasen ali u kontekstu teme, kada ćemo to "transformisati" i, na taj način, zagospodariti negativnim emocijama ? Ili su za to sposobni samo profesionalni učitelji? Može li još ko da kaže da mu je za života to pošlo "od ruke"?

 

[alim]

Maglovito ti je ovo.

Kad kreneš u Beč, poželjno je da dobar deo puta do tamo znaš unapred ili da si bar u stanju usput čitati putokaze. I da grad Beč de fakto postoji i nije plod rekla-kazala ili maštarija. Ako je tako, definitivno se može govoriti o putu, kraljevskom ili bogazi svejedno tek, zaista vodi nekuda.

Da, ali u koji to beč ideš ti, jedan cjeli život?