Kraljevski put

[KPCTAHK]

volja postaje nevolja, gospodar može biti samo konj.

Volja nikada, baš nikada, ne može da postane nevolja, jer nevolju proizvede slaba odluka … Konj je gospodar samo onome ko od njega nije pametniji, obrazovaniji i iskusniji …

 

[oziman]

На ову метафору наишао сам одавно, али сам одувек имао осећај да ту нешто "не штима".

Проблем је у тумачењу. Јер није господар тај који седи у кочији, већ су то коњи. Ситуација је потпуно обрнута.

У унутрашњости, у самосвести, наилазимо на необуздану вољу, или на саме себе, свој карактер, своје ЈА, или наилазимо метафорички на "коња". Испред њега је интелект са опажајима које зовемо "реалност" и који том коњу, "вољи" презентује мотиве који га покрећу.

Да поједноставним то на сликовитом примеру.

Пролазиш поред банке и видиш у њој новац. То је веома привлачан мотив. Замисли које би све жеље испунио тим новцем. Коњ у кочији реагује, њишти, жели тај новац. Међутим, одједном пред њега искрсава противмотив у виду запрећене казне, у виду затвора и тебе иза решетака. Тај противмотив те спречава да уђеш у банку и узмеш новац. Тај противмотив је презентовао коњу УМ. И на тај га начин контролише.

Дакле, коњ је господар који седи у кочији, кочијаш је интелект који креира опажаје и презентује их коњу. УМ креира појмове и такође их презентује.

Тек овако метафора добија значење и смисао.

Pogledajte prilog 599756

Како контролисати коња, то јест своју сопствену вољу, своје ЈА, свој карактер?

Начин ових разних гуруа и месија са њиховом патетичном љубављу, миром, слогом, бла, бла, саветима, јесте смешан. Као да неко ко нешто жели може да својом одлуком пожели нешто друго, као да имамо такву моћ над вољом.

Као што је говорио Шопенхауер

Оčekivati da će neki čovek istim povodom delati jednom ovako a drugi put potpuno drugačije, bilo bi kao kada bismo hteli da očekujemo da isto drvo na kojem su ovog leta rodile višnje, sledećeg donese kruške.

Своју вољу не можемо променити. Не као индивидуе у овој просторно временској егзистенцији. Оно што једино можемо јесте да пред коња износимо слике, и тако га усмеравамо. Ништа друго.

Ако коњ хоће храну, он је хоће и ништа то не може променити. Једино можемо да пред његову брњицу изнесемо слику штетности те хране коју он жели. и на тај начин спречимо деловање, али не и жељење. Које остаје непромењено.

Оваква ситуација у којој смо отвара многа питања. Јер је јасно да је наша воља покретана као марионета концима које вучу догађаји опажајног света. Не можемо померити мали прст ако немамо мотив, слику, која ће нас на то натарати. А да ли ће се таква слика појавити не зависи нимало од нас као индивидуа. Чак и мисли којима контролишемо коња, такоће бивају доведене на нити опажајног света. Ако тога нема, не можемо призвати мисао.

Као индивидуе потпуно смо у власти нужности. Тек када се повучемо дубље у своје унутрашње биће, ближе ствари по себи, интелигибилној слободи, тек тада кидамо ланце, али тада више нисмо индивидуе.

 

[KPCTAHK]

Као што је говорио Шопенхауер

 

[KPCTAHK]

Своју вољу не можемо променити.

Znanjem se može promeniti sve, čak i samoga sebe … To ne razumeju samo oni koji nemaju to sveto znanje …

 

[oziman]

Оно што је код Гурђијева једино вредно јесте указивање на ткз. "памћење себе". Ради се о непосредном искуству себе као "сведока" као посматрача представе независног од ње.
Такво искуство су вероватно сви у животу имали, најчешће у афективним стањима, у непосредној опасности, великим узбуђењима и слично, када се човек "издигне" изнад себе и посматра свет као независни посматрач "сведок".
Та стања су давно примећена и споменута у источњачким филозофијама. Гурђијев је то знање преузео као маску, коју је навукао на себе како би добио приступ Тибету. Његов мистицизам је глума. И смешно је да маска једног обичног шпијуна, постане касније некакво учење о свету и животу.

Али пустимо то. "Памћење себе" остаје моћна духовна вежба. Покушај да се сјединимо са сведоком, са својим правим ја.
Како то учинити?
Вратићу се на онај пример са кочијом, али исправљен пример. Кочијом у којој седи коњ.

Дакле, коњ је господар који седи у кочији, кочијаш је интелект који креира опажаје и презентује их коњу. УМ креира појмове и такође их презентује.

Коњ је наша воља. Оно што зовемо ЈА. Испред њега су опажаји.

Али где је онда господар?

Управо тим питањем долазимо до "памћења себе". Јер, господар је ту. Изван кочије. Изван тела. Посматрач. Сведок.
Он је такође ЈА.

Uistinu Arhiloh je samo usplamteli čovek što voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, već genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bićem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , prieđuje sebi večito uživanje.

цитат, Fridrih Niče из "Рођења трагедије".

 

[Hekate]

Ćurli,ćurli...

 

[Hekate]

 

[coco bill]

Napokon sam našao malo vremena da ponudim još jedno tumačenje metafore o kočiji.
Naime, reč je o četri tela u čoveku.

Kroz rad na sebi čovek je u mogućnosti da na postojeće vanjsko telo razvije još tri unutrašnja tela koja su sagrađena od finijih psiholoških materija u odnosu na spoljašnje, odnosno fizičko telo.
Dakle, prvo telo koje simbolizuje kočija je naše fizičko telo. Srđa je u videu rekao da konji predstavljaju naša čula, s čim se ne slažem, jer čula su sastavni deo našeg fizičkog tela, moglo bi se reći i najvažniji jer preko njih imamo direktan kontakt sa spoljnim svetom.

Drugo telo je astralno telo, to su emocije i osećanja koje simbolišu konji u ovoj metafori. Izgrađeni su od finijeg materijala i hijerarhijski su iznad prvog tela.
Konji vuku kočiju baš kao što naša osećanja vuku naše telo.

Treće telo koje je hijerarhijski iznad drugog tela, dakle telo koje kontroliše i upravlja našim emocijama je mentalno telo. Samo misli mogu da kontrolišu emocije i to telo je kočijaš u našoj metafori o kočiji.

Naravno, gospodar kočije je najvažnije i najviše telo u našem unutrašnjem životu. To je volja, svest, a u hrišćanskoj terminologiji sveto telo.
Uzgred, u hrišćanskoj terminologiji prvo telo je grešno telo, drugo prirodno telo, treće duhovno a četvrto sveto telo.

 

[Jasna]

 

[gost 391595]

Naravno, gospodar kočije je najvažnije i najviše telo u našem unutrašnjem životu. To je volja, svest, a u hrišćanskoj terminologiji sveto telo.

Good luck getting there.

 

[Jasna]

Ja nisam Ja.
Ja sam taj
što hoda pored mene, a ne vidim ga;
taj koga ponekad uspevam da posetim,
taj koga zaboravim;
taj koji ostane miran i nem dok pričam,
i oprašta, nežno, kad mrzim,
taj koji hoda gde mene nema,
taj što će ostati uspravan kad umrem.

Juan Ramón Jiménez

 

[JA KOJI JESAM]

Kad smo već kod poezije, evo jedne poeme nepoznatog autora (mene ) iz moje knjige:


Portrait of ‘I’


I AM what ‘I’ wants to be.
‘I’... that’s ME.
What else could ‘I’ be?

‘I’... could be an apple!
But apple already is ME!

’I’... is the Beginning and
...‘I’ is the End.
...’I’... is in the Middle.


‘I’ is ‘ME’, also ‘I’ is THEM.
‘I’ is infinite........................

‘I’ simply AM.

 

[coco bill]

Kad smo već kod poezije, naleteo sam na fenomenalne stihove Dionizija iz 4. veka koje sam nazvao:

Sjaj božanske tmine

To trojstvo iznad bića,
vodi nas ka visini mističnog otkrivenja,
i izdiže iznad misli i svetlosti,
tamo gde je jednostavna, potpuna i nepromenjiva
misterija božanske istine skrivena
u osvetljenoj tmini te tišine
koja nam se ukazuje u tajni.

U ovoj tmini, iako u najdubljem mraku,
ipak je još blistavo jasno,
i mada bez dodira i vida,
ono što ispunjava naše nevidljive namere
sjajem preporađajuće lepote.

Ovo je moja molitva. Za tebe,
voljeni Timotije, što se uspinješ iskreno
u mističnu kontemplaciju, smirenih čula,
radeći na intelektu i na svemu što se može
osetiti i spoznati, na svemu što nije i što jeste.

Usled toga ti možeš neznano dospeti,
onoliko koliko je to moguće,
do njegovog jedinstva,
do onoga koji je iznad svakog bitisanja i spoznaje.

Tako se neukrotivo,
potpuno i istinski odvaja od svega,
i ti se uzdižeš u tom sjaju božanske tmine
koja je iznad svakog bitisanja,
koja je nenadmašna i koja oslobađa od svega.



Dionizije - IV vek

 

[Hekate]

 

[Jasna]

Otvaranja

"Moram da te opomenem:
svaka stvar koju dotičeš
ima sopstveno spolja
i sopstveno unutra.

Ne mora oblutak biti
živ samo na tvoj način,
ni mrva peska i soli,
ali i oni su svetovi.

Pa sme li dan tvoj, onda,
da bude tuđ i bezličan?

A kamoli tek život
i drugi tvoji životi?

Svaka stvar koju dodirneš
sopstveni je gospodar.
Ima oreol sebe
i svoje sveto područje.

Tvoj puls nije množina.
Ne rastače se u poplave.

Iz tebe rođen je kraj
i rođen je početak.
Tvoj dah je usamljen pucanj.

Svoj si potomak i predak.
Svoj si zametak kretanja.
Ime ti je: brzina.

Stojiš nad sobom, isukan
kao visok toranj.
Kao krošnja nad stablom
urasla u tkivo svetlosti.

Kao let ptice nad trskama.
Moram da te opomenem:
sve je svesno tvog prisustva.
Čeka te svečanost povratka.

Istražuj ozbiljnost stvari
i usavršavaj svoj karakter.

Otkrivaj sistem misli
koji ne naseda trenutnom.

Ne budi spreman za nešto.
Budi spreman za sve.

Usudi se da stvaraš
tek kad osetiš radost dela.

Potrudi se da otkriješ
u sebi takvo uho
koje u prolazu sakuplja
ogromna svedočenja
isklesana u prostoru
strpljenjem i odricanjem.

Pretoči celog sebe
u nevidljivu očiglednost.

Nisu ti važne reči.
Važno je da ti veruješ
da znaš namere kamena,
vatre, leda i vazduha.

Jer čime ljubiti svet,
ako su jedina usta
večito zauzeta
izgovaranjem ljubavi?

Kad deca dođu na svet
ona usrču vrisak.
Ti si se samo osmehnuo
sa nekom umornom nadom.

Nada je umnožavanje.

Rađaj sebe iz sebe
i tako sobom povećavaj
dostojanstvo života.

U osami svog bića
ti si jedina veza
između žrtve sebi
i svoje sopstvene milosti.

Ništa ti ne može biti
bliže od tebe samog
i ništa dragocenije
dok sudeluješ u beskrajnom."

~ Mika Antić

 

[Hekate]

https://www.facebook.com/video.php?v=2528726860574357

 

[Hekate]

 

[Hekate]

 

[Romana Kuhar]

Da li je ovo pf gimnosofije ili filozofije? Odavno nisam videla toliko gluposti na jednom mestu ...

 

[Jasna]

Iz koje tradicije je Mooji? Podelila bih nekada na pdf Religija nešto od njega,
ali ne znam gde.

Zapravo, imam na umu bar desetak ljudi koji dolaze sa različitih strana, ali
govore isto i sve bih u jednu temu stavila, al kako ta tema da se zove?
Imaš ideju?

 

[Hekate]

Iz koje tradicije je Mooji? Podelila bih nekada na pdf Religija nešto od njega,
ali ne znam gde.

Zapravo, imam na umu bar desetak ljudi koji dolaze sa različitih strana, ali
govore isto i sve bih u jednu temu stavila, al kako ta tema da se zove?
Imaš ideju?

Advaita Vedanta je tradicija kojoj Mooji pripada, kao i njegov učitelj H. W. L. Poonja (Papaji), Ramana Maharishi, Nisargadatta Maharaj,
Anandamayi Ma...

 

[coco bill]

 

[coco bill]

 

[coco bill]

Pored zakona trojke ovde je i jako dobro opisan zakon sedmice, odnosno, zakon otave.

 

[JA KOJI JESAM]

Zapravo, imam na umu bar desetak ljudi koji dolaze sa različitih strana, ali
govore isto i sve bih u jednu temu stavila, al kako ta tema da se zove?
Imaš ideju?

Možda: "Jedno smo".