Servia je ocigledno po Srbima bez obzira bio Porfirogenit zanesenjak ili ne.
Sto se tice makedonskih slovena. Postoji tu malo logike. U Marickoj bici na srpskoj strani ucestvovali su iskljucivo stanovnici juznog dela carstva, dakle makedonski sloveni iliti makedonski srbi uz dodatak ponekog grka i bugarina.... Imamo srece da su mesto Maricke bitke Turci nazvali Sırp Sındığı „српска погибија, sto nam sugerise da su makedonci vecinski srbi.... ali znate vreme cini svoje....
Jos niko se nije pitao da su u to vreme makedonci smatrani najvecim srbima jer je prestonica bilo Skoplje. Znate ono..ja sam iz prestonice ...vi ste ostali seljaci.... Uostalom Vukasin je sa tim makedoncima krenuo na Altomanovica dakle na krajnji zapad ne bi li ovladao "neposlusnim provincijalcima" i sebe smatrao za naslednika srpskog carstva posle Urosa.
Koja prestinica Vukasin je stolvao u Pristini. Srbija nije imala ni gradove a komoli nesto kao pretonicu, prenosis danasnju percepciju na proslost jako los metod. Srpska je pogibija jer je Vukasin srpski kralj a njegovu vojsku cine srpski pronijari i deo su srpskog carstva ne zato sto se makedonsko stanovnistvo "oseca" Srbima. Zapravo Makedonija je bila pod Ohridom crkveno koji je bugarsko slovenska crkva tako da ako je uopste moguce etnicki sugeristi pricali bi smo o Bugarima ali i to je pogresno. Nema nacija u srednjem veku kom vladaru.
Ko od modernih istoricara tvrdi da je Servija nastala od Srba koji se cak ni po izmisljenoj Porfirogenitovoj prici ne zadrzavaju u Serviji, Servija je dobila naziv mnogo pre dolaska Slovena a nekada se zvala Φυλακαί posle Rimljani menjaju naziv u "cuvar" tj Serviu jer cuva prolaz na geostrateskom mestu.
Evo ti vazala kralja vukasina:
Андрија Гропа(nepoznato poreklo)
БОГДАН КИРИЗМИЋ Помен Богдана Киризмића у историјским изворима везан је ис-кључиво за односе и везе са Дубровником и дубровачким трговцима. Богдан Киризмић, син Рајков,10 првобитно само трговац из Призрена.
БРАТОСЛАВ ЛОГОТЕТ Логотет Братослав је сачинио Повељу краља Вукашина издату Дуб-ровчанима 5. априла 1370. у Поречи на Броду, у долини Треске.20 Осим тога да се налазио на челу Вукашинове канцеларије у то време, о њему нема других података.
ГРГУР На основу једног записа, сачуван је податак да је неки Гргур држао Полог у време краља Вукашина, дакле у периоду између 1365. и 1371. го-дине.21 Јордан Иванов је овог Гргура поистоветио без икаквог чвршћег аргумента, осим хронолошке блискости, са кесаром Гргуром, ктитором манастира Богородице Захумске код Охрида, који је ово сакрално здање подигао 1361. године.22 Географска удаљеност између области око Ох-рида, где је кесар Гргур сазидао цркву, и области Полога, коју је држао за сада још неидентификовани Гргур, остаје као непремошћени јаз у поис-товећивању ова два великаша. Без јаче аргументације остаје и стано-виште Радослава Грујића да је Гргур из Полога био заправо Гргур Бранковић, брат Вука Бранковића.24 Спомен Гргура, који је држао По-лог у време када се он налазио у домену области краља Вукашина, упућује свакако на његовог властелина.
ДАБИЖИВ ПРОТОВЕСТИЈАР
КОСАН Приликом састављања повеље о потврђивању дара Новака Мрасо-ровића манастиру Пантелејмону, у канцеларији краља Вукашина, нала-зио се као писар извесни Косан.
МАНКО ЧЕЛНИК Челник Манко се спомиње у надгробном натпису монахиње Марине која је док је припадала световном животу, носила име Струја. Марина је умрла 2. марта 1371. и била сахрањена у цркви Св. Недеље у Призрену
МИЛОШ ПРИЛЕПСКИ КЕФАЛИЈА У исправи којом је краљ Вукашин потврђивао дар Новака Мрасоро-вића манастиру Св. Пантелејмона јануара 1366, као милосник се јавља Милош, кефалија прилепски
НОВАК МРАСОРОВИЋ Новак Мрасоровић је био властелин краља Вукашина. Првобитно се спомиње без икакве титуле, у исправи којом је краљ Вукашин, јануара 1366. потврдио његов дар светогорском манастиру Св. Пантелејмону
ОЛИВЕР КЕФАЛИЈА Оливер је био властелин краља Марка и вероватно је обављао дужност кефалије у Пелагонији, у граду Битољу
ОСТОЈА РАЈАКОВИЋ Име властелина Остоје Рајаковића остало је забележено само на једном натпису. И поред тога, садржај његовог надгробног натписа и ли-ковна представа која се налази уз натпис откривају, или бар наговештавају, више података о овом властелину него што би се само на основу једног историјског остатка могло очекивати. Надгробни натпис Остоје Рајаковића налази се уз надгробну фреску у аркосолију нартекса цркве Богородице Перивлепте у Охриду (данас св. Климент). Он гласи: „Престави се раб божии Остоја Рајаковић, погус-лом Угарчик и суродник кралиа Марка, зет жупана Ропе, лето 1379, ме-сеца октомвриа и..." Још је Константин Јиречек, на основу овог натписа, Остоју Рајако-вића повезао са Угарчићима, породицом из
Невесиња и Љубомира. Према сачуваним подацима у дубровачким документима Угарчићи се спомињу као власи у Љубомиру.
makedonsko poreklo nema sta
Ugljesa
АСЕН (cisto srpsko ime)У судском акту из августа 1365. године, којим се решава спор између светогорских манастира Есфигмена и Кутлумуша око цркве св. Георгија у селу Зинзос.
АЛЕКСИЈЕ РАУЛ Алексије Раул је био један од најзначајнијих грчких великаша из Серске области.
ГЕОРГИЈЕ Властелин Георгије, налазио се на функцији кефалије града Јери-соа, а био је брат протостратора Станише
ГЕОРГИЈЕ ИСАРИС Георгије Исарис био је великодостојник високог ранга још из вре-мена Душанове власти. Првобитно је носио титулу епарха на Душановом двору, док је у хијерархији Угљешине државе заузео веома важну титулу великог примикирија.
ДИМИТРИЈЕ КОМНИН ЕВДЕМОНОЈОАН Обављао је дужност васељенског судије у граду Серу. Као и Орест, Евдемонојоан је претходно обављао и функцију кефалије Сера. Он је на том положају заменио Дуку Нестонга, вероватно 1360. године,22 а њега је изгледа наследио Радослав Торник.
ДУКА КОРЕСИС Дука Коресис је био још један грчки великодостојник који се ус-пешно одржао за време српске владавине Серском облашћу и који је дочекао византијску реокупацију и рестаурацију власти у самом Серу.
ДУКА НЕСТОНГ У служби српске власти, још у време цара Душана, 1354. године, а могуће је још и 1357,31 у граду Серу на месту серског кефалије налазио се Дука Нестонг.32 Дука Нестонг се 1354. године налазио и међу царевим посланицима који су путовали у Авињон на преговоре са папом о цркве-ној унији.
ЖУТКО Војвода Жутко се спомиње као милосник у повељи коју је јануара 1366. године издао деспот Јован Угљеша, а којом је упоредо са краљем Вукашином потврдио дар Св. Пантелејмону властелина Новака Мрасо-ровића.36 Осим што је носио војничку титулу, о овом властелину се не зна ништа друго.
КАРДАМИС Забележен је међу члановима мешовитог суда у акту из августа 1365. године о решавању спора између светогорских манастира Кутлумуша и Есфигмена. Његово име је избрисано, тако да се зна само да је припадао породици Кардамис, а споменут је под титулом великог чауша које се налазило на
МЕЛИК ДИЈАК Налазио се вероватно на челу Угљешине дворске канцеларије. Сас-тављао је повељу о потврди дара Новака Мрасоровића руском светогор-ском манастиру јануара 1366.41 МИХАЈЛО СХУЛИС Кир Михајло Схулис је био члан сената и један од учесника у раду мешовитог суда серске митрополије. У
У низу велможа које су обављале високу функцију кефалије Сера, налазио се и Орест. Након одласка са те функције, обављао је службу једног од двојице васељенских судија, августа 1365.
ПАЛЕОЛОГ МАКРОДУКА Палеолог Макродука се спомиње у акту мешовитог суда Серске митрополије из августа 1365. године као један од световних чланова суда, припадника угледних људи града Сера
РАДОСЛАВ ПОВИКА ТОРНИК На месту кефалије града Сера од 1365. године налазио се зет царице Јелене, Радослав Торник.55 Спомиње се у једном документу из августа 1365, у коме се први пут спомињу васељенске судије. Поред серског мит-рополита, наведена су и четири световна представника од којих су два ве-ома угледна властелина. Један је братучед царице, Алексије Асен, а други, Радослав Торник, који се спомиње као кефалија Сера са титулом челника.
СТАНИША Станиша је био брат Георгија, кефалије града Јерисоа. Сасвим је јасно да је Станиша био Србин, а носио је титулу протостратора
ТЕОДОР ОДУЈЕВИЋ У хрисовуљи деспота Јована Угљеше из априла 1369. године спомиње се да је Теодор Одујевић држао село Неохори, које је деспот поклонио светогорском манастиру Кутлумушу
Srbi su osvajaci makenoniju zaposlei grcke i i bugaske oblasti jasn se vidi da je sva vlastela koja se priklonila Dusanu grcka ili helenizovana a od slovenske se jasno vide bugarska imena. Sto se ovih iz makedonije tice sa sigurnoscu mozemo reci da su svi do jednog poreklom iz Srbije tj. srpske kraljevine. Kao i njihova pratnja i sluzba. makedonski sloveni su bili paori i robovi najnizi sloj a ako se iko uzdigao morao je da se bugarizuje ili helenizuje. Nema pomena Srba u Makedoniji pre 13 veka. Ti sloveni su jednostavno nesto savsim drugo i do 14 veka su bili blizi BUgarima i Grcima nego li Srbima kao i oblast MOrave i Braniceva koja postaje Srpska kada se teziste drzave seli na sever.
Marko Šuica - Nemirno doba Srpskog srednjeg veka