Краљ Петар I Карађорђевић у српској историји свакако заслужује позитивну оцјену. Као личност, човјек са пуно врлина, сна+жних моралних сктупула, истински родољуб, ратник који је по псеудионимом Петар Мркоњић учествовао у борби свог народа против турских завојевача 1875.-77.године. Као владар за времена своје владавине, у тешким често и хаотичним околностима, водио је Србију добрим путем.
Мрља коју му приписују аутошовинустуи а и иначе србофобично срадо који ће сваког српског владара и сваког великог Србина оклеветари и оцрнити јесте крвави начин како је преузео пријестол. Но то је био једини начин за спас земље и српства. Његов претходник Александарт Обреновић вјеше лош владар, неспособан да се снагом ауторитета наметне политичким елитама тог времена, да поправи стање у војсци које је бивало све горе, земља под њим је пролазила кроз сталне политичке кризе, економска ситуација све тежа, у бирократији је завладао јавашлук, у војсци поремећен систем вриједности и урушена хијерархија, поданици под њим су патили, једно неодрживо стање које је водило у пропадање земље и нације, У таквој ситуацији обавеза српских родољуба је да нешто учине по том питању, да спасе земљу и народ. И учинили су оно што се мора, Чангризави моралисти илити дежурна закерала ће закерати како то бјеше крваво, но шта да се ради, дрво слободе потребно је повремено залијевати крваљу тиранина и родољуба.
Начин на који је дошао на власт Петар, разумљиво није добро примљен у европским земљама, криза у таквим околностима се подразумијева. Но Србија је, имајући у виду компликоване околности, водила успјешну политику наредну деценију, све више се ослањајући на чланице Антанте, што је водило погоешавању односа са централним силама. Еконопмска ситуација се није пофгоршала што је било за очекивати, напротив, поправила се, као и стање у војсци.
Проблем са краљем Петром јесте што је преузео пријестол у подмаклој доби, готово у шесдесетој. Људи са годинама бивају све више склони сумњама, преиспитивању, тромости код одлука, ту зна понестати енергичности коју у датим моментима захтијева владање. Залагао се за уставно уређење земље, либералне оријентације, но Србија у том времену није била спремна за такав заокрет, то је вријеме тражило у владању више апсолутизма, а ту су Петра ограничавале моралне скрупуке којима је робовао.
И политичка ситуација се стабилизовала колико је то било могуће у том времену, међутим Србију је почетком ХХ вијека оптерећивао ривалитет који је владао између војних кругова и политичких елита прожет међусобним анимозитетима.
Да се премосте сви ти расцјепи у земљи, ривалитети, треба вријеме, а краљ Петар и Србија нису имали ту повољност да добију толико потребно вријеме, турбулентни догађаји и процеси су се измјењивали, Србија је ушла у три рата, три рата кроз која се овјенчала славом, три рата која су обиљежили бројни примјерио велог херојства, еодољубља, али и плаћена је крвава и страшна цијена.
У сваком случају, краљ Петар I Карађорђевић је владар чију владавину можемо комотно оцијенити позитивном.