Краљ Петар I Карађорђевић

[Краљ Милан]

Цео Београд је знао за заверу. Што не би знао и Петар.

Па добро, и био је ред да он зна...ипак претендовао је на престо Србије.

 

[Акај]

Александар II би био одличан краљ, пошто у потпуност савлада језик. Док са друге стране, не видим никакву перспективу у његовим синовима.

 

[Мишкони]

А шта се десило са странама које су одједном нестале??

Тражио сам од модератора да заустави оно силно пљување и вређање династије Карађорђевић и да се вратимо на тему. Као што сам и више пута теби био говорио, док се нису умешали Троцки и онај провокатор Сицилијанац!
Зато је човек лепо одреаговао и избрисао оне стране!

 

[Мишкони]

Петар други је по примеру свога деде Петра првог, однео све драгоцености. Јер у сефу Петра првог 1915. појавило се ''Мирослављево јеванђеље'' које је мистреиозно нестало у ноћи убиства 1903.

А ево ти и мало чињеница о том важном документу за српски народ:

Najacuveniji srpski srednjevekovni rukopis Miroslavljevo
jevandjelje, napisala su dvojica dijaka na belom pergamentu, kali-
grafskim slovima, sjedinjuci tekst sa vinjetama (sarama koje sluze
kao ukras) i minijaturama u crvenoj, zelenoj, zutoj , smedjoj i zla-
tnoj boji. Knjiga sadrzi 296 minijatura crtanih perom a zatim boje-
nih cetkicom. Kozni povez Jevandjelja nije prvobitan, vec najvero-
vatnije potice iz 14. veka. Izgleda da je preuzet sa nekog drugog
rukopisa, sto potrvdjuje njegova velicina kao i tehnicke i stilske
odlike. Ukrasen je monogramima, floralnim ornamentom i koncentri-
cnim krugovima na ukrsnicama linija, a na osnovu monograma se
pretpostavlja da potice iz nekog od svetogorskih manastira.
Autori su se predstavili na kraju knjige - Gligorije i Varsameleon.
Medjutim pretpostavlja se da glavni pisar nije ostavio traga o svom
imenu, mada su ga stariji tumaci rukopisa nazivali Varsameleon, po-
gresno tumaceci poslednju ispisanu rec u rukopisu. U pitanju nije
bilo vlastito ime, vec grcki naziv jednog od materijala koriscenog pri
izradi rukopisa - balzamovog ulja. Drugi pisar je u dva kratka zapisa
na marginama rukopisa ostavio svedocanstvo o svom imenu i zelja-
ma - "gresni " Gligorije (Grigorije) dijak.

Prvi poznati podatak o mestu cuvanja Miroslavljevog
jevandjelja - u manastiru Hilandaru, potice iz 1845-46. godine,
kada je ruski vladika i naucnik Porfirije Uspenski, ocaran lepotom
knjige, isekao jedan njen list i odneo ga u Pertograd, gde je i
danas u Publicnoj biblioteci.
Prilikom posete Hilandaru u martu 1896 kralj Aleksandar Obreno-
vic je od manastirskog bratstva dobio na poklon Miroslavljevo
jevandjelje, a uz njega i osnivacku povelju Hilandara. Rukopis je
tada donet u Beograd. Sledece godine, u Becu je izardjeno foto-
tipsko izdanje Jevandjelja.

Za vreme Prvog svetskog rata Miroslavljevo jevandjelje je nakon
prelaska preko Albanije, 1916. dospelo na Krf, gde je cuvano u
Glavnoj drzavnoj blagajni do 1918. Potom je smesteno u Trezor
Glavne drzavne banke u Beogradu, odakle je 14 juna 1935. pre-
neto u Muzej kneza Pavla.

Za vreme Drugog svetskog rata Miroslavljevo jevandjelje je pre-
dato na cuvanje upravniku filijale Narodne banke u Uzicu a zatim
je odneto u manastir Racu i predato Igumanu Platonu Milojevicu.

 

[Мишкони]

O sudbini ove vredne knjige iguman kaze"
"Jevandjelje je bilo specijalno upakovano prvo u limenu kutiju, a kutija je potom smestena u drveni sanduk. U oltaru manastira Race otkrili smo drveni pod i ispod njega kamene ploce, iskopali leziste, stavili paket i opet vratili sve na svoje mesto ... Ne secam se vise datuma, ali to je bilo koncem 1943, ili pocetkom 1944. godine, dosli su u manastir potpukovnik Kosta Jarakovic, koji mi je i predao Jevandjelje na cuvanje, a tada je ziveo kao penzioner u Uzicu i visi inspektor Narodne banke Vojin Keseljevic. Njima sam predao Miroslavljevo jevandjelje i od tada je ono cuvano u Trezoru Narodne banke sve do kraja rata. Posle rata dobio sam kao staresina manastira zahvalnicu za ulozeni trud na cuvanju Miroslavljevog jevandjelja i taj dokument i sada se nalazi u arhivi manastira Race".

Na kraju, Miroslavljevo jevandjelje je preneto iz Narodne banke u trezor Narodnog muzeja u Beogradu gde se i danas nalazi.

 

[Мишкони]

ZADUŽBINA KARAĐORĐEVIĆA

Ikone kralja Petra

Trideset šest ikona, srećom, nije podelilo sudbinu bezmalo šest stotina predmeta koji su posle Drugog svetskog rata netragom nestali

Nova vlast uspostavljena u zemlji posle Drugog svetskog rata oduzela je Karađorđevićima svu imovinu. U obračunu sa dinastičkim nasleđem stradala je i njihova zadužbina na Oplencu. U nekoliko kamiona, bez ikakave prateće dokumentacije, popakovan je ceo Muzej venaca i relikvija. Kasnije je ustanovljeno da je tada netragom nestalo petsto šezdeset pet predmeta. Igrom slučaja, mada ima i onih koji veruju u božju zaštitu, sačuvane su sve ikone koje je kralj Petar Prvi dobio na dar, kao i tri kandila izuzetne lepote i vrednosti.

- Među ovim ikonama ima šest svetogorskih i ovo je jedino mesto gde ima toliko njihovih ikona-kaže Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine. - Poznato je da je malo onih kojima je svetogorsko bratstvo poklanjalo ikone. Ako su se i pojavljivale negde, onda su to bile one koje su ukradene, pa preprodate, a veoma je mali broj onih što su poklonjene. Zato ovo i jeste ekskluzivitet.

 

[Мишкони]

Kao posebno vrednu naš domaćin pokazuje ikonu sa predstavom svetog Save i svetog Simeona. Rad je nepoznatog ruskog ikonopisca iz radionice ruskog manastira svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Na tamnoj pozadini belim slovima ispisan je zapis, zapravo tekst posvete bratstva Hilandar koje daruje ovu ikonu kralju srpskom Petru Prvom Karađorđeviću za uspomenu na dan njegovog stupanja na srpski presto. ''Bratstvo Svja(štene) srpske Carske lavre Hilandarske u Svetoj Gori podnosi ovu Sv. Ikonu Nj. V. Kralju Srpskomu Petru I za uspomenu na dan njegovog stupanja na Presto 12. juna 1903. god.''


Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine

- Mnogo je onih koji veruju da je ova čudotvorna ikona spasla crkvu od rušenja u Drugom ratu, a jedini deo crkve koji posle rata nije opljačkan bio je onaj gde se nalazila ova ikona sa još trideset pet-kaže direktor Gavrilović.-Inače, pouzdano se zna da je postojala još jedna ikona koju su poslali iz Hilandara na dar kraljici Mariji. Bila je to Bogorodica Trojeručica u duborezu koja je nestala i nikada joj se nije ušlo u trag.

 

[Мишкони]

Iz čuvene ruske ikonopisne radionice manastira svetog Pantelejmona na Svetoj Gori potiče i ikona sa predstavom Bogorodice sa Hristom i anđelima. Crvenom bojom na poleđini piše da je to poklon njegovom veličanstvu kralju Srbije Petru Prvom od bratstva hilandarskog, 24. marta 1910. godine. Iz iste radionice je i velika ikona svetog apostola Petra, svetog kneza Aleksandra Nevskog i svetog Đorđa. Tu ikonu kralj Petar je dobio na dar 29. juna 1913. Zatim ikona sa predstavom Bogorodice sa Hristom, koja je karakteristična po tome što Bogorodica plače, a cela ikona isijava neobičnu svetlost.

- I ova ikona je posebno vredna i zanimljiva - priča direktor Gavrilović, pokazujući rukom na jedan izuzetan rad. - Nije tako čest slučaj da se ikone rade u duborezu. Ovo je rad grčkog monaha Grigorija Epirca. Prikazana je scena Blagovesti Bogorodice i arhanđela Gavrila.

 

[Мишкони]

Pažnju privlači i triptih gde su na središnjem delu prikazani apostoli Petar i Pavle, na levom krilu stojeća figura svetog kneza Aleksandra Nevskog, a na desnom slovenski prosvetitelji Kirilo i Metodije.

- Svaka od ovih ikona ima neku svoju priču, nešto po čemu je drugačija i što je čini posebno vrednom- nastavlja direktor Gavrilović. - Na oreolima i donjem delu krila ovog triptiha utisnute su punkcije radionice iz Sankt Peterburga čiji se žigovi mogu pratiti od 1881. godine. Ništa manje zanimljiva, pa ni vredna nije ni ova ikona sa predstavom svetog Klimenta, episkopa rimskog. I nju je kralj dobio povodom stupanja na presto. Inače, poznato je da je sveti Kliment bio prvobitna slava Karađorđevića do 1890. godine, kada je knez Petar Karađorđević, uz odobrenje i blagoslov mitropolita crnogorskog Mitrofana, za novu porodičnu slavu uzeo svetog apostola Andreju Prvozvanog.

 

[Мишкони]

Ikona „Tajna večera“, urađena u sedefu, poklon Jerusalimske patrijaršije srpskom kralju Petru Prvom Karađorđeviću, izložena na Oplencu

Zadivljujuća ikona „Tajna večera“, urađena u sedefu, poklon Jerusalimske patrijaršije srpskom kralju, izložena je u Zadužbini Petra Prvog Karađorđevića u Topoli na Oplencu.

Ikona je od svog dolaska u Srbiju 1924. godine imala neobično putešestvije. U osvajačkom pohodu na Kraljevinu Jugoslaviju Nemci su je, po nalogu Hermana Geringa, odneli za Berlin zajedno sa ostalim opljačkanim dragocenostima. Posle rata pripadnik Ozne Slobodan Krstić Uča uspeo je da je „preko naših švercera“ za 1.200 dinara i 350 dolara vrati u Srbiju, u Topolu.

Ikona „Tajna večera“ je neprocenjive vrednosti. To je ručni rad privatne radionice Salsa u istočnom Vitlejemu, iz grada Beit Sahur. Reljef je izveden u sedefu, dimenzija 73,5 sa 67,5 centimetara, a na sredini donjeg dela sedefnog okvira nalazi se natpis „Jerusalem“ - kaže Miladin Gavrilović, upravnik Zadužbine, i ističe da je u svetu malo zanatskih radionica koje se bave izradom ikona u sedefu.

Kada je Gering prisustvovao sahrani kralja Aleksandra na Oplencu, zapazio ju je i samo je izgovorio: „Fascinantno“.

- Nepune tri nedelje po ulasku Nemaca u zemlju, 3. maja 1941. godine, po zahtevu Geringa, ikona „Tajna večera“ je odneta. Organizator iznošenja kulturnog blaga, a posebno dragocenosti Karađorđevića, bio je Franc Nojhauzen, koji je stigao u Kraljevinu Jugoslaviju nekoliko godina pre Drugog svetskog rata. Bio je direktor takozvanog Saobraćajnog biroa nemačkog Rajha, što je predstavljalo kamuflažu za organizovanje obaveštajnog rada na području čitave bivše Kraljevine Jugoslavije - objašnjava Gavrilović.

Nojhauzen je tačno znao gde se šta se nalazi i 3. maja njegova ekipa dolazi na Oplenac i odnosi 17 sanduka dragocenosti Karađorđevića. Preciznih podataka o tome šta je sve odneseno nema, izuzev sanduka koji je bio označen brojem 23. Sanduk je nađen, a kasnijim istraživanjima pronađen je i deo predmeta.

 

[Мишкони]

Najvredniji deo dragocenosti iz tog sanduka su dijadema kraljice Marije, jedna od pet dijadema koje je kraljica Marija imala, zlatna sablja kralja Aleksandra - poklon Hercegovaca, na kojoj piše „Kraljeviću oslobodiocu - vjerna Hercegovina“, a tu je i rumunska maršalska palica, urađena u zlatu -kaže Gavrilović.

Ikonu „Tajna večera“, urađenu u sedefu, čija kompozicija je najbliža kompoziciji slike Leonarda da Vinčija, „zagledao“ je i bivši predsednik nekadašnje Jugoslavije drug Tito. Tito se oduševio onim što je video i namerio da ikonu prenese u rezidenciju u Beograd. Intervenisao je Aleksandar Ranković i „Tajna večera“ je ostala na Oplencu

 

[Bastiani]

Ikonu „Tajna večera“, urađenu u sedefu, čija kompozicija je najbliža kompoziciji slike Leonarda da Vinčija, „zagledao“ je i bivši predsednik nekadašnje Jugoslavije drug Tito. Tito se oduševio onim što je video i namerio da ikonu prenese u rezidenciju u Beograd. Intervenisao je Aleksandar Ranković i „Tajna večera“ je ostala na Oplencu

Е, ово бих ја проверио.

 

[Мишкони]

Srbija | subota 1.01.2011
Blago sa Oplenca

Svetogorske ikone, zlatna dijadema, Faberžeov ram, to su samo neki od izuzetno vrednih predmeta koji se čuvaju u Zadužbini kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu.

Izvor: Politika

Po rečima Miladina Gavrilovića, direktora Zadužbine, najviše porodičnih dragocenosti i državnog blaga nestalo je posle aprilskog sloma 1941. godine, nešto su zaplenili Nemci, nešto Italijani, poneki džak zlata i srebra završio je kod ustaša, a manji deo je dopremljen do Londona sa izbegličkom vladom – od 204 vreće zlata, samo je 16 stiglo u Britaniju. Blago koje je 1941. godine poslato u Crnu Goru zaplenili su Nemci kada su uhapsili patrijarha Gavrila Dožića, a drugi deo je 1946. godine crnogorska Ozna predala Titu za „obnovu” zemlje. Šest godina kasnije u manastiru Ostrog nađeno je još zlata kao i izuzetno vredne relikvije koje su Malteški vitezovi poverili na čuvanje kralju Aleksandru, posle propasti ruske dinastije Romanovih, gde su prvobitno bile sklonjene. To su takoreći tri najveće hrišćanske relikvije koje postoje: ruka Jovana Krstitelja, ikona svetog Luke i krst optočen dragim kamenjem koji je napravljen od časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist.

 

[Мишкони]

http://2.***************/_NIXynKpdsQg/TOebWwxeYGI/AAAAAAAAEV4/gBcY0XLb8NY/s1600/048.JPG


– Pre nekoliko godina kada su bile izlagane u Rusiji, prenete su specijalnim avionom. Trebalo je da iz Rusije dođu i u Beograd, ali su se crkvene vlasti u Crnoj Gori uplašile da ne ostanu u Beogradu pa su ih iz Rusije vratili direktno na Cetinje – ispričao nam je Miladin Gavrilović.

To je samo jedna od brojnih priča koje možete čuti u muzeju na Oplencu gde svake godine navraća oko 80.000 turista i đaka da vide brojne zanimljive predmete iz naše istorije i bliže se upoznaju sa periodom vladavine Karađorđevića. Ono što pleni pažnju posetilaca jeste i neobična istorija još jednog neprocenjivog oplenačkog dragulja, ikone „Tajna večera”, zapravo rekonstrukcije čuvenog Mikelanđelovog dela, izrađene u sedefu, jednom od najdragocenijih materijala koji se koriste u crkvenoj umetnosti.

Nju je jerusalimski patrijarh poklonio kralju Aleksandru 1924. godine i zamolio ga da se zainteresuje za probleme Jevreja u Evropi, a u znak zahvalnosti za pomoć jevrejskom pitanju u čast našeg suverena, tri godine posle njegovog ubistva u Marseju, iznad Jerusalima podignut je park sa deset hiljada sadnica, koji postoji i danas.

 

[DareS]

Видим да је доста смрада проветрено са ове теме...поздрављам то.Ваљда се сад врати у озбиљније оквире.

 

[Краљ Милан]

Да, склоњене су оне накарадне слике. Хвала администратору, не морамо гледати свачије идиотизме.

 

[Акај]

 

[Мишкони]

Да, склоњене су оне накарадне слике. Хвала администратору, не морамо гледати свачије идиотизме.

Ја сам тражио да се то прочешља јер сте ти она клапа претерали са пљувањем и исмевањем, јер само је ваша истина била валидна и само су ваши писци били подобни што се тиче историје а све остале коментаре сте исмевали!

 

[Мишкони]

Kralj Petar Prvi Karađorđević, tvorac novostvorene države i ujedinitelj srpskog naroda, opevan u narodnim pesmama kao Petar Mrkonjić, još za života je postao legenda zbog učešća u Bosanskohercegovačkom ustanku 1878. godine, kao i zbog drugih hrabrih podviga. Golgota preko Albanije, u kojoj je kralj bio zajedno sa vojskom, ostala je nezaceljena rana u srpskom narodu. Svedočanstva o herojskim borbama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kao i vernost i odanost starog, bolesnog kralja svojim vojnicima i ideji o oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda, daleko su prelazili granice Kraljevine. Najveći evropski listovi veličali su kralja Petra. Engleski listovi su pisali: ''U istoriji dugog mučeništva Srbije nije bilo herojskije figure od kralja Petra''.2 Tadašnje francuske novine su zabeležile: ''Stari srpski kralj Petar Prvi ima danas sedamdeset godina. Školovao se u Sen–Siru i Mecu, vojnim školama u Francuskoj. Borio se u našim redovima 1870. Odlikovan je Ordenom legije časti za hrabrost na bojnom polju kod Vilerseksela''.3 Kralj Petar Prvi bio je nosilac i najvećeg ruskog odlikovanja, velike lente svetog Andreje sa mačevima, ordenom koji je pre njega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom.

 

[Мишкони]

Petar Prvi Karađorđević (1844–1921), ličnost izuzetnih ljudskih i moralnih osobina, krunisan je za kralja Srbije 1904. godine. Težeći ka ekonomskom i društvenom napretku svoje zemlje, kralj Petar Prvi omogućio je unošenje stranog kapitala, razvoj industrije, zanatsva i trgovine, kao i otvaranje Univerziteta u

Beogradu. Nesrećni ratovi koje je vodio i kroz koje je zajedno sa srpskom vojskom prošao, pridodali su njegovom imenu atribut ''oslobodilac''. Ljudske vrline koje su krasile kralja, vojničke veštine koje je dokazivao na mnogim ratištima u zemlji i van nje, neizmerna odanost narodu iz koga je ponikao, kao i ideja jugoslovenstva koju je zastupao sve do smrti, podarile su kralju Petru još za života slavu i poštovanje na celom prostoru Kraljevine SHS.
U periodu između dva svetska rata, u svim delovima Kraljevine SHS podizani su spomenici zaslužnim pojedincima, zatim spomenici kojima su obeležavani važniji istorijski događaji. Najviše spomenika je podignuto istaknutim predstavnicima dinastija Obrenović i Karađorđević. Među njima, najveći broj podignut je kralju Petru Prvom i njegovom sinu kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću.

 

[Мишкони]

Споменик Краљу Петру I Карађорђевићу, вајар Рудолф Валдец, Бијељина.

 

[Мишкони]

Izvršni odbor Skupštine opštine Zrenjanin je 14. maja 1997. godine doneo odluku o osnivanju Odbora za obnovu spomenika kralju Petru Prvom i rešenje o imenovanju članova Odbora.
Iste godine, Odbor za obnovu spomenika je dobio ponudu akademskog vajara Zorana Jezdimirovića iz Beograda, člana ULUS–a, za izradu spomenika kralju Petru Prvom. U ponudi su bili navedeni opisi predviđenih radova: izrada spomenika visine 3,7 metara i dva bareljefa dimenzija 2x1,2 m po modelu autora, a istovetno spomeniku i bareljefima koji su postojali na starom spomeniku.

 

[Мишкони]

Spomenik kralju Petru i kralju Aleksandru Karađorđeviću u Parizu

 

[DareS]

Ја сам тражио да се то прочешља јер сте ти она клапа претерали са пљувањем и исмевањем, јер само је ваша истина била валидна и само су ваши писци били подобни што се тиче историје а све остале коментаре сте исмевали!

На потпуно исти смрад мислимо да је модератор проветрио са странице. Какви писци,какви извори,залудни индијанци жељни минирања теме.

 

[Краљ Милан]

На потпуно исти смрад мислимо да је модератор проветрио са странице. Какви писци,какви извори,залудни индијанци жељни минирања теме.

Хахах, срећа те смо ми постављали фотографије које приказују експлицитни хомосексуализам....прави смрад одавде није проветрен! Ал нек је на част! Ја не верујем да ћу се враћати, мада не гарантујем, јер тема ионако није посвећена некој битној личности, тако да нема сврхе уопште свађати се. Позззз