Kralj Milan brutalno krsi narodnu volju na izborima 1876 i zabranjuje radikale - socijaliste!

[Sreten Žujović]

Црвено барјаче​

Црвено барјаче или Црвени барјак назив је за немире коју су се десили у Крагујевцу 27. фебруара 1876. након неуспешне изборне преваре и победе следбеника Светозара Марковића на локалним изборима.

Позадина​

У Кнежевини Србији, ни седам година од усвајања Намесничког устава којим је уведено право гласа за све мушкарце, још увек није било организованих политичких странака. За власт су се борили либерали окупљени око Јована Ристића и конзерватици окупљени око Јована Мариновића. Српска омладина се још увек школовала по европским универзитетима где је долазила у контакт са европским социјалистима. Међу српском омладином велику популарност су стекле социјалистичке идеје Светозара Марковића. Тако су се поред либерала и младоконзервативаца у Народној скупштини појавили социјалисти Адам Богосављевић и Ранко Тајсић.

Adam Bogosavljević i Ranko Tajsić (poslužili su kao inspiracija za lik Adama Katića u Korenima Dobrice Ćosića)

Крагујевац је у то време због Тополивнице био најважнији индустријски град у Кнежевини Србији. Управник Тополивнице у то време био је Сава Грујић, Марковићев пријатељ из студентских дана. По свом пуштању са робије Марковић се упутио у Крагујевац и започео са издавањем социјалистичких новина Ослобођење. После Марковићеве смрти његове колеге су наставиле да објављују новине све док их влада Данила Стефановића није забранила у марту 1875. Пера Тодоровић и његова супруга Милица Нинковић су покренули излажење новина Старо ослобођење које ће излазити до фебруара 1876.

Milica Ninković (levo) sa sestrom Ankom Ninković (desno)

На изборима 1875. број радикалско-социјалистичких посланика у Народној скупштини се повећао, али су они и даље остали мањина. Под Богосављевићевим вођством, радикали-социјалисти су усвојили програм Прве интернационале и својом агитацијом за слободне социјалистичке самоуправне заједнице су се обраћали јаким жељама сељака, који су били боље упознати од државе за потребе села.

Општински избори​

Радикали-социјалисти су на локалне изборе у Крагујевцу ишли са великим жаром рачунајући на гласове радника Тополивнице. Старо ослобођење је у свом издању од 31. октобра (по старим календару, 12. октобар 1876 по новом) писало: „Сутра похитајмо на биралишта, да покажемо да смо свесни свога права и дужности!“

Ипак, прве општинске изборе у Крагујевцу (и у остатку Србије) обележила је изузетно мала излазност. Иако је у бирачком списку било евидентирано 1665 бирача, гласало је само 276 особа. Либерали и њихов кандидат, дотадашњи кмет (председник општине) Тодор Туцаковић, нису успели да привуку гласове радника. па су на изборима 13. новембра 1875. победу на избрима за чланове општинског већа су однели радикали-социјалисти, а за председника општине изабран је Павле Вуковић са 243 гласа од 276 изашлих гласача, док је Туцаковић добио 27.

Међутим, либерали су успели да за двојицу од тројице кметових заменика изаберу њихова два кандидата, а трећи заменик је био радикал-социјалиста Петар Велимировић. Један од двојице либерала није хтео да служи под кметом који је био радикал-социјалиста, па је на допунским изборима за трећег члана суда 12. децембра изабран представник радикала-социјалиста, па су сад они имали већину и у општинском већу и у суду.

Победа радикала-социјалиста је узнемирило владу. Либералске новине Исток су писале: „У Крагујевцу по чувењу изабрати су већином санкилоти или као што их само турско Ослобођење крсти „безгаћници“... Оваквог нехајства, као што је на самом делу показано од стране грађанства крагујевачког, нико не памти, па стога није ни чудо што је судбина Крагујевца пала у руке нихилиста.“ Председник владе Љубомир Каљевић је у Крагујевац послао капетана да ухапси новинара Старог Ослобођења Перу Тодоровића и његовог издавача Илију Тодорића. Али по новом закону новине су могле и даље излазити и наставиле су да воде полемику са Истоком.

Pera Todorović - srpski novinar i pisac. U književnosti se najviše bavio istorijskim temama i prevodio ruskog pisca Nikolaja Černiševskog.

 

[Sreten Žujović]

Немири​

Владајући либерали премијера Љубомира Каљевића су одлучили да пониште резултате избора тако што би сазвали бирачки збор 27. фебруара у време када радници Тополивнице буду на послу. Ипак и на новом гласању победу су однели социјалисти са 402 за и једним против. После нове победе социјалисти су почели да славе марширајући градом носећи црвени барјак на ком је писало „Самоуправа” и које су сашиле Милица и њена сестра Анка Нинковић.

Истицању црвене заставе и вести да су демонстранти узвикивали „Живела република!“ разбеснели су кнеза Милана. Кнез Милан Обреновић је, страхујући да се у Србији не деси побуна попут Париске комуне наредио војсци силом да заустави славље. Каљевић је успео да смири краљев бес, али је Милан био истрајан да се војска пошаље.

У сукобу са војском било је мртвих и рањених, а ухапшено је око 30 особа, међу којима и Пера Тодоровић. Тодоровић је осуђен на девет месеци затвора. Ипак, није отишао на одслужење казне јер се као добровољац пријавио у војску у Српско-турским ратовима.

 

[Mstislav]

Jedina stvar koja objedinjuje Obrenovice i Karadjordjevice je progon socijalista i komunista.

 

[Sreten Žujović]

Prigodno izdanje "Stogodišnjica crvenog barjaka" - 1976 godina​

Povodom stogodišnjice radničkih protesta u Kragujevcu. U 1976 godini se navršava sto godina od poznatih radničkih demonstracija u Kragujevcu, koje su poznate pod nazivom "Crveni barjak". Demonstracije su bile 15. februara 1876. godine, pet godina posle Pariske komune. Od velikog značaja je u ovom smislu delovanje poznatog revolucionara Svetozara Markovića.

Demonstranti su javno hteli da pokažu svoju pobedu i u tom cilju je oko 500 ljudi tadašnjeg Kragujevca obišlo najveći deo grada sa crvenom zastavom na čelu koja je nosila naziv "Samouprava". Nakon ovoga usledio je niz represija od strane vlade kneza Milana Obrenovića. Počev od 1969 godine u Kragujevcu se održava susret samoupravljača pod nazivom "Crveni barjak".

 

[Лекизан]

Друже Сретене овако се тема не отвара.

Поред тога не знам ко озбиљно може да те схвати са оваквим насловима теме.

 

[NickFreakyrgios]

Овде је и протеран Никола Пашић у Бугарску камо среће да се никад није ни вратио.
Дакле помилован после абдикације краља Милана и помилован. Такође одговоран за абдикацију краља Петра пвог улога у мајском преврату неиспитана.

 

[Sreten Žujović]

Друже Сретене овако се тема не отвара.

Поред тога не знам ко озбиљно може да те схвати са оваквим насловима теме.

Pa kontao da se tako otvaraju teme na forumu krstarice. Eno ona druga slične tematike ima već 166 odgovora.

 

[Лекизан]

Pa kontao da se tako otvaraju teme na forumu krstarice. Eno ona druga slične tematike ima već 166 odgovora.

Никита није најбољи пример отварања тема веруј ми.

Мораш и сам да напишеш нешто својим речима, није довољно да прекопираш чланак са Википедије и то без навођења извора.

 

[Sreten Žujović]

Tema je inspirativna. Zastava se čuva u Istorijskom muzeju Srbije i deo je kulturnog nasleđa Srbije.

Zastava je dokaz postojanja komunističkog pokreta u Srbiji i pre 1918.

Mislim mogao sam da otvorim i sa nekim člankom iz novina, ali to bi bilo senzacionalistički malo.

Srbija bila „crvena“ 70 godina pre Tita: Zastava srpskih „komunaca“ zavijorila se Kragujevcom pa uterala strah u kosti režimu​

Izgleda da je taj Univerzitet u Kragujevcu rasadnik komunista.

 

[Nikita Kulganov]

Tema je inspirativna. Zastava se čuva u Istorijskom muzeju Srbije i deo je kulturnog nasleđa Srbije.

Zastava je dokaz postojanja komunističkog pokreta u Srbiji i pre 1918.

Mislim mogao sam da otvorim i sa nekim člankom iz novina, ali to bi bilo senzacionalistički malo.

Srbija bila „crvena“ 70 godina pre Tita: Zastava srpskih „komunaca“ zavijorila se Kragujevcom pa uterala strah u kosti režimu​

Izgleda da je taj Univerzitet u Kragujevcu rasadnik komunista.

Tema je par exelance, samo sto njima ne odgovara, i sada kao tako se ''ne otvara tema''. A neki su otvarali temu tako sto postavi klip sa youtuba, i onda se nisu bunili posto je tema tj voda isla na njihovu vodenicu.
Sada ce traziti vestacenje za zastavu i DNK da ''dokazu da nije istina to sto ti pises''

 

[Лекизан]

Tema je inspirativna. Zastava se čuva u Istorijskom muzeju Srbije i deo je kulturnog nasleđa Srbije.

Zastava je dokaz postojanja komunističkog pokreta u Srbiji i pre 1918.

Mislim mogao sam da otvorim i sa nekim člankom iz novina, ali to bi bilo senzacionalistički malo.

Srbija bila „crvena“ 70 godina pre Tita: Zastava srpskih „komunaca“ zavijorila se Kragujevcom pa uterala strah u kosti režimu​

Izgleda da je taj Univerzitet u Kragujevcu rasadnik komunista.

Не кажем да није потребна тема и да то није занимљиво него да није правилно отворена, то су две различите ствари.

Каквог бре комунистичког покрета у Србији пре 1918?
Како су то Светозар Марковић и његове социјалистичке идеје, а које су радикали у почетку преузели, комунистичке!
Шта си то преспојио.
Ја бих разумео да су на њих утицали Маркс и Енгелс као што нису.

 

[Sreten Žujović]

Не кажем да није потребна тема и да то није занимљиво него да није правилно отворена, то су две различите ствари.

Каквог бре комунистичког покрета у Србији пре 1918?
Како су то Светозар Марковић и његове социјалистичке идеје, а које су радикали у почетку преузели, комунистичке!
Шта си то преспојио.
Ја бих разумео да су на њих утицали Маркс и Енгелс као што нису.

Jel piše u uvodnom delu da su usvojili program Prve internacionale, dakle komunistički manifest? Razlaz u socijal-demokratiji se javlja u vreme sukoba Lenjina i Kauckog. Tada Lenjin osniva Treću internacionalu, tj. Kominternu i vraća je izvornom konceptu. Na zapadu nastavlja da se razvija druga internacionala pod uticijem Kauckog. Dakle socijal-demokratija ostaje usko vezana za zapad, a kominterna za istok. Koji je bio daleko manje industrijalizovan od zapada.

Takoreći, do komunizma ne bi ni došlo da Ruska imperija nije kasnila sa ukidanjem feudalizma.

 

[Sreten Žujović]

 

[Лекизан]

Jel piše u uvodnom delu da su usvojili program Prve internacionale, dakle komunistički manifest? Razlaz u socijal-demokratiji se javlja u vreme sukoba Lenjina i Kauckog. Tada Lenjin osniva Treću internacionalu, tj. Kominternu i vraća je izvornom konceptu. Na zapadu nastavlja da se razvija druga internacionala pod uticijem Kauckog. Dakle socijal-demokratija ostaje usko vezana za zapad, a kominterna za istok. Koji je bio daleko manje industrijalizovan od zapada.

Takoreći, do komunizma ne bi ni došlo da Ruska imperija nije kasnila sa ukidanjem feudalizma.

На Википедији може да пише да је протесте водио и Маркс лично.
Никада радикална странка није била део прве интернационале као што рекох, као и ниједна странка у Србији у то време, чак у то време правно гледано странке и нису постојале као део управног система, то ће бити тек касније.
Али су зато социјалистичке идеје пре свега преко Светозара Марковића дошле у Србију, као што су дошле и либералне уосталом.
То све нема везе са реикарнацијом терора касније под комунистима на социјалистичким основама.

 

[Sreten Žujović]

На Википедији може да пише да је протесте водио и Маркс лично.
Никада радикална странка није била део прве интернационале као што рекох, као и ниједна странка у Србији у то време, чак у то време правно гледано странке и нису постојале као део управног система, то ће бити тек касније.
Али су зато социјалистичке идеје пре свега преко Светозара Марковића дошле у Србију, као што су дошле и либералне уосталом.
То све нема везе са реикарнацијом терора касније под комунистима на социјалистичким основама.

Opet dolazi do izražaja tvoj fiksirani mindset i predradasuda uvek izražena u reči "Nikada!"

Jel Marković bio marksista? Jel Tucović bio marksista?

Ne znam što izvrćeš sad. Ja nikada nisam rekao da je Narodna radikalna stranka bila članica Prve internacionale nego da su radikali-socijalisti kao politička grupa u Srbiji usvojili ideje Prve internacionale.

Liberali su bili protiv registracije političkih stranaka da bi kako su govorili sprečili cepanje jedinstva nacije.

Ali već tada u Srbiji počinju da se razvijaju obrisi tri najznačajnija politička pokreta u Evropi. Liberala, konzervativaca i socijalista.

Svaki od ovih pokreta je zagovarao u ekonomskom smislu interese različitih ekonomskih subjekata. Ali ni jedan od njih nije bio manje ili više nacionalan.

Svi su se borili za nacionalno oslobođenje, ali zastupali interese različitih društvenih grupa i kasnije su registrovali i svoje stranke. Narodnu radikalnu stranku su osnovali prvi socijalisti u Srbiji. Liberalnu stranku liberali. Naprednu stranku konzervativci.

Narodna radikalna stranka je nakon Timočke bune promenila politiku i počela da zagovara interese buržoazije. Onda se odvajaju Samostalni radkali koji kasnije formiraju Demokratsku stranku. Markovićevci kasnije osnivaju Srpsku Socijal-demokratsku stranku. Iz ove kasnije nastaju Komunisti od kojih se odvajaju socijalisti.

Uzrok stvaranja Treće internacionale je bio taj što Druga internacionala nije uspela da spreči Prvi svetski rat. Zapadne socijal-demokrate su davale podršku svojoj buržoaziji dok srpska i ruska to nisu učinile. A zašto? Zato što je istok bio daleko siromašniji od zapada i zato što je taj rat Istoku bio daleko manje potreban nego zapadu. Dakle, ostali su dosledni na smeru zaštite interesa siromašnih.

Mada je Marks takođe predvideo šta se može desiti sa uvećanjem materijalnog bogastva, a to je da se radnička klasa može zadovoljavati mrvicama koje joj ostavlja buržoazija. Što se na zapadu i desilo. Zato se zapadna socijal-demokratija priklonila svojoj buržoaziji i postala pupila svojih buržujskih mentora. Dok je istok ostao dosledan marksizma što je svakako posledica većeg siromaštva na istoku.

I posle Prvog svetskog rata imamo to cepanje na one koji ostaju dosledni borbi za ukidanje socijalnih razlika i onih koji počinju da se zadovoljavaju mrvicima koje im ostavlja buržoazija. Otuda i termin salonski socijalisti odnosno šampanjski socijalisti kako ih zovu na zapadu.

Upravo je danas posledica ta da su razlike bogatih i siromašnih veće nego ikada u istoriji čovečanstva jer se radnici zadovoljavaju mrvicima koje im buržoazija baca. To je jedna drogiranost kako je Haksli opisuje u Vrlom novom svetu.

Živko Topalović i Dragiša Vasić su stoga pupile Stevana Moljevića i Draže Mihailovića koju su zagovarali interese srpske buržoazije. A buržoazija nikada neće biti nacionalna. Ona će uvek prodavati nacionalne interese zarad sopstvenih. Njen cilj je profit. Tako je američka buržoazija počela da prodaje interese američkog naroda i da iznosi kapital izvan zemlje ostavljajući milione Amerikanaca bez posla.

Kapital i profit su stoga jedna obična droga koja kod čoveka stvara takmičarsko raspoloženje koje se onda prenosi na sve druge međuljudske odnose pa i muško-ženske gde su muškarci i žene u odnosu međusobne ekonomske zavisnosti zbog čega je Marks i kritikovao buržuasku porodicu, ali on nije smatrao da žene treba da imitiraju muškarce već da budu suštinski slobodne i nezavisne kako bi slobodno stupale u odnos sa muškarcima.

Zato je cilj socijalista, komunista i svih drugih bio jasan: ukidanje ekonomskih i socijalnih razlika ukidanjem privatne svojine. E to je onda ravnopravno takmičenje. I to je jedan sporiji napredak čovečanstva, ali daleko ljudskiji. Takvi ekonomski odnosi se onda prenose i na muško-ženske odnose u kojima prestaje takmičenje i gde se ostavlja prostor za ljubav.

Uzrok propasti istočnog bloka ne leži u njegovoj neefikasnosti, nego u slabijoj efikasnosti u odnosu na kapitalizam. A ako je nešto efikasnije, ne znači da je i humanije.

Lenjin i Staljin su usled opijenosti i drogiranosti zapadnog proletarijata morali da grade realne domete socijalizma u takvom svetu. Jer kada neko ne želi da ukine privatnu svojinu koja je ubojita i efikasna, onda ti koji želiš moraš da se braniš sa onim što imaš. Napuštanje politike real-socijalizma nakon Staljina i prepuštanje utopističkim idejama (što je takođe droga) uzrokovale su pad istočnog bloka. Kina je bila najmudrija od svih i dozvolila naoružavanje privatnom svojinom koja je ubojita i efikasna. Ali njen cilj je ograničen samo zarad ekonomske prevlasti nad zapadom.

Stoga, Džek Ma nije problem. Jer svi radnici Džeka Ma rade za platu, a radnici Džefa Bezosa za kupone za hranu.

Narod je u centru kineske ekonomije. Narod je vrhovni sudija.

Zato treba da pročitaš tekst Li Xuran objavljen u Kineskoj utopiji

Једном сам прочитао да је земља у модернизацији која тражи економски развој и индустријализацију могла имати само три пута: урбано-руралне „маказе за цене“, тј. постављање ниских цена на сеоске робе за подршку индустријском развоју; пљачка, пут којим су ишле западне капиталистичке земље; и коришћење страног капитала, као пример четири „Азијска тигра“, која су се развила снажним привлачењем масовних страних инвестиција.​

Rusija, Jugoslavija i Kina su iscrpljivale selo. Zapad je opljačkao i opustošio ceo svet. Azijski tigrovi su podržavani samo da bi bili otpor komunizmu.

Mi danas hoćemo politiku azijskih tigrova, a bez Kine i Rusije smo balkanski mačak.

Prvi svetski rat je zapad dobio jer su bili neuporediva veća kolonijalna sila od Nemačke.

To je ono što srpski nacionalisti neuviđaju jer ne čitaju Marksa. Jer love crvene veštice.

 

[Лекизан]

Opet dolazi do izražaja tvoj fiksirani mindset i predradasuda uvek izražena u reči "Nikada!"

Jel Marković bio marksista? Jel Tucović bio marksista?

Па зато што није била чланица прве интернационале, како другачије да се каже!
Нису, били су социјалисти.

Ne znam što izvrćeš sad. Ja nikada nisam rekao da je Narodna radikalna stranka bila članica Prve internacionale nego da su radikali-socijalisti kao politička grupa u Srbiji usvojili ideje Prve internacionale.

Усвоји су социјалистичке идеје тадашње Европе преко Марковића и још неких социјалиста тога времена.Тачније настали су као покрет на тим идејама, никакве везе то са интернационалом и комунистима нема.
И они се никада нису називали радикали-социјалисти, него само радикали, назив је од заступања корените промене постојећег система и устава, са социјалним и социјалистичким ставовима у почетку.

Liberali su bili protiv registracije političkih stranaka da bi kako su govorili sprečili cepanje jedinstva nacije.

Ali već tada u Srbiji počinju da se razvijaju obrisi tri najznačajnija politička pokreta u Evropi. Liberala, konzervativaca i socijalista.

Svaki od ovih pokreta je zagovarao u ekonomskom smislu interese različitih ekonomskih subjekata. Ali ni jedan od njih nije bio manje ili više nacionalan.

Svi su se borili za nacionalno oslobođenje, ali zastupali interese različitih društvenih grupa i kasnije su registrovali i svoje stranke. Narodnu radikalnu stranku su osnovali prvi socijalisti u Srbiji. Liberalnu stranku liberali. Naprednu stranku konzervativci.

Тако је, тада се јављају обриси тих политичких покрета и у Србији у виду поменутих странака, и сви су они имали поред социјалне и националну компоненту, такво је време било.
Иако су постојале као групације и раније све те три прве странке су озваничене и ушле у парламантарни живот 1881 године када је донет закон о страначком удруживању.А радикали су од почетка били оштро супростављени аутократској владавини кнеза па краља Милана и хтели да је ограниче по сваку цену што је наишло на његов одговор, чији је један малени део и то црвено барјаче у Крагујевцу.
Ту су радикали пре свега бранили право народа да одлучује и регуларност самих извора, а не неку посебну идеологију.
И то су све и јавно износили у свом листу "Самоуправа".

Дакле тај догађај се једино може посматрати као обрачун власти са опозицијом која је добила изборе, а чије резултате власти нису хтеле да потврде.Ништа чудно, краљ им касније није дао ни да саставе владу више пута, иако су убедљиво добили изборе.
Један рад о Милоју Барјактаровићу, означеном као вођа ових демонстрација па пуштеном.
http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-349.pdf
Српско-турски рат је на кратко прекинуо страначка превирања у земљи.

Narodna radikalna stranka je nakon Timočke bune promenila politiku i počela da zagovara interese buržoazije. Onda se odvajaju Samostalni radkali koji kasnije formiraju Demokratsku stranku. Markovićevci kasnije osnivaju Srpsku Socijal-demokratsku stranku. Iz ove kasnije nastaju Komunisti od kojih se odvajaju socijalisti.

Промена је настала још раније и то износе у свом првом програму.

Uzrok stvaranja Treće internacionale je bio taj što Druga internacionala nije uspela da spreči Prvi svetski rat. Zapadne socijal-demokrate su davale podršku svojoj buržoaziji dok srpska i ruska to nisu učinile. A zašto? Zato što je istok bio daleko siromašniji od zapada i zato što je taj rat Istoku bio daleko manje potreban nego zapadu. Dakle, ostali su dosledni na smeru zaštite interesa siromašnih.

Mada je Marks takođe predvideo šta se može desiti sa uvećanjem materijalnog bogastva, a to je da se radnička klasa može zadovoljavati mrvicama koje joj ostavlja buržoazija. Što se na zapadu i desilo. Zato se zapadna socijal-demokratija priklonila svojoj buržoaziji i postala pupila svojih buržujskih mentora. Dok je istok ostao dosledan marksizma što je svakako posledica većeg siromaštva na istoku.

I posle Prvog svetskog rata imamo to cepanje na one koji ostaju dosledni borbi za ukidanje socijalnih razlika i onih koji počinju da se zadovoljavaju mrvicima koje im ostavlja buržoazija. Otuda i termin salonski socijalisti odnosno šampanjski socijalisti kako ih zovu na zapadu.

Upravo je danas posledica ta da su razlike bogatih i siromašnih veće nego ikada u istoriji čovečanstva jer se radnici zadovoljavaju mrvicima koje im buržoazija baca. To je jedna drogiranost kako je Haksli opisuje u Vrlom novom svetu.

Živko Topalović i Dragiša Vasić su stoga pupile Stevana Moljevića i Draže Mihailovića koju su zagovarali interese srpske buržoazije. A buržoazija nikada neće biti nacionalna. Ona će uvek prodavati nacionalne interese zarad sopstvenih. Njen cilj je profit. Tako je američka buržoazija počela da prodaje interese američkog naroda i da iznosi kapital izvan zemlje ostavljajući milione Amerikanaca bez posla.

Kapital i profit su stoga jedna obična droga koja kod čoveka stvara takmičarsko raspoloženje koje se onda prenosi na sve druge međuljudske odnose pa i muško-ženske gde su muškarci i žene u odnosu međusobne ekonomske zavisnosti zbog čega je Marks i kritikovao buržuasku porodicu, ali on nije smatrao da žene treba da imitiraju muškarce već da budu suštinski slobodne i nezavisne kako bi slobodno stupale u odnos sa muškarcima.

Zato je cilj socijalista, komunista i svih drugih bio jasan: ukidanje ekonomskih i socijalnih razlika ukidanjem privatne svojine. E to je onda ravnopravno takmičenje. I to je jedan sporiji napredak čovečanstva, ali daleko ljudskiji. Takvi ekonomski odnosi se onda prenose i na muško-ženske odnose u kojima prestaje takmičenje i gde se ostavlja prostor za ljubav.

Uzrok propasti istočnog bloka ne leži u njegovoj neefikasnosti, nego u slabijoj efikasnosti u odnosu na kapitalizam. A ako je nešto efikasnije, ne znači da je i humanije.

Lenjin i Staljin su usled opijenosti i drogiranosti zapadnog proletarijata morali da grade realne domete socijalizma u takvom svetu. Jer kada neko ne želi da ukine privatnu svojinu koja je ubojita i efikasna, onda ti koji želiš moraš da se braniš sa onim što imaš. Napuštanje politike real-socijalizma nakon Staljina i prepuštanje utopističkim idejama (što je takođe droga) uzrokovale su pad istočnog bloka. Kina je bila najmudrija od svih i dozvolila naoružavanje privatnom svojinom koja je ubojita i efikasna. Ali njen cilj je ograničen samo zarad ekonomske prevlasti nad zapadom.

Stoga, Džek Ma nije problem. Jer svi radnici Džeka Ma rade za platu, a radnici Džefa Bezosa za kupone za hranu.

Narod je u centru kineske ekonomije. Narod je vrhovni sudija.

Zato treba da pročitaš tekst Li Xuran objavljen u Kineskoj utopiji

Једном сам прочитао да је земља у модернизацији која тражи економски развој и индустријализацију могла имати само три пута: урбано-руралне „маказе за цене“, тј. постављање ниских цена на сеоске робе за подршку индустријском развоју; пљачка, пут којим су ишле западне капиталистичке земље; и коришћење страног капитала, као пример четири „Азијска тигра“, која су се развила снажним привлачењем масовних страних инвестиција.​

Rusija, Jugoslavija i Kina su iscrpljivale selo. Zapad je opljačkao i opustošio ceo svet. Azijski tigrovi su podržavani samo da bi bili otpor komunizmu.

Mi danas hoćemo politiku azijskih tigrova, a bez Kine i Rusije smo balkanski mačak.

Prvi svetski rat je zapad dobio jer su bili neuporediva veća kolonijalna sila od Nemačke.

To je ono što srpski nacionalisti neuviđaju jer ne čitaju Marksa. Jer love crvene veštice.

Ово већ нема никакве везе ни са мојим коментаром а ни са темом.

 

[Sreten Žujović]

Па зато што није била чланица прве интернационале, како другачије да се каже!
Нису, били су социјалисти.

Evo već od prve rečenice se foliraš. Rekao sam ti da su mi ubacio reči da je Narodna radikalna stranka bila članica prve internacionale. Ja to nisam rekao.

A Tucovića i Markovića nisi ni pročitao. Socijalista nisi i ne razumeš se u osnovne elemente socijalizma. Topalovića i Vasića braniš sa pozicije njihove korisnosti nacionalnoj politici.

Poenta je u tome da ti i socijalisti imate različite doživljaje toga šta su nacionalni interesi.

И то су све и јавно износили у свом листу "Самоуправа".

Promaklo ti je nešto.

Samouprava se na francuskom kaže

Commune

 

[Sreten Žujović]

I liberali i socijalisti su ponikli iz Ujedinjene omladine srpske, a bauk koji se širio Evropom u Srbiju je stigao taman jedno 4 godine pre Barjačeta.

„Bauk se jedan pojavio u Jevropi – bauk komunizma.”

 

[Лекизан]

Evo već od prve rečenice se foliraš. Rekao sam ti da su mi ubacio reči da je Narodna radikalna stranka bila članica prve internacionale. Ja to nisam rekao.

A Tucovića i Markovića nisi ni pročitao. Socijalista nisi i ne razumeš se u osnovne elemente socijalizma. Topalovića i Vasića braniš sa pozicije njihove korisnosti nacionalnoj politici.

Poenta je u tome da ti i socijalisti imate različite doživljaje toga šta su nacionalni interesi.

Шта ту има да се разуме, да комунисти немају ауторска права на социјалистичке идеје.

И један и други су социјалисти и нису комунисти.Баш као и Топаловић, Васића не видим ни као неког социјалисту.

Радикали су то лепо дефинисали у свом првом програму као што рекох, а дефинисали су га као ослобођење и уједињење све српске поробљене браће.

Promaklo ti je nešto.

Samouprava se na francuskom kaže

Commune

Где си ти учио француски?
То на француском је комуна на српском и означава најчешће друштвено-политичку организацију људи на неком малом простору, реда општине и постојале су још у средњем веку.Колико видим латинског је порекла.

I liberali i socijalisti su ponikli iz Ujedinjene omladine srpske, a bauk koji se širio Evropom u Srbiju je stigao taman jedno 4 godine pre Barjačeta.

„Bauk se jedan pojavio u Jevropi – bauk komunizma.”

Тачније пет година од барјачета, у Панчеву, Аустроугарска.Дуго им је требало да то преведу, четврт века.

 

[Sreten Žujović]

Pa Austrija je bila najreakcionarnija od sviju drzava u Jevropi.

Manifest je stampan 1871. A Crveno Barjace je bilo 1875.

Ali dobro. Ne znas i ne zelis da naucis. I da , komunisti drze monopol na socijalisticke ideje jer samo oni zagovaraju ukidanje klasnih i socijalnih razlika i put u socijalizam.

Svi drugi se bore samo za to da mrvice koje burzuji bacaju budu vece, a svojim radom postaju samo siromasniji i siromasniji.

Jel si primetio kako su ljudi danas postali neosetljivi na tudje probleme. Kaze se da su otudjeni?

Jedan bradonja je to nazvao “otudjenje”.

I on ima bradu i super je. Napisao mnoge dobre knjige u kojima je podelio svoje nezadovoljstvo zbog nedostatka ljubavi u svetu i smatrao je da je uzrok u takmicenju kapitalastickog drustva. Baci pogled. Makar zbog brade.

Onda se pojavio neki Jevrejin Frojd. Njega zanimala nagonska strana licnosti coveka. Posle to sve objedinio From u jedno.

 

[Лекизан]

Pa Austrija je bila najreakcionarnija od sviju drzava u Jevropi.

Само што су сви ови покрети углавном настали у Француској или Немачкој.

Manifest je stampan 1871. A Crveno Barjace je bilo 1875.

Барјаче било 1876 године Срето, неки месец касније је почео и први српко-турски рат.
Поред права слабо ти иде и математика!

Ali dobro. Ne znas i ne zelis da naucis. I da , komunisti drze monopol na socijalisticke ideje jer samo oni zagovaraju ukidanje klasnih i socijalnih razlika i put u socijalizam.
Svi drugi se bore samo za to da mrvice koje burzuji bacaju budu vece, a svojim radom postaju samo siromasniji i siromasniji.
Jel si primetio kako su ljudi danas postali neosetljivi na tudje probleme. Kaze se da su otudjeni?
Jedan bradonja je to nazvao “otudjenje”.
I on ima bradu i super je. Napisao mnoge dobre knjige u kojima je podelio svoje nezadovoljstvo zbog nedostatka ljubavi u svetu i smatrao je da je uzrok u takmicenju kapitalastickog drustva. Baci pogled. Makar zbog brade.
Onda se pojavio neki Jevrejin Frojd. Njega zanimala nagonska strana licnosti coveka. Posle to sve objedinio From u jedno.

Комунисти апсолутно немају монопол на социјализам који баштине данас готово све странке у одређеној мери, јер је решавање социјалних проблема и повећање стандарда становништва увек један од циљева свих странака, тако се бар званично изјашњавају.
Комунисти су само искористили постојеће социјалистичке идеје, како не би када су оне увек популарне у народу, и зато су и радикали били популарни код Срба, тотално их обесмислили и обезвредили претварајући их у утопистичко блато.

Zastava je dokaz postojanja komunističkog pokreta u Srbiji i pre 1918.

Није, то што су комунисти касније преузели заставе социјалистичких покрета и удружења значи да те заставе нису користили само комунисти.
Као што је кукасти крст постојао доста пре нациста али су га тек нацисти својом употребом обезвредили.

 

[Sreten Žujović]

Само што су сви ови покрети углавном настали у Француској или Немачкој.

Барјаче било 1876 године Срето, неки месец касније је почео и први српко-турски рат.
Поред права слабо ти иде и математика!

Комунисти апсолутно немају монопол на социјализам који баштине данас готово све странке у одређеној мери, јер је решавање социјалних проблема и повећање стандарда становништва увек један од циљева свих странака, тако се бар званично изјашњавају.
Комунисти су само искористили постојеће социјалистичке идеје, како не би када су оне увек популарне у народу, и зато су и радикали били популарни код Срба, тотално их обесмислили и обезвредили претварајући их у утопистичко блато.


Није, то што су комунисти касније преузели заставе социјалистичких покрета и удружења значи да те заставе нису користили само комунисти.
Као што је кукасти крст постојао доста пре нациста али су га тек нацисти својом употребом обезвредили.

Dakle dijalektika ti ne ide. Posto si rekao da je manifest stigao u Srbiju posle crvenog barjaceta.

Ocigledno je da se ne razumes u istoriju levice. Sto je i normalno s obzirom da je to davno izbaceno iz skolstva.

Jer da se razumes znao bi da povecanje zivotnog standarda nije levicarska ideja. Levicarska ideja je ukidanje socijalnih razlika, sto je druga stvar.

Zato si neprosvecen i konzervativan.

Socijalizam nije kad smo svi bogati, to je komunizam. Socijalizam je kad svi imamo jednako.

Ali dobro, liberali vole da zidaju piramidu kapitala, a konzervativci piramidu princeva i princeza.

Dabome da su glupavi i jedni i drugi. Liberali koji su ovce i robovi kapitala i konzervativci koji su kerberi drzave.

Jedino je za socijaliste narod uvek bio jedini i vrhovni sudija.

 

[Nikita Kulganov]

Crvena je krvca što kipi u nama;
Crvena je munja što oblak prolama,
Crveno je nebo kad se zorom smije,
Crven nam je barjak, što se gordo vije,
Crvena je mržnja u našim grudima,
Pa i gnev je crven što nas obuzima.
O, tirani, čujte — ne treba vam kriti —
I osveta naša crvena će biti.

Kosta Abrašević

 

[Лекизан]

Dakle dijalektika ti ne ide. Posto si rekao da je manifest stigao u Srbiju posle crvenog barjaceta.

Нисам ја то рекао него да је онај превод настао пет година пре тих протеста, а не четири као си тврдио, и то у Панчеву.
Могуће да је имао и неки штампан у Србији али то није разлог тих демонстрација као што сам горе образложио.

Ocigledno je da se ne razumes u istoriju levice. Sto je i normalno s obzirom da je to davno izbaceno iz skolstva.
Jer da se razumes znao bi da povecanje zivotnog standarda nije levicarska ideja. Levicarska ideja je ukidanje socijalnih razlika, sto je druga stvar.
Zato si neprosvecen i konzervativan.
Socijalizam nije kad smo svi bogati, to je komunizam. Socijalizam je kad svi imamo jednako.
Ali dobro, liberali vole da zidaju piramidu kapitala, a konzervativci piramidu princeva i princeza.
Dabome da su glupavi i jedni i drugi. Liberali koji su ovce i robovi kapitala i konzervativci koji su kerberi drzave.
Jedino je za socijaliste narod uvek bio jedini i vrhovni sudija.

Па нису комунисти једина левица опасуљи се мало, они су најрадикалнија левичарска странка на крајњем левом крају политичког спектра.И извнули многе социјалистичке идеје наопако, другим речима ведете утопијског социјализама.
Или што би сам Лењин рекао социјализам је прва фаза, док је комунизам његова надградња.Или још боље поређење разлика између социјализма и комунизма јесте и разлика између Норвешке и Северне Кореје.
Јесте, у име тог народа су починили бројне злочине, а да нису били ни милиметар ближи остварању својих идеолошких ставова.Мислим на комунисте, пуна су им уста била народа, правде, једнакости, а од тога када дођу коначно на власт није било ништа.

 

[Sreten Žujović]

E a pazi podatak sad. Crvenu zastavu u Srbiju doneli srpski socijalisti, a četničku zastavu to jest lobanju sa ukrštenim kostima doneli ruski dobrovoljci u srpsko-turskim ratovima.

Znači komunizam u Srbiji ima dužu tradiciju od četništva.