a jel zna neko zasto su se apis i antonije antic posle prevrata razisli ? koliko znam antic nije bio clan crne ruke ...
-
- Popularno:
- SPC pokrenula podkast, prva epizoda o –...
- Zašto neki Srbi insistiraju da se Srbi...
- Da li studentska lista može srušiti...
- Studenti u blokadi: Spremamo nešto za...
- Prilog CNC o zvucnom oruzju u Beogradu
- Blokade je dizajnirao neko ko mrzi...
- U ćacilendu njih 15
- SRBI: Pogledaj dom svoj anđele! Živela...
- Zašto su ljudii opsednuti sa putovanjem...
- Danska je upravo pomerila starosnu...
Краљ Александар и краљица Драга
- Začetnik teme SiviSoko
- Datum pokretanja
DareS
Aktivan član
- Poruka
- 1.367
Е кад видим овакво писање, одма' ми се смучи - Masin je kraljici Dragoj rasporio stomak,i rekao "gde ti je to kopile"-Onda je tuzno ponavljo ti si i mrtva lepa, Imao je visestruke frakture lobanje i preko 50 uboda macetama,dakle nisu ga "mazili" vecu su ga iskasapili monstrumi!Kraljica Draga je imala oko 20 metaka u telu kao i vise desetina uboda macetama!Sto se tice opela informisi se,malo bolje., gLAVU SU MU BUSILI IZ CISTOG IZIVLJAVANJA JER JE IMAO SRASLU POKORICNO KOST DELBLJINJE 8M!Informisi se malo ,nisu samo oni uklonili kralja i kraljicu Srbije,vec su unistili brojnu arhivu,i uklonili blagorodnu dinastiju potomke ORLOVICA,MARTINOVIC,BALSICA I NEMANJICA ciju je krva kralj Aleksandar nosio u sebi-Bio je van serijiski intiligentan kao i Kraljica Drga!
Ај' да одговоримо на ово - Да су хтели да краду,опљачкали би одмах,а не би отварали гробницу па да накнадно краду, користи мало логику. На месту убиства било је неколико стотина сведока и нико никад није поменуо то Машиново понашање, он је био један од вођа и није учествовао у егзекуцијама.Врло се прецизно, по имену и презимену зна ко је кога ликвидирао те ноћи.Што се Краља тиче, обдукција је показала да је имао на телу 28 рана од сабаља (војска није користила мачете, вероватно си гледао Индијану Џонса),главу му нико није бушио, када је бачен са балкона, задњи део лобање је пукао и одвојио се, а кичма му је била пребијена на једном месту.Краљица је лошије прошла, на телу је имала 59 рана од сабаља.Обоје су били изрешетани, Краљ је имао 6 смртних рана, један метак ,онај први, прошао му је директно кроз срце.Краљица је имала на грудима две смрне ране,један метак јој је прошао кроз срце. Када су бачени са балкона,обоје су већ били мртви.Обдукција унутрашњих органа је недвосмислено показала да су јајници Краљице због неког јаког запаљења из ранијег периода живота, били готово уништени и да није могла да роди.Да је могла,родила би за тих 39 година колико је живела,то је бар јасно.Што се опела тиче, одржао га је прота Никола Божић у ноћи 29/30. маја ,непосредно пре спуштања тела владара у гробницу Анке Обреновић, у цркви Св.Марка.Што се тиче крви ,каква будалаштина да су Обреновићи потомци Немањића и Балшића !! Ово ни један владар из те лозе није никад поменуо,а сигурно би се похвалио тиме ,зато се труди да не пишеш свашта. Иначе, кад већ бројимо крвна зрнца ,Краљ Александар их је имао мало српских ,мајка му је била из Влашке куће,а отац пола Србин -пола Влах. Родоначелници обе новије српске династије су били свињарски трговци ,толико о "плавој крви".
Црква никад није сматрала да су заслужили смрт, једноставно једна хришћанска црква то никада ни за кога није рекла.Још једна од твојих имагинација.
Обдукциони налаз су потписали лекари др.Демостен Николајевић и др.Е.Михл.
Хвала за информације о посети крипти ,мало ми је то нелогично, али испоштоваћемо.
Poslednja izmena:
Kључки Тавор Алекса
Primećen član
- Poruka
- 679
Odrzan je godisnji parastos 29.o5 1904 i,pise politika
DareS
Aktivan član
- Poruka
- 1.367
Ево начина најбољег да се демантују "стручњаци" који "одговорно тврде" да убијени владари нису смели да се помињу, да њихови симпатизери нису смели гласно да говоре, да су њихове породице побијене ,да нису држани помени - ево извештаја из 29.маја 1904. ,годину дана после убиства. Прочитаје пажљиво "стручњаци".
И доста више баљезгања и "проверених" извора и назови-историчара.
И доста више баљезгања и "проверених" извора и назови-историчара.
Poslednja izmena:
Краљ Милан
Primećen član
- Poruka
- 769
Ево начина најбољег да се демантују "стручњаци" који "одговорно тврде" да убијени владари нису смели да се помињу, да њихови симпатизери нису смели гласно да говоре, да су њихове породице побијене ,да нису држани помени - ево извештаја из 29.маја 1904. ,годину дана после убиства. Прочитаје пажљиво "стручњаци".
И доста више баљезгања и "проверених" извора и назови-историчара.
''Црква је била препуна'' како се овде наводи...дакле било је и тада више него много поштовалаца краљевског пара, који, како каже и сам професор Љушић, није био тако црн каквим га представљају у историји.
Pa koliko -pise godisnji pomen 1904,opela na dan sahrane niti ikakvog obelezija nije bilo nemoj da te lazu a odrzati opelo Kralju I kraljici koje je narod vole i postovao iznad svega - ne cini li ti se pomalo kao jos jedan marketinski trik Petra Karadjordjevica da udovolji narodu koji vecinski je bio za OBRENOVICE !-,a ne opelo na dan sahrane,mnogo verujes svemu sto procitas,rekao sam ti to!imas na predhodnom postu obdukcioni nalas Dr Matisi,koji tvrdi suprotno.E sad ko je u pravu oni koji su ih pobili ili potpuno nezavisan lekar ,nije tesko .presuditi. To je prvo kao drugo uopste nemam naperu s tobom da se prepucovam,ali u jednom claku Koji posedujem pise da je crkva iznela svoje misljenje i peravrazirano je ovakvo"Nije slusao svoje roditelje i zaslusio je da ga iskasape"-SPC nije mnogo zalila niti se mesala u isto iako je imala zasnanja da se zavera sprema!E sad sta su govorili i pisali rezimski mediji,pitanje je da li to treba i komentarisati,pogodovo da je pomalo smesno,obrazlosene Avakuvovica,dan posle masakra,da su Kralj i Kraljica poginuli,taj proglas valjda znas i ti sam!
Sto se pljacke tice pronaci ima na postu da je Kralju odsecen prstmu kradendijamantski prsten sa njega , i da je nedostajao jedan rubin sa koji je pripadao ANki OBRENOVIC- verovatno ga je Kralj uzeo da proveri da li vidi u mraku mislim smesno je da uopste mozes da veruje zlocincima i ubicama svoga kralja-evo pre 10 minuta apropo tvoj tezi o 20 mrtvih u vartolomejskoj noci 29 maja ,rts u nekoj emisij je rekao da je pokolj i 6 kolena Obrenovica u toj noci bio nemilosrda i da su morali masovno kao u Tursko vreme da menjau prezime Obrenovic u Jakovljevic-Martinovic ili drugo kako bi izbegli Apisove satrape!
Vidim da nisi obavesten o poreklu Natalije ili da ne znas ko je bila Natalija Obrenovic i koju je sve krv nosila u sebi poticala je od porodice Kesko koja je u rodjackim odnosima sa Balsicima iz Provanse ,Inace Balsici su se orodili sa gotovo svim evropskim familijama a jedna od cerki bila je udata i za Nemanjice-o detaljnim informacijama informisi se u Obrenovici skrivena istorija Bosnjak Jakovljevic!
I jos nesto Aleksandra Obrenovic virtuoz oratorstva,besprekorne intiligencija znao je franciski i Nemacki kao maternji,Hilandar nikada ne bi bio nas da nije bilo Njega....
Uzgred sto se pljacke tice,procitaj u Knjzii Herberta Vivijena kakav je bio kraljev dvor i sta se sve tamo nalazilo ,trebalo bi mi puto da napisem sta se nalazilo u Milanovoj sobi!Posle masakra ostala je prazna-"verovatno vetar odneo?
Sto se pljacke tice pronaci ima na postu da je Kralju odsecen prstmu kradendijamantski prsten sa njega , i da je nedostajao jedan rubin sa koji je pripadao ANki OBRENOVIC- verovatno ga je Kralj uzeo da proveri da li vidi u mraku mislim smesno je da uopste mozes da veruje zlocincima i ubicama svoga kralja-evo pre 10 minuta apropo tvoj tezi o 20 mrtvih u vartolomejskoj noci 29 maja ,rts u nekoj emisij je rekao da je pokolj i 6 kolena Obrenovica u toj noci bio nemilosrda i da su morali masovno kao u Tursko vreme da menjau prezime Obrenovic u Jakovljevic-Martinovic ili drugo kako bi izbegli Apisove satrape!
Vidim da nisi obavesten o poreklu Natalije ili da ne znas ko je bila Natalija Obrenovic i koju je sve krv nosila u sebi poticala je od porodice Kesko koja je u rodjackim odnosima sa Balsicima iz Provanse ,Inace Balsici su se orodili sa gotovo svim evropskim familijama a jedna od cerki bila je udata i za Nemanjice-o detaljnim informacijama informisi se u Obrenovici skrivena istorija Bosnjak Jakovljevic!
I jos nesto Aleksandra Obrenovic virtuoz oratorstva,besprekorne intiligencija znao je franciski i Nemacki kao maternji,Hilandar nikada ne bi bio nas da nije bilo Njega....
Uzgred sto se pljacke tice,procitaj u Knjzii Herberta Vivijena kakav je bio kraljev dvor i sta se sve tamo nalazilo ,trebalo bi mi puto da napisem sta se nalazilo u Milanovoj sobi!Posle masakra ostala je prazna-"verovatno vetar odneo?
Poslednja izmena:
Pa niko nikad nije govorio da narod nije voleo svog kralja Nardo je bio za Kralja Aleksandra ima tacni broj zvanica iz cele Srbije na dan svadbe ....Ali ovo je pomen godinu dana posle ja sam pricao o pogrebu -29.maja 1903 u 03:30am tad nije bilo niko od crkvenih poglava vec su ih sahranili kao pse?!Pa to valjda znas ,nije valja da si mislio da su im i pomen drzali da dan "pogbije"kako rece Masin ,Avakumovi i oni sto su ih proglasili da su se pucali kao iz ruleta....Pa bilo bi suve smesno da iz posle masakriranja ,i ozale,ili se ja mozda varam.pa NISMO VALJDA TAKVI LICIMER KAO NAROD.Strasno iskasape ga a posle mu drze svecu -Smejurija bre ,Kralja nisu mogli da "ubace" u pogreban kola pa su ga stavili kao dzak na neka otvorena "volovska"kola i vukli do Tasmajdanskog parka.Sramoda da danas posle toliko godina istoriju masakra ulepsavamo smesnom i liceimernim izjavama rezimskih medija Petra Karadjordjevica ,kada je taj isti Petar dobrim delo skovao plan i ucestovao u masakru Obrenovica-Ali mi smo zajsta takav narod da o svetu tragicno nesretnom i nakaradnom nacemo nesto sto lici "pa eto odrzali su im opelo"-Koje bre otelo izmasakrirati suverena od 27 godina,i navesti smesne razloge za to ,to je jos jedan razlog zasto nam ovako kao Naciji ide!IZGLEDA DA NISMO HRABRI DA SE SUOCIMO DA NISMO BOZIJI NAROD"
Poslednja izmena:
Koga BRIGA STO SU SE MONSTRUMI RAZISLI,VEROVATNO SU SE POSVACALI OKO PODELE PLENA ILI ONO "SLAVNE"PREICE KO JE VISE MRSE I KO JE VISE POKAZAO SVOJ BES NA TELIM kRALJA I kRALJICE!,da je Kralj poslusao neke verne oficire i uhapsio zlocince oni bi dana:USTAV KRALjEVINE SRBIJE
(1901)
ЧЛАН 29. И 80. УСТАВА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, али и кривичном законику Краљевине Србије ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО:
Атентата на владаоца или чланове Његове Дома:
ОСУЂУЈУ СЕ ЛИЦА КОЈА СУ НА ДИРЕКТАН ИЛИ ИНДИРЕКТАН НАЧИН:СПРЕМАЛИ,РУКОВОДИЛИ,ПОМАГАЛИ,ИЛИ НА БИЛО КОЈИ ДРУГИ НАЧИНИ БИЛИ УМЕШАНИ У ОВАЈ ГНУСАН И ВЕЛИЗДАЈНИЧКИ ЧИН,ПРЕМА СВОМ СУВЕРЕНУ И КРАЉИЦИ.
ВОЈНИ СУД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ,а предходо владајући се необоривим чињеницама, а у вези организоване завере и спремања атентата на владаоце Краљевине Србије Њ.В.Александра И Драгу Обреновић.
НА СМРТНУ КАЗНУ
ОСУЋУЈУ СЕ СЛЕДЕЋА ЛИЦА:
1.ПУКОВНИКА ПЕТАРА МИШИЂА
2.ЂЕНЕРАЛА ЈОВАНА АТАНАЦКОВИЦА
3 ПУКОВНИКА ЋОРЋА СОЛАРЕВИЂА
4.ПУКОВНИКА У ПЕНЗИЈИ АЛЕКСАНДАРА МАШИНА
5.КАПЕТАНА ДРАГУТИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА-предводник завереника
6.КАПЕТАНА АНТОНИЈЕА АНТИЋА
7.КАПЕТАНА РАДОМИРА АРАНЂЕЛОВИЋА
8.КАПЕТАНА МИЛАНА ПЕТРОВИЋА
9.КАПЕТАНА ИЛИЈУ РАДИВОЈЕВИЋА
10.КАПЕТАНА ПЕТАРА ЖИВКОВИЂА-У КОБНОЈ НОЋИ ИЗДАЈНИЧКИ БЕЗ САВЕЗТИ И ПРОТИВ ЗАКЛЕТВЕ КРАЉУ ПУСТИО ЈЕ ЗАВЕРЕНИКЕ У КОНАК ОТВОРИВШИ ИМ КАПИЈЕ ДВОРА!
11.ПОРУЧНИКА МИЛАНА ГАГОВИЋА
12.ПОРУЧНИК А МИЛАНА ГАВРИЛОВИЋА
13.ПОРУЧНИКА ДРАГУТИНА ДУЛИЋА
14.ПОРУЧНИКА МИЛАНА МАРИНКОВИЋА
15.ПОРУЧНИКА НИКОДИЈА ПОПОВИЋА
16.ПОТПОРУЧНИКА БОРИВОЈА ЈОВАНОВИЋА
17.ПОТПОРУЧНИКА МИЛИЋ СИМЕУНОВИЋА
18.ПОТПОРУЧНИКА ВЕЛИМИРА ФЕМИЋА-открио тајни отвор и један од тројице који је први пуцао на Краља
19.ПОРУЧНИК А МИЛУТИНА ЛАЗАРЕВИЋА
20.КАПЕТАНА ЉУБУ КОСТИЋА
21.ПОРУЧНИКА НАУМА НАУМОВИЋА
22.КАПЕТАНА СВЕТОЗАРА РАДАКОВИЋА-пуцао и убио Генерал Цинцар Марковића исте ноћи 29/11-05-06-1903.
23.КАПЕТАНА ЂОРЋА ОСТОЈИЋА
24.АЋУТАНТА ПУКОВНИКА ДАМЈАНА ПОПОВИЋА-УЗ ТО што је учествовао помагао,организовао заверу терети се и за кривично дело пљачке и разбојништва у краљевом двору-однео је већу суму новца и злата.
25.Генерала Грујић Спасоја
26.Поручник Грујић Радоје(тражи се извор правог имена)
27 Поручник Грујић Мане (тражи се извор правог имена)
28.Капетан Михаило Ристић-непосредни иѕврсилац убиства
29.DUSAN GLISIC
-Смртну казну извршити одмах по изрицању пресуде и то стрељањем осућеника испред зграде војног суда!
Тачно време извршења пресуде биће накнадно објављено.
Поука о правном леку.
-Против ове Пресуде осућена лица НЕМАЈУ ПРАВО ЖАЛБЕ,јер се ради о најтежој повреди кривичног законика краљевина Србије,као и о директном нападу на Њ.В.КРАЉА И КРАЉИЦУ СРБИЈЕ.
СУДИЈЕ ВОЈНОГ СУДА
1.МИЛУТИН ПЕРОВИЋ
2.ЂОРЂЕ КАЊЕВИЋ
3.АЛЕКСАНДАР РИСТИЋ
У БЕОГРАДУ 30.05.1903.
=
Koga BRIGA STO SU SE MONSTRUMI RAZISLI,VEROVATNO SU SE POSVACALI OKO PODELE PLENA ILI ONO "SLAVNE"PREICE KO JE VISE MRZEO I KO JE VISE POKAZAO SVOJ BES NA TELIM KRALJA I kRALJICE!,da je Kralj poslusao neke verne oficire i uhapsio zlocince oni bi dana:USTAV KRALjEVINE SRBIJE
(1901)
ЧЛАН 29. И 80. УСТАВА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, али и кривичном законику Краљевине Србије ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО
Атентата на владаоца или чланове Његове Дома:
ОСУЂУЈУ СЕ ЛИЦА КОЈА СУ НА ДИРЕКТАН ИЛИ ИНДИРЕКТАН НАЧИН:СПРЕМАЛИ,РУКОВОДИЛИ,ПОМАГАЛИ,ИЛИ НА БИЛО КОЈИ ДРУГИ НАЧИНИ БИЛИ УМЕШАНИ У ОВАЈ ГНУСАН И ВЕЛИЗДАЈНИЧКИ ЧИН,ПРЕМА СВОМ СУВЕРЕНУ И КРАЉИЦИ.
ВОЈНИ СУД КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ,а предходо владајући се необоривим чињеницама, а у вези организоване завере и спремања атентата на владаоце Краљевине Србије Њ.В.Александра И Драгу Обреновић.
НА СМРТНУ КАЗНУ
Poslednja izmena od moderatora:
ОСУЋУЈУ СЕ СЛЕДЕЋА ЛИЦА:
1.ПУКОВНИКА ПЕТАРА МИШИЂА
2.ЂЕНЕРАЛА ЈОВАНА АТАНАЦКОВИЦА
3 ПУКОВНИКА ЋОРЋА СОЛАРЕВИЂА
4.ПУКОВНИКА У ПЕНЗИЈИ АЛЕКСАНДАРА МАШИНА
5.КАПЕТАНА ДРАГУТИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА-предводник завереника
6.КАПЕТАНА АНТОНИЈЕА АНТИЋА
7.КАПЕТАНА РАДОМИРА АРАНЂЕЛОВИЋА
8.КАПЕТАНА МИЛАНА ПЕТРОВИЋА
9.КАПЕТАНА ИЛИЈУ РАДИВОЈЕВИЋА
10.КАПЕТАНА ПЕТАРА ЖИВКОВИЂА-У КОБНОЈ НОЋИ ИЗДАЈНИЧКИ БЕЗ САВЕЗТИ И ПРОТИВ ЗАКЛЕТВЕ КРАЉУ ПУСТИО ЈЕ ЗАВЕРЕНИКЕ У КОНАК ОТВОРИВШИ ИМ КАПИЈЕ ДВОРА!
11.ПОРУЧНИКА МИЛАНА ГАГОВИЋА
12.ПОРУЧНИК А МИЛАНА ГАВРИЛОВИЋА
13.ПОРУЧНИКА ДРАГУТИНА ДУЛИЋА
14.ПОРУЧНИКА МИЛАНА МАРИНКОВИЋА
15.ПОРУЧНИКА НИКОДИЈА ПОПОВИЋА
16.ПОТПОРУЧНИКА БОРИВОЈА ЈОВАНОВИЋА
17.ПОТПОРУЧНИКА МИЛИЋ СИМЕУНОВИЋА
18.ПОТПОРУЧНИКА ВЕЛИМИРА ФЕМИЋА-открио тајни отвор и један од тројице који је први пуцао на Краља
19.ПОРУЧНИК А МИЛУТИНА ЛАЗАРЕВИЋА
20.КАПЕТАНА ЉУБУ КОСТИЋА
21.ПОРУЧНИКА НАУМА НАУМОВИЋА
22.КАПЕТАНА СВЕТОЗАРА РАДАКОВИЋА-пуцао и убио Генерал Цинцар Марковића исте ноћи 29/11-05-06-1903.
23.КАПЕТАНА ЂОРЋА ОСТОЈИЋА
24.АЋУТАНТА ПУКОВНИКА ДАМЈАНА ПОПОВИЋА-УЗ ТО што је учествовао помагао,организовао заверу терети се и за кривично дело пљачке и разбојништва у краљевом двору-однео је већу суму новца и злата.
25.Генерала Грујић Спасоја
26.Поручник Грујић Радоје(тражи се извор правог имена)
27 Поручник Грујић Мане (тражи се извор правог имена)
28.Капетан Михаило Ристић-непосредни иѕврсилац убиства-u objasnjenju kada su ga pitali "zasto su bacili tela kralja i kraljice kroz terasu rekao je sav ushicen":"bilo je i kolebljivaca ,ni mi nismo znali hoce li dodji kontranapada pa sa ja odlucio da im pokazemo da je s tim svrseno,i da njih vise nema".
29.DUSAN GLISIC
-Смртну казну извршити одмах по изрицању пресуде и то стрељањем осућеника испред зграде војног суда!
Тачно време извршења пресуде биће накнадно објављено.
Поука о правном леку.
-Против ове Пресуде осућена лица НЕМАЈУ ПРАВО ЖАЛБЕ,јер се ради о најтежој повреди кривичног законика краљевина Србије,као и о директном нападу на Њ.В.КРАЉА И КРАЉИЦУ СРБИЈЕ.[/SIZE]
1.ПУКОВНИКА ПЕТАРА МИШИЂА
2.ЂЕНЕРАЛА ЈОВАНА АТАНАЦКОВИЦА
3 ПУКОВНИКА ЋОРЋА СОЛАРЕВИЂА
4.ПУКОВНИКА У ПЕНЗИЈИ АЛЕКСАНДАРА МАШИНА
5.КАПЕТАНА ДРАГУТИНА ДИМИТРИЈЕВИЋА-предводник завереника
6.КАПЕТАНА АНТОНИЈЕА АНТИЋА
7.КАПЕТАНА РАДОМИРА АРАНЂЕЛОВИЋА
8.КАПЕТАНА МИЛАНА ПЕТРОВИЋА
9.КАПЕТАНА ИЛИЈУ РАДИВОЈЕВИЋА
10.КАПЕТАНА ПЕТАРА ЖИВКОВИЂА-У КОБНОЈ НОЋИ ИЗДАЈНИЧКИ БЕЗ САВЕЗТИ И ПРОТИВ ЗАКЛЕТВЕ КРАЉУ ПУСТИО ЈЕ ЗАВЕРЕНИКЕ У КОНАК ОТВОРИВШИ ИМ КАПИЈЕ ДВОРА!
11.ПОРУЧНИКА МИЛАНА ГАГОВИЋА
12.ПОРУЧНИК А МИЛАНА ГАВРИЛОВИЋА
13.ПОРУЧНИКА ДРАГУТИНА ДУЛИЋА
14.ПОРУЧНИКА МИЛАНА МАРИНКОВИЋА
15.ПОРУЧНИКА НИКОДИЈА ПОПОВИЋА
16.ПОТПОРУЧНИКА БОРИВОЈА ЈОВАНОВИЋА
17.ПОТПОРУЧНИКА МИЛИЋ СИМЕУНОВИЋА
18.ПОТПОРУЧНИКА ВЕЛИМИРА ФЕМИЋА-открио тајни отвор и један од тројице који је први пуцао на Краља
19.ПОРУЧНИК А МИЛУТИНА ЛАЗАРЕВИЋА
20.КАПЕТАНА ЉУБУ КОСТИЋА
21.ПОРУЧНИКА НАУМА НАУМОВИЋА
22.КАПЕТАНА СВЕТОЗАРА РАДАКОВИЋА-пуцао и убио Генерал Цинцар Марковића исте ноћи 29/11-05-06-1903.
23.КАПЕТАНА ЂОРЋА ОСТОЈИЋА
24.АЋУТАНТА ПУКОВНИКА ДАМЈАНА ПОПОВИЋА-УЗ ТО што је учествовао помагао,организовао заверу терети се и за кривично дело пљачке и разбојништва у краљевом двору-однео је већу суму новца и злата.
25.Генерала Грујић Спасоја
26.Поручник Грујић Радоје(тражи се извор правог имена)
27 Поручник Грујић Мане (тражи се извор правог имена)
28.Капетан Михаило Ристић-непосредни иѕврсилац убиства-u objasnjenju kada su ga pitali "zasto su bacili tela kralja i kraljice kroz terasu rekao je sav ushicen":"bilo je i kolebljivaca ,ni mi nismo znali hoce li dodji kontranapada pa sa ja odlucio da im pokazemo da je s tim svrseno,i da njih vise nema".
29.DUSAN GLISIC
-Смртну казну извршити одмах по изрицању пресуде и то стрељањем осућеника испред зграде војног суда!
Тачно време извршења пресуде биће накнадно објављено.
Поука о правном леку.
-Против ове Пресуде осућена лица НЕМАЈУ ПРАВО ЖАЛБЕ,јер се ради о најтежој повреди кривичног законика краљевина Србије,као и о директном нападу на Њ.В.КРАЉА И КРАЉИЦУ СРБИЈЕ.[/SIZE]
NESTO O NJIMA REDNI BR 1.doveo je prevarene vojnike konjickog puka ,posle silnog ubecivanja do kapija dvora,poveo je i topove za slicaj da koljaci omanu,porusio bi ceo konak!
REDNI BR 4-On je bio toliko kivan ,vece on njegovog zlocina moze biti samo njegova pokvarena sujeta propalog ,omrazenog i odbacenog coveka od sveta,od porodice ,od svega!
5-Bio je radnje,preziveo je Aleksandra ,uklonio ga cekao slobodi ,cekao ponos,cekao istorijsku slavu pao je u zaborav,kao i glava sto mu je pala na Solunskom procesu!
6.U memoarima ovog coveka nije primecenja niti jedna rec kajanja,sto se moze ceniti s jedne strane,ali jace od kajanja je saves koja ga je naterala da se ispovedi i pod stare dane napise istinu o gnusnom zlocinu,koji ovde mnogi anuliraju!
7.Bio je vican pesme i vina,kao pijani oficir izivljavao se na telima u toj komnoj noci ,svoj zivot zavrsio je tragicno,na padinam ,planincine u prvom svetskom ratu gde su ga rastrgli Bugari,iskasapili i glavu mu sahrani odvojenu od tela..Kako je istorija i sudbina surova.
10-PONEO SE KAO NAJVECI IZDAJNIK PUSTIVSIH ZLOCINCE U DVOR-KASNIJE JE BIO MINISTAR U VLADI PETRA I Aleksandra Karadjordjevica-Komunisti su ga hapsili i proganjali!
18.Veliki otkrivac i pronalazac -pronasao je zarez na tajnim vratima,i "herojski"ispalio medju prvi hice pravo u srce kralja!
Ovo su 29 od ukupno 100 oficira potporucnika pukovnika i ostalih koji su ucestvovali u "herojsko" ubijanju Kralja Ikraljice,donevski Srbiji Slobodu -ta sloboda Srbiju ce kostati 2 milona ljdskih zivota u ishitrenom ratu ,koji Srbiji nije trebao,koji je Srbija mogla da izbegne...
REDNI BR 4-On je bio toliko kivan ,vece on njegovog zlocina moze biti samo njegova pokvarena sujeta propalog ,omrazenog i odbacenog coveka od sveta,od porodice ,od svega!
5-Bio je radnje,preziveo je Aleksandra ,uklonio ga cekao slobodi ,cekao ponos,cekao istorijsku slavu pao je u zaborav,kao i glava sto mu je pala na Solunskom procesu!
6.U memoarima ovog coveka nije primecenja niti jedna rec kajanja,sto se moze ceniti s jedne strane,ali jace od kajanja je saves koja ga je naterala da se ispovedi i pod stare dane napise istinu o gnusnom zlocinu,koji ovde mnogi anuliraju!
7.Bio je vican pesme i vina,kao pijani oficir izivljavao se na telima u toj komnoj noci ,svoj zivot zavrsio je tragicno,na padinam ,planincine u prvom svetskom ratu gde su ga rastrgli Bugari,iskasapili i glavu mu sahrani odvojenu od tela..Kako je istorija i sudbina surova.
10-PONEO SE KAO NAJVECI IZDAJNIK PUSTIVSIH ZLOCINCE U DVOR-KASNIJE JE BIO MINISTAR U VLADI PETRA I Aleksandra Karadjordjevica-Komunisti su ga hapsili i proganjali!
18.Veliki otkrivac i pronalazac -pronasao je zarez na tajnim vratima,i "herojski"ispalio medju prvi hice pravo u srce kralja!
Ovo su 29 od ukupno 100 oficira potporucnika pukovnika i ostalih koji su ucestvovali u "herojsko" ubijanju Kralja Ikraljice,donevski Srbiji Slobodu -ta sloboda Srbiju ce kostati 2 milona ljdskih zivota u ishitrenom ratu ,koji Srbiji nije trebao,koji je Srbija mogla da izbegne...
Краљ Милан
Primećen član
- Poruka
- 769
У то време није постојало веће злодело од насртаја на живот Краља или Краљице. Тако да је група бандита заслужила највећу могућу казну, а не оно срамно рехабилитовање из 1953. године. Њихова имена морају да постану симбол за јад који је снашао Србију тада...десило се, не поновило се!
DareS
Aktivan član
- Poruka
- 1.367
Све што сам овде изнео и поставио је проверен историјски податак и то је ПАМЕТНОМ доста.
Poslednja izmena:
Sila ti je istorijski podatak da su im eto odrzali pomen godinu dana kasnije i to rodjaci!-Pre bi se reklo da ti istorijski izvori spadaju u one "kadija ti sudi kadija te tuzi" ili ti malo smo vas pobili pa cemo da napisemo koliko smo Vas volili i postovali!
Краљ Милан
Primećen član
- Poruka
- 769
Ма нема ту разлике, између Аписових крволока и појединих комуниста који су 1944. исто тако убијали по Београду. Апис је човек био плаћеник, радио је оно за шта је плаћен, а остало су урадили медији. Мислим на стварање лажне слике о последњем владарском пару из велике Династије Обреновића. Свакако су удела имале и ''београдске госпође'', које не желим ни да коментаришем.
Molgran
Zainteresovan član
- Poruka
- 477
Kључки Тавор Алекса
Primećen član
- Poruka
- 679
Laza Kostic o,PrevratuLAZA KOSTIĆ Genijalni pesnik i mag novinarstva
Kultura | Raško Jovanović | februar 10, 2010 at 01:35
--------------------------------------------------------------------------------
Piše Raško V. Jovanović
Primoran da u životu često materijalno zavisi od novinarstva, Laza Kostić pisao je u političkim i humorističkim novinama, uređivao listove, bio dopisnik stranih redakcija, a u poslednjoj deceniji života izveštač pariskog „Figaroa“ o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage 1903.
.
Našavši se slučajno u Beogradu, 11. juna (29. maja) 1903, Laza Kostić postaće, iako tada već šezdesetdvogodišnjak, neobično aktivan reporter: poslaće do 25. juna pariskom listu „Figaro“ ukupno 19 depeša o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage i svemu što se posle dešavalo u prestonici Srbije. Izveštaje, koje je pisao na francuskom, najverovatnije je najpre morao slati iz pošte u Zemunu. Tekstovi prevoda ovih izveštaja prvi put su se pojavili u Sabranim delima Laze Kostića, koje je 1990. godine priredio Mladen Leskovac.
Prvi izveštaj o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage poslao je Laza Kostić 11. juna 1903. u podne. Toga dana javio se sa još tri depeše – u 3, u 5 i poslednjom u 6 sati. Ustvari, to su četiri opsežna izveštaja koji čine tematsku celinu i predstavljaju dragoceno svedočanstvo o majskom prevratu u Beogradu. Kako se vidi, Laza Kostić izveštavao je neprekidno i bez predaha. Početak prvoga izveštaja glasi:
„Jutros je užasna vest potresla grad u trenutku buđenja. Oficiri na konjima jurili su ulicama vičući: Kralj i Kraljica su mrtvi! Jedni su govorili da su ubijeni, prema drugima, sami su se poubijali. Njihove leševe našli su u posteljama! Pronosio se i glas da su svi ministri poubijani. Nove pojedinosti iskrsavale su usred opšteg zaprepašćenja, često potivrečne, uvek krvave. Ubrzo je postalo jasno da se te noći dogodio prevrat. Vojni zaverenici su preplavili kraljevski Dvor…“.
IZVEŠTAČ „OD NERVA“
Već u prvom izveštaju vidi se da je Laza Kostić iskusan i obazriv izveštač, koji ume ne samo da izvesti o najglavnijim događajima, nego i da opiše atmosferu, ukazujući i na sve ono o čemu se govori, a što nije, niti se može proveriti. Ipak, on navodi neke od zaverenika koji se najčešće pominju, ukazuje da pukovnika šestog pešadijskoga puka Mišića mnogi smatraju za jednog od njihovih vođa među kojima su još i pukovnik Naumović, ministar pravde Ljuba Živković, komandant Anđelković i pukovnik Mašin, brat prvog muža kraljice Drage. Zatim piše da je čitav Beograd na ulicama iako pljušti kiša, dok su u blizini dvora raspoređene znatne oružane snage, pa čak i topovi spremni za paljbu. Ovako Laza Kostić, na osnovu raspoloživih informacija, rekonstruiše prizor ubistva kraljevskoga para:
„Juče je u dvoru dežurni oficir bio pukovnik Naumović. U jedanaest časova uveče on uvodi potpukovnika Petra Mišića i više oficira. Straža je razjurena, masakrirana; kraljev ađutant ubijen. Dinamitom su razvaljena vrata koja vode u kraljevske odaje. Zaverenici se približavaju kralju, prisiljavaju ga da abdicira. Pukovnik Naumović mu podnosi akt o abdikaciji, sastavljen od najpogrdnijih izraza: tu je rečeno da je Kralj ženidbom „sa javnom ženskom“ kompromitovao čast i interese Srbije.
Videvši taj dokument, Kralj se maši revolvera i na mestu ubije Naumovića. Ali on primeti bes svojih neprijatelja. Pobeže poluobučen, umače, domogne se dvorskog krova. Tamo je, kažu, ubijen jednim hitcem iz revolvera. Da li ga je kraljica Draga sledila u njegovom ludom begstvu? Neki kažu da jeste. Druge priče predstavljaju kako je pokušala da se sakrije, zatim je ubrzo otkrivena i oborena udarcem sekire. Njene dve sestre imale su istu sudbinu.
Priča se da je kraljica umrla odmah. Kralj će je nadživeti nekoliko minuta. U svakom slučaju borba je bila žestoka. Nađene su zavese istrgnute sa prozora, okna porazbijana, pocepani komadi vojnih uniformi. Tvrdi se kako je potpukovnik Mišić ubio Kraljicu.“
„
Kultura | Raško Jovanović | februar 10, 2010 at 01:35
--------------------------------------------------------------------------------
Piše Raško V. Jovanović
Primoran da u životu često materijalno zavisi od novinarstva, Laza Kostić pisao je u političkim i humorističkim novinama, uređivao listove, bio dopisnik stranih redakcija, a u poslednjoj deceniji života izveštač pariskog „Figaroa“ o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage 1903.
.
Našavši se slučajno u Beogradu, 11. juna (29. maja) 1903, Laza Kostić postaće, iako tada već šezdesetdvogodišnjak, neobično aktivan reporter: poslaće do 25. juna pariskom listu „Figaro“ ukupno 19 depeša o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage i svemu što se posle dešavalo u prestonici Srbije. Izveštaje, koje je pisao na francuskom, najverovatnije je najpre morao slati iz pošte u Zemunu. Tekstovi prevoda ovih izveštaja prvi put su se pojavili u Sabranim delima Laze Kostića, koje je 1990. godine priredio Mladen Leskovac.
Prvi izveštaj o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage poslao je Laza Kostić 11. juna 1903. u podne. Toga dana javio se sa još tri depeše – u 3, u 5 i poslednjom u 6 sati. Ustvari, to su četiri opsežna izveštaja koji čine tematsku celinu i predstavljaju dragoceno svedočanstvo o majskom prevratu u Beogradu. Kako se vidi, Laza Kostić izveštavao je neprekidno i bez predaha. Početak prvoga izveštaja glasi:
„Jutros je užasna vest potresla grad u trenutku buđenja. Oficiri na konjima jurili su ulicama vičući: Kralj i Kraljica su mrtvi! Jedni su govorili da su ubijeni, prema drugima, sami su se poubijali. Njihove leševe našli su u posteljama! Pronosio se i glas da su svi ministri poubijani. Nove pojedinosti iskrsavale su usred opšteg zaprepašćenja, često potivrečne, uvek krvave. Ubrzo je postalo jasno da se te noći dogodio prevrat. Vojni zaverenici su preplavili kraljevski Dvor…“.
IZVEŠTAČ „OD NERVA“
Već u prvom izveštaju vidi se da je Laza Kostić iskusan i obazriv izveštač, koji ume ne samo da izvesti o najglavnijim događajima, nego i da opiše atmosferu, ukazujući i na sve ono o čemu se govori, a što nije, niti se može proveriti. Ipak, on navodi neke od zaverenika koji se najčešće pominju, ukazuje da pukovnika šestog pešadijskoga puka Mišića mnogi smatraju za jednog od njihovih vođa među kojima su još i pukovnik Naumović, ministar pravde Ljuba Živković, komandant Anđelković i pukovnik Mašin, brat prvog muža kraljice Drage. Zatim piše da je čitav Beograd na ulicama iako pljušti kiša, dok su u blizini dvora raspoređene znatne oružane snage, pa čak i topovi spremni za paljbu. Ovako Laza Kostić, na osnovu raspoloživih informacija, rekonstruiše prizor ubistva kraljevskoga para:
„Juče je u dvoru dežurni oficir bio pukovnik Naumović. U jedanaest časova uveče on uvodi potpukovnika Petra Mišića i više oficira. Straža je razjurena, masakrirana; kraljev ađutant ubijen. Dinamitom su razvaljena vrata koja vode u kraljevske odaje. Zaverenici se približavaju kralju, prisiljavaju ga da abdicira. Pukovnik Naumović mu podnosi akt o abdikaciji, sastavljen od najpogrdnijih izraza: tu je rečeno da je Kralj ženidbom „sa javnom ženskom“ kompromitovao čast i interese Srbije.
Videvši taj dokument, Kralj se maši revolvera i na mestu ubije Naumovića. Ali on primeti bes svojih neprijatelja. Pobeže poluobučen, umače, domogne se dvorskog krova. Tamo je, kažu, ubijen jednim hitcem iz revolvera. Da li ga je kraljica Draga sledila u njegovom ludom begstvu? Neki kažu da jeste. Druge priče predstavljaju kako je pokušala da se sakrije, zatim je ubrzo otkrivena i oborena udarcem sekire. Njene dve sestre imale su istu sudbinu.
Priča se da je kraljica umrla odmah. Kralj će je nadživeti nekoliko minuta. U svakom slučaju borba je bila žestoka. Nađene su zavese istrgnute sa prozora, okna porazbijana, pocepani komadi vojnih uniformi. Tvrdi se kako je potpukovnik Mišić ubio Kraljicu.“
„
Kључки Тавор Алекса
Primećen član
- Poruka
- 679
VIŠE VERZIJA“ IZVEŠTAJA
Ali, Kostić je u narednim izveštajima, na osnovu novih saznanja, menjao opis izvršenja ubistva kraljevskoga para. Tako u trećoj depeši poslatoj 11. juna izveštava: „Evo još novih priča o ubistvu. Pukovnik Naumović je navodno poginuo od dinamita koji je poslužio za razvaljivanje vrata na kraljevskom apartmanu. Kralj je sa prozora prizivao u pomoć. Niko nije odgovarao na njegov poziv. Tada, osetivši da mu je kucnuo poslednji čas, zagrli kraljicu i tako zagrljeni čekahu svoje ubice… Leševi Kralja i Kraljice su, kazuje se, zadržani u dvoru; takođe se priča da su u pokrovima spušteni kroz prozor, stavljeni u furgone i preneseni u dvorsku kapelu.“
Na kraju tog izveštaja Laza Kostić navodi da je ministar pravde Živković posle podne 11. juna održao narodu svečani govor i, pored ostalog, rekao: „Ne mislite, braćo, da se radi o prostoj vojnoj pobuni. Vojnici su bili podstaknuti interesima celog srpskog naroda. Oni neće preduzeti ništa protiv naroda i neće postupati bez njegovog pristanka!“
U prethodnoj depeši, poslatoj 11 juna u 3 sata, Laza Kostić izveštava „Figaro“ o tome kako se ponašao narod:
„Usred ovih burnih događaja postojala je neobična kohezija i jednodušnost masa. Kada je prošlo prvo uzbuđenje, javila se neka vrsta tragičnog ushićenja. I kada bi se u narodnoj duši i pojavio nastup sažaljenja, brzo bi bio uzdržan. Mrzeli su Kraljicu. Veoma ružno se o njoj govorilo u uzrujanim grupama koje su prolazile ulicama Beograda; nazivali su je ’kurvom’ i ’sramom Srbije’. Kralju su zamerali zbog njegove slabosti prema njoj. Priča se da je, pošto nije imao sina, izabrao za naslednika Kraljičinog brata Lunjevicu, koga su mrzeli i prezirali, a koga su te noći ubili. Lunjevica je pre kratkog vremena došao u Beograd; tvrdilo se da ga je kralj hteo predložiti Skupštini kao svog naslednika. Dva druga Kraljičina brata, Nikodim i Nikola Lunjevica, bili su ubijeni u trenutku kad su izlazili iz svoga stana; bar se takvi glasovi pronose… Viču kako je Kralj bio Neron; da je način Kraljičinog svakidašnjeg života od beogradskog Dvora načinio sramno mesto. Pri izlasku iz Dvora potpukovnik Mišić je dočekan ovacijama; vojna muzika mu je priredila koncert.
Ogromna radost se manifestovala kad odjeknuše prvi usklici: ’Živeo Karađorđević!’ Izabrala ga je vojska. Klicalo se i vojnicima koji su prolazili. Oni su sa svojih uniformi kidali oznake sa inicijalima Aleksandra Karađorđevića. Umesto kokardi imali su cveće i lišće. Pevali su.
Nema više zastava na kraljevskom Dvoru. Ali je zato zastavama okićen ceo grad. Prozori su okićeni barjacima, cvećem, vencima. Beograd praznuje!“
MALE NEPRECIZNOSTI MAJSTORA PERA
Iz navedenih redova vidi se da ih je pisao majstor pera. Ali, očigledno je da ih je Laza Kostić pisao grozničavom brzinom i zato su mu se, uza svu obazrivost i delikatnost, potkradale i greške. Na jednom mestu potpukovnika Mišića tituliše kao potpukovnika, a na dva kao pukovnika. Takođe, pogrešio je i kada je reč o braći kraljice Drage. Kao što se zna, ona je imala dva brata - Nikolu i Nikodija. Međutim na osnovu Kostićevog izveštaja mogućno je pomisliti da je postojao i treći, koga je Aleksandar hteo da predloži za svog naslednika. Tačno je da su oba kraljičina brata ubijena: jednoga od njih, Nikolu, verovatno, Aleksandar je odabrao za naslednika. Ali, ovakve i slične pojedinosti, ne umanjuju autentičnost Kostićevog reporterskog viđenja događaja. Verovatno da on prolazeći ulicama ili iz nekog ugostiteljskog lokala na Terazijama prati zbivanja u gradu, osluškujući šta se sve govori i pretpostavlja.
„Govori se da je Karađorđević u Beogradu. Ljudi koji se izdaju za dobro obaveštene i koji se predaju bujnosti mašte nagađaju ko je, videli su ga. I kliču: ’Živeo Karađorđević!’ O kojem se Karađorđeviću zapravo radi? Pomalo se o tome diskutuje: jedni smatraju da je reč o knezu Petru, drugi o njegovom sinu Đorđu… U svakom slučaju, Karađorđević je kralj a to je dovoljno oduševljenju trenutka.“
Karakteristično je da Kostić ukazuje da ima mnogo glasina i neproverenih vesti, kao i čistih izmišljotina o tome kako su ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović. Ali, kako zapaža Kostić, to ne ometa Beograđane da se vesele i piju vino ili pivo po kafanama.
Sledeći, treći izveštaj, sastavljen 11 juna, Kostić zaključuje ovako; „U svakom slučaju, narodno oduševljenje ne prestaje da se javno ispoljava u korist Karađorđevića. Pronose se ovi glasovi: ’To je osveta za ubistvo Karađorđa oslobodioca. To nije zločin, nego čin pravde’.“
Karakteristično je i njegovo opažanje da se u javnosti nije pojavio nikakav protest u korist Obrenovića. Nije mu promakla ni aktivnost stranih diplomatskih predstavnika u Beogradu: izveštava da su se kod poslavnika Francuske tajno sastali poslanici Austro-Ugarske, Rusije, Velike Britanije i Turske.
Narednog dana, 12. juna, Kostić je poslao nekoliko depeša. U prvoj, pisanoj u 3 sata posle podne, izvestio je da u Beogradu nije došlo do nereda uprkos velikoj uskomešanosti u varoši. Sat kasnije izveštava da je sahrana kralja i kraljice, i pored brojnih kombinacija i pretpostavki kako će izgledati, obavljena, da bi dodao i ovo:
„Autopsija leševa bila je obavljema pristojno: bili su strašno iskasapljeni udarcima sekire i noževima. Kralj je pogođen sa dvadeset sedam metaka, Kraljica sa petnaest. Govori se da su bačeni kroz prozor, da su im kičme izlomljene. S druge strane, tvrdi se da je Kralj bio još živ kada su ga tako strmoglavili, i da ga je pad dokrajčio. Pripisuju mu se ove poslednje reči: ’Vojnici, izdali ste me’.
Strpani u kojekakve mrtvačke kovčege, tela su bila stavljena u obična kola. Na sprovodu nije bilo nikoga. Kralj je sahranjen u grobnici Obrenovića, u kapeli Svetoga Marka; Kraljica na istom groblju.
Ali, za pukovnika Naumovića priprema se nacionalna sahrana. Njemu će pripasti sve počasti koje kraljevski par nije imao.“
TAJNI KOMITETI PREKRILI SU ZEMLJU…
Već u sledećoj depeši, poslatoj istoga dana u 6 sati, Kostić izveštava o pojedinostima što se odnose na organizatore prevrata za koji konstatuje da je odavno i brižljivo pripreman:
„Tajni komiteti prekrili su svu zemlju gustom mrežom zavere čiji je centar bio u Beogradu među višim garnizonskim oficirima. Vojska je mrzela Aleksandra Obrenovića, najneratobornijeg među ljudima.
Kako se organizovala zavera? Upravo sam razgovarao sa oficirom koji je prišao zaveri; on mi je otkrio ovo što sledi: Inicijatori, viši beogradski oficiri, sastavili su u nekoliko redova uslove pristupanja zaveri, jasne i kategorične. List na kojem su bili upisani ubrzo je ispunilo osamdeset potpisa. Preduzete su sve moguće mere predostrožnosti. List je išao od prijatelja do prijatelja; lice kojem je ponuđen davalo je najpre časnu reč da če ga potpisati, ili da u svakom slučaju nikom ništa neće reći. Skoro svi su potpisali, ostali su održali reč i zanemeli.“
Bavio se Kostić i pitanjem razrešenja novonastale političke situacije nakon ubistva Aleksandra Obrenovića. Pošto ukazuje kako izgleda sasvim sigurno da će presto biti ponuđen knezu Petru Karađorđeviću, napominje: „Doduše, napredni radikali pokreću kampanju u korist uspostavljanja srpske republike. Međutim, slabo nailaze na odziv. Vojska je odlučno za Petra, a narod sledi vojsku. Ne bih mogao tvrditi da je to bila želja svih, u Beogradu se sada čovek teško usuđuje da izrazi svoje lično mišljenje: ljude uznemirava nasilje atentata, pa osećaju da bi bilo opasno suprotstaviti se ovom besomučnom pokretu.“
Pošto je ukazao da bi što se naslednika tiče na prestolu moglo biti poteškoća sa strane Austrije ako bi ova sila smatrala da bi dolazak Karađorđevića značio ostvarivanje velikog uticaja Rusije na Balkanu, Kostić izveštaj zaključuje sledećom veoma indikativnom rečenicom: „Ostaje ipak činjenica da se više austrijskih ratnih brodova usidrilo sinoć na Dunavu kod Beograda.“
Kada se počitaju svi izveštaji Laze Kostića pariskom listu „Figaro“ o prevratu u Beogradu može se sagledati sva novinarska veština velikog pisa. Iskusan novinar i urednik, Kostić je umeo da stvori sveobuhvatnu i preciznu sliku čitavog događaja i da sa najvažnijim pojedinostima upozna francuske čitaoce. Trudio se da sagleda i sve važnije političke aspekte prevrata i da ih objektivno predstavi čitaocima. Isto tako, umeo je da iz mnoštva priča i glasina odabere najkarakterističnije, s tim što je za one podatke koje je i sam smatrao da su tačni to naglašavao.
Nesumnjivo, Laza Kostić dobro je poznavao novinarsku praksu: znao je kako se piše i izveštava za velike evropske listove, koje je godinama redovno pratio i u kojima je i ranije imao prilike da sarađuje. Bio je novinar od rase i zato se ne kaže se bez osnova da se pridržavao najviših standarda profesije. Njegovu novinarsku veštinu krasila je i još jedna, ne manje važna osobina. Bio je brz u izveštavanju. Pratio je događaje iz sata u sat i odmah pisao i slao tekstove, u ovom slučaju – u svojstvu posebnoga izveštača lista „Figaro“. Njegovi izveštaji imali su tada velikoga odjeka na čitavom evropskom frankofonskom području i šire. I danas predstavljaju dragocene izvore za proučavanje kraja dinastije Obrenovića i potvrđuju brojna mišljenja prema kojima bi Laza Kostić, i da se nije svojim pesničkim i dramskim remek-delima, svrstao u red bardova srpske romantične književnosti, u istoriji naše kulture nesumnjivo ostao kao velikan novinarstva. Ne samo zbog izveštavanja o kraju poslednjega Obrenovića, nego i zbog brojnih britkih političkih uvodnika i komentara, temeljnih analitičkih članaka o problemima oslobođenja srpskih zemalja, zatim književnih i pozorišnih kritika, kao i satiričnih stihova i epigrama. Kako se vidi, negovao je gotovo sve žanrove novinarskog izražavanja i u svima, baš kao i u književnosti, pokazao izuzetan dar, veštinu i sposobnost uočavanja pojava i problema i njihovog jasnog predstavljanja čitaocima.
Ali, Kostić je u narednim izveštajima, na osnovu novih saznanja, menjao opis izvršenja ubistva kraljevskoga para. Tako u trećoj depeši poslatoj 11. juna izveštava: „Evo još novih priča o ubistvu. Pukovnik Naumović je navodno poginuo od dinamita koji je poslužio za razvaljivanje vrata na kraljevskom apartmanu. Kralj je sa prozora prizivao u pomoć. Niko nije odgovarao na njegov poziv. Tada, osetivši da mu je kucnuo poslednji čas, zagrli kraljicu i tako zagrljeni čekahu svoje ubice… Leševi Kralja i Kraljice su, kazuje se, zadržani u dvoru; takođe se priča da su u pokrovima spušteni kroz prozor, stavljeni u furgone i preneseni u dvorsku kapelu.“
Na kraju tog izveštaja Laza Kostić navodi da je ministar pravde Živković posle podne 11. juna održao narodu svečani govor i, pored ostalog, rekao: „Ne mislite, braćo, da se radi o prostoj vojnoj pobuni. Vojnici su bili podstaknuti interesima celog srpskog naroda. Oni neće preduzeti ništa protiv naroda i neće postupati bez njegovog pristanka!“
U prethodnoj depeši, poslatoj 11 juna u 3 sata, Laza Kostić izveštava „Figaro“ o tome kako se ponašao narod:
„Usred ovih burnih događaja postojala je neobična kohezija i jednodušnost masa. Kada je prošlo prvo uzbuđenje, javila se neka vrsta tragičnog ushićenja. I kada bi se u narodnoj duši i pojavio nastup sažaljenja, brzo bi bio uzdržan. Mrzeli su Kraljicu. Veoma ružno se o njoj govorilo u uzrujanim grupama koje su prolazile ulicama Beograda; nazivali su je ’kurvom’ i ’sramom Srbije’. Kralju su zamerali zbog njegove slabosti prema njoj. Priča se da je, pošto nije imao sina, izabrao za naslednika Kraljičinog brata Lunjevicu, koga su mrzeli i prezirali, a koga su te noći ubili. Lunjevica je pre kratkog vremena došao u Beograd; tvrdilo se da ga je kralj hteo predložiti Skupštini kao svog naslednika. Dva druga Kraljičina brata, Nikodim i Nikola Lunjevica, bili su ubijeni u trenutku kad su izlazili iz svoga stana; bar se takvi glasovi pronose… Viču kako je Kralj bio Neron; da je način Kraljičinog svakidašnjeg života od beogradskog Dvora načinio sramno mesto. Pri izlasku iz Dvora potpukovnik Mišić je dočekan ovacijama; vojna muzika mu je priredila koncert.
Ogromna radost se manifestovala kad odjeknuše prvi usklici: ’Živeo Karađorđević!’ Izabrala ga je vojska. Klicalo se i vojnicima koji su prolazili. Oni su sa svojih uniformi kidali oznake sa inicijalima Aleksandra Karađorđevića. Umesto kokardi imali su cveće i lišće. Pevali su.
Nema više zastava na kraljevskom Dvoru. Ali je zato zastavama okićen ceo grad. Prozori su okićeni barjacima, cvećem, vencima. Beograd praznuje!“
MALE NEPRECIZNOSTI MAJSTORA PERA
Iz navedenih redova vidi se da ih je pisao majstor pera. Ali, očigledno je da ih je Laza Kostić pisao grozničavom brzinom i zato su mu se, uza svu obazrivost i delikatnost, potkradale i greške. Na jednom mestu potpukovnika Mišića tituliše kao potpukovnika, a na dva kao pukovnika. Takođe, pogrešio je i kada je reč o braći kraljice Drage. Kao što se zna, ona je imala dva brata - Nikolu i Nikodija. Međutim na osnovu Kostićevog izveštaja mogućno je pomisliti da je postojao i treći, koga je Aleksandar hteo da predloži za svog naslednika. Tačno je da su oba kraljičina brata ubijena: jednoga od njih, Nikolu, verovatno, Aleksandar je odabrao za naslednika. Ali, ovakve i slične pojedinosti, ne umanjuju autentičnost Kostićevog reporterskog viđenja događaja. Verovatno da on prolazeći ulicama ili iz nekog ugostiteljskog lokala na Terazijama prati zbivanja u gradu, osluškujući šta se sve govori i pretpostavlja.
„Govori se da je Karađorđević u Beogradu. Ljudi koji se izdaju za dobro obaveštene i koji se predaju bujnosti mašte nagađaju ko je, videli su ga. I kliču: ’Živeo Karađorđević!’ O kojem se Karađorđeviću zapravo radi? Pomalo se o tome diskutuje: jedni smatraju da je reč o knezu Petru, drugi o njegovom sinu Đorđu… U svakom slučaju, Karađorđević je kralj a to je dovoljno oduševljenju trenutka.“
Karakteristično je da Kostić ukazuje da ima mnogo glasina i neproverenih vesti, kao i čistih izmišljotina o tome kako su ubijeni Aleksandar i Draga Obrenović. Ali, kako zapaža Kostić, to ne ometa Beograđane da se vesele i piju vino ili pivo po kafanama.
Sledeći, treći izveštaj, sastavljen 11 juna, Kostić zaključuje ovako; „U svakom slučaju, narodno oduševljenje ne prestaje da se javno ispoljava u korist Karađorđevića. Pronose se ovi glasovi: ’To je osveta za ubistvo Karađorđa oslobodioca. To nije zločin, nego čin pravde’.“
Karakteristično je i njegovo opažanje da se u javnosti nije pojavio nikakav protest u korist Obrenovića. Nije mu promakla ni aktivnost stranih diplomatskih predstavnika u Beogradu: izveštava da su se kod poslavnika Francuske tajno sastali poslanici Austro-Ugarske, Rusije, Velike Britanije i Turske.
Narednog dana, 12. juna, Kostić je poslao nekoliko depeša. U prvoj, pisanoj u 3 sata posle podne, izvestio je da u Beogradu nije došlo do nereda uprkos velikoj uskomešanosti u varoši. Sat kasnije izveštava da je sahrana kralja i kraljice, i pored brojnih kombinacija i pretpostavki kako će izgledati, obavljena, da bi dodao i ovo:
„Autopsija leševa bila je obavljema pristojno: bili su strašno iskasapljeni udarcima sekire i noževima. Kralj je pogođen sa dvadeset sedam metaka, Kraljica sa petnaest. Govori se da su bačeni kroz prozor, da su im kičme izlomljene. S druge strane, tvrdi se da je Kralj bio još živ kada su ga tako strmoglavili, i da ga je pad dokrajčio. Pripisuju mu se ove poslednje reči: ’Vojnici, izdali ste me’.
Strpani u kojekakve mrtvačke kovčege, tela su bila stavljena u obična kola. Na sprovodu nije bilo nikoga. Kralj je sahranjen u grobnici Obrenovića, u kapeli Svetoga Marka; Kraljica na istom groblju.
Ali, za pukovnika Naumovića priprema se nacionalna sahrana. Njemu će pripasti sve počasti koje kraljevski par nije imao.“
TAJNI KOMITETI PREKRILI SU ZEMLJU…
Već u sledećoj depeši, poslatoj istoga dana u 6 sati, Kostić izveštava o pojedinostima što se odnose na organizatore prevrata za koji konstatuje da je odavno i brižljivo pripreman:
„Tajni komiteti prekrili su svu zemlju gustom mrežom zavere čiji je centar bio u Beogradu među višim garnizonskim oficirima. Vojska je mrzela Aleksandra Obrenovića, najneratobornijeg među ljudima.
Kako se organizovala zavera? Upravo sam razgovarao sa oficirom koji je prišao zaveri; on mi je otkrio ovo što sledi: Inicijatori, viši beogradski oficiri, sastavili su u nekoliko redova uslove pristupanja zaveri, jasne i kategorične. List na kojem su bili upisani ubrzo je ispunilo osamdeset potpisa. Preduzete su sve moguće mere predostrožnosti. List je išao od prijatelja do prijatelja; lice kojem je ponuđen davalo je najpre časnu reč da če ga potpisati, ili da u svakom slučaju nikom ništa neće reći. Skoro svi su potpisali, ostali su održali reč i zanemeli.“
Bavio se Kostić i pitanjem razrešenja novonastale političke situacije nakon ubistva Aleksandra Obrenovića. Pošto ukazuje kako izgleda sasvim sigurno da će presto biti ponuđen knezu Petru Karađorđeviću, napominje: „Doduše, napredni radikali pokreću kampanju u korist uspostavljanja srpske republike. Međutim, slabo nailaze na odziv. Vojska je odlučno za Petra, a narod sledi vojsku. Ne bih mogao tvrditi da je to bila želja svih, u Beogradu se sada čovek teško usuđuje da izrazi svoje lično mišljenje: ljude uznemirava nasilje atentata, pa osećaju da bi bilo opasno suprotstaviti se ovom besomučnom pokretu.“
Pošto je ukazao da bi što se naslednika tiče na prestolu moglo biti poteškoća sa strane Austrije ako bi ova sila smatrala da bi dolazak Karađorđevića značio ostvarivanje velikog uticaja Rusije na Balkanu, Kostić izveštaj zaključuje sledećom veoma indikativnom rečenicom: „Ostaje ipak činjenica da se više austrijskih ratnih brodova usidrilo sinoć na Dunavu kod Beograda.“
Kada se počitaju svi izveštaji Laze Kostića pariskom listu „Figaro“ o prevratu u Beogradu može se sagledati sva novinarska veština velikog pisa. Iskusan novinar i urednik, Kostić je umeo da stvori sveobuhvatnu i preciznu sliku čitavog događaja i da sa najvažnijim pojedinostima upozna francuske čitaoce. Trudio se da sagleda i sve važnije političke aspekte prevrata i da ih objektivno predstavi čitaocima. Isto tako, umeo je da iz mnoštva priča i glasina odabere najkarakterističnije, s tim što je za one podatke koje je i sam smatrao da su tačni to naglašavao.
Nesumnjivo, Laza Kostić dobro je poznavao novinarsku praksu: znao je kako se piše i izveštava za velike evropske listove, koje je godinama redovno pratio i u kojima je i ranije imao prilike da sarađuje. Bio je novinar od rase i zato se ne kaže se bez osnova da se pridržavao najviših standarda profesije. Njegovu novinarsku veštinu krasila je i još jedna, ne manje važna osobina. Bio je brz u izveštavanju. Pratio je događaje iz sata u sat i odmah pisao i slao tekstove, u ovom slučaju – u svojstvu posebnoga izveštača lista „Figaro“. Njegovi izveštaji imali su tada velikoga odjeka na čitavom evropskom frankofonskom području i šire. I danas predstavljaju dragocene izvore za proučavanje kraja dinastije Obrenovića i potvrđuju brojna mišljenja prema kojima bi Laza Kostić, i da se nije svojim pesničkim i dramskim remek-delima, svrstao u red bardova srpske romantične književnosti, u istoriji naše kulture nesumnjivo ostao kao velikan novinarstva. Ne samo zbog izveštavanja o kraju poslednjega Obrenovića, nego i zbog brojnih britkih političkih uvodnika i komentara, temeljnih analitičkih članaka o problemima oslobođenja srpskih zemalja, zatim književnih i pozorišnih kritika, kao i satiričnih stihova i epigrama. Kako se vidi, negovao je gotovo sve žanrove novinarskog izražavanja i u svima, baš kao i u književnosti, pokazao izuzetan dar, veštinu i sposobnost uočavanja pojava i problema i njihovog jasnog predstavljanja čitaocima.
Lepi Laza
Početnik
- Poruka
- 46
Зар није мало симптоматично да су венце прилагали анонимни поштоваоци.
U 1.prvom pasosu pise da osim zastupnika Kraljice Nataliji "niko vise nije bio prisutan"
2. Niko nije tvrdio da parastosa nije bilo od strane rodbine i rodjaga,malo bolje citajte predhodne postove.
3,Drzavnih prastosa NIKADA NIJE BILO!
4.pRVI DRZAVNI PRASTOS ZA ISMASAKRIRANOG kRALJA I kRALJICU ODRZAN JE 11.06.2003 ZNACI 100 GODINA POSLE UBISTVA I TO U mANASTIRU vIJUN KRAJ gORNJEG mILANOVCA TADA JE PARASTOS DRZAO namesnik ljubicski protojerej Milan Mirkovic
i dosta bre vise ,ako ne znate istoriju ne sirite lazne informacij.Ako vec postavljate doticne tekstove,procitajte ih bolje,Jer drzavno prastosa nije bilo do 2003.TO JE 1 VEK POSLE UBISTVA,Sve ostalo su parstosi u privatnoj,individualnoj organizaciji!
29.05.1903.Nije bilo ni obelezija gde su pokopani a Vi uporno 1904,ma 1903 su ubijeni izmasakrirani.A pred Dvorom muzika svira "Hej Trubaču" i klicanje se prolama.
Pa ljudi pokazuju jedan drugom:
- Eno, kroz onaj prozor, vidite li, eno onaj krajnji levi, bačena je kraljica!
- Svu su je isekli.
- A gde je sad? Gde su sad?
- Sad lekari vrše obdukciju i sastavljaju protokol.
- A Lunjevice, šta je s njima?
- Pobio ih Tankosić.
- Rekao im: ižljubite se Svetlosti, Veličanstva!
- A eno odande, sa onog prozora, Čarikov je posmatrao kao iz lože!
Tamo na ulazu, na gvozdenoj dvorskoj kapiji, urednik "Srpske Zastave" poznati i gonjeni opozicionar Živojin Iz: Dragiša Vasić, Devetsto treća. Majski prevrat, Beograd 1925
DareS
Aktivan član
- Poruka
- 1.367
Државни парастос? Шта се подразумева под тим? Да ли је протојереј Мирковић као изасланик државе или државни чиновник одржао службу те 2003.?
Парастоси у приватној,индивидуалној организацији? Колико знам,помен покојнима увек организује породица,родбина,или поштоваоци.
Натпис из Политике показује да помињање Обреновића није било забрањено,да њихови рођаци нису убијани и протеривани,да им је родбина одржавала помене,да је на тим поменима било и јавних личности и поштовалаца из народа... све насупрот ономе што су поједини "стручњаци" овде изричито тврдили.Толико лажних информација које су износили, показивали су темељно "познавање" историје дотичних.
Колико читам на овој теми,ни дан данас не постоји достојно обележје у крипти цркве,где почивају Обреновићи - да ли је и за то крив Петар Први, или сви ми као народ који не поштује своју историју? Али је зато свако од нас (мало старијих) бар једном био у Кући цвећа.
Парастоси у приватној,индивидуалној организацији? Колико знам,помен покојнима увек организује породица,родбина,или поштоваоци.
Натпис из Политике показује да помињање Обреновића није било забрањено,да њихови рођаци нису убијани и протеривани,да им је родбина одржавала помене,да је на тим поменима било и јавних личности и поштовалаца из народа... све насупрот ономе што су поједини "стручњаци" овде изричито тврдили.Толико лажних информација које су износили, показивали су темељно "познавање" историје дотичних.
Колико читам на овој теми,ни дан данас не постоји достојно обележје у крипти цркве,где почивају Обреновићи - да ли је и за то крив Петар Први, или сви ми као народ који не поштује своју историју? Али је зато свако од нас (мало старијих) бар једном био у Кући цвећа.
Sto se tice znacenja drzavni parastos-pa to je barem jednostavno-Posto Aleksandra i Draga nisu bili samo grajdani vec i Kralj i Kraljica-podrazumevalo se da ce drzava da organizuje parastos svojim suverenima,tj njeni najveci predstavnici ili politicki ili duhovni toga nije bilo sve do kako sam pisao i Knjige Jakovljevic Bosnjak do 2003.
Sto se tice ubijanja i priterivanja clanova porodice Obrenovic ,mozda ce ti biti jedan merodavan faka potreban da to shvatis ,a to je da su posle majskog prevrata oni masovno menjali prezimena da ne budu proganjani ili ubijani,cak i 57 kada je dosao izaslanik ambasade Francuske USrbiju u Brusnicu-da trazi zive potomke Obrenovica jer je znao da ih ima receno mu je (udba)da su oni svi pomrli...
Sro se tice nase krivice kao naroda tu se mogu sloziti sa tobom,verlika je krivica i na nama kao narodu slazem se u potpunosti!
I da ovo za kucu cveca-ja licno nikada nisam niti cu ici,bio sam u kripti i kao sam pisao poseta je dozvoljena CETVRTKOM OD 18:00PM kao da je vasar-i
opet se slaze da su dana vise za kucu cveca nego da dostojno se obelezi mesto gde su oni tacno i ko ih je izmasakrirao!
Краљ Милан
Primećen član
- Poruka
- 769
На 75ту годишњицу погибије краља Ујединитеља одржан је помен, чак је и овај престолонаследник путовао у Марсељ у пратњи једног министра. То тако и треба да буде, али подједнако за све.
Краљ Милан
Primećen član
- Poruka
- 769
Потпуно тачно. Треба видети и Кућу цвећа, и глупо је затирати било који део своје историје.А поред Двора сам данас прошао и видео још једном како кроз онај парк многи птолазе не имају благе представе о томе какво се ту убиство десило. ТО ЈЕ УЖАС. Што се крипте тиче, већ сам писао, као да сам кренуо на пиајцу па морам у тачно одређено време....крипта се држи под кључем као какав затвор.....ужасно је то видети. И требало би да их сахране како долику прво људима а онда и краљевском пару. Они се бар нису заносили идејама о југословенском јединству и борили су се за своју Србију.
majski prevrat
Početnik
- Poruka
- 2
Pozdrav svima...treba mi mala pomoc...nisam jos uvek uspela da procitam celu temu, ali treba da pisem seminarski rad na temu majskog prevrata...ali za ovaj dogadjaj postoji toliko naganjanja, treba mi neki savet koja literatura je najverodostojnija..gde su podatci o tom cinu najtacniji i i objektivni...hvala unapred
