Košarkaška reprezentacija Srbije

[38imak]

Seik predsednik besmislicarske FIBA-e

 

[38imak]

Као играч Кари вреди више од свих.
Али је и он пиззда као и остали.
Већ сам рекао зашто.
Нека се носе у мајчину, жубрад арогантна америчка.

Ljudi se bukvalno pred publikom isto ponasaju kao Novak, kada svi navijaju protiv njega i zvizde mu.

Ali kada Ameri to rade, to je arogantno, a kada Nole to radi, to je 'dusa'.

Kako da ne.

Pricanje sa sudijama, konstantno, jer znaju da su imena u sportu, bukvalno sve isto kao Nole.

 

[LikiLee]

марлоне, шта си се наврз'о на Нолета.

 

[adelaidea]

Meni je simpaticno sto su bili pijani ko letve na dodeli medalje

 

[peti ligament]

Ljudi se bukvalno pred publikom isto ponasaju kao Novak, kada svi navijaju protiv njega i zvizde mu.

Ali kada Ameri to rade, to je arogantno, a kada Nole to radi, to je 'dusa'.

Kako da ne.

Pricanje sa sudijama, konstantno, jer znaju da su imena u sportu, bukvalno sve isto kao Nole.

Nole>>>>ustav amerike

 

[38imak]

Nole>>>>ustav amerike

Srdjan>>>>Jupiter

 

[peti ligament]

Srdjan>>>>Jupiter

Bukv

 

[38imak]

Inace, jedna od najjacih fora sa ovogodisnje kosarke na Olipmijadi je, sto su neki americki fanovi Nagetsa na Tviteru navijali za Srbiju; i onda se Kevin Durant licno u 5 ujutru po pariskom vremenu prozivao sa svima njima

 

[Tzar]

Sigurno belci sa juga koji nece da navijaju za afro amerikance.

 

[Tzar]

Bilo kako bilo nisu se bas proslavili.

Jedva pobeda protiv Srbije i koliko 10tak poena razlike u finalu protiv Francuske.

Sto bi rekao Moneke jaz se smanjio.

Dream team 1 i 2, dream timovi iz 2014 i 2016 su bili mnogo mocniji kosarkaski.

2014-te su nas dobili gotovo 40 razlike u finalu. Kyrie i Harden su nas ubili, njih dvojica su nam dali 50 poena sami. To je najmocnija ekipa koju su ikad skupili.

2016-te smo ih prestravili u grupi. Bilo je samo 3 poena razlike, bilo je blize nego ovo sada. Ameri su vodili od pocetka, ali su ih nasi uporno stizali.

Na kraju je bilo 94:91, s tim da smo imali 2 napada da ih pobedimo, prvo je Jokic bacio ciglu preko Grina, a onda Bogi sam ko duh masio tricu u poslednjim sekundama.

Ali u finalu su nas dobili 30 razlike. Igrali su vrhunsku kosarku.

Ovde nije bilo kosarke. Samo individualne akcije i ispucavanja. Eventualno je nesto Kari pokusavao da igra i asistira. I Bron. Ovi ostali prangijanje.

 

[DJ 5ak]

Bilo kako bilo nisu se bas proslavili.

Jedva pobeda protiv Srbije i koliko 10tak poena razlike u finalu protiv Francuske.

Sto bi rekao Moneke jaz se smanjio.

Dream team 1 i 2, dream timovi iz 2014 i 2016 su bili mnogo mocniji kosarkaski.

2014-te su nas dobili gotovo 40 razlike u finalu. Kyrie i Harden su nas ubili, njih dvojica su nam dali 50 poena sami. To je najmocnija ekipa koju su ikad skupili.

2016-te smo ih prestravili u grupi. Bilo je samo 3 poena razlike, bilo je blize nego ovo sada. Ameri su vodili od pocetka, ali su ih nasi uporno stizali.

Na kraju je bilo 94:91, s tim da smo imali 2 napada da ih pobedimo, prvo je Jokic bacio ciglu preko Grina, a onda Bogi sam ko duh masio tricu u poslednjim sekundama.

Ali u finalu su nas dobili 30 razlike. Igrali su vrhunsku kosarku.

Ovde nije bilo kosarke. Samo individualne akcije i ispucavanja. Eventualno je nesto Kari pokusavao da igra i asistira. I Bron. Ovi ostali prangijanje.

Realno od nas su trebali da ispadnu, a inače i Francuzi su bili blizu da ih dobiju iako su igrali gotovo bez taktike, bez protoka lopte u bez šuta, gotovo sem borbenosti i solidne igre u odbrani ništa Francuzi nisu pokazali.
Inače kakvi bre 2014 i 2016 , mislim i 2016. su se još gore provukli nego sad, ono u grupnoj fazi još po onom starom sistemu sa 2 grupe po 6 timova, protiv nas samo 3 razlike, onda protiv Francuza isto samo 2 ili 3 poena razlike, onda protiv Australije su se isto mučili i jedva dobili, takodje i u polufinalu protiv Španije isto beše nekih 5 razlike iako su Španci baš očajno odigrali i nijedan otvoren šut nisu ubacili, jedino što su nas nakantali u finalu i to je to, ali ceo turnir su se baš kroz iglene uši provlačili.
Realno da su sad došli sa tim timom ili igrali kao tad pa ne bi ni primirisali medalji (ili ajde možda bi došli eventualno do polufinala zbog propozicija takmičenja jer je ono malo timova i relativno kratak turnir).
A 2014-te su ono imali sjajnu bekovsku liniju Irving, Kari, Klej Tompson, Haden, Derik Rouz dok ostatak tima ono više-manje, sećam se da im je na tom prvenstvu onaj pomalo zaboravljeni Kenet Farid bio najbolji igrač koji je baš sjajno odigrao to prvenstvo a eto poslednjih godina uglavnom se smuca po Kini, Venecueli, Meksiku i Portoriku (bio je neko kratko vreme i u CSKA ali nije se baš proslavio, mislim da trenutno igra u Portoriku) a ono jedno vreme je baš obećavao, inače nisu oni toliko razvalili to prvenstvo nego su imali sreće da imaju lagan žreb i da su bili u onom lakšem delu kostura pa se nisu sastajali sa Francuskom, Španijom, Australijom, tada vrlo jakim Brazilom, Argentinom, Grčkom, itd, a realno u tom finalu sastali smo se sa njima prvi još od Indijanapolisa, i ono sa Štimcem, Stefanom Markovićem, Mačvanom, Birčevićem, Markom Simonovićem, Stefanom Jovićem, Raškom Katićem i kompanijom nismo imali ni iskustva, ni kvalitet da im se suprostavimo.

Recimo od tih njihovih timova, recimo onaj sa SP 1994. u Kanadi je bio zanimljiv i vrlo jak tim, Redži Miler, Šon Kemp, Kevin Džonson, Leri Džonson, Dominik Vilkins, Džo Dumars, Mark Prajs, Stiv Smit, Derik Koleman, Den Majerli, Shaq, Alonzo Mourning, onako neki baš legendarni igrači kojih se sećamo sa nostalgijom (recimo Kevin Džonson mi je uvek bio baš gotivan igrač, plej Finiksa, igrao onda u Finiksu sa Barklijem,Tom Čejmbersom, Sedrikom Sebalosom, Den Majerlijem, Deni Ejdžom, Ričardom Dumasom i tom ekipom što je igrala finale sa Čikago Bulsima mislim 1993., a beše bio je i gradonačelnik Sakramenta pre možda 10-ak godina) pa i onaj tim iz Indijanapolisa je bio zanimljiv (na stranu sad kako su prošli rezultatski) i imao isto neke baš legende i gotivne igrače kojih se sad sećamo sa nostalgijom, Redži Miler, Džermejn O Nil, Pol Pirs, Majkl Finli, Šon Merion, Beron Dejvis, itd.
Mada sećam se da su pripremali i zanimljiv tim za SP 1998. u Atini ali se onda desio "lockout" (naredna sezona je bila počela tek negde u Februaru) pa je to prvenstvo proslo bez NBA igrača i od 1992. pa na ovamo to je bilo jedino veliko takmičenje na koje nisu poslali NBA zvezde.

 

[Khal Drogo]

Олимпијски турнир у кошарци је завршен. Па да се напише која о наступу наше селекције. Наши су одиграли одличан турнир. Имали су тек једно лоше полувријеме, у 1/4Ф против Аустралије. Два пораза су против најскупљег и најпотентнијег тима у историји. Нису у тим мечевима разочарали наши. Напротив. У полуфиналу су одиграли фантастично,. имали добијен мел, годинама ће се причати о тој утакмици, шта је одлучило, шта је то фалило да наши испишу историју. Можда би нека другачија одлука селектора одвела меч на нашу страну, можда су и судије прилично скандалозним одлукама припомогле, могуће је фалило малчице среће да је барем једна тројка од девет ушла, можда фактор Стеф Кари, а можда је тако било записано. Велики Новак је рекао "све што се десило, десило се са разлогом". И овдје постоји разлог што се тако десило, можда некад схватимо који је. Наши кошаркаши су прошли оно што је Новак прошао 2016-е и 2021-е. Новаку су вратило на овој олимпијади, ко зна, можда се и нашим кошаркашима врати. Некада, на неки начин.

У сваком случају остварен је велики усопјех. Равнајући се према свим околностима и подвиг. Да се осврнем на учинак играча и екипе кроз који се огледа рукопис стручног тима

Никола Јокић је одиграо фантастично олимпијски турнир. Свих шест мечева. Имао је и највећу минутажу, у просјеку је играо 32,5 минута по мечу.
Бељежио је 18,8 поена, 10,7 скокова, 8,7 асистенција, 2 освојене лоште, 1 блчокада, само 2,5 изгубљених лопти по мечу, са индексом корисности 31,0 далеко испред свих на олимпијади. Шут за два 40-62 (64,5%), за три 3-18. Посебно импресивно је Никола одиграо у елиминационој фази, сва три меча.
Оно што је важно, најважније, Никола се читав турнир подредио колективу, није тежио самоистицању, нема код њега за национални тим необавезне кошарке, исхитрених шутева гдје као највећа звијеуда опуца када му се ћефне, напротив, његову игру је читав турнир красила рационалност, радио је све за добробит тима, концентрисан у оба правца, ангажован, налазио би у нападу добра рјешења, остваривао скокове, блокаде, освојене лопте. Подредио се Никола тиму, улози кроз коју ће бити најкориснијим и одиграо турнир како тим и нација од њега очекују.

Богдан Богдановић. Капитен је одиграо капитенски читав турнир. По минутажи други након Јокића, 29,3 минута у просјкеку. Бељежио је 18,3 поена, 4 скока, 3,8 асистенција, 0,7 освојених лопти и 0,7 блокада по мечу. Шут за два 22-34, за три 18-39 (46,2%, на олимпијском турниру то је фантастично), пенале готиово без грешке 12-13. Велики допринос у оба правца, велика и толико потребна енергија.
Богдан је постао у националном тиму константа који ће такмичење увиојек одиграти врхунски. Никад не омане, док год других постоји скепса да ли ће одиграти како треба, код Богдана сумње нема. Никола Јокић јесте тај који доноси квалитет, Богдан је тај за којег нема замјене. Увијек је ту за национални тим, може га спречити само виша сила. повреда или обавезе тима. Спречило га је на ОКТ 2021-е и ЕП 2022-е. И видјело се колико нам Богдан значи.

Филип Петрушев. Постојала је стрепња како ће наши покрити позицију "четворке" јер су обе четворке са СП, Јовић и Давидовац, били пред олимпијаду ровити.. Филип иако по вокаџцији центар је ту ускочио и одиграо врхунски.тирнир. У проскеку играо 24 минута,. те бељежио 9,7 поена, 4,5 скокова, 0,8 асистенција те 1,2 освојену лопту по мечу. Шут за два 23-34, тројке је ријетко шутирао (1-3). Добро се разумије и добро сарађује са Јокићем, У рубрици +/- са +42 наш трећи играч. Јако добар у нападу, добар и у дефанзиви, прати игру, неколико изврсних реакција у одбрани. Можемо бити захвални Барцокасу који му је промијенио улогу и форсираио на позицији крилног центра. Филип је опасно напредовао, није то онај исти играч од прије годину дана. И напредоваће, урадиће велике ствари у националном тиму.

Огњен Добрић. Ове сезоне потиснут и маргинализован у Виртусу, самим тим постојала је стрепња да ли ће турнир одиграти како се очекује. Испоставило се неоснована. Огњен је играо у проскеку 22,2 минута. И врхунски је одиграо. У просјеку је бељежио 7,7 поена, 1,5 поена и 0,7 асистенција по мечу. Шут за два 7-17, за три 10-21. Али статистика не даје вјерно његов допринос тиму. Са њим у тиму имали смо стабичност на "тројци", изврстан у оба правца, у рубрици +/- наш најбољи играч, имао је +50.

Алекса Аврамовић. На олимпијади били смо лишени помоћи једног од најважнијих играча, Стефана Јовића. Његов допринос у дефанзиви је огроман, он је тај који притишће противничког плеја, који неће дозволити добар проток лопте, да противник уђе у добар ритам, да се спољни разиграју, распуцају. Алекса је на свјетском био бек-ап опција, сада је преузео ту улогу стартног плејмејкера. И одлично је одиграо у оба правца. У просјеку је бељежио 10,5 поена, 2,5 скокова, 3,2 асистенција и 1,7 изгубљених лопти по мечу. Шит за два 17-26, за три 7-19. У рубрици +/- са +45 наш други играч након Огњена. И то казује колико је важан за игру нашег тима.

Василије Мицић. МВП Евролиге 2021-е и 2022-е требао је прихватити улогу да буде бек-ап опција Алекси. Како написах, на тој позицији нам треба плеј који ће вршити од старта агресију на противничком плеју, који ће спречити да противник од старта уђе у добар ритам, а Васа нема дефанзивни потенцијал за такву улогу. И постајала је бојазан како ће Васа прихватити такву улогу. Непотребна. Васа ке прихватио улогу бек-ап опције кошаркашу скромније репутације од његове јер је тако налагала потреба. Када би улазио одиграо би своје минуте јако добро. Ангажовано, рационално, одговорно, без нерезонских рјешења којима зна бити склон, уосталом имао је само 9 изгубљених лопти за 132 минута. То би му знао бити проблем, не у Паризу. У просјеку је биљежио 13,3 поена, 2,3 скокова и 4,5 поена по мечу. Шут за два 15-24, за три 11-32. Одиграо је Васа изврсно турнир и дао велики допринос успјеху тима.

Марко Гудурић. Бек-ап опција Богдану, има тај задатак да када одмјени Богдана не слиједи пад у нашој игри, На овој олимоијади то је радио више негон добро, 4,5 поена, 2,3 поена и 1 асистенција по мечу. Шут за два 6-9, за три 3-15, пенали непогрешив, 6-6. Малчице је заказао у шуту за три. све остало је добро, имао је кроз турнир добре секвенце, погодио је неке важне шитеве у мечу против Аустралије.

Вања Маринковић. Алтернатива Огњену, подредио се колективу, потребама тима и скромнијој минутажи, одрадио је своју улогу и своје минуте коректно. У мечу против Њемачке за бронзу погађао је важне шутеве.

Никола Милутинов. На овој олимпијади бек-ап опција Јокићу и јако важан играч за игру нашег тима. Прије свега због одбране, он је тај који даје чврстину и сигурност у рекету, који има улогу у одбрани обруча. Никола је профил играча који ће квалитетно одрадити и важну улогу, стартног центра, одиграти 30+ минута на високом нивоу, и који ће одиграти по потреби неколико минута као бек-ап опција. Повремено би мијењао Јокића, повремено би били заједно на паркету, није то лоше изгледало, у просјеку 3,7 поена,.3,8 скокова и 0.8 блокада по мечу. Никола своје погађа, шут за два 7-11 На овој олимпијади у елиминационој фази напао га је вирус, одиграо те мечеве под температуром, но није се осјетило на паркету, уосталом у најважнијој рубрици +/- имао је +36. И то говори колико је важан за игру нашег тима.

Никола Јовић. Пред олимпијаду бјеше ровит, зглоб је био гадно отекао, бјеше упитан за олимпијаду. Уз то и њега је у елинационој фази напао вирус, и он јке одиграо те мечеве под температуром. Ипак у улози бек-ап опције Петрушеву одиграо је добро на 5 мечева, 4,2 поена по мечу, шут за два 4-6, за три 3-10. Иако ровит, сасвим коректно је одрадио дефанзивне задатке.

Дејан Давидовац бјеше такође ровит и упитан за олимпијаду. Пешић га је ипак повео, исправна одлука јер Давидовац може покрити и спољну и унутрашњу позицију, а за играча који је једанаестио у ротацији, звијек је добро имати такво рјешење. Дејан је на олимпуијади улазио према указаној потреби, улазио би ријетко у игру јер су опциоје нас поз 3-4 одиграле јако добро. Свбоје минуте је наравно коректно одиграо.

Урош Плавшић је имао улогу дванаестог играча у ротацији. У конкуренцији Јокића и Милутинова, није било потребе да нешто улази у игру. Са клупе давао би подстек саиграчима, неко и такву улогу мора одрадити.

Светислав Пешић и стручни тим су одрадили врхунски посао. Добро су припремили игру против свих противника, осим тог четвртфиналног меча прорив Аустралије, али и ту су у другом полувремену нашли игру. Ктоз игру тима, чврсту и ангажпвану одбрану, мало (или више) грешака, игру у пољу, агресију у скоку се види рукопис стручног тима. А све то бјеше на високом нивоу, Наши су добро контролисали скок, пуно израђених акција, пуно и асистенција, добри проценти шута, ангажовани у одбрани, мало изгуибљених (само 13,3 по мечу, то је изврсно) и доста освојених лопти. Наши су одиграли читав турнир јако концентрисани, колико су добро контролисали игру казује да су у мечу са Американцијама имали сао 7 изгубљених лопти, а у мечу са Њемцима само 9. То се у историји српске кошарке да у два најважнија меча тим има мање од 10 изгубљених лопти никад није десило и то говори колико бјеше добра припрема мечева.
Морам поменути у нашем стручном тиму оне задужене за скаутирањр противника, Ненада Јаковљевића и Огњена Стојаковића. Урадили су изврстан скаутинг свих противника.

То би био неки мој осврт на учинак играча. Идемо даље, нешто ми говори да ова екипа није дала коначну ријеч.

 

[Tzar]

Realno od nas su trebali da ispadnu, a inače i Francuzi su bili blizu da ih dobiju iako su igrali gotovo bez taktike, bez protoka lopte u bez šuta, gotovo sem borbenosti i solidne igre u odbrani ništa Francuzi nisu pokazali.
Inače kakvi bre 2014 i 2016 , mislim i 2016. su se još gore provukli nego sad, ono u grupnoj fazi još po onom starom sistemu sa 2 grupe po 6 timova, protiv nas samo 3 razlike, onda protiv Francuza isto samo 2 ili 3 poena razlike, onda protiv Australije su se isto mučili i jedva dobili, takodje i u polufinalu protiv Španije isto beše nekih 5 razlike iako su Španci baš očajno odigrali i nijedan otvoren šut nisu ubacili, jedino što su nas nakantali u finalu i to je to, ali ceo turnir su se baš kroz iglene uši provlačili.
Realno da su sad došli sa tim timom ili igrali kao tad pa ne bi ni primirisali medalji (ili ajde možda bi došli eventualno do polufinala zbog propozicija takmičenja jer je ono malo timova i relativno kratak turnir).
A 2014-te su ono imali sjajnu bekovsku liniju Irving, Kari, Klej Tompson, Haden, Derik Rouz dok ostatak tima ono više-manje, sećam se da im je na tom prvenstvu onaj pomalo zaboravljeni Kenet Farid bio najbolji igrač koji je baš sjajno odigrao to prvenstvo a eto poslednjih godina uglavnom se smuca po Kini, Venecueli, Meksiku i Portoriku (bio je neko kratko vreme i u CSKA ali nije se baš proslavio, mislim da trenutno igra u Portoriku) a ono jedno vreme je baš obećavao, inače nisu oni toliko razvalili to prvenstvo nego su imali sreće da imaju lagan žreb i da su bili u onom lakšem delu kostura pa se nisu sastajali sa Francuskom, Španijom, Australijom, tada vrlo jakim Brazilom, Argentinom, Grčkom, itd, a realno u tom finalu sastali smo se sa njima prvi još od Indijanapolisa, i ono sa Štimcem, Stefanom Markovićem, Mačvanom, Birčevićem, Markom Simonovićem, Stefanom Jovićem, Raškom Katićem i kompanijom nismo imali ni iskustva, ni kvalitet da im se suprostavimo.

Recimo od tih njihovih timova, recimo onaj sa SP 1994. u Kanadi je bio zanimljiv i vrlo jak tim, Redži Miler, Šon Kemp, Kevin Džonson, Leri Džonson, Dominik Vilkins, Džo Dumars, Mark Prajs, Stiv Smit, Derik Koleman, Den Majerli, Shaq, Alonzo Mourning, onako neki baš legendarni igrači kojih se sećamo sa nostalgijom (recimo Kevin Džonson mi je uvek bio baš gotivan igrač, plej Finiksa, igrao onda u Finiksu sa Barklijem,Tom Čejmbersom, Sedrikom Sebalosom, Den Majerlijem, Deni Ejdžom, Ričardom Dumasom i tom ekipom što je igrala finale sa Čikago Bulsima mislim 1993., a beše bio je i gradonačelnik Sakramenta pre možda 10-ak godina) pa i onaj tim iz Indijanapolisa je bio zanimljiv (na stranu sad kako su prošli rezultatski) i imao isto neke baš legende i gotivne igrače kojih se sad sećamo sa nostalgijom, Redži Miler, Džermejn O Nil, Pol Pirs, Majkl Finli, Šon Merion, Beron Dejvis, itd.
Mada sećam se da su pripremali i zanimljiv tim za SP 1998. u Atini ali se onda desio "lockout" (naredna sezona je bila počela tek negde u Februaru) pa je to prvenstvo proslo bez NBA igrača i od 1992. pa na ovamo to je bilo jedino veliko takmičenje na koje nisu poslali NBA zvezde.

2014te su razvaljivali sve redom. Ko god da im je stao na put. Finsku 60-70 razlike. Sto nisu ovde razvalili nekog 60 razlike.

Litvaniju 30+ razlike, Srbiju gotovo 40. Francuska i Spanija nisu dosle do finala jer su Spanci ispali od Francuza, a mi dobili Francuze u 1/2 finalu. A Argentince je razvalio Brazil, a mi posle dobili Brazil u 1/4.

Taj Farid je toliko dobro odigrao u tom sistemu da je bio u prvoj petorci prvenstva sa Teom, Kajrijem, Gasolom...

Imali su takav sistem igre, tranziciju su igrali nestvarno, ako ukradu loptu to je ili trojka sa strane od Kajrija, Hardena, Kleja ili Karija, ili visoki brzi igraci trce kroz sredinu i dobijaju loptu za zakucavanje. Tu se igrala kosarka, nije bilo zayebavanja. Niko im nije bio ni blizu.

2016-te je bio slabiji tim u odnosu na 2014, tu smo imali sansu u grupi. Nisu igrali Kari, Harden, AD, Rose...

 

[Tzar]

Олимпијски турнир у кошарци је завршен. Па да се напише која о наступу наше селекције. Наши су одиграли одличан турнир. Имали су тек једно лоше полувријеме, у 1/4Ф против Аустралије. Два пораза су против најскупљег и најпотентнијег тима у историји. Нису у тим мечевима разочарали наши. Напротив. У полуфиналу су одиграли фантастично,. имали добијен мел, годинама ће се причати о тој утакмици, шта је одлучило, шта је то фалило да наши испишу историју. Можда би нека другачија одлука селектора одвела меч на нашу страну, можда су и судије прилично скандалозним одлукама припомогле, могуће је фалило малчице среће да је барем једна тројка од девет ушла, можда фактор Стеф Кари, а можда је тако било записано. Велики Новак је рекао "све што се десило, десило се са разлогом". И овдје постоји разлог што се тако десило, можда некад схватимо који је. Наши кошаркаши су прошли оно што је Новак прошао 2016-е и 2021-е. Новаку су вратило на овој олимпијади, ко зна, можда се и нашим кошаркашима врати. Некада, на неки начин.

У сваком случају остварен је велики усопјех. Равнајући се према свим околностима и подвиг. Да се осврнем на учинак играча и екипе кроз који се огледа рукопис стручног тима

Никола Јокић је одиграо фантастично олимпијски турнир. Свих шест мечева. Имао је и највећу минутажу, у просјеку је играо 32,5 минута по мечу.
Бељежио је 18,8 поена, 10,7 скокова, 8,7 асистенција, 2 освојене лоште, 1 блчокада, само 2,5 изгубљених лопти по мечу, са индексом корисности 31,0 далеко испред свих на олимпијади. Шут за два 40-62 (64,5%), за три 3-18. Посебно импресивно је Никола одиграо у елиминационој фази, сва три меча.
Оно што је важно, најважније, Никола се читав турнир подредио колективу, није тежио самоистицању, нема код њега за национални тим необавезне кошарке, исхитрених шутева гдје као највећа звијеуда опуца када му се ћефне, напротив, његову игру је читав турнир красила рационалност, радио је све за добробит тима, концентрисан у оба правца, ангажован, налазио би у нападу добра рјешења, остваривао скокове, блокаде, освојене лопте. Подредио се Никола тиму, улози кроз коју ће бити најкориснијим и одиграо турнир како тим и нација од њега очекују.

Богдан Богдановић. Капитен је одиграо капитенски читав турнир. По минутажи други након Јокића, 29,3 минута у просјкеку. Бељежио је 18,3 поена, 4 скока, 3,8 асистенција, 0,7 освојених лопти и 0,7 блокада по мечу. Шут за два 22-34, за три 18-39 (46,2%, на олимпијском турниру то је фантастично), пенале готиово без грешке 12-13. Велики допринос у оба правца, велика и толико потребна енергија.
Богдан је постао у националном тиму константа који ће такмичење увиојек одиграти врхунски. Никад не омане, док год других постоји скепса да ли ће одиграти како треба, код Богдана сумње нема. Никола Јокић јесте тај који доноси квалитет, Богдан је тај за којег нема замјене. Увијек је ту за национални тим, може га спречити само виша сила. повреда или обавезе тима. Спречило га је на ОКТ 2021-е и ЕП 2022-е. И видјело се колико нам Богдан значи.

Филип Петрушев. Постојала је стрепња како ће наши покрити позицију "четворке" јер су обе четворке са СП, Јовић и Давидовац, били пред олимпијаду ровити.. Филип иако по вокаџцији центар је ту ускочио и одиграо врхунски.тирнир. У проскеку играо 24 минута,. те бељежио 9,7 поена, 4,5 скокова, 0,8 асистенција те 1,2 освојену лопту по мечу. Шут за два 23-34, тројке је ријетко шутирао (1-3). Добро се разумије и добро сарађује са Јокићем, У рубрици +/- са +42 наш трећи играч. Јако добар у нападу, добар и у дефанзиви, прати игру, неколико изврсних реакција у одбрани. Можемо бити захвални Барцокасу који му је промијенио улогу и форсираио на позицији крилног центра. Филип је опасно напредовао, није то онај исти играч од прије годину дана. И напредоваће, урадиће велике ствари у националном тиму.

Огњен Добрић. Ове сезоне потиснут и маргинализован у Виртусу, самим тим постојала је стрепња да ли ће турнир одиграти како се очекује. Испоставило се неоснована. Огњен је играо у проскеку 22,2 минута. И врхунски је одиграо. У просјеку је бељежио 7,7 поена, 1,5 поена и 0,7 асистенција по мечу. Шут за два 7-17, за три 10-21. Али статистика не даје вјерно његов допринос тиму. Са њим у тиму имали смо стабичност на "тројци", изврстан у оба правца, у рубрици +/- наш најбољи играч, имао је +50.

Алекса Аврамовић. На олимпијади били смо лишени помоћи једног од најважнијих играча, Стефана Јовића. Његов допринос у дефанзиви је огроман, он је тај који притишће противничког плеја, који неће дозволити добар проток лопте, да противник уђе у добар ритам, да се спољни разиграју, распуцају. Алекса је на свјетском био бек-ап опција, сада је преузео ту улогу стартног плејмејкера. И одлично је одиграо у оба правца. У просјеку је бељежио 10,5 поена, 2,5 скокова, 3,2 асистенција и 1,7 изгубљених лопти по мечу. Шит за два 17-26, за три 7-19. У рубрици +/- са +45 наш други играч након Огњена. И то казује колико је важан за игру нашег тима.

Василије Мицић. МВП Евролиге 2021-е и 2022-е требао је прихватити улогу да буде бек-ап опција Алекси. Како написах, на тој позицији нам треба плеј који ће вршити од старта агресију на противничком плеју, који ће спречити да противник од старта уђе у добар ритам, а Васа нема дефанзивни потенцијал за такву улогу. И постајала је бојазан како ће Васа прихватити такву улогу. Непотребна. Васа ке прихватио улогу бек-ап опције кошаркашу скромније репутације од његове јер је тако налагала потреба. Када би улазио одиграо би своје минуте јако добро. Ангажовано, рационално, одговорно, без нерезонских рјешења којима зна бити склон, уосталом имао је само 9 изгубљених лопти за 132 минута. То би му знао бити проблем, не у Паризу. У просјеку је биљежио 13,3 поена, 2,3 скокова и 4,5 поена по мечу. Шут за два 15-24, за три 11-32. Одиграо је Васа изврсно турнир и дао велики допринос успјеху тима.

Марко Гудурић. Бек-ап опција Богдану, има тај задатак да када одмјени Богдана не слиједи пад у нашој игри, На овој олимоијади то је радио више негон добро, 4,5 поена, 2,3 поена и 1 асистенција по мечу. Шут за два 6-9, за три 3-15, пенали непогрешив, 6-6. Малчице је заказао у шуту за три. све остало је добро, имао је кроз турнир добре секвенце, погодио је неке важне шитеве у мечу против Аустралије.

Вања Маринковић. Алтернатива Огњену, подредио се колективу, потребама тима и скромнијој минутажи, одрадио је своју улогу и своје минуте коректно. У мечу против Њемачке за бронзу погађао је важне шутеве.

Никола Милутинов. На овој олимпијади бек-ап опција Јокићу и јако важан играч за игру нашег тима. Прије свега због одбране, он је тај који даје чврстину и сигурност у рекету, који има улогу у одбрани обруча. Никола је профил играча који ће квалитетно одрадити и важну улогу, стартног центра, одиграти 30+ минута на високом нивоу, и који ће одиграти по потреби неколико минута као бек-ап опција. Повремено би мијењао Јокића, повремено би били заједно на паркету, није то лоше изгледало, у просјеку 3,7 поена,.3,8 скокова и 0.8 блокада по мечу. Никола своје погађа, шут за два 7-11 На овој олимпијади у елиминационој фази напао га је вирус, одиграо те мечеве под температуром, но није се осјетило на паркету, уосталом у најважнијој рубрици +/- имао је +36. И то говори колико је важан за игру нашег тима.

Никола Јовић. Пред олимпијаду бјеше ровит, зглоб је био гадно отекао, бјеше упитан за олимпијаду. Уз то и њега је у елинационој фази напао вирус, и он јке одиграо те мечеве под температуром. Ипак у улози бек-ап опције Петрушеву одиграо је добро на 5 мечева, 4,2 поена по мечу, шут за два 4-6, за три 3-10. Иако ровит, сасвим коректно је одрадио дефанзивне задатке.

Дејан Давидовац бјеше такође ровит и упитан за олимпијаду. Пешић га је ипак повео, исправна одлука јер Давидовац може покрити и спољну и унутрашњу позицију, а за играча који је једанаестио у ротацији, звијек је добро имати такво рјешење. Дејан је на олимпуијади улазио према указаној потреби, улазио би ријетко у игру јер су опциоје нас поз 3-4 одиграле јако добро. Свбоје минуте је наравно коректно одиграо.

Урош Плавшић је имао улогу дванаестог играча у ротацији. У конкуренцији Јокића и Милутинова, није било потребе да нешто улази у игру. Са клупе давао би подстек саиграчима, неко и такву улогу мора одрадити.

Светислав Пешић и стручни тим су одрадили врхунски посао. Добро су припремили игру против свих противника, осим тог четвртфиналног меча прорив Аустралије, али и ту су у другом полувремену нашли игру. Ктоз игру тима, чврсту и ангажпвану одбрану, мало (или више) грешака, игру у пољу, агресију у скоку се види рукопис стручног тима. А све то бјеше на високом нивоу, Наши су добро контролисали скок, пуно израђених акција, пуно и асистенција, добри проценти шута, ангажовани у одбрани, мало изгуибљених (само 13,3 по мечу, то је изврсно) и доста освојених лопти. Наши су одиграли читав турнир јако концентрисани, колико су добро контролисали игру казује да су у мечу са Американцијама имали сао 7 изгубљених лопти, а у мечу са Њемцима само 9. То се у историји српске кошарке да у два најважнија меча тим има мање од 10 изгубљених лопти никад није десило и то говори колико бјеше добра припрема мечева.
Морам поменути у нашем стручном тиму оне задужене за скаутирањр противника, Ненада Јаковљевића и Огњена Стојаковића. Урадили су изврстан скаутинг свих противника.

То би био неки мој осврт на учинак играча. Идемо даље, нешто ми говори да ова екипа није дала коначну ријеч.

Statistika nasa dika.

Kako je prvi plej reprezentacije Srbije, 33-ci po broju asistencija.

A ispred njega 3 igraca iz Srbije.

Znaci nije plej uopste.

To je to zastarelo shvatanje kosarke iz 80-tih.

Treba da ide Zdovc na prvenstvo, on ce da igra odbranu, a Sale Nacionale neka sedi kod kuce.

 

[Пилипенда]

Statistika nasa dika.
Kako je prvi plej reprezentacije Srbije, 33-ci po broju asistencija.
A ispred njega 3 igraca iz Srbije.
Znaci nije plej uopste.
To je to zastarelo shvatanje kosarke iz 80-tih.
Treba da ide Zdovc na prvenstvo, on ce da igra odbranu, a Sale Nacionale neka sedi kod kuce.

Са тим Здовцом као највећом „звијездом” у тиму, шјор Божо узе Евролигу...

Е, најзанимљивије ми је то што је, наводно, Кари избацио Теа јер „има бољих бекова”, а Тео „никад није био бек ап”, а онда се испостави да му је тај „бољи бек” био бек ап Алекси. Падоше ми на памет сад и она два ер бола из чистих шутева за трицу... Смијурија.

 

[Khal Drogo]

Василије Мицић је 2021-е и 2022-е био МВП Евролиге, донио је двије титуле ЕЛ Ефесу и тада пред ЕП је оправдано добио предност на позицији плејмејкера. То да ли је непримјерен начин на који се поступило према Теодосићу који је у репрезентацији био од 2003-е и ЕП У-16, би се дало расправљати, но селектор је тада тако одлучио. На том ЕП су наши наступили без двојице изузетно важних играча, Богдана Богдановића и Стефана Јовића. На утакмици против Италијана се видјело колико је то велики хендикеп, Италијани су нас уништили игром у пољу, остварили предност у изгубљеним и освојеним лоптама, нисмо успјели спречити проток лопте, распуцали су се, омалени Спису (који поред Јовића тешко да би могао дахнути, но то љубитељи кошарке који виде само напад и погођене тројке и не примјећују) нас је уништавао.

У међувремену су прошле двије године, Васа је имао тешке повреде током сезоне 2022/23, турбулентну ен-би-еју сезону 2023/24. Алекса је у међувремену одиграо јако добро свјетско прошле године, заслужио повјерење Пешића, и да буде стартни плејмејкер на овом турниру. Истина Алекса улогу плејмејкера није готово ни играо до уназад три године, до своје двадесет седме, но доказао је да је може добро одиграти. Прије свега својим залагањем у дефанзиви, гризе у одбрани,. притишће стално противничког плеја, вреба да "украде" лопту, ту је његов допринос велики. Има своје лимите, када је у постави са Јокићем и Богданом, он је тај који ће преводити лопту, но наравно да ће првом приликом дати пас или Јокићу или Богдану који су ти који ће или улазом или асистенцијом чешће креирати напад. Свако има своју улогу, Алекса је кроз своју улогу и свој допринос у дефанзиви задње двије године дао велики допринос успјесима националног тима, и у Манили и у Паризу. Сад што то многи љубитељи спорта који виде неког свог главног бају а сви остали су безвезњаци, не примјећују и не цијене, шта да се ради.

 

[Пилипенда]

Василије Мицић је 2021-е и 2022-е био МВП Евролиге, донио је двије титуле ЕЛ Ефесу и тада пред ЕП је оправдано добио предност на позицији плејмејкера. То да ли је непримјерен начин на који се поступило према Теодосићу који је у репрезентацији био од 2003-е и ЕП У-16, би се дало расправљати, но селектор је тада тако одлучио.

Ту нема никакве расправе, на такав начин се не избацује дугогодишњи капитен па све да се и без разлога најебао мајке селектору. Селектор бира и одговара за свој избор, али начин на који је Тео „отпао” је апсолутно недопустив.

На том ЕП су наши наступили без двојице изузетно важних играча, Богдана Богдановића и Стефана Јовића. На утакмици против Италијана се видјело колико је то велики хендикеп, Италијани су нас уништили игром у пољу, остварили предност у изгубљеним и освојеним лоптама, нисмо успјели спречити проток лопте, распуцали су се, омалени Спису (који поред Јовића тешко да би могао дахнути, но то љубитељи кошарке који виде само напад и погођене тројке и не примјећују) нас је уништавао.

У међувремену су прошле двије године, Васа је имао тешке повреде током сезоне 2022/23, турбулентну ен-би-еју сезону 2023/24. Алекса је у међувремену одиграо јако добро свјетско прошле године, заслужио повјерење Пешића, и да буде стартни плејмејкер на овом турниру. Истина Алекса улогу плејмејкера није готово ни играо до уназад три године, до своје двадесет седме, но доказао је да је може добро одиграти. Прије свега својим залагањем у дефанзиви, гризе у одбрани,. притишће стално противничког плеја, вреба да "украде" лопту, ту је његов допринос велики. Има своје лимите, када је у постави са Јокићем и Богданом, он је тај који ће преводити лопту, но наравно да ће првом приликом дати пас или Јокићу или Богдану који су ти који ће или улазом или асистенцијом чешће креирати напад. Свако има своју улогу, Алекса је кроз своју улогу и свој допринос у дефанзиви задње двије године дао велики допринос успјесима националног тима, и у Манили и у Паризу. Сад што то многи љубитељи спорта који виде неког свог главног бају а сви остали су безвезњаци, не примјећују и не цијене, шта да се ради.

Нисам ја против Васе, све ово је било на Керијев рачун, због Теа.
Успут, Васа ни у најбољим данима није био бољи плеј од Теа, а није то ни сад.

 

[S1MCRO]

Šteta što Jokić nije igrao na prethodnom SP. Nemci bi prošli isto ovako.

Na sledećim OI neće biti Lebrona, Karija, Durenta, biće Edvards, Halibarton, Adebajo i možda Dejvis, što će biti šansa za nekog drugog da osvoji zlato, pod uslovom da se dobro pripremi.

Ovde sam zaboravio Morenta. Možda se i on priključi, ako prestane da mafija po Instagramu.

 

[Khal Drogo]

Успут, Васа ни у најбољим данима није био бољи плеј од Теа, а није то ни сад.

Ствар мишљења. Свако мисли шта му ваља, неког покушати увјерити да је неки играч бољи (или лошији) негхо што је он утивио је залудан посао.. Тај Васа је проглашен МВП Евролиге 2021. и 2022.године. Они који вреднују учинак и додјељују признања ипак понешто знају о кошарци.

 

[S1MCRO]

Ljudi se bukvalno pred publikom isto ponasaju kao Novak, kada svi navijaju protiv njega i zvizde mu.

Ali kada Ameri to rade, to je arogantno, a kada Nole to radi, to je 'dusa'.

Kako da ne.

Pricanje sa sudijama, konstantno, jer znaju da su imena u sportu, bukvalno sve isto kao Nole.

Ma kolega je samo neurozan zbog one Karijeve četiri vezane trojke na kraju. Pričali smo mu da je to za Karija kao dobar dan, ali on nije verovao, pa je sad iznenađen i uvređen.

 

[Пилипенда]

Ствар мишљења. Свако мисли шта му ваља, неког покушати увјерити да је неки играч бољи (или лошији) негхо што је он утивио је залудан посао.. Тај Васа је проглашен МВП Евролиге 2021. и 2022.године. Они који вреднују учинак и додјељују признања ипак понешто знају о кошарци.

Немам ништа против нечијег другачијег мишљења или симпатија, а Васи свака част што се на олимпијади ипак подредио колективу и играо улогу коју му је Кари додијелио.

 

[Khal Drogo]

Мишко Ражњатовић опет мути воду (Aleksa Avramović možda ode u NBA?!) и отвара могућност да би Алекса Аврамовић могао у ен-би-еј са обзиром да има излазну клаузулу за НБА лигу која истиче 20.августа. Односно за девет дана.
Тешко је рећи да ли постоји у ен-би-еју интересовање за Алексу, тешко, већ су сви тимови оформили саставе, и играче под уговором (15+2 са двосмјерним уговором) и оне који су на радару и који ће играти џи лигу, тешко да ће ту игре на олимпијади нешто промијенити. Но опет, са Мишком се никад не зна, гдје има дима има и ватре.

Како год, због Алексе било би ми драго да оде и да опроба у ен-би-еј лиги, ту нема шта изгубити а ако би му се посложиле околности могао би можда и добити шансу у неком тиму. Због националне селекције било би боље да остане у Европи. Нашу селекцију очекује у новембру и фебруару наредне године наставак квалификација за ЕП. Ту ћемо бири лишени помоћи ен-би-еј играча и готово извјесно играча из Евролиге. Што значи да ћемо се морати ослонити на Огњена Јарамаза, Алексу Раданова, Душана Ристића, Душана Беслаћа, Драгана Апића, Душана Милетића, Стефана Миљеновића, Уроша Трифуновића и друге српске играче коији неће играти Евролигу и који ће бити "доступним". Ту би Алекса као једини из тима у Парозу који није ни у ен-би-еј ни у ЕЛ тиму, могао бити од велике користи.
Како год Алекси, куда год да га пут одведе, у Москву или преко велике баре, пуно среће.

 

[Truman]

Francuzi će biti jaki i u narednom četvorogodišnjem ciklusu. Ne brinem ja za njih. Ameri zasluženo do zlata mada su bili malo previše nonšalantni. Za četiri godine mislim da im to neće proći.
Inače, većina Amera su se korektno ponašali osim Embida koji je specijalac iz Kameruna.

Avramovića bih voleo da vidim u NBA. Ne sumnjam da bi grizao. Samo da ode u adekvatnu ekipu gde će dobiti pravu ulogu.

 

[38imak]

Sigurno belci sa juga koji nece da navijaju za afro amerikance.

U Koloradu ima mnogo vise belaca procentualno nego na jugu.

Doduse, moguce da je i reakcija na to sto je u Koloradu, u poslednjih godinu dana ,ludnica od manije za Dionom Sandersom kao trenerom koledz tima na njihovom glavnom drzavnom koledzu u Koloradu. Ta manija je toliko iritantna, da su ljudi poceli i dodatno da troluju te neke crnce sportiste.

 

[38imak]

Само да кажем да су Американци арогантне пиззде.
Онакво непоштовање према противницима и публици одавно не видех.
Џордан и екипа су својевремено све ривале правили будалама на терену али игром.
Никад се нису тако понашали.
Од оног Картеровог куцања кад је прво НАПРАВИО ФАУЛ јер спуштање протвника је ТО
а онда га још мудима опалио по челу пре коша
поштовање за те напумпане педерре немам
Били црне, беле или жуте коже - Американци су у кошарци пиззде.
И тачка.

Danasnje generacije su pojam u odnosu na to kako su starije generacije nipodastavale svoje protivnike, a i saigrace.

Od ponizavanja rukija, nasilja, otvorenih fizickih sukoba prema kojem ona pesnica Drejmonda Grina na treningu izgleda kao nista. (Pogledaj cuveni nokaut i zamalo smrt koju je doziveo Rudi Tomjanovic na terenu 70-ih)

Dzordan je samarao Stiva Kera, i redovnoo ga ponizavao pred saigracima, dok Keru nije puklo jednom gde je odlucio da se brani.

Doduse nije on tu nesto poseban, ta starije vremena, to klosarsko ponasanje u sportu se tolerisalo.

Medzik i to sta je radio na cuvenim zurkama koje je organizovao, i gde se ponasao kao glavni mafijas, je sada naprasno zaboravljeno. Leri Bird se redovno ponasao kao glavni nasilnik na terenu, itd.

Da kazes da su starije generacije bile pojam za postovanje (A zamisli tipa, ti ruki, i celu sezonu te stariji igraci teraju da npr. mazes karmin kada dodjes u salu na dan treninga), to je smehotres.

Necu ni da pocinjem za neke druge sportove koje Srbe ne interesuju, ali recimo da je u bejzbolu bilo jos gore, a ponasanje Dzimija Konorsa u tenisu je toliko bilo klosarski, da je cudo sto ga neko nije ubio na terenu. Cak je i cuveno Mekenroovo ponasanje kasnije bilo nista u odnosu na ono sto je Konors radio 10 godina ranije.