У спорту се смјењују успјеси и неуспјеси, побједе и порази, и то јесте драж спорта.
Неки порази погоде јаче, ако прије такмичења створите слику да сте велики фаворити а противници слабашни, неуспјех више боли. Када је кошарка у питању, медији у земљи Србији, што они антисрпски, што режимски таблоиди, воде свој рат против српске кошарке, не ријетко створе пред такмичење превелики притисак, провуку лажно увјерење како су противници слабашни, под притиском је тешко играти и ствари лако оду по злу.
Тако су и пред ОКТ стварали такво лажно и бесмислено увјерење.
Зато је важно пред такмичење или меч реално сагледати снагу ривала. Кокошков је прије мјесец и нешто саставио списак од 25 кошаркаша, потенцијалних кандидата, и то бјеше све најбоље што Србија има. Пред ОКТ Србија је из разних разлога остала без шесторице важних играча, Јокића, Богдановића, Лучића, Милутинова, Недовића и Гудурића који би били сасвим извјесно у саставу Србије на ОКТ да из нису спречиле повреде или други разлози. Србија нема базу играча као САД и такав недостатак је немогуће попунити другим рјешењима.
Током самог ОКТ, тешке повреде Стефана Јовића као и Николе Калинића. у овој екипи двојице далеко најважнијих "орлова", њихов допринос у дефанзиви је ненадокнадив. Синоћ Калинић није почео али вјероватно због нужде и тако недовољно спреман. јесте ипак наступио, занимљиво да је у боксу +/- за 17 минута имао +20, неки ће видјети само поене али и то понешто говори.
На другој страни, синоћњи ривал једна одлична и добро посложена екипа, Италија није имала тако добру екипу двије деценије,играчи (прије свих Манион, Фонтекио, Полонара и Мели) који знају играти кошарку, екипа која има игру, гдје свако зна соју улогу, ту можда осим Галинарија (са ипак ? да ли би Гало био од било какве помоћи), други већ истрошени ветерании који су прешли зенит (Белинели, Хекет, Датоме) не би били од користи, само би реметили систем и постављене улоге, самим тим и доносили штету, против таквог одличног ривала наметати улогу фаворита, што медији у Србији јесу, је будаласто, Италија је пред синоћњи меч била у предности, што су демонстрирали на самом паркету.
Синоћ "расположива" српска екипа има офензивни потенцијал, међутим синоћ су дошли до изражаја дефанзивни лимити српских играча, нема ту потребне агресивности у одбрани, енергије у офензивном скоку, и када су на моменат почетком 2/4, "орлови" преокренули, видјело се да ривал има игру, да је у правом ритму, Италија је једноставно била боља, добар проток лопте, мање изгубљених лопти, више офензивних скокова, погађали су у серијама за тројку, синоћ Србија и није имала шанси.
Антисрпски медији и режимски таблоиди су дошли на своје, кренула је пљувачина, прогласили су то крахом и дебаклом, и аутошовинистка булумента је дошла на своје,уз неизбјежне пророчке најаве како слиједи потоп српске кошарке, прорицали су ти и 2003-е како је завршило са успјесима, па им се жеље нису оствариле.
Нити је крах нити дабакл, наравно да је неуспјех јер циљ није остварен,али не и неочекивани неуспјех, бољи противник је побиједио, Кокошкову и играчима се нема шта замјерити, грешака је било, ко ради и гријеши, погрешних процјена, но бјеше и премало времена да се то све посложи, наравно исти проблем имају сви, али они чији играчи играју до краја плеј-офа у својим лигама и који имају важнију улогу који се више и троше током сезоне (па и више повреда) ипак имају већи проблем .Играчи су одиграли у складу са могућностима, они који немају дефанзивни потенцијал или имају лоше латералне кретње попут Бобија неће то у мечу напрасно поправити.
Пораз који није неочекиван, разочарење увијек послије пораза постоји али ваља бити и на поразе спреман.