Када вреднујемо учинак наше селекције, колико је селектор са стручним штабом урадио добар посао или не, ваља имати у виду и тадашњи квалитет екипе, реалне могућности са нагласком на ово реалне, околности, повреде (или откази) прије такмичења, повреде током самог такмичења, неке друге околности као што је рецимо Васин губитак на овом СП што такође утиче на тим, некад неке и не знамо.
Када је у питању ера Душана Ивковића 2008-13, његов трећи мандат, он је преузео тим након дебакла на ЕП 2007-е, када Србија није прошла ни групну фазу. Бјеше тада, као што је то већ 20 и кусур љета, "експерата" који су прорицали како слиједи суноврат српске кошарке, потоп, међутим Србија те 2007 бјеше европски првак у свим млађим категоријама У-16, У-18, У-.20, и свјетски првак У-19. Материјала бјеше, наравно од тих играча, као што то и увијек бива, тећ ће 1/3 (у најбољем случају) остварити у сениорима оно што у јуниорским данима обећава, али мора ту бити оних који ће неки ниво достићи.
Како год, Дуда је преузео репрезентацију у тешком тренутку, урадио оно што је било једино логично, кренуо у подмлађивање репрезентације, успјешно одрађене квалификације за ЕП, на ЕП са далеко најмлађом репрезентацијом, 3 године у просјеку млађом од свих осталих узима сребро, што је реално мало ко очекивао. На СП одлично 4.мјесто, када погледамо и састав и имајући у виду младост, одличан резултат, медаља би била подвиг, 4.мјесто је одличан резултат.
На ЕП 2011 задесио нас је пех, прије најважнијег меча 1/4Ф повреде нам се Тепић и Рашић одиграмо тај меч против Руса само са 3 ниска, наравно пораз, на крају 8.мјесто. Нису испуњена очекивања, али и никако дебакл, резултат који су одредиле околности, да смо у мечу 1/4Ф имали макар једног од поменуте двојице, вјероватно би Русе добили, но у спорту се дешавају и малери. Та екипа је по неком тадашњем рејтингу играча била можда које мјесто изнад, при томе морамо имати у виду да и то бјеше (још увијек) јако млада екипа.
ОИ су пропуштене. Пред ЕП 2013-е су нашу селекцију сустигли бројни малери, повреде, ровитост важних, бјеше и лоше конекције Дуде са некима, и на ЕП је отишла лимитирана екипа којој је једини циљ био покушати дохватити 7.мјесто које води на СП, и што би био узимајући у виду околноси велики успјех. Дохватили су то 7.мјесто, одличан резултат. Очекивати од екипе колико јучер или још увијек јуниора (Мицић, Богдан, Недовић, Нем.Крстић), гдје је 1/3 играча у нужди ускочила (Катић који у 33.годину дебитује, Гагић, Штимац, тада анонимус из Воше Калинић, Анђушић), са Пефијем Марковићем који читаву сезону муку мучи са леђима, стегне зубе и помогне, неки бољи резултат је сумрак разума.
Тако да је ера Душана Ивковић у сваком погледу успјешна, од 4 велика такмичења 3 одлична резултата, једно на којем нису испуњена очекивања и гдје су околности подоста утицале, вратио је српску кошарку (иако како написах није било ту разлога за бригу ако гледамо ширу слику) на прави колосјек, и оставио насљеднику доста добру ситуацију.
Проблем са Дудом је што је прилично "тежак човјек", сваки тренер ако жели бити успјешан, мора бити и својеглав, пријек, прије свега педагог, мора бити и тежак, али и то мора имати мјеру. Код Дуде се та мјера могуће изгубила, да је остао било би све више "пуцања конкекције" са играчима, и било је вријеме за промјену на мјесту селектора.
Са насљедником се погодило. И тог тадашњег насљедника, Салета наравно, замијениће неки нови. Можда не ове или наредне године, али вријеме је да се већ гледа ко би то могао бити.