Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
index.jpg
 
КАКО СВАЂЕ УТИЧУ НА НАШЕ СРЦЕ - Патријарх Павле
Једном је учитељ питао своје ученике:
"Зашто људи вичу кад су љути?"
Ученици су размишљали неко време:
"Зато што изгубимо стрпљење - зато вичемо" - рече један
" Али, зашто би викао ако је особа поред тебе?" - пита учитељ
"Зар није могуће говорити тихо и лагано?"
Ученици су давали неке одговоре, али ни један није задовољавао учитеља.
На послетку је објаснио:
"Када су две особе у свађи, љутите, њихова срца се јако удаље. Зато морају викати једно на другога, да њихов крик премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима све већа."
"Шта се догоди када се две особе заволе?
Не вичу један на другога, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала.
"А шта се догоди када се још више заволе?
Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави.. Коначно, не требају више ни шапат. Само се гледају и то је све. Такве су две душе које се воле."
Онда је рекао:
"Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би вас могле још више удаљити, јер ће доће дан кад ће удаљеност бити тако велика, да више никад неће бити пута назад"
Патријарх Павле
 
Duša je nešto što nema cenu, a ni religiju sem svoje.
Наше ћелије на својој опни, кожи, имају рецепторе за материје које кроз крв добијају. Рецепторе за витамине и шећере. Ако неко почне да пуши или пије онда се појаве и рецептори за никотин и алкохол. Ако у крви нема никотина рецимо, тада ћелије шаљу сигнал мозгу да нема никотина, и наш мозак сада треба нас да наведе да запалимо једну. У нашем уму се појављују мисли које нас стимулишу да запалимо, те мисли знају да буду толико досадне и напорне да ако немамо цигара у нама све више расте нервоза до границе беса. Практично наш мозак нас осећанима тера да запалимо и навешће нас свашта да урадимо да би ћелијама обезбедио никотин.
Када говоримоо души треба да знамо да је душа колективна свест свих наших ђелија а у нашем уму се манифестује кроз мисли и осећања која их прате. Када неко има јаку потребу да нешто поједе, шта он себи не може да приушти, кажу жудна му душа те хране или пића. Апстиненцијална криза је одраз жудње за никотином, алкохолом или неком дрогом.Али то није једини начин на који наша душа жуди.
Нагон за ширењем своје врсте, свог семена је такође јак, и може да изазове чудне облике жудње. Као што се голуби шепуре пред голубицом тако се и ми шепуримо пред другим полом у игри завођења која ће омогућити да се наш род (гени) прошире. Али у нашој игри шепурења у игри су разне врсте богатства којима ми показујемо да смо вредни да се наше семе шири, да будемо интересантни другом полу. У игри су скупа кола, скупи телефони, куће, станови,знање,титуле, способности,, снага, лепота. У тој игри шепурења нас наша душа наводи да жудимо за тим стварима како би смо се допали другој страни. Вредности као што су доброта , милосрђе љубав према ближњима ту немају велику цену.
Наша душа нас у тој игри кроз мисли наводи да радимо ствари које баш и нису моралне и далеко су од доброте, Тако се у нашем уму појављују мисли које нас наводе да лажемо, да крадемо, да на силу присвојимо, да закинемо друштво. Ако ми имамо нека богатства која су на цени,попут неких способности, лепоте, знања, онда ће са наша душа кроз то доказивати и шепурити, али ако немамо онда ће нам наше мисли предлагати оне неморалне ствари, не би ли кроз њих стекли богатство које је прихватљиво у игри шепурења.
Наш интелект ће пред савешћу бранити нашу неморалност налазећи прихватљива гледишта која поржавају наш неморал. На тај начин ће се у нама променити наша истина и наш интелект ће нас довести у заблуду. Заблуда је истина настала после блуда. Увек када лажемо, крадемо,варамо ми чинимо блуд који ће нас кроз наш интелект довести у заблуду. И будући да наш доживљај живота и свега око нас одређује истина која је у нама кроз суд који ми имамо о свему томе. То ће заблуда утицати да наш суд буде лош, са лошим мислима пуним гнева, беса, љутње,мржње, недостатка самопуздања, безнадежности. Тако ми скупо плаћамо жудње своје душе. Када се некоме деси да му дете огрезне у неморал, криминал, за тог човека се каже да је изгубио дете, Он има дете али је дете изгубљено за добро. Тако када душа постане неспособна за лепа осећања, већ зрачи мржњом, гневом, бесом, за таквог човека се каже да је изгубио своју душу, Он је има, али је она изгубљена за лепа осећања, изгубљена за добро.
 
.
MOLITVA
Да би просјак добио милостињу - треба да пружи руку, да би диете узело себи храну - треба да отвори своја усташца; слично овоме потребно је да човек тежи к Богу, да добије благодат Божију - треба да има отворену душу. Молитва је пружена рука за задобијање милости Божје; она је отворена уста ради окушања небеског пића.
(Филарет Московски).
 
Osuđivanje

Trebalo bi da nam je teže da osuđujemo ljude, nego da ih gledamo mirno, kao što gledamo kako vetar ljulja drveće, ili kako teče reka; međutim, očigledno je da je čoveku teško da gleda bez osude. Šta da se radi? Treba se postepeno učiti tome da najprije osudimo sebe zbog toga što osuđujemo bližnje, zatim da se uzdržavamo od osude rečima onda kada se misao pokrene na to, a zatim da zaustavljamo i samu misao.
Onaj ko dovoljno poznaje i osuđuje sebe, taj nema vremena da osuđuje druge.
Onaj koji gleda sa podozrenjem taj lako može doći do mržnje prema čoveku; onaj koji želi da ima ljubav prema bližnjem, trebalo bi da gleda čisto i jednostavno.
Ne sudite, da vam se ne sudi, pa makar vam se i činilo da ima razloga za osudu, zato što onaj ko je blizak svome Gospodu može da stoji, ili da pada. Još je gore ako sudite kao zlonamerni sudija. Mislite da ljudi pričaju besmislice, a oni govore o onome što je duši na korist i o tome kako da se čini dobro.
Kada osuđujemo svoje bližnje mi sami sebi nanosimo veliku štetu. Ovoga se treba čuvati i iskupljivati se tako što ćemo osuđivati i koriti sebe i moliti se da Bog bude milostiv i onima koje smo mi osudili, i nama koji smo ih osudili.
Trudite se da srce i namere bližnjih tumačite pozitivno, a ne negativno; u tom slučaju ćete ređe biti u prilici da pogrešite, a vašem bližnjem će biti lakše da se popravi.

Sv. Filaret Moskovski
 
Када се налазимо на тихом и усамљеном месту, често се свакакве непотребне мисли упорно врте око нашег ума, одвлачећи му пажњу од срца. Молитва нам изгледа бесплодна, јер наш ум не учествује у призивању Имена Исуса, и само још уста механички понављају речи. А када завршимо молитву, помисли се обично удаље остављајући нас на миру. Ова непријатна појава ипак у себи носи некакав смисао: призивањем Божијег Имена ми доводимо у покрет све оно тајно, што се крије у нама; молитва је као сноп светлосних зрака бачен на тамно место нашег унутрашњег живота, па нам открива какве се све страсти или склоности гнезде у нама. У таквим случајевима треба ревносно изговарати Свето Име како би осећање кајања ојачало у души.

Старац Софроније Светогорац
 
Demonski napadi
Zbog pet razloga, govore, Bog dopušta da budemo napadani od demona. Prvi razlog je, kažu, da budući napadani i braneći se, dođemo u rasuđivanje vrline i zla; drugi – da bi stekavši vrlinu borbom i trudom imali je čvrstom i neizmenljivom; treći – da, napredujući u vrlini, ne mislimo visoko o sebi, nego da se naučimo smirenoumlju; četvrti – da bi, upoznavši iz iskustva kakvo je zlo, omrzli ga savršenom mržnjom (Ps 139,22); i peti povrh svih – da ne bi, postavši bestrasni, zaboravili svoje slabosti, niti silu Onoga koji nam je pomogao.“

Sveti Maksim Ispovednik
 
Ukoliko želite da znate šta Gospod Bog misli o novcu, treba samo da pogledate one kojima ga je dao.
Bering.....
-------------------------------------------------------
Kada je u pitanju novac, svi su iste vere.
Francois Marie Arouet de Voltaire......
-------------------------------------------------------
Bog vlada na nebu, novac na zemlji.
Nemačka poslovica
 
Ukoliko želite da znate šta Gospod Bog misli o novcu, treba samo da pogledate one kojima ga je dao.
Bering.....
-------------------------------------------------------
Kada je u pitanju novac, svi su iste vere.
Francois Marie Arouet de Voltaire......
-------------------------------------------------------
Bog vlada na nebu, novac na zemlji.
Nemačka poslovica
tebi nemcka poslovica spada pod korisne duhovne pouke :roll:
 
„... Али Бог, као свемоћан, дао је нама људима слободну вољу, да можемо Њему као Богу, као Свемоћном да кажемо: НЕ! – Да Га одбијемо! Да одбијемо Његову помоћ, да одбијемо Његову пружену руку.
И Бог ако би нарушио нашу слободну вољу и назор хтео да се усели у нас - на силу да нас спасе, онда би Он био диктатор, тиранин. Не би био Бог, не би био ЧОВЕКОЉУБИВИ Бог, који жели да се сви људи спасу, ЈЕР би им УКИНУО СЛОБОДНУ ВОЉУ.
Е то је једино што Господ не жели – ДА УКИНЕ СЛОБОДНУ ВОЉУ. И не само да не жели, него могу да кажем ДА НЕ МОЖЕ, јер би онда укинуо, да се тако изразим, СЕБЕ као БОГА, онда би укинуо и ПОСТОЈАЊЕ ЧОВЕКА. И из другог разлога што ми САМО СЛОБОДНОМ ВОЉОМ можемо спознати Божију вољу. И само слободном вољом ми можемо ИЋИ ПУТЕМ ка Царству небеском, другачије НЕ МОЖЕ. Има нека у народу изрека, каже: Баба се силом у Рај не тера. – Значи морамо својом вољом, морамо да пројавимо своје хтење.
Има у једној књизи „Духовни луг“, па у једном манастиру пре неколико векова долазило је много људи да се крштава. И један млад јеромонах добио је послушање да међу осталима јеромонасима и он крштава. Али пошто је он био је млад и био је неискусан онда је имао искушење - када крштава нарочито девојке, жене, пројављивале су му се страсти. И он се молио све време, молио Богу, молио светом Јовану Крститељу да га ослободи страсти. И дуго се он молио, док му се једанпут није јавио свети Јован Крститељ, и рекао му овако: Господ је услишио твоју... и послао ме је да те ослободим страсти. И ја ћу тебе сад да закрстим и ти више нећеш имати телесне страсти. Али, само да знаш, нећеш имати ни венац на небу. Јер док си се борио падао си и устајао, АЛИ си се БОРИО, хтео си да се бориш СВОЈОМ ВОЉОМ и плео си себи венац на небу. Молио си Господа да те ослободи страсти, ослободиће те, али за ово нећеш имати венац на небу.
Дакле, као што каже Свето писмо - Богу је милији један грешник који се каје, него 99 праведника који немају потребе за покајањем. Дакле, Бог воли да види НАШУ БОРБУ. Не кажем да воли да грешимо, али воли када види да падамо - да (тада) грцамо, да пузимо четвороношке, али ИДЕМО ДАЉЕ, устајемо – ТО БОГ ВОЛИ ИЗНАД СВЕГА! И то Га највише гане и ТАДА нам НАЈВИШЕ БЛАГОДАТИ ПОШАЉЕ.
НЕ ОДУСТАЈТЕ, пузите, вуците се по земљи, али НЕ ОДУСТАЈТЕ! Јер Царство Божије унутра је у нама. НЕ ОДУСТАЈТЕ да га тражите док га не нађете и када га нађете загрлите га, пригрлите га, љубоморно га чувајте, немојте га бацати као бисере пред свиње. Јер је то нешто најлепше, најмоћније, најсавршеније, највеће у читавом универзуму, што можете наћи, што можете стећи, што можете ПРИГРЛИТИ и што можете задобити и чувати за СВУ ВЕЧНОСТ...“

АРХИМАНДРИТ ТИМОТЕЈ МИЛИВОЈЕВИЋ
 
Да могу стићи, Васкрсли Бог ми је сведок, пред црквама, болницама, па и пред луксузним дворанама за банкете и модне раскоши, стајао бих и лично просио за страдалну нашу браћу, сестре и децу.

Патријарх Павле
 
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, veličanstveni vrhunac Jevanđelja. Spasiteljev dolazak biće doslovan, ličan i vidljiv na cijelom svijetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednicima biće proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni će umrijeti. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svijetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vrijeme tog događaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni. (Titu 2:13; Jevrejima 9:28; Jovan 14:1-3; Djela 1:9-11; Matej 24:14; Otkrivenje 1:7; Matej 24:43.44;1. Solunjanima 4:13-18; 1. Korinćanima 15:51-54; 2. Solunjanima 1:7-10; 2. Solunjanima 2:8;Otkrivenje 14:14-20; Otkrivenje 19:11-21; Matej 24. poglavlje; Marko 13. poglavlje; Luka 21. poglavlje;2. Timotiju 3:1-5; 1. Solunjanima 5:1-6)
 
Duboka čežnja za drugim Hristovim dolaskom oseća se u svim delovima Novoga zaveta. Ona je povezana sa nadom u pravednost (Galatima 5,5), u slavu (Kološanima 1,27), u vaskrsenje (Dela 24,15), u spasenje (1. Solunjanima 5,8) i u večni život (Titu 1,2). Utemeljena je na samom Bogu (1. Timotiju 4,10), i na Isusovom obećanju da će ponovo doći (Jovan 14,3.28). On sam najavljuje svoju slavu (Matej 24,30) i obećava da neće biti nepravedni sudija koji zanemaruje one koji mu se obraćaju sa suzama i dan i noć (Luka 18,6-8). Strpljivost onih koji se oslanjaju na Njega sve do kraja, neće biti uzaludna (Matej 10,22). Međutim, "blažena nada, javljanje slave našega velikoga Boga i Spasitelja Isusa Hrista" (Titu 2,13) ne sme se zameniti s običnom ljudskom narod. Nada, u opštem značenju te reči, to je težnja, želja koja treba da se ispuni u budućnosti. Ona želi nešto što sada nema, što je još nesigurno. Biblijska nada, sa druge strane, ima siguran lenger (Jevrejima 6,19). On se krije u moćnim Božjim delima u prošlosti: Bog je izbavio svoj narod iz Egipta; Isus Hristos "je došao svojima" (Jovan 1,11), umro za naše grehe i vaskrsnuo za naše opravdanje (Rimljanima 4,25). Biblijska nada stoji na toj steni, koja je "sila Božja, "koju učini u Hristu, kada ga podiže iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima" iznad svih zemaljskih sila (Efescima 1,20.21). To je živa nada, utemeljena na sadašnjem suverenitetu Isusovom, koji je postao naš Gospod i Hristos (Dela 2,36), koji je "ušao napred za nas" u nebesko Svetilište (Jevrejima 6,19.20). Hrišćanska nada je utemeljena na nečemu što je već postignuto, o čemu sam Hristos svedoči (1. Korinćanima 15,19.20). Preko Svetoga Duha (Rimljanima 5,5) Bog nade poziva izabrane (Efescima 1,18) i ispunjava njihova srca nadom (Kološanima 1,27). Bez Boga ne bismo imali ništa čemu bismo se mogli nadati (Efescima 2,12), sa Bogom, nada nam jača veru i podstiče ljubav (Kološanima 1,4.5).
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top