Quantcast

Корисне духовне поуке

Bogomolj@c

Obećava
Poruka
68
Stari, mentalno oboleli ljudi su isključivo ateisti? Njihovo ludilo dolazi iz neprihvatanja prolaznosti lepote? :roll:
Samsone, ja nisam više mlada a ni lepa ... ali, bogami, još nisam poludela. Moji vršnjaci iz okoline takođe su mentalno zdravi. Smrt tretiramo kao neminovnost i o njoj ne razmišljamo. Uostalom, ko nam uopšte garantuje tačan trenutak umiranja? Smrt se ne planira ... ona ima mali milion kapija kroz koje se prolazi, a koja će biti baš naša - to je, u konačnom bilansu, nebitno. Sve nas, iza tih kapija, čeka isto.
Ne znam o kom psihijatru je reč; deluje kao totalni amater.


Ateisti imaju iste ciljeve u životu kao i vernici, a to je sreća. Razlika je samo u tome šta je sreća za jedne a šta za druge.
Svega toliko. Za nestašne/strastvene to je nestašluk/strast, dok za druge sreća je da se ljudi lepo slažu, kako negde stoji u Sv.Pismu.
Hristos Vaskrse.
 

причалица

Buduća legenda
Poruka
31.375
Једном је један мудрац почео да сумња у Божју доброту. На то га је навело посматрање толиких невоља на свету. Једном приликом угледао је девојчицу како у поцепаној хаљиници дрхти од зиме на улици. Кад је угледао то сиромашно створење како трпи, у свом срцу помисли:
„О Боже, како можеш тако нешто да допустиш? Зар не можеш за ту сироту девојчицу баш ништа да учиниш?“
Одмах је добио одговор на своје питање:
„Могу! Створио сам тебе!“
 

причалица

Buduća legenda
Poruka
31.375
Живот није провод, како мисле поједини који улазе у брак, па после падају са неба на земљу. Брак је једно широко море, не знаш шта ће изаћи из њега. Узимаш особу коју си са страхом и трепетом и уз велику пажњу изабрао, па након годину - две, пет откријеш превару.
Веровати да је брак пут којем треба да тражимо своју срећу, одрицање од Крста, јесте кривотворење брака. Радост брака је то да муж и жена, обоје потурају своја плећа и заједно иду навише уз стрмине живота. „Нисте патили? Нисте ни волели“, каже један песник. Само онај ко пати може истински волети. Због тога је мука неопходан састојак брака. „Брак“, каже неки древни песник и философ, „јесте један свет који нада улепшава, а несрећа оснажује“. Као што се челик показује у ватри, управо тако се и човек у браку, у огњу тешкоћа кали. Када издалека посматраш брак, све ти изгледа као мед и млеко, све ти се осмехује. Када се приближиш, онда ћеш видети колико тешких тренутака скрива.

Старац Емилијан Симонопетритски
 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.268
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)
 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.268
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
194.098
Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благодат. Онај коме се Бог противи, јер се уствари тај грешник противи Богу, тај не може имати никакву благодат, никакав напредак ни у чему. Он ће задобити вечну пропаст, ако се не покаје. Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. То не значи бити пасиван, није то мртвило духовно. Напротив, смиреност захтева једну огромну снагу да у себи савладамо гордост, онај грех који је анђела претворио у ђавола. И ту смиреност имала је Света Богородица, и оне одлике које су Њу удостојиле да буде мајка Сина Божијега то су ево, те духовне одлике, духовне вредности које је Она, уз помоћ благодати Божије, али лично остварила. Зато Свети Јован Златоусти опомиње родитеље хришћане на ту важност, да се труде да у својим кћерима и синовима те вредности развију. "Ти се", вели, "трудиш да својој кћери спремиш богате дарове, да је оденеш у свилу и кадифу, да је украсиш златним украсима, а погледај Ону која је изабрана да буде мајка Сина Божијега!" "Сва лепота кћери цареве је унутра", вели пророк Давид (Псл. 45, 13). У томе се треба трудити: да кћи и син ту лепоту унутрашњу задобију и да је одржавају. То да буде основна и главна дужност родитеља, мајки особито! Не значи, дабоме, да се родитељи не брину и за материјалне потребе своје деце, да им припреме могућност да могу самостално да живот почну и да га воде. Али изнад свега је: да се труде да својим животом и својом вером православном допринесу да та деца задобију ове врлине унутрашње, почевши са смиреношћу па редом до љубави која је свеза савршенства, најсавршенија од свих врлина.

Патријарх Српски Павлe
 

причалица

Buduća legenda
Poruka
31.375
Ево најкраћег и најлакшег пута ка спасењу
Буди послушан, уздржљив, не осуђуј, чувај ум и срце од рђавих помисли и помишљај да су сви људи добри и да их Господ све воли. Због тих смирених мисли благодат Светог Духа те неће напуштати и говорићеш: Милостив је Господ.
Ако осуђујеш, ако ропћеш, ако си самовољан, душа ће ти опустјети, па макар се ти и много молио Богу. Тада ћеш говорити: Заборавио ме Господ. Али, није те Господ заборавио, него си ти заборавио да будеш смирен, и зато благодат Божија не живи у твојој души. У смирену душу благодат се лако усељава и даје јој мир и спокојство у Богу. Мајка Божија је била смирена више од свих и зато је слави небо и земља. Бог ће прославити све оне који се смире и они ће видјети славу Господњу.

Преподобни Силуан Атонски (уснуо у Господу на данашњи дан 1938. године)
 

причалица

Buduća legenda
Poruka
31.375
Покајање значи промена нашег размишљања, нашег карактера, обнављање морала и одбацивање греха. Покајање значи љубав према врлинама, доброчинство, жеља, спремност и јака склоност да се опет сјединимо са Христом кроз благодат Духа Светога. Покајање почиње у дубини срца и неизоставно кулминира у Божанској, Светој Тајни Исповести.

Монах Мојсије Светогорац
 

De_Sisti

Buduća legenda
Moderator
Poruka
36.183
Ne mogu da nađem tačan citat, pa ću vam prepričati.
Pitali nekog novijeg starca (Porfirije ili Pajsije ili neko treći) kako će se i da li spasavati ljudi van Pravoslavne Crkve, tipa drugi hrišćani, muslimani, budisti, indusi....
Tj. ima li spasenja van Crkve.
A on odgovori: "za te druge ne znam, ali znam da za mene nema spasenja van Crkve"
 
Poslednja izmena:

причалица

Buduća legenda
Poruka
31.375
Да си ти боља и они би били бољи

Кад је Свети Сава разговарао са својим свештеницима, један сачека да остану насамо, па га замоли за савет:
- Свети Оче, свако јутро ми једна баба долази у цркву, стане пред икону Светог Јована Крститеља, па почне наглас да му се жали: „Син ме не слуша, снаја ме вређа, унуци ме не поштују, комшиница ме оговара, комшија ме мрзи...!" Не знам шта да радим.
- Послушај ме, чедо, па уради овако: Дођи пре ње у цркву, сакриј се иза иконе Светог Јована, па кад она заврши са својим жалбама, а ти јој, онако сакривен, да мисли да јој сам Свети Јован говори, кажи:
„А ти мало размисли како се ти понашаш према њима. Да си ти боља и они би се према теби боље понашали!"
Захвали се свештеник Светом Сави, па тачно тако и уради. Кад чу баба да јој Свети Јован одговара, веома се изненади, али се брзо прибра, па му љутито рече:
- А ти, да си краћи језик имао, не би ти главу одсекли!
Чак је и Светом Јовану нашла ману!!! Само себи - није!

''Светосавско звонцe'' бр. 8/2012.
 

причалица

Buduća legenda
Poruka
31.375
"Сећам се, кад сам једном приликом отишао на Свету Гору, из даљине сам, на једном густо пошумљеном месту, угледао неког испосника, који је појући ишао напред. С времена на време би, док је појао, начинио дубоку метанију (поклон до земље), поклањао се, устајао и опет настављао даље. То ме је зачудило. Коме ли се поклањао? Потрчах кроз шуму, стигох до њега, и зауставих га.
– Старче, коме се клањаш док идеш?
– Ма, дете моје, зар Га не видиш?
– Кога?
– Христа. Ако Га не видиш, осећаш ли бар да је пред тобом? – одговори ми он.
Драги моји, раније би људи изговорили или чули име Христово, и очи њихове би засијале, у срцима њиховим би се разбуктавала ватра, падали би на колена. А ми, зашто не тако? Боже, зашто тако мало мислимо на Тебе, и тако мало бивамо ганути Тебе ради? Зашто тако ретко чезнемо за Тобом? Тамо где је срце наше, тамо је и благо наше, каже Свето Писмо (Мт. 6, 21; Лк. 12, 34). Као да говоримо: Хоћеш ли да сазнаш колико кошта, колико је за Христа, за небо вредан један живот? Онолико колико си ти жедан Њега, колико твоје срце хита ка Њему – толико кошта."

архимандрит Емилијан Симонопетарски
 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.268
O, kada bih i ja i vi, prijatelji moji, bili zauzeti samo takvim mislima, koje bi bez ustezanja i stida smeli pokazati u ogledalu! Mi ne bi bili daleko od savrsenstva. No, ako posmotrimo iole kriticki nase posvednevne misli, mi cemo se nazalost uveriti, da je savrsenstvo samo jedna obecana zemlja, koja jos nije na pomolu. Pokusajmo samo jedno vece, probe radi, da u vecernjim sumraku i tisini reproduciramo sve nase dnevne misli i izvrsimo smotru nad njima. Posmotrimo ih u jednom zamisljenom ogledalu pred sobom, pustimo ih, neka se nizu pred nama kao slike u kinematografu. Kakva raznovrsnost! Kakav mozaik velicine i mizerije, od lepog i odvratnog, od vrline i greha! I to sve za jedan dan. Srce bi se nase radovalo, kad bi videli neku svoju uzvisenu misao u ogledalu. Mi bi smo s ponosom i samopouzdanjem govorili tad sami sebi: "Gle, to je moja misao, to sam ja!" No, lice bi nase oblivao rumen stida ili bledilo straha, kad bi opazili svoje niske i nedostojne misli u ogledalu, sa odvratnoscu i prezrenjem mi bi tad krili svoje poglede od svojih sopstvenih misli i u sebi saptali: "Gle, ja sam podlac i cudoviste, a ne covek!"

Sveti Nikolaj Zicki
 

Fej*

Iskusan
Poruka
5.268
Jedna cvetna gradina moze biti ogradjena primamljivim raznobojnim ruzama. No, iza tako lepe ograde, u samoj gradini, mesto cveca moze biti izdjikalo barsko siblje i otrovne gljive. Takva je i jedna zena koketa, koju sretate na ulici, - nasaranom i okicenom i namirisanom glavom, no sa mislima nedostojnim tako skupocene spoljasnjosti. Nekoliko sati provede ta koketa posvednevno pred ogledalom, posmatrajuci svoju glavu, a nijednog trenutka ne pokloni ona posmatranju onoga, sto joj je u glavi, - svojih misli. Ona rasporedjuje boje na svom licu po svom ukusu i uziva sama u tim bojama, kojima zeli da maskira prirodu, da obmane ljude, dok misli njene ostaju najruznije, najnemarnije obojene. Ona uredjuje svoju kosu pazljivije nego vestalke svoju sto su uredjivale kad su pred bogove izlazile, kiti usi i vrat sjajnim kamenjem, no misli joj ostaju neuredjene i divlje kao barsko siblje i ruzne kao grmljavina u ritu, ispod kojih se kriju zuti poljski skakavci. Kad tako namaskira svoju glavu, da jedva sama sebe moze poznati, ona pokriva celu tu laz jednim fantasticnim oblakom u vidu sesira. Taj oblak ne skriva Sunce, ne varajte se, no haos! U tom oblaku, ispario je ceo mesecni prihod muza, medjutim, misli zene nisu postale skupocenije, no ostale su isto tako siromasne i zalosne, kao sto su i pre bile.

Sveti Nikolaj Zicki - O mislima u ogledaalu
 
Top