Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Читајући Свето писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускрсне јеванђеоском истином и правдом - Авва Јустин Поповић (св. Јустин Ћелијски)
 
Sv. vladika Nikolaj Velimirović

15. АВГУСТ
"Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају запо-ведио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама, Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина\Потом рече Јовану: ето ти мате-ре! И тако збринувши Своју Мајку, Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина сво-га. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму оби-лазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Ви-тлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару че-твородневном, епископу кипарском, посета Св. Гори коју је она бла-гословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог го-њења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се чето молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Њего-ва, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дому пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са вели-ком радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и уте-ши; потом мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излажаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гет-симански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја закла-њаше их облак по Промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Хрис-та. Апостол Тома беше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богороди-ци. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пре-чисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима — мнош-твом ангела окружена, и рече им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успе-нија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века. "
 
причалица:
"Иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се."
Јеванђеље по Матеју 7:7,8
Kliknite za proširenje...
pa, nastavlja dalje
9. Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?
10. Или ако рибе заиште да му да змију?
11. Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?
 
12. Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.
13. Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.
14. Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.
15. Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.
16. По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?
17. Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.
 
Не доводимо Бога у тешку ситуацију. Он је сав - Љубав, и не жели да види да смо несрећни. Међутим, шта ми чинимо? Ако нам обилно даје благодат, ми се гордимо. Ако је пак не даје, бивамо несрећни и губимо наду.

Старац Пајсије Светогорац
 
Лоше је кад језик трчи напред, а разум заостаје.

Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога многим молитвама, Он их неће услишити и ваша молитва ће вам се уписати као грех.

У последња времена ће људе спасити љубав, смирење и доброта. Доброта ће отворити врата Раја, смирење ће га у њега увести, а љубав ће показати Бога. На земљи нема човека који би у потпуности могао да објасни шта је љубав. На земљи то нећеш моћи ни да схватиш.

Ако мрзиш макар једног човека – у његовом лику мрзиш Самог Христа и далек си од Царства Небеског.


СВЕТИ ГАВРИЛО ИСПОВЕДНИК И ХРИСТА РАДИ ЈУРОДИВ
 
Љубав успокојава, пријатно шири срце и оживотворује га. Мржња га, пак, болно стешњава и узрујава. Онај ко мрзи мучи друге и тиранише самога себе. Он је глупљи од свих глупака.

Свети Јован Кронштатски
 
Padre:
Читајући Свето писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускрсне јеванђеоском истином и правдом - Авва Јустин Поповић (св. Јустин Ћелијски)
Kliknite za proširenje...
Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanja brašna dok SVE ne uskisne (Matej 13,33; Luka 13,20). SVE, inače kvasac ne bi ni trebao, a Irodovog se čuvajte ako verujete jevandjelju Gospodnjem. ..
  • Jovan 7,48-51 Ja sam hleb života. Oci vaši jedoše manu u pustinji i pomreše. Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od njega jede ne umre. Ja sam hleb živi koji sidje s neba; ako ko jede od ovoga hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ja dati za život sveta.
  • Jovan 7,58 Ovo je hleb koji sidje s neba: ne kao što oci vaši jedoše manu i pomreše; koji jede ovaj hleb živeće vavek.
Ako je Hristos hleb zivota, kvasac je vaskrsenje. Ne znam zasto je Justin to uvijao u oblande.
p.s.Manu skrivenu necu sad da komentarisem.
 
Галатима, глава 5
9. Мало квасца укисели све тесто.
Римљанима, глава 11
15. Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16. Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
vidite li ovde da je zivot iz mrtvih - kvasac, tj. Vaskrsenje, malo kvasca - Hristovo?a testo jesu duse, heh, dobro je sveti JUSTIN rekao, znaci zetva je obavljena, zito je sabrano, i melje se za brasno, pa sledi mesanje za testo.
 
Poslednja izmena:
Има диван натпис на једној фресци у Дечанима, то је фреска Мајке Божије. На том свитку Мајке Божије пише; Она се обраћа Христу па каже: ''Сине мој, помилуј људе своје'' . То пише у две боје, њено пише црним мастилом, а Христос одговара ту на свитку црвеним; а Он јој одговара: ''Згрешили су.'' А Она каже: ''Али ти их помилуј'', а Он опет одговара: ''Не кају се''
Она опет одговара: ''Али мене ради помилуј их.''
И Он каже: ''Твојих ради молитава помиловаћу их.''
:heart:
 
69654677_2572283186157106_1526028788238909440_n.jpg
 
Догоди се једном у Скиту да некакав монах падне у грех, па пошто се састане сабор, пошаљу по аву Мојсија. Но овај не хтеде да дође, па му презвитер пошаље поруку, говорећи:
- Дођи, јер те народ чека.
И он устане и дође. Па узме једну пробушену кошару, напуни је песком и понесе је. А браћа, која му беху изашла у сусрет, упиташе:
- Шта је то, оче?
А старац им одговори:
- Моји греси су иза мене и расипају се, а ја их не видим; а дошао сам данас да судим о туђим гресима.
А они, чувши то, не рекоше ништа ономе брату и опростише му.
 
Ако човек сагреши па не признаје говорећи: "Нисам сагрешио", немој га корити; јер тако одсецаш његову добру вољу. Али ако му кажеш: "Немој се жалостити, али се чувај убудуће", тиме његову душу подстичеш на покајање."

ава Пимен
 
„... А волети – то је увек живети не онако како си навикао. Волети значи пустити у свој живот нешто што ће тај живот променити, а не знаш унапред како. И не само нешто, него и некога – друге људе, од којих је свако живи, променљиви, непоновљиви свемир. И кад човек све то схвати, може рећи: „нека хвала“. Може да не освести то до краја, али ту одлуку – да се од љубави огради – он доноси сам.
Заправо, то исто се може рећи и за љубав према Богу...
Страх да ће се живот на који си навикао изменити је први разлог зашто је волети страшно. Још један разлог је страх да ћеш бити одбачен... У односима с људима (као и са Богом) такође бива да се наша „љубав“ према њима у целости састоји од представе о томе какви они треба да буду. Било какаво неслагање са том представом називамо одбацивањем...
Још један од разлога страха пред љубављу је неопходност да се откријеш другом такав какав си... У љубави се увек открива дубина обоје који воле...
Зашто је још страшно волети? Јер љубав подразумева одговорност за онога кога волиш. Притом не само одговорност за човека, него и пред човеком... И ако је тако у односу са другим људима, још је у већој мери у односу према Богу...
... има још једна важна ствар. Преподобни Силуан Атонски каже: што је већа љубав, то је веће страдање... Може се без преувеличавања рећи да живот човека који воли добија много различитих видова страдања који би му могли остати непознати.
И, најзад, треба рећи да је волети страшно јер живећи у љубави у неком тренутку ћемо сигурно морати да жртвујемо себе.... И кад погледаш на Крст и схватиш да је то оно чему те може привести твоја љубав, можеш пожелети и од тога да се сакријеш. А превазићи тај страх можеш само са Богом, Који је пре нас прошао тим путем љубави...
... (Али) кад човек почне да живи не за себе него за оне које воли, не гледајући на тешкоће које могу пратити његову љубав, то му даје потпуно чудесну испуњеност, један другачији квалитет живота, који не би могао добити никаквим материјалним средствима. Живот постаје безграничан, непотрошив. И то је оно што кад се положи на други тас претеже над сваким страхом.“

Игуман Нектарије Морозов
 
Кад ступиш у подвиг борбе са страстима како би угодио Богу, сматрај за себе да си распет на крсту и спокојно пребивај на њему, не запомажи и не отимај се, а нарочито одбаци сваку помисао да са њега сиђеш, све док не наступи час да и сам кажеш: Оче, у руке Твоје предајем дух мој (свети Теофан Затворник).
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top