Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
"Старац Михаило Валаамски



Унутарње ћутање



Постоје две врсте ћутања. Прва је – ћутати устима. То није лоше јер барем не искушава и не повређује друге. Али, то није довољно. Пустињски оци говоре да затворник који седи у својој келији и не виђа никога, може ипак бити сличан змији која седи у змијарнику, испуњена својим отровом. Јер, ако се сећа нанетих му увреда, он се испуњава гневом (као отровом).

Друга врста ћутања је – унутарње ћутање. О овом другом ћутању Оци говоре: има Стараца који говоре од јутра до мрака, остајући, при том, непрестано у ћутању, зато што не изговарају ништа што би било некорисно било за кога, укључујући и за њих саме. То је унутарње ћутање. Требало би да тежите ка томе. Када то постигнете и престанете да осуђујете друге, онда устаните и заблагодарите Господу, Који вам је показао тако велику милост. Онда нећете бити далеко од чистоте срца. И знајте да ће само чисти срцем видети Бога.

За неке постоји и други пут, пут благодатних суза. Али, то нису сузе попут оних које проливају људи због туге срца, када изгубе своје најближе, или када читају књиге, или слушају приче, или томе слично. Благодатне сузе теку као потоци, и то траје понекад по две-три године непрекидно. Ове сузе као огањ сажижу сваку нечистоту у души и душа задобија велики мир и види Бога.".

"
...

Свети Нектарије Егински:
Хришћанин увек треба да је племенит


Хришћани имају призив, сходно заповестима Божијим, да буду свети и савршени.

Савршенство и светост се прво појављују у души, као радост, која прожима мисли, осећања, речи и дела хришћана. Благодат Божија их прожима из душе, уобличавајући и њихов спољашњи карактер.

Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије.

Ко је умерен у речима, умерен је и у делима. Ко пази на речи које треба изговорити, када и где, пазиће и на своју делатност, руковођен врлином и побожношћу.

Благословене речи хришћанина одликују се искреном побожношћу. Такве речи у души рађају љубав, доносећи мир и радост. Насупрот томе, непобожна реч рађа мржњу, раздор, завист, сукобе и ратове.

Треба, дакле, увек да будемо побожни. Никада из наших уста не треба да изађе зла реч, реч која није осољена благодаћу Божијом. Наше речи треба да буду увек речи добра, речи које сведоче Христа и доприносе духовном добру.".
 
У свим пословима она за тебе мора да буде прва, највернија и најискренија саветница, прва којој се поверавају тајне. Мораш да пазиш на њу, да се бринеш о њеном умном и моралном усавршавању, снисходљиво и трпељиво отклањајући оно што није добро, а усађујући добро, а да оно што је непоправљиво у телу и нарави подносиш благодушно и благочестиво. Али никако не смеш дозволити да је развратиш својом небригом и самовољом. Мушкарац је убица, ако смирена, кротка и побожна жена уз њега постане расејана, својеглава и без страха Божијег…

Св.Теофан Затворник
 
... И данас и сутра и убудуће, што је било - било је и прошло. Нека остане иза нас. Остављамо Богу и Његовој мудрости да оцени шта је било и плати свакоме по правди. А пред нашим духовним очима да нам је слога и еванђелска љубав и да их у узајамном праштању чувамо као зеницу ока.
Ономе пак, ко нас злурадо пита: ко је овде остао победник, а ко побеђени, да знамо мирно и јасно, и себи и њему одговорити: Бог мира, слоге и љубави. И са Богом и у Богу, победник је Свети Сава, онај који је мирио и измирио браћу, и који је у служби мира ишао непријатељима и доносио мир и њима и своме народу. И један је побеђени демон раздора, неслоге и немира, који увек подбада брата против брата, Каина против Авеља. Никада и нико од нас на пут Каинов да не ступи и њим ни по коју цену да не иде.

Патријарх Павле
 
Ако ономе који те је увредио не опрасташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увређен, па си увреду тек после годину дана успeо да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: после једног месеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стрелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

Преподобни Нил Сорски
 
У време опште грабежи, кад толикима никад није довољно ма колико блага да су зграбили и наслагали, нашао се један коме није требало ништа. И од целог материјалног богатства, које је стекао за својих 95 година живота, Патријарх Павле тестаментом је синовцу оставио један будилник. Тај будилник је симбол и онога што је оставио своме народу, како би увек држао будном своју душу и своју савест.

Матија Бећковић
 
Отровне ствари

"Не прихватај са медом отровне ствари."

(Св. Василије Велики)



Твој избор

"Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону – гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге."

(Св. Николај Жички)
 
"Драги моји, био сам са многим људима који су умирали. Сви су хтели да се врате у живот - само на један дан! Да учине нешто за своју душу, али нису могли..
А ви, драги моји, кажете: шта је један дан?!... и узалуд их трошите, а када би само знали колико је, не само дан, него сваки секунд у нашем животу важан за вечност."

Старац Арсеније Папачок
 
Једном је старац (Силуан) водио разговор са неким студентом, који је посетио Свету Гору, и био много заокупљен проблемом слободе. Као обично, старац је пажљиво слушао излагање свог живахног, симпатичног, али наивног сабеседника. Наравно, под појмом слободе овај младић је подразумевао првенствено политичку слободу и уопште право да поступа по својим побудама и жељама.

Излажући своја схватања о слободи, старац му је одговорио:

"Ко је онај ко не воли слободу? Сви ми хоћемо слободу, но треба знати у чему се она састоји и како се до ње долази.

Да бисмо постали слободни, потребно је, пре свега, "свезати" себе. Што више будеш себе обуздавао, имаћеш већу слободу духа... Потребно је обуздавати страсти у себи, да не би овладале тобом. Затим треба обуздавати себе да не бисмо шкодили своме ближњем...

Људи обично траже слободу да би радили "шта хоће". Али, то није слобода, већ власт греха над тобом. Слобода да се чини блуд, неумерено једе, пијанчи, злопамти, да се врше насиља и убиства и томе слично - то уопште није слобода, јер је по речима Господа: сваки који чини грех, роб је греху. Потребна је велика молитва да бисмо се ослободили тог ропства.

Сматрамо да је истинска слобода у томе да не грешимо, да свим срцем и свом душом волимо Бога и ближњега.
ИСТИНСКА СЛОБОДА ЈЕ - НЕПРЕСТАНО ПРЕБИВАЊЕ У БОГУ.

Из књиге "Старац Силуан", архимандрит Софроније
 
34nh7ah.jpg
 
Најчешће људи прво траже саосећајност и помоћ од других људи, а када не добију оно на шта су рачунали, тек онда се обраћају Богу. Међутим, страдање је могуће избећи само кад притрчавамо Божанској помоћи, јер је једино она истина. Није довољно веровати у Бога, потребно имати поверења у Њега. Добијамо Божију помоћ, захваљујући нашем поверења према Њему. Верник, када предаје целог себе Господу, чак и пре смрти, осећа на себи спасоносну десницу Божију.

Преподобни Пајсије Светогорац
 
Једног монаха су питали да им објасни како и зашто он баш изабра хришћанство, а он им рече:

,,Давио сам се у мору животних проблема, те потражих помоћ од религије. Конфучијанизам ми рече да је решење у науци о науци, будизам му рече да ћу се у следећем животу родити срећан, ислам ми рече да се препустим само и Алах ће све решити, а у хришћансту - Христос ми је пружио руку”
 
Poslednja izmena:
Говори и чини оно што је истинито – без сумње, смело, тврдо и одлучно. Избегавај сумњичавост, бојажљивост, непостојаност и неодлучност. "Јер нама Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави" (2. Тим. 1,7). Наш Господ је Господ сила.

Свети Јован Кронштатски
 
Чак су и искушења која нам долазе од људи у ствари послата од Бога да бисмо задобили стрпљење, дуготрпељивост, сажаљивост (састрадање) и трпљење, јер су све то божанске особине, као што нам и каже Господ: Он Својим сунцем обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима (Мт. 5;25). Због тога смо дужни да волимо сваког човека. Нека се у нашој души не пронађе ни траг од мржње и злобе, да бисмо се могли назвати децом Божијом.

Старац Јефрем Аризонски
 
Дарови

Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)

- - - - - - - - - -

Сиромаштво
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

- - - - - - - - - -

Паре
Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)
 

- - - - - - - - - -

POKAJANjE

Kada se Gospod povuče da bi iskušao dušu, On se vraća čim Ga prizovemo.
Međutim, kada se On povlači radi kazne, onda se ne vraća brzo - sve dok duša ne shvati da je počinila greh, dok ne počne da se kaje i oplakuje svoje grehe.

sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve

- - - - - - - - - -

KROTOST

Šta je to što će najpre zadržati blagodat u duši? Krotost. Šta je to što je najpre odgoni? Gordost, visoko mišljenje o sebi, uzdanje u sebe. Blagodat nas napušta čim oseti zli zadah unutrašnje gordosti.

sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
Umetnost molitve

- - - - - - - - - -

SA OČAJANjEM SE BORI SVEDOČANSTVOM PISMA GOSPODNjEG

Često se dešava da satana lukavo opšti sa tobom u srcu i kaže: "Seti se zla koje si počinio. Duša ti se ispuni bezakonjem, oboriše te mnogi strašni gresi." Ne dopusti mu da te obmane ovim rečima i baci u očajanje, pod pogrešnim izgovorom da je u pitanju pokajanje. Budući padom prihvaćen, greh ima takvu moć da stalno razgovara sa dušom, kao čovek sa čovekom, predlažući joj tako grešno delo. Ti mu tada odgovori: "U Pismu Gospodnjem imam svedočanstvo: nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ (Jez. 33, 11). Smisao Njegovog silaska na zemlju beše da spase grešnike, da prosveti one koji se nalaze u tami i da mrtvima daruje život."

sveti Makarije Egipatski (+ 390)
Dobrotoljublje, treći deo

- - - - - - - - - -

OTVORIMO SVOJE SRCE BOGU

Kada zapadnemo u nevolju, očajanje ili beznadežnost, trebalo bi da činimo ono što je i David činio: da izlivamo svoja srca Bogu i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141, 3). Tako se ispovedamo Bogu, Koji može premudro sve da uredi: da nam olakša nevolju, ako nam je to na korist, i sačuva nas od razorne i pogubne tuge.

sveti Isihije, prezviter jerusalimski
O budnosti i svetosti

- - - - - - - - - -

NE TREBA DA OČAJAVAMO, ČAK IAKO VIŠE PUTA GREŠIMO

Čak iako nisi onakav kakav bi trebalo da budeš, ne smeš da očajavaš. Već je dovoljno loše što si grešio. Zašto bi se još ogrešio i o Njega, smatrajući Ga, u svom neznanju, nemoćnim? Da li On, Koji je radi tebe sve premudro stvorio, ne može da spase tvoju dušu? Ukoliko ova činjenica, kao i Njegovo ovaploćenje, samo pogoršava tvoju osudu, onda se pokaj. On će primiti tvoje pokajanje, kao što je primio i pokajanje bludnoga sina (Lk. 15, 20) i bludnice (Lk. 7, 37-50). Međutim, ako ne možeš da se pokaješ, te grešiš iz navike, čak i onda kada to ne želiš, pokaži carinikovu krotost (Lk. 18, 13). To je dovoljno da osigura tvoje spasenje. Jer, onaj ko greši, i ne kaje se, ali ne očajava, samim tim sebe smatra najbednijim i neće se drznuti da osudi bilo koga. Pre će se diviti milosrđu Božijem i blagodariti svome Dobrotvoru, a može primiti i mnoge druge blagoslove. Čak iako je takav čovek, zbog svojih grehova, potčinjen demonu, on ipak, iz straha Božijeg, neće poslušati neprijatelja, koji će pokušati da ga baci u očajanje. Zbog toga on ima udela u vršenju bogougodnog dela. Takav čovek je blagodaran, trpeljiv, ima straha Božijega, ne sudi, pa mu se neće ni suditi. Sve su to značajne vrline. O istome govori i sveti Jovan Zlatousti, kada govori o adu. On smatra da nam je ad čak od veće koristi nego Carstvo Nebesko, jer se mnogi, iz straha od ada, udostojavaju Carstva Nebeskog. Ad nas ispunjava strahom, Carstvo nas zakriljuje ljubavlju, a u oba slučaja nas spasava Hristova blagodat.
Ako oni na koje su nasrnula mnoga duševna i telesna stradanja, pretrpe do kraja, ne predaju se nemarnosti i očajanju, spasiće se.

sveti Petar Damaskin (+ 12. vek)
Riznica božanskog znanja

- - - - - - - - - -

HVALIMO SE U NEVOLjAMA, ZNAJUĆI DA NEVOLjA GRADI TRPLjENjE

Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. I ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.

sveti Pavle (+67)
(Rim. 5, 1-5)

- - - - - - - - - -

SKRUŠENO SRCE

Ako bi me upitao za razlog tuge i sličnih stanja koja su sami predukus pakla, odgovorio bih ti da si to upravo ti, jer se nisi potrudio da pronađeš lek protiv njih. Postoji samo jedan lek i samo u njemu čovek može pronaći neposrednu utehu svojoj duši. Sigurno se pitaš koji je to lek. Pa, lek je skrušeno srce. Bez njega niko ne može uništiti prepreku zla, već samo videti kako ono trijumfuje nad njim.

sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
Podvižnička slova

- - - - - - - - - -

SEĆANjE NA BOGA

Ako se čovek stalno seća Boga, on će se radovati. I psalmopojac David kaže: setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Jer, kada se um uzveseli sećanjem na Boga, on zaboravlja na muke ovoga sveta, polaže nadu na Njega i više nije ni zabrinut, niti uznemiren.

sveti Petar Damaskin (+ 12. vek)
Dvadeset četiri poglavlja o duhovnom životu

- - - - - - - - - -

BESPOTREBNO JE OČAJAVATI

Udarivši nogom o pod, sveti Starac je glasno rekao: "Nema potrebe da očajavamo! Jer, Hristos je sve pobedio, podigao Adama, oslobodio Evu i uništio smrt!"

sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
Duhovna biografija

- - - - - - - - - -

O VRAĆANjU U EGIPAT

Jedan brat, koji beše u kandžama očajanja, zapita starca:
"Šta da radim? Skoliše me sumnje, koje mi govore: Šta ti vredi što si postao monah?! Nećeš se spasiti!"
Starac je odgovorio:
"Znaš, brate, čak iako ne možemo ući u obećanu zemlju, za naše kosti je bolje da ih ostavimo u nekoj pustinji, nego da se vratimo u Egipat."

sveti Jovan Mosha (+ 619)
Duhovni lug

- - - - - - - - - -

OBLACI NE OSTAJU ZA SVAGDA

Ne tuguj kada se adski oblaci, sve tamniji od tamnijega, nadviju nad tvoju dušu i kada se adska zloba, zavist, sumnja, tvrdoglavost i drugi poroci projave u tvojoj duši.
Znaj da je skupljanje ovih tamnih oblaka na tvom umnom horizontu neizbežno. Ali, znaj i to, da oni nisu uvek tu, i neće dugo ni ostati.
Poput tamnih oblaka na nebeskom svodu, oni se kreću i nestaju, nakon čega i umna atmosfera postaje ponovo čista. Isto kao i u prirodi, oblaci se moraju nadviti, a dnevna svetlost pomračiti.
Međutim, oblaci nisu stalni, već ubrzo nestaju i sunčeva svetlost zatim ponovo sija obnovljenom silom.

sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
Duhovne pouke
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top