Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Мрав на путу у Јерусалим

Решио мали мрав да иде на поклоњење светињама у Јерусалим. Ту своју намеру објави свим животињама на једном великом животињском збору. Запрепасте се сви од реда. Па како је која дохватила реч, а прво су говориле велике животиње, крену да га коре и грде.

–Баш си ти, тако мали и слабашан,решио да идеш за Јерусалим. Ми, велики и снажни, не усуђујемо се да кренемо. Па знаш ли ти колико је мора и гора до тамо. Па колико је опасности.

Ређали су се дискутанти читавог дана, а мали мрав је покушавао да добије реч, али како је био мали и најмањи на сабору никако није успевао. По неко га примети, па се још јаче брецну на њега:

-Гле ти њега толика брда и планине, а он ће све то да пређе. Када дође вече и сви су већ су говорили; дозволише и малом мраву да каже нешто.

-Ето, ја знам да сам мали и најмањи од свих вас. Знам да има много опасности на том путу и да је много мора и гора до тамо. Ја знам да је Јерусалим далеко. Али ја хоћу да умрем на путу за Јерусалим.
 
HTdUwOq.jpg
 
Једно велико зло нашег времена јесте нервозно препричавање туђих греха од јутра до мрака. Чак ни покајање грешника не може да затвори уста многим весницима туђих рана.
Опростити не значи само не осветити се, него покрити ћутањем и заборавом грех брата свога.

Свeти Владика Николај Жички
 
Kerkyra:
"Без јелеја (зејтина) не може горети кандило, и без вере нико не може стећи добре мисли."


Свети Јефрем Сирин
Kliknite za proširenje...

Мало је Јефрем залетео овом изјавом: наима вера без дела је мртва каже писмо.
Исправно би било: без добрих дела нико не може стећи добре мисли.
А то је зато што се наш ум мења упоредо са оним шта радимо од своје слободне воље. Тако да је воља алат којим ми можемо да обликујемо свој ум и своје мисли.
Христос каже да ко буде чинио Божију вољу разумеће је ли његова наука од Бога. Значи дела, промена ума, па разумевање.
И то је камен на који се спотакоше интелектуалци, Они би да разумеју Христову науку а да не чине дела вере.
 


ЧЕКАМ ТЕ НАПОЉУ! (Господ говори човеку)

Видим, одлазиш у цркву. Не занима ме шта ћеш у њој радити иако мислим да ћеш се молити. Нимало не марим за то хоћеш ли стајати испред олтара или тамо код врата, хоћеш ли се молити седећи или клечећи, погнуте главе или затворених очију или ћеш гледати у икону на олтару, ударати се у прса, мицати усне, шапутати речи молитве или пребирати бројаницу међу прстима. Све су то спољашње и једноставне радње, којима није тешко преварити човека.

Чекам те напољу! Када изађеш из цркве и вратиш се међу људе, припреми се за сусрет са мном. Тада ћу те немилосрдно пратити, проматрати, судити, а можда те и осудити. Имам право то учинити. Наиме, желим знати: “Јеси ли у цркви заиста разговарао са Богом или си се само Њиме поигравао… Желим се уверити - чини ли молитва човека заиста другачијим и бољим?

Уверим ли се да си охол, похлепан, себичан, свадљив, увредљив, завидан, брбљив, површан, знаћу да ти молитва не ваља. Уверим ли се да у породици, на послу, у школи, трговини, аутобусу, на улици не знаш с људима разговарати, знаћу сигурно да не знаш ни са Богом разговарати. Ако неко непрестано треба да те теши и хвали, знаћу да у цркву ниси ишао ради Бога, да би га славио, већ да би обожавао себе.

Али, буду ли твоје усне изговарале речи мира, радости, поверења и утехе, буду ли твоје очи отворене за невољу ближњег, буде ли твоја рука подизала немоћне, буде ли твоје срце имало разумевања за друге, буде ли опраштало и љубило, знаћу да си у цркви заиста разговарао са Богом. Чекам те напољу!
 
Када бисмо ми имали вере да је Бог стално са нама и у нама, не бисмо се више плашили ни смрти, ни глади, ни болести, јер бисмо били уверени да смо у наручју Божијем, као деца у наручју својих мајки. Ми, међутим, нисмо достигли ту меру, јер се више уздамо у новац и у уживања него у Бога.

Старац Пајсије Светогорац
 
Бог често гледа да се збуде оно што представља добробит за многе људе. Никада не чини само једно добро, већ три-четири добра истовремено. И не дозвољава никада да се деси нешто рђаво, ако из тога не произиђу многа добра. Све окрене да буде нама на корист, и оно што је наопако и оно што је опасно.

Старац Пајсије Светогорац
 
Svojoj muci nećeš naći leka ni olakšanja nego ćeš morati trpeti dokle bude Božija volja." Jer Bog hoće da naučiš podnositi patnju bez uteha, i da mu se potčiniš potpuno, i da patnjom postaneš pokorniji...Krst je dakle uvek spremljen on te svuda čeka..ne možeš pobeći od njega, ,jer kud otišao, svud ćeš nositi i naći sebe samog..
 
Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других. Дајте Богу читаво срце ваше, да бисте остали у љубави.

Свети Нектарије
 
"Господ Вам даје тугу да бисте му ви пришли, да бисте веровали Богу на том путу, Он зна како и куда да нас води. Када се у Вашу душу усели то поверење у Бога, тада ћете задобити мир"

Поуке валаамског монаха
 
Svaka ljudska uteha je prazna i malo traje. Prava i slatka uteha je ona koju nam istina iznutra daje ..pobožan čovek svud nosi sobom svoga utešitelja Isusa ,i govori mu Gospode budi pored mene na svakom mestu i u svako doba..neka tvoja volja bude i moja ,i neka moja volja uvek za tvojom ide .....
 
"Tи си призван на пут небески. Ништа није чудно, ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање. Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету."

Старац Јосиф Исихаста
 
"Када те цар прогони, онда бежи!

Када те Бог прогони: онда седни - смири се...


Византијска пословица" .

- - - - - - - - - -

"Када си у журби - онда седни (смири се како не би у журби донео погрешне одлуке)...


Византијска пословица".

- - - - - - - - - -

"

Боље је о себи чути што рђаво, него о другима говорити рђаво


Св. Григорије Богослов ".
 
Не жали се што је Бог попустио болест на тебе. Сети се, да је Бог и теже болести на људе светије од тебе попуштао.
Замисли полугу гвожђа да стоји годинама у дну ковачнице. Најзад она почне молити ковача, да и од ње направи нешто. Ковач хитро узима гвожђе, баца га у огањ, а потом, усијано, под чекић. Треба ли онда гвожђе да се жали?
И твоја болест је за радовање, а не за жалост. Јер ти си се молио Богу да те учини бољим човеком. И Бог те је узео у рад, и почео те калити и ковати.
Бог те узео у рад, болесниче! Радуј се, зарђало гвожђе из дна ковачнице.

Свети Владика Николај
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top