Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама.
Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава.

(Св. Филарет Московски)
 
+Blessed Theophylact+

applying_christs_beatitudes_parenting_04.jpg


"The Lord shows us that we ought not to answer those who ask a question with malicious intent (cf. Mt. 21:23-27). For He Himself did not reply to those Jews who questioned Him with cunning, although He was not at a loss for an answer."
 
Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.

Patrijarh Pavle
 
Sveti Nikolaj Velimirović
O iskušenju

Spasavajte se! Želim Vam mir od Gospoda! Bura koja postoji u Vama nije nikakva nesreća, nego gotovo uobičajeno stanje stvari. Morate čvrsto stajati. Sve tako, kao što činite, vapijući Gospodu, Presvetoj Vladičici i svima svetima. Proći će. Odakle to? Ne dosećaš se, a nema ni potrebe da se dosetiš. To dožive svi koji idu tim putem. Istina je samo da Gospod ne odbacuje, nego da je prisutan i da motri kako će se duša boriti u toj dopuštenoj bici. On neće dozvoliti da budemo iskušavani više nego što možemo da podnesemo. Neka Vas Gospodumiri!
 
"Život znamenitog oca našeg Josifa isihaste", jedan odlomak projavljuje tek zračak njegovog iskustva zadobijenog Isusovom molitvom i odvojenog od zemaljskih briga spokojnim životom u tihovanju: “Dođe trenutak kada čovek na molitvi sabran izgovara svom snagom samo preslatko ime Gospoda našeg Isusa Hrista, i da um njegov postaje prosvetljen ili bolje reći obuhvaćen zaslepljujućom nematerijalnom svetlošću, belom kao sneg, a celo njegovo biće divno miriše. On izlazi izvan sebe i stoji u drugom svetu sasvim preobražen. I tada se niti moli niti misli - samo s divljenjem posmatra uzvišena dela Božija”.
 
Јер, Хришћани се од осталих људи не разликују ни земљом, ни језиком, ни одевањем. Јер нити живе у својим (посебним) градовима, нити употребљавају неки посебан дијалекат (у говору), нити воде неки посебно означен живот. Њихово учење није пронађено измишљањем људи сваштара (радозналаца) нити су они, као неки други, присталице људске науке.

Они живе у јелинским и варварским градовима, како је свакоме пало у део, и у своме одевању и храни и осталом животу следују месним (локалним) обичајим, али пројављују задивљујуће и заиста чудесно стање живота (и владања) свога.

Живе у отаџбинама својим, али као пролазници, као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина.

У брак ступају као и сви, и децу рађају, али рођену децу не бацају.

Постављају заједничку трпезу, али не и нечисту.

Бораве у телу, али не живе по телу.

На земљи проводе дане, али им је живљење на небу.

Покоравају се постојећим законима, али својим животом превазилазе законе.

Воле све (људе), а сви их гоне.

Презиру их, и осуђују; убијају их, а они оживљавају.

Сиромашни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују.

Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним.

Руже их, а они благосиљају. Вређају их, а они (све) поштују.

Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, радују се као да живот поново добијају.

Од Јудеја нападани су као туђинци, и од Јелина прогоњени, али разлог непријатељства мрзитељи (њихови) не могу навести.



Из „Посланице Диогнету“ (II век)
 
Старац започе причу: Било ми је 20 и нека кад сам наишао на куче у шуми узео га себи и присвојио. Пролазили су месеци и комшије ми почеше говорити да све више личи на вучицу и да је се требам решити. Био сам млад и нисам никога хтео слушати, била ми је привржена, где год да сам ишао ишла би са мном и чекала ме. И прошле су и године. Једног дана кад сам био мало прилегао кроз сан сам чуо неку буку, режање и цвиљење, док сам дошао себи и устао, све је утихнуло, изашао сам напоље и угледао читаво стадо оваца поклано, а вучица сва у крви седи и гледа право ка мени мало од страха мало од беса. Утрчао сам у кућу, узео пушку и убио је на лицу места. Нисам знао шта да радим са овцама па сам позвао комшије да их однесу док се месо још није укварило.

Склањањем оваца, међу њима смо пронашли три заклана одрасла вука и тек тад сам схватио шта сам урадио!

Поука: Није увек све као што изгледа. Никада не процењујте људе и ситуације на основу онога што видите на први поглед.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top