Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Dao koji se može izraziti nije večni dao.
Ime koje se može nadenuti nije večno ime.
Početak neba i zemlje naziva se nepostojanje.
Postojanje je majka svih bića.
Stoga, težnja ka nepostojanju
vodi viđenju čudesne suštine,
a stremljenje ka postojanju
vodi viđenju prostornih međa.
I prvo i drugo su od iskona jedno,
a razlikuju se jedino po nazivu.
Njihovo jedinstvo nazvano je tajnom.
Još dublja tajna tajne
jeste kapija kroz koju dopiru sva čuda.

Dao De Đing 1.
 
"Čuvajte se patnje "zarad istine!"! Čuvajte se čak i sopstvene odbrane!
To upropašćuje svaku nevinost i istančanu neutralnost vaše savesti; čini vas tvrdokornim prema prigovorima i provokacijama; zaglupljuje,
pretvara vas u životinje i stoku kad u borbi sa opasnošću, sumnjičanjem, proganjanjem i još težim posledicama neprijateljstva morate izaigravati branioce istine na zemlji.,

kao da je istina tako bezazlen i nesposoban stvor da su joj potrebni branioci, da ste joj potrebni upravo vi, vitezovi najtužnijeg lika, gospodo besposličari i tkači duhovne paučine!"

F.N.
 
Kome je muškost njegova znana,
ali ženskost svoju neguje
svemir protiče njegovim venama.
Ako svemir protiče njegovim venama,
večni život ga ne napušta
i on iznova postaje nalik detetu.
Ko poznaje svoju čistotu,
ali popustljivost svoju neguje,
uzor je za čovečanstvo.
Budući tako svetao uzor,
večni život ga ne napušta
i on se vraća u nestvoreno.
Ko zna šta je obraz, ni stid mu nije stran
i tako postaje dolina sveta.
Budući dolina čitavog sveta
u večnom životu nalazi sreću
i vraća se jednostavnosti.
Kada se takva jednostavnost raskrili
ljudi postanu korisni.
Tako uzvišeni čovek postaje gospodar i sluga.
Otuda, velikom planu nije potrebna dorada.

Knjiga Dao, 28
 
СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

Сви заједно имајте првенствено бригу да, почевши, не слабите, да не падате духом трудећи се и да не говорите: "Већ дуго времена пребивамо у подвизима". Напротив, умножавате ревност своју, као да сваки дан почињете. Цео живот људски је веома кратак у поређењу са будућим веком, и све наше је ништа пред вечним животом. У овом свету се свака ствар продаје по цени, и сви размењују ствари исте вредности, док се обећање вечног живота купује за неку незнатност. Јер, написано је: Дана нaших година је - седамдесет година, а при већој снази - осамдесет година. И већина њих је у труду и муци (Пс.89,10). И тако, за осамдесет, или чак и сто година проведених у подвигу ми нећемо царовати једино сто година, већ у векове векова. Уз то, наше наслеђе неће бити на земљи, већ на небу, иако смо се подвизавали на земљи. И још: оставивши трулежно тело, добићемо нетрулежно. Немојмо падати у униније, и немојмо мислити да смо дуго проборавили (у подвигу), или да смо учинили нешто велико: страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим.8,18).

Боримо се (са собом) како гнев не би господарио над нама и како нама не би владала похота. Јер, писано је: Гнев човеков не твори правду Божију, и: Жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт (Јак.1,20.15). Водећи такав живот, чвсто се држимо трезвоумља, као што је написано: Више од свега чувај срце своје (Прич.4,23). Ми, наиме, имамо страшне и свелукаве непријатеље, зле демоне.

Веруј у Господа и љуби га! Чувај себе од нечистих помисли и од телесних задовољстава, као што је написано у Причама - не претоваруј стомак (Прич.24,15). Избегавај сујету, непрестано се моли, читај Псалме пре и после спавања, изучавај заповести које су ти дате у Светом Писму, држи на уму примере светитеља, да би душа твоја, памтећи заповести, могла да се угледа на њихову ревност. Нарочито гледај да испуниш апостолски савет: Сунце да не зађе у гневу вашему (Еф.4,26). Сматрај да је то речено уопште за сваку заповест, тј. да нас залазак сунца не затекне не само у гневу, него ни у било каквом другом греху. Јер је и добро и неопходно да нас не осуде, ни сунце за дневну погрешку, ни месец за ноћне грехе, па чак ни за рђаве помисли.
 
СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

Колико је милијарди злих бесова, и како су безбројни облици њихових замки! Чак и кад виде да смо познали своје страсти и срамоту, да избегавамо зла дела на која нас наводе, да склањамо своје ухо од рђавих савета које нам дошаптавају, они не одустају, него са очајним напором настављају своје дело, знајући да је њихова судбина коначно решена и да ће им ад пасти у наследство, због њихове прекомерене злобе и отпадништва (од Бога). Нека Господ отвори очи срдаца ваших да видите колико су безбројне мреже демонске, и како нам чине много зла свакога дана. Нека вам дарује бодро срце и дух расуђивања како бисте сами себе принели Богу као живу и беспрекорну жртву! Чувајте се у свако време демонске зависти и њихових злих савета, скривених замки и притајене злобе, превртљиве лажи и хулних помисли и тананих наговарања која сваког дана убацују у наша срца! [Клоните се] гнева и клевете на које нас они подбадају да бисмо се борили међу собом, себе правдајући а друге осуђујући, да бисмо вређали једни друге, да бисмо говорили ласкавим језиком, скривајући горчину у својим срцима, да бисмо осуђивали спољашњост ближњега, скривајући у себи отимачину, да бисмо се свађали ме:ђу собом и ишли један насупрот другоме, са жељом да истрајемо на своме и да се покажемо честитији од других. Сваки човек који се наслађује греховним помислима пада својевољно, јер му је мило оно што у њега сеје непријатељ и зато што мисли да се оправда само видљивим делима, премда је изнутра станиште злог духа који га учи сваком злу. Тело његово ће се испунити срамотом, будући да њиме владају демонске страсти које он не одгони од себе. Демони нису видљива тела. Међутим, ми постајемо њихова тела када нам душе примају њихове тамне помисли. Јер, примивши те помисли, ми примамо саме демоне, те чинимо да се препознају у телима.

Отпавши од свог небеског чина због гордости, ђаво непрестано покушава да наведе на пад и све оне који од свег срца желе да приступе Господу, и то истим путем којим је и сам пао, тј. гордошћу и љубављу према сујетној слави. Тиме нас нападају демони, и тиме и другим сличним мисле да нас одвоје од Бога. Осим тога, знајући да онај ко воли свог брата, воли и Бога, они у наша срца полажу мржњу према ближњему и то у тој мери да не можемо ни да погледамо на брата свога, нити да проговоримо са њим. Дешавало се да су многи предузимали заиста велики труд у врлини, али су услед неразумности опет погубили себе. То се може десити и међу вама уколико, на пример, охладневши за дела, будете мислили да поседујете врлине. Јер, ето, већ сте упали у ту ђаволску болест (надменост), мислећи да сте блиски Богу и да боравите у светлости, иако се, у самој ствари, налазите у тами. Шта је побудило Господа нашег Исуса Христа да сложи Своје хаљине, да опаше Своја бедра убрусом, наспе воду у умиваоник (Јн.13,4) и опере ноге онима који су нижи од Њега, ако не [намера] да нас научи смирењу? Да, Он га нам је на примеру тада показао. И заиста, сви који хоће да буду примљени у првобитни чин, успеће једино преко смирења, с обзиром да је у почетку покрет гордости био разлог свргнућа са неба. И тако, човек неће наследити Царство Божије уколико се у њему не нађе крајње смирење, смирење свим срцем, свим умом, свим духом, свом душом и телом.

Ако желимо да се искрено приближимо своме Саздатељу, треба да се, по духовноме закону, подвизавамо да се душа ослободи од страсти. Јер, због наших рђавих дела, због наслађивања страстима, због многих демонских искушења, наша умна снага је ослабила, док су добре побуде наших душа замрле. Ми већ не можемо да познамо лепоту (и потребе) наше духовне природе због страсти у које често упадамо. Али, нема нама спасења ни од кога до од Господа нашег Исуса Христа, по речима апостоловим:Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети (1.Кор.15,22). Наш Господ Исус Христос јесте живот свих словесних створења, сазданих по Његовом образу.

Умна и бесмртна природа сакривена је у трулежном телу нашем да би кроз њега пројављивала своја дејства. И тако, чинивши ово тело кадионим олтаром, принесите на њега све ваше помисли и рђаве савете, и, постављајући их пред лице Господње, узнесите к Њему свој ум и срце, молећи га да вам свише пошаље Свој огањ, који ће спалити и очистити све што се налази на њему. И побојаће се противници ваши, свештеници Ваалови, и погинуће од руке ваше, као од руке Илије пророка (3.цар.18,25). Тада ћете угледати човека који излази из божанствене воде и који ће учинити да на вас сиђе духовна киша, тј. роса Духа Утешитеља.
 
СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

Од времена кад је Господ благодаћу Својом пробудио мој ум од смртног сна, стекао сам прекомерени плач и неутешно уздисање. Помишљао сам у себи шта бисмо узвратили Господу за све што је урадио за нас! Анђелима Својим наредио је да нам служе, пророцима да предсказују, апостолима да објављују Јеванђеље. Изнад свега, послао је Сина Свог Јединородног ради нашег спасења. Због тога, побуђујте срца своја на страх Божији, Знајте да је Свети Јован Крститељ и Претеча крштавао водом ради покајања и ради припремања за крштење Господа нашег Исуса Христа, који крсти Духом Светим и огњем, тј. огњем ревности за добра дела. Покажимо усрдну готовост за своје душевно и телесно очишћење, и, примивши крштење Господа нашег Исуса Христа, будимо ревнитељи добрих дела, како бисмо му принели сами себе као пријатну жртву. Дух Утешитељ, примљен на крштењу, даје нам силу да делујемо свето, како би нас опет уздигао до првобитног славног стања, и учинио нас достојним да добијемо вечно наслеђе. Знајте, који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте, примајући благодат Светога Духа, као што вели апостол (Гал.3,27-28). Телесне разлике роба и слободњака, мушкарца и жене одмах престају чим се прими ова благодат. Поставши за њих залог наслеђа вечног Царства небеског, Свети Дух их учи како да се поклањају Оцу у духу и истини (Јн.4,23).

Ако човек жели да стекне љубав Божију, дужан је најпре да задобије страх Божији. Од страха се рађа плач, а од плача храброст. Душа у којој све ово сазре, почеће да доноси плодове у свему. Видевши у души те дивне плодове, Бог је привлачи себи као мирис одабраног тамјана и због ње се радује са анђелима у свако доба. Он и њу испуњује радошћу, чувајући је на сваком путу њеном, како би без опасности достигла место свог спокојства. Видећи како је највиши Чувар опкољава, ђаво је више не напада. Шта више, због ове велике силе, не сме ни близу да јој приђе. Стеците ову силу да би вас се бојали демони, па ће вам се олакшати напори које предузимате, и осладити вам се све Божанско. Сладост Божанске љубави је далеко слађа од саћа меда. Многи од монаха и девственица, који су живели у заједници, мишљаху да поседују сладост Божанске љубави, иако је нису окусили. Бог им је није подарио будући да нису уложили никакав труд да би је стекли. Њу ће, пак, по милости Божијој, свакако стећи онај ко се стара да је достигне, јер Бог не гледа ко је ко. Бог удостојава таквом силом човека који из жеље за светлошћу Божијом и Његовом силом презире и увреде и част овога света, мрзи све светско и покој тела, чисти срце своје од свих рђавих помисли, непрестано приносећи Богу пост, даноноћни плач и чисте молитве. Потрудите се да добијете такву силу, па ћете сва своја дела вршити спокојно и лако, и добити смелост у обраћању Богу. Тада ће Он испуњавати све ваше молбе.

Молите се да вам Бог да благодат да све јасно видите и разумете, да бисте јасно разликовали шта је добро, а шта зло. Код апостола Павла је написано: Јака храна је за савршене (Јев.5, 14). То су они који су дугим и марљивим подвигом своја чула и намере обучили да [разликују] добро и зло, постали синови Царства и изабрани за божанствено усиновљење. Бог им је даровао мудрост и расуђивање у свим делима њиховим, да их не би преварио ни човек ни ђаво. Треба да знате да непријатељ искушава верне под видом добра, и многе вара зато што немају расуђивања и мудрости. Сазнавши о том богатству разума које је одређено за верне и које нема граница, блажени Павле је писао Ефесцима: Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате, и просветљење очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе наслеђа његова у светима (Еф. 1,17-18). То је он чинио по Својој безмерној љубави према нама, знајући да они који то буду постигли неће имати никаквог труда и да се неће ничега бојати, те да ће их радост Господња тешити дан и ноћ. Труд ће им тада бити сладак у свако време. Многи од монаха и девственица који живе у општежићима не достижу до те мере. А ви, ако хоћете да достигнете меру у којој се налази врхунац савршенства, одступите од свих који носе таква имена (тј. монаштва и девствености), а немају тог прозрења и расуђивања. Јер, уколико ступите у општење са њима, неће вам дати да напредујете, већ ће угасити и ваш жар, будући да сами немају никаквог жара. Код њих је хладноћа, јер иду за својим жељама. И тако, немојте се саглашавати са њима кад дођу код вас и поведу разговор светским речима, сагласно са својим жељама. Јер, код апостола Павла је написано: Духа не гасите, пророштва не презирите (1.Сол.5,19-20). Знајте да се Дух ничим тако не гаси као сујетним разговорима.
 

Свети Игњатије Богоносац


Игњатије Богоносац познат још и као Игњатије Антиохијски је хришћански светитељ. Био је трећи по реду патријарх Антиохијске цркве. Назван је Богоносцем зато што га је Исус Христос држао у рукама док је био дете и веру у Бога у себи.
Игњатије Богоносац је био ученик Светог Јована Богослова, заједно са Поликарпом, епископом смирнским.
Одлуком светих апостола је постављен за епископа у Антиохији. Док је био епископ улагао је много труда и напора у проповедању побожности. Први је увео антифонски начин појања у цркви (појање за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње). Према хришћанској традицији такав начин појања се открио Светом Игњатију међу анђелима на небесима.
Када је цар Трајан пролазио кроз Антиохију на походу против Персијанаца, дознао је за Игњатија, позвао га код себе и убеђивао да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Пошто није прихватио царев предлог Игњатије је окован и послат у Рим, да буде бачен пред звери. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије је стигао у Рим, где је бачен пред лавове. Лавови су га растргли и појели, оставивши само неколико већих костију и срце. Пред звери је бачен 107. године. Према хришћанској традицији верује се да се Игњатије Богоносац јављао жвише пута из раја и чинио чуда помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.
Свештеномученик Игњатије се слави 29. јануара и 20. децембра (по црквеном календару). У децембру се празнује пренос његових моштију из Рима у Антиохију. Међутим када су Персијанци заузели Антиохију у 6. веку његово мошти су поново враћене из Антиохије у Рим.
Српска православна црква слави га 20. децембра и 29. јануара по црквеном, а 2. јануара и 11. фебруара по грегоријанском календару

452px-Ignatius_of_Antiochie_icon.jpg
 
"Истинитим покајањем, сузама, молитвом и добрим делима може се и најпрљавија душа потпуно очистити и изменити.
Зато буди пажљив, да не спомињеш злурадо грехе покајаног грешника, него принеси благодарност Богу и диви се, како се од таме направила светлост и од муља бистра вода."
Свети владика Николај

393111_460043910721717_644344616_n.jpg
 
"И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се дакле да ћете имати сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте да имате Бога за пријатеља и не бојте се ништа."
Свети Владика Николај Велимировић

58660_456693961056712_1927517249_n.jpg
 
„Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi, ni gde će se roditi, niti prilike i okonosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali, ono što zavisi od nas i što se očekuje od nas, jeste da – budemo ljudi, uvek i svuda. U svim prilikama i u svim okolnostima. Da nas, kao ljude, prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici.“



„Neki su mene optuživali da pozivam srpski narod u razaranje, ovu nesreću i rat, samo da bi se održala velika Srbija. Ja sam rekao njima, ponavljam to i sada svima – da kada bi velika Srbija trebalo da se održi po cenu nečeg nečovečnog, neljudskog, ja ne bih pristao. Ne bih pristao po tu cenu ni da se održi mala Srbija. Kada bi po cenu neljudskog, nečovečnog trebalo da se održi poslednji Srbin i kada bih ja bio taj Srbin, ne bih pristao. Nama je bolje da nestanemo kao ljudi nego da opstanemo, biološki da preživimo, kao zločinci i neljudi.”



„Izdržati u nečemu do kraja znači da je to teško, ali ko izdrži teškoću do kraja, taj će se spasti.”



„Svako vreme i svako drustvo se odslikava na zivot Crkve. I u vremenima koja nisu ateisticka i materijalisticka, neminovno ima teskoca. Isus Hristos kaze: „Podajte caru carevo, a Bozje Bogu“. Bog nikada nije trazio ono sto pripada caru, tj. ovom svetu i ovozemaljskim vlastima, ali vlasti ovoga sveta uvek su zelele ono sto pripada Bogu da damo njima, barem delimicno. Tako je bilo i u vreme Vizantije i u doba nemanjicko, i u svako doba. Nasa je duznost da znamo gde je ta granica izmedju „caru carevo“ i „Bozje Bogu“. I da to odrzimo. Znate, i u vreme vlasti koja nije neprijateljski raspolozena prema Crkvi moramo ocekivati da ce biti toga trazenja vise nego sto pripada „caru carevo“, a da ne govorimo o doba materijalisticki orijentisane i ateisticke vlasti koja je motrila na svako krstenje i vencanje u crkvi, na svaku slavsku svecu u domu, na svaki krst nad grobom. Ali, i za to nas je Hristos unapred opomenuo: „Mene su gonili i vas ce goniti. Ko hoce da ide za mnom neka uzme krst svoj“. Nema druge. Mnogo napora treba da se Crkva duhovno i materijalno oporavi.“



„Srpska pravoslavna crkva ispovedajuci veru Spasitelja nasega i brinuci se pre svega za duhovni zivot svog naroda, ali i za onaj materijalni koji mu je danas veoma tezak, ne moze se svesti samo na pouke i obrede. Ona mora nastaviti da se suocava sa svim okolnostima od kojih zavisi zivot svih ljudi u nasoj zemlji, da opominje da budemo covecni i prema onima koje ne prestaju uciti da smo im neprijatelji. Ne kazem da treba zuriti sa zagrljajima, ali treba pruziti ruku svakome ko uvidja da moramo ziveti kao ljudi. I apostol Pavle veli : „Blazenije je davati nego primati“, ali tu se mora voditi racuna o sustini, jer neko moze to da okrene i da kaze: „Pa kad je blazenije, dajte mi“. Ili kad Isus Hristos kaze: „LJubite i neprijatelje svoje“, to ne znaci ako neprijatelj ide da me ubije da ja sirim ruke: „Gde si brate“. To znaci svest da taj zlocinac ne zna da je to nesreca i za njega i za narod kome on pripada, da treba da mu se pomogne da on shvati da srlja u propast i da se pokaje.



Isus Hristos zeli i moli se Ocu svome za apostole „da svi jedno budu, kao Ti, Oce, sto si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu“ (Jovan 17,21). To ne samo da mozemo, to je i duznost. Ali, vec i u to doba apostolsko bilo je jeretika raznih. Mi pravoslavni njih ne treba da mrzimo, niti da zelimo da ih nekakvom vestinom privucemo. Mi svojom verom i zivotom po veri treba da pokazemo sta znaci biti ovca Hristova: „Evo vas saljem kao ovce medju vukove“, kaze Hristos. Ali on nas ne salje da nas vukovi rastrgnu, niti da mi od Hristovih ovaca postanemo vukovi da bi opstali. I zato nas savetuje: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost ce vas sacuvati da vas vuci na rastrgnu, a dobrota ce vas sacuvati da vi ne postanete vuci“. U tome je sustina. Ako to budemo znali i po veri pravoslavnoj ziveli odrzacemo se, i mi u otadzbini i Srbi u svetu, a ako ne budemo, nece biti steta ako nestanemo – zakljucuje Patrijarh srpski gospodin Pavle.“



Patrijarh srpski gospodin Pavle

417701_412062372168775_6473949_n.jpg
 
7 SVETSKIH ČUDA

U jednoj školi, negde u svetu, učenici su učili o sedam svetskih čuda. Na kraju časa, učitelj je ispitivao učenike da nabroje šta sve može da spada u listu svetskih čuda. Iako je bilo malo neslaganja, sledeća svetska čuda su dobila najviše glasova:

1. Velike Egipatske piramide

2. Tadž Mahal u Indiji

3. Veliki kanjon u Arizoni

4. Panamski kanal

5. Zgrada Empajer Stejt

6. Bazilika Svetog Petra

7. Kineski zid

Dok je prebrojavao glasove, učitelj je primetio jednu devojčicu koja još nije predala svoj papir sa spiskom. Zbog toga ju je upitao da li ima problema sa sastavljanjem.

Devojčica je tiho odgovorila:

– Da, malo… Ne mogu baš da se odlučim jer ima puno svetskih čuda.

Učitelj je rekao:

– Reci nam šta si napisala, možda možemo da ti pomognemo.

Devojčica je zastala oklevajući, a onda pročitala:

– Ja mislim da su sedam svetskih čuda:

1. dodirnuti

2. okusiti

3. videti

4. čuti

5. osetiti

6. smejati se

7. i voleti.

Učionica je postala tako tiha, da se mogla čuti igla da pada….

581975_412316758810003_1259386616_n.jpg
 
A BOG JE REKAO „NE“

Zamolio sam Boga da me izbavi od gordosti, ali mi je Bog rekao “Ne”.Rekao mi je da ne treba On da me od nje izbavlja, nego da treba sam da se odreknem svoje gordosti. Zamolio sam Boga da izleči moje bolesno dete, ali mi je Bog rekao “Ne”. Rekao mi je da je njegov duh zdrav, a da njegovo telo živi samo privremeno. Zamolio sam Boga da mi podari trpljenje, ali mi je Bog rekao “Ne”. Rekao mi je da je trpljenje rezultat stradanja i da ono zato nije nešto što se daje, nego da se kroz stradnje stiče. Zamolio sam Boga da mi podari sreću, ali mi je Bog rekao “Ne”. Rekao mi je da mi daje Svoj blagoslov, a da moja sreća zavisi od mene samoga. Zamolio sam Boga da me izbavi od bola, ali mi je Bog rekao “Ne”. Rekao mi je da me bolesti udaljavaju od zemnih briga i da me k Njemu približavaju. Zamolio sam Boga da duhovno uzrastem, ali mi je Bog rekao “Ne”. Rekao mi je da treba samostalno da uzrastam a da će on ukloniti sve ono što je suvišno i što ometa moje duhovno uzrastanje. Upitao sam Boga da li me voli i Bog mi je rekao “Da”. Rekao mi je da mi je dao Sina Svoga, jedinoga i ljubljenoga, Koji je umro za mene i da ću jednoga dana biti u Nebeskim naseljima zato što verujem. Zamolio sam Boga da mi pomogne da druge volim onako kako On mene voli i Bog mi je rekao: “Eh, konačno si shvatio šta od tebe želim…”

561328_412535052121507_1898412717_n.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top