7. Приповедао је ава Данило из Фарана:
Причао је отац наш ава Арсеније о некаквом брату из Скита који је био врло озбиљан на делу, али врло наиван у вери, па је из незнања пао у прелест. И говорио је:
-Хлеб којим се причешћујемо није истинско тело
Христово, већ символ.
И чују два старца да он тако говори па, знајући да је био врлинскога живота, помисле како он то говори у незлобивости и наивности, те дођу њему и кажу му:
- Аво, чули смо о једноме брату неку невероватну ствар; он говори како хлеб којим се причешћујемо није истинско тело Христово, већ символ. Старац рече:
- Ја сам тај који тако говори. А они га стану молити:
- Немој се држати тога мишљења, аво, већ поверуј онако како је предала католичанска Црква. Јер ми верујемо да је тај хлеб тело Христово а та чаша крв Христова, истински а не символички. Али као што је у почетку, узевши прах земаљски, Бог створио човека по својој слици, и нико не може рећи да он није слика Божија, иако је Бог несхватљив, тако и хлеб, за који је рекао даје тело Његово, верујемо да је заиста тело Христово.
Старац рече:
- Ако се не уверим кроз ствари, не могу то спознати.
А они му рекоше:
- Помолимо се Богу ове седмице за ту тајну и верујемо да ће нам је Бог открити.
Старац то са радошћу прихвати и помоли се Богу говорећи:
- Господе, Ти знаш да нисам у неверици из злобе; али да не бих био у прелести због незнања, откриј ми тајну, Господе Исусе Христе.
А када старци оду у своје келије, помоле се и они Богу, говорећи:
- Господе Исусе Христе, откриј старцу ту тајну, да поверује и да му не пропадне труд. И Бог услиши обе стране. А када се наврши седам дана, дођу они у недељу у цркву па стану сами на једно постоље, а у средини беше старац. И отворе им се очи; па када хлеб буде положен на свету Трпезу, њима тројици је изгледао као дете. А када свештеник пружи руку како би пресекао хлеб, гле, анђео Господњи сиђе са неба држећи нож, па жртвује дете и крв његову излије у путир. И док је свештеник секао хлеб на мале делове, и анђео је од детета секао мале комаде. Па када приступе да се причесте, само старцу допаде крваво месо. А он, видевши то, престраши се и повика:
- Верујем, Господе, да је хлеб Твоје Тело, и да је у чаши Твоја Крв.
И месо које је било у његовој руци на тајанствен начин сместа постаде хлеб, и он се одмах причести благодарећи Богу. А старци му кажу:
- Бог зна да човек не може да једе сирово месо и због тога је претворио тело у хлеб а своју крв у вино за оне који ће то примати са вером.
И захвалише они за старца Богу који није допустио да његови подвизи пропадну, те се сва тројица радосно повуку у своје келије.
