Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)

Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)

Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)
 
Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)

Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)

Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)
:ok::ok::ok:

# Нека сећање на смрт одлази на починак и устаје са тобом, а уједно и молитва Исусова; јер ништа не може да ти пружи тако силну заштиту током сна, као ова дела (свети Јован Лествичник).

# Ко размишља о близини смрти, тај лако кроти страсти. А ко се нада да ће дуго живети, уплиће се у многе грехове (авва Исаија).

Ко жели да се спаси, тај мора припадати јединој Светој Православној Цркви, бити Њен верни син, и у свему се покорава Њеним одлукама.
Свети Игњатије Брјанчанинов

Ко прима хришћанство са свом искреношћу срца у недрима Православне Цркве, у којој се једино чува чува истинско Хришћанство, тај се спасава.
Свети Игњатије Брјанчанинов

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/nema_spasenja_van_Crkve.htm
Свети Јован Златоусти, Теофан Затворник, Игњатије Брјанчанинов

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/o_nemogucnosti_spasenja_jeretika_i_inovernih.htm
Свети Игњатије Брјанчанинов
 
(Нај)кориснија духовна поука:Христос је васкрсао и победио смрт!
Речи светог оца Саве Српског упућене Србима на дан успостављења аутокефалности Српске Цркве:
Да будемо чврсти у вери отачкој; да се клонимо богомрских јереси, јер ''немогуће је , не одлучивши се од онога што је зло, навикнути се на оно што је добро''; да се са вером и покајањем обратимо од својих заблуда ка Православљу, јер је страшно упасти у руке Бога живога.
''Чувши и разумевши толику љубав Божију која је на нама, говораше светитељ Божији, кренимо сви усрдно стазама духовних заповести, свагда прилежно молећи Господа Бога Свог. Јер прво и последње дело јесте: непрестано узносити Богу богоугодне молитве и мољења; беспрекорно ходити у светим заповестима Његовим; држати предања светих апостола Његових; и не одлучивати се од црквенога збора. Јер прва заповест је дата свакоме човеку: клањати се Господу Богу Своме; и Њему јединоме служити сваком духовном и телесном чистотом и сваким доброверјем; и Њему работати несагрешиво; сав живот свој управити по Његовој вољи, и Њега се једино бојати, и смиравати себе пред Њим, и сматрати себе за ништа, а Бога сматрати за све: за силу и крепост и Спаситеља и Избавитеља и Победитеља непријатељских напада, и за чувара од почетка и свршитеља до краја, Исуса Христа Сина Божијег, коме припада слава и моћ заједно са Оцем и са Пресветим Духом, и сада и увек и кроз све векове''.

''Нити нам строг живот без праве вере у Бога може помоћи, нити нас право исповедање вере без добрих дела може претставити Господу, него треба обоје заједно да бива, да би човек Божији био савршен и да не храмље никаквим недостатком. Јер вера спасава, када љубављу у Богу чини добра''.
+Свети Сава Српски+
 
“ Samo oni koji se plaše da zauzmu neki stav u životu prihvataju na sebe ulogu dobre duše. Uvijek je neuporedivo lakše vjerovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava. Sigurno je lakše otrpjeti uvredu ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrost i upustiti se u borbu sa jačim od sebe; uvijek mozemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda tek noću, u samoći, dok nas sustanar ili supružnik spava, oplakivati, u potaji, svoj kukavičluk! “

Đavo i gospođica Prim - Paulo Coelho
 
Често људска осуђивања бивају слична овоме: као кад господар од дома, не очистивши своју кућу и окућницу од блата и ђубрета, почне да напада оне који му долазе у дом блатњави и прљави. Ми хоћемо и тражимо да други буду савршени и уљудни, међутим своје недостатке и мане не поправљамо. (Тома Кемпијски)
 
Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? до седам пута?
Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
Зато је Царство Небеско као човек цар који намисли да се прорачуни са својим слугама.
И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланта.
И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.
А господару се сажали над тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше говорећи: дај ми што си дужан.
Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.
А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.
Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио.
Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?
И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих.
(Господ Исус Христос – Јеванђеље по Матеју 18, 21-35)
 
Често људска осуђивања бивају слична овоме: као кад господар од дома, не очистивши своју кућу и окућницу од блата и ђубрета, почне да напада оне који му долазе у дом блатњави и прљави. Ми хоћемо и тражимо да други буду савршени и уљудни, међутим своје недостатке и мане не поправљамо. (Тома Кемпијски)

Сјајно!
 
Нећеш бити понижен ако укажеш љубав и поштовање твоме ближњему, па макар се он налазио на много нижем степену ума, звања, стања и морала од тебе, већ ћеш бити понижен ако му љубав и поштовање не укажеш. (Прота Ј. Толмачев)
 
Учи се да у трпљењу подносиш туђе недостатке и слабости, ма какве оне биле, стога што у самоме теби има много недостатака које други морају подносити. (Тома Кемпијски)
 
Треба бити правичан према свима, па чак и према онима који нису такви према нама.
Будимо строги према себи, а попустљиви чак и према онима који умеју да праштају само себи самима.
(Плиније Млађи)
 
Будимо задовољни малим, и бићемо увек богати.Бринимо се једино за
одело и обућу,и добићемо и то,и далеко више од тога...Не поколичини имовине,
него по расположењу душе треба судити о богатству и сиромаштву. Сиромашнији
је од свих онај који свагда жели више но што има и никада не може да заустави
своју злу жељу. Стога, бегајмо од среброљубља, тог виновника сиромаштине,
упорпаститеља душе, пријатеља пакла, непријатеља Небеског Царства, извора
свих уопоште зала; презримо имање, да би смо се боље користили имањем и помоћу њега
добили и обећана нам блага...Ако хоћеш да будеш богат, презири богатсво. И заиста
није богатство у имању богатства него је богатство - не бринути се о стицањућу
богатства. Ако тако будемо водили себе, онда ћемо и овде на земљи бити богатији
од сивх богаташа, и тамо не небу наследићемо небеска блага... Богат је не онај коме
много треба, него онај коме ништа не треба.
Bог хоће од нас: некада не желети да се има много,но исто тако не туговати
када се има мало.
(Св.Јован Златоусти)
 
Није лако одмах подражавати Христа.Подражавај прво добре људе из твог села.То нека ти је прва степеница.Подражавај онда свете људе из твог народа.То нека ти је друга степеница.Па потом подражавај највеће светитеље Цркве.То нека ти је трећа степеница.И најзад подражавај Христа.То је врх на који се не скаче једним скоком са дна.
(Св.Владика Николај Велимировић)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top