ЕНТУЗИЈАЗАМ И ФАНАТИЗАМ
И ентузијазам је огањ, и фанатизам је огањ. Но прво је огањ без дима, друго је горење са димом.
Ентузијазам значи: цео човек сабран и упућен на једну страну, без освртања. Кад ум просуди и срце заволи и душа захоће, онда се човек уједињује и као уједињена сила полази на велико дело. А сабран и уједињен човек је велика сила у овоме свету, заиста већа него што и он сам о себи мисли.
Ентузијаст је човекољубив. Чим се у ентузијазму једнога човека крије мржња против извесних људи, то није ентузијазам но фанатизам. Кад у пролеће гори гомила ђубрета, испод ђубрета се извлачи пробуђена змија. Такав је фанатизам.
Ентузијазам је увек сила, која зида и ствара. Све велике друштвене организације, сву велику уметност, сву узвишену поезију, све спасоносне и чисте хумане покрете – све је то створено ентузијазмом. Не треба никада заборавити, да ентузијазма без човекољубља нема.
Фанатизам се показује у највећој сили својој у три случаја: у партијској политици, у револуцији и у ратовима.
Као дан од ноћи тако се разликује ентузијазам од фанатизма. Први се руководи љубављу и зида; други се руководи мржњом и руши. Први је саборан, католичан, други је искључив, сектантан.
Фанатику увек недостаје нешто, час ум, час срце. Ентузијаста је увек цео човек.
Чувај се душо, да се не окрњиш, те да се твој ентузијазам не искриви у фанатизам.
Владика Николај
