Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако.

Свети Старац Порфирије
 
Не постоји човек који не може да постане Светитељ, довољно је да је мало јунак, да има природности, мало људског у себи, мира, прихватања, дакле, да прихвата све што га сналази у животу, да не пада у агонију ни због било чега. Ни за себе, ни за Цркву ни за друштво ни за времена. Ми хришћани имамо разне помисли, и осећамо да се губимо, да смо у опасности. Али, да ли је Христос икад у опасности? Чак и док спава: управља таласе, и ковитлаце неба и откуцаје наших срца. Ако, дакле, не постанемо Светитељи, ништа нас не оправдава, јер свако може да постане. Један разбојник на крсту схватио је да је Христос Бог и, говорећи ,,сети ме се Господе у Царству Твоме" - ушао је први у Рај и постао Свети. Шта треба да постанемо ми који смо деца Божија од најранијег узраста?

Старац Емилијан Симонопетритски
 
I kao Istina

Pavle Cetinski
Istina, pravda i Bog, sklapaju se u srpskom epu u jedno: Pravda Boga istinoga
Ima li istine i pravde pod kapom nebeskom? Važnije od svih mogućih odgovora na ovo pitanje je metapitanje: Šta to tera ovakvog pitača da se uznosi u opore visine jednog neuhvatljivog, lelujavog pojma, jedne bolne reči koja upitanom uvek donosi samo mučninu ili jade?

Nije li autorstvo nad tom pitalicom znak dubinskih poremećaja ličnosti ili zajednice, znak patološkog samoprecenjivanja? Propovednici neoreligije mondijalizma prezrivo bi zaključili da je opterećivanje ovakvom temom znak detinjeg narcizma, ili, u najboljem slučaju, neobjašnjivog mazohizma.

Jedan krug analitičara smatra da je snažno osećanje pravednosti kod Srba izraženije no kod bilo kog drugog slovenskog naroda. Po toj etnocentričnoj (istorijskoj) verziji koren takvog osećanja nalazi se u primarnim strahovima, preciznije u strahu od greha, odnosno u osećanju "izabranog" naroda. Tumači ove teze imaju prilično materijala za ilustraciju, naročito u narodnom pjesništvu, tom jedinstvenom i čudesnom mentalnom zapisu. Najčuvenije mesto je, svakako pasaž iz narodne pjesme "Uroš i Mrnjavčevići" u kojem se majka Marka Kraljevića, Jevrosima, obraća sinu koji treba da presudi kome će "ostanuti carstvo":

"Marko sine, jedini u majke,
Ne bila ti moja 'rana kleta,
Nemoj, sine, govoriti krivo,
Ni po babu ni po stričevima,
Već po pravdi Boga istinoga!
Nemoj sine izgubiti duše!
Bolje ti je izgubiti glavu
Nego svoju ogriješiti dušu."


Srbi su, dakle, po svom autentičnom etničkom kvalitetu zavetni pravednici i tu se ne da ništa učiniti.
 
BITI ČOVEK TO JE MALO

Učini dobro i zakopaj pod kamen, ono će od kamena načiniti sebi jezik i objaviti se.

Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde će sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju
slobodu.
Ako si na vešalima zbog pravde, sva nebesa uskomešaće se i radiće da tvoju
smrt obrate u život.
Budi čovek, to je malo rečeno.


Budite bogovi, veli Sveto Pismo.
Budi čovek, to je kratak program.
Budite bogovi, to je najviši program.
Ogladneli, nijedan vas program neće nasititi osim najvišega.
Ožedneli, nijedan vas program neće napojiti osim najvišega.
Oni, koji vam rumore u uši: Budite ljudi - ustvari rumore vam: Budite to što jeste malo
drukčije.

A Bog vam, s verom u vas šapće najvišu i najmiliju tajnu: Budite bogovi!

I više od ovoga ništa se ne može reći. Iznad ovoga reči se gube i ćutanje postaje rečito.

VLADIKA NIKOLAJ
 
„Мање причај и ослони се на вољу Божију, јер је човеку тако лакше да живи. Свеједно сами ништа не можемо да учинимо, да помогнемо себи. И не љутите се ни на кога, већ се уздајте у Господа. Он ће Сам уредити: а уздање оних који се надају на Њега неће посрамити.“

Схиархимандрит Агапије (Агапов)
 
„Кад покријемо сагрешење свог брата, Бог ће покрити наша сагрешења, а кад откријемо братовљев грех, Бог ће објавити наша сагрешења. Језик онога који осуђује је гори од пакла: чак и пакао узима само зле, а језик прождире и зле и добре. Строги суд о ближњем не показује добронамерност, већ мржњу према човеку. Осуђујући другове и блатећи њихову част, сами себе блатимо.''

Преподобни Симеон Псковопечерски
 
Христос је са мном, кога да се бојим? Чак и да се таласи подигну на мене, и море, и гнев власти, све је то за мене безначајније од паучине. Јер свагда говорим: Господе! Нека буде воља Твоја; нека не буде то што хоће овај или онај, него што Ти хоћеш.

Свети Јован Златоуст
 
„Моли у молитви Бога за љубав. Моли Бога за благодат Светог Духа. Моли се да ти Бог покаже шта да кажеш, да учиниш, како да поступаш. Моли се за здравље, за поуку. Бога треба да молимо за добро здравље душе и тела, миран живот и хришћанску смрт.“

Преподобни Симеон Псковопечерски
 
Они објављују начин постојања. Жртвују свој живот, саобразно Богочовеку, да би други живео. Из њих се излива благодат. Своју врлину из скромности скривају. Знају да је све истинско дар свише. Они су Богу дали оно мало што су имали, а добили су све. Они желе да се повуку у страну, да се стишају, да нестану, да се смире, да се о њима не говори. Само желе да други живе. Они су другде. Корен бића њихових напаја се са тајанствених извора. Утеху примају на чудесан начин. Скрушавају се - 'Христос треба да расте, а ја да се умањујем' - да би кружила, текла и изливала се Љубав Божанска. Васељена да се напаја. Сенка да се осветли. Туга света да се утеши и преобрати у радост.
Свети Оци...благовест Нове Твари.

Старац Василије Ивиронски
 
zVecgmT.jpg
 
"Сваки добар српски свештеник је на неки начин и мученик. Не постоји звање у српском народу ни теже, ни признатије ни оно које је толико оповргавано као звање свештеника. Не постоји ни један Србин, међу којима сам и ја, који није макар некад, али Бога ми и почесто - оговарао свештеника. Не постоји ни један Србин који не даје себи слободу да каже "Свештеник је овакав или онакав". Али прави свештеник увек настоји и наставља да буде свештеник јер зна да он служи Богу, и зна истовремено да служити Богу значи и служити народу. Добар свештеник никога не оставља равнодушним. Добар свештеник је онај кога неки људи искрено воле. И добар свештеник је онај кога неки људи искрено мрзе. Лош свештеник је онај према коме су људи равнодушни и онај који је равнодушан према Богу..."

владика Григорије
 
Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se. Ili koji je među vama čovjek od koga ako sin njegov zaište hljeba, kamen da mu da? Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju? Kada, dakle, vi, zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
 
"Морате чекати. Бог ради. Има само своје ритмове. Бог ради стрпљиво. И природа чини исто. Цвет ће процветати када дође време. Све се мења, али врло различитим темпом од оног на који је наше лудо друштво навикло. Ова трка, ова паника, талас који нас чини тако ужурбаним, оставља Бога нетакнутим. Бог не улази у ове луде ритмове. Он се креће у ритму своје љубави и стрпљења."

Старац Нектарије Виталис
 
Ако човек не заволи свој посао, умараће се дупло - и телесно и духовно. А ако је уморан душом, ни телесни одмор му неће опоравити његову снагу. Духовни умор - је то што исцрпљује човека. Радећи од срца и доживљавајући радост, човек не остаје без духовне снаге и телесни умор такође нестаје.

Свети Пајсије Светогорац
 
Ljudi su inače svesniji svrhe svog postojanja...pred kraj...a to što je rekao može da se shvati dvosmisleno...meni ne zvuči kao potiranje ovih stihova, možda tebi tako zvuči....jer želiš da čuješ pokajanje...:lol:
Izem ti životno iskustvo bez grešaka, počinjenih grehova, uspona i padova...kome još treba tako nešto?
Monotono životarenje, vođeno svakodnevnim podsećanjem da budemo dobri i krotki...jer će nam se to tamo negde, možda isplatiti...a ja vas pitam šta će mi život posle smrti...ako živiš, živi do kraja, uzmi sve od života...y**o ti život kad te neko stalno opominje: pazi, to ne valja, pazi, to je greh,pazi, to ne smeš. pazi, gorećeš u paklu zbog toga...ubija i volju i želju za životom...tako da potpuno razumem...potisnuti nagoni, bilo koje vrste se ispoljavaju ovakvim frustracijama...vama svest ubija duh....
Lepo receno...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top