Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
„Нека те ништа не узнемирава, ништа те не плаши. Све ствари пролазе. Бог се не мења. Стрпљењем се све постиже.” (“Let nothing perturb you, nothing frighten you. All things pass. God does not change. Patience achieves everything.”

Источник: https://ru.citaty.net/avtory/tereza-avilskaia/)
Римокатоличка светитељка Тереза Авилска.
 
1730053531577.png

Отсекли смо Латине од нас ни због каквог другог разлога, но зашо што су не само шизматици, него су такође и јеретици. Због тога је потпуно неправилно ујединити се са њима“
+Св. Марко Ефески+

1730053597362.png

Сведочанства западних учитеља не признајем, нити прихватам. Петпостављам да су они покварени, јер у стварима православне вере не може бити компромиса.
+Св. Марко Ефески+
1730053686052.png

Треба да буде мира и љубави у Цркви, но до раздељења је дошло зато што је латинска Црква отступила од Православне Цркве и Православне вере, измисливши неке своје догмате, туђе Апостолима и св. Оцима. Ето то и јесте нарушење мира и љубави и јединства.
+Св. Марко Ефески+

1730053717423.png

Уколико се удаљујем од њих, утолико се сједињујем са Истином и са Светим Оцима, правим богословима Цркве; а који себе прибрајају унијатима (папистима) такви далеко стоје од Истине и од блажених Учитеља Цркве.
+Св. Марко Ефески+
 
Rimokatolička svetiteljka Tereza Avilska:
+
“Samo ljubav daje vrednost svemu.”
“It is love alone that gives worth to all things.”
+
“Više je suza proliveno zbog uslišanih molitvi nego zbog neuslišanih.”
“There are more tears shed over answered prayers than over unanswered ones.”
+
“Što se čovek više približava Bogu, to postaje jednostavniji.”
“The closer one approaches to God, the simpler one becomes.”
+
Источник: https://ru.citaty.net/avtory/tereza-avilskaia/
 
Rimokatolički svetitelj sv. Franjo Saleški:
+
Sve što činiš iz ljubavi jeste ljubav. A mera ljubavi? To je ljubav bez mere.
+
Srećnih li duša koje žive jedino u Božijoj volji Ako ti samo jednu od svojih misli jačaš u Božijoj volji, procvašće onda hiljadu cvetova u tvom srcu, a to obuhvata njegovu svetu volju i svaki krst koji on daje tvome srcu. Kako će biti dušama koje se posve sjedine s Božijom voljom!
+
Ne razmišljaju o protivrečnostima života! Traži Boga u svemu i naći ćeš ga i u njemu mir svoga srca. Što god radio, neka to svedoči o tvom savršenom jedinstvu sa Bogom.
+
“Imaj strpljenja sa svakim, a posebno sa samim sobom.”
“Have patience with every one, but especially with yourself.”
+
"Nema galijskih robova u kraljevskom brodu božanske ljubavi - svaki čovek dobrovoljno radi na svom veslu!"
“There are no galley-slaves in the royal vessel of divine love—every man works his oar voluntarily!”
+
„Sprijatelji se s anđelima, koji su uvijek s tobom, iako nevidljivi... Često ih zazivajte, stalno ih hvalite i dobro koristite njihovu pomoć i pomoć u svim svojim zemaljskim i duhovnim poslovima.”
“Make friends with the angels, who though invisible are always with you…. Often invoke them, constantly praise them, and make good use of their help and assistance in all your temporal and spiritual affairs.”
+
Источник: https://ru.citaty.net/avtory/frantsisk-salskii/
 
Neprijatelj se približava - svakako se moramo moliti. Iznenadna smrt događa se ako živite bez molitve. Neprijatelj nam sedi na levom ramenu, a na desnom je anđeo, i svaki ima svoju knjigu: u jednoj su zapisani naši gresi, a u drugoj dobra dela. Krstite se često! Krst je isto kao brava na vratima.
+
Ne obraćajte pažnju na snove jer oni dolaze od zloga - uznemiruju čoveka, zbunjuju ga mislima.
Sveta Matrona moskovska
 
Poslednja izmena:
Svako od nas je sposoban da zadobije unutrašnju molitvu, odnosno, da je učini načinom svog opštenja sa Bogom. To nas ne košta ništa izuzev napora da se pogruzimo u bezmolvije i u dubine svog srca, i da se pobrinemo da, što je češće moguće, prizivamo Ime našeg najslađeg Isusa Hrista, koje čoveka ispunjava neizrecivom radošću.Pogružavanje u sebe i istraživanje sveta naše duše daje nam priliku da spoznamo kakvo je tajinstvo čovek, da osetimo sladost samopoznanja i da izlijemo gorke suze pokajanja zbog naših padova i slabosti naše volje.

Starac Jefrem Arizonski
 
Treba da se trudimo da nasledimo Carstvo Nebesko

Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dalmatinski g. Nikodim je služio 14. oktobra 2024. godine svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu posvećenom Pokrovu Presvete Bogorodice u Kninu.Mitropolit Nikodim je tom prilikom besedio o prazniku i ukazao na značaj odlomka iz Jevanđelja u kome Gospod govori: Marta, brineš se za mnogo, a samo je jedno potrebno, a Marija je dobri deo izabrala (Lk 10,41-42):

– Ovo podrazumeva da bismo kada se nalazimo u svetom hramu, na svetoj tajni koja je najveći dar kojim nas je Bog blagoslovio, trebali da ostavimo svaku brigu i da razmišljamo samo o Njemu. Treba da imamo na umu koliko smo mali pred Gospodom, a to se najbolje vidi iz našeg odnosa prema drugima, jer često znamo da ugađamo sebi, a drugima nanosimo neku štetu. Upravo te reči koje je Gospod izgovorio bi trebalo da nam budu svetilo na putu i vodilja u životu. Danas proslavljamo događaj u kome je jedan monah koji je živeo u Carigradu i koji je upravo ostavio sve ono što ga je opterećivalo u ovome životu u jednome trenutku u molitvi video Presvetu Bogorodicu kako drži jedan omofor, jedno pokrivalo nad čitavim svetom moleći svoga Sina da se smiluje na sve. Ona je time pokazala da je istinska zastupnica ljudskog roda pred prestolom Svevišnjeg koji je došao na ovaj svet i primio naše grehe da bi nam dao najveći dar, a to su vaskrsenje i život večni. To mogu da naslede samo oni koji veruju u Gospoda Isusa Hrista i u Svetu Trojicu i koji veruju da je Gospod poslao Sina Svoga Jedinorodnoga da svako ko veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni (Jn 3,16). Naši slavni preci su verovali u to, poštovali su jevanđeljske zapovesti, trudili su se da budu ljudi u svemu i prema svakome i da kroz to budu istinski učenici Njegovi. To je ono najbitnije za nas, da shvatimo da treba da se trudimo da nasledimo Carstvo Nebesko, da se molimo Bogu da nam oprosti naše grehe, da ispunjavamo ono što nam je Crkva zapovedila, da držimo postove, da se ispovedamo i trudimo da živimo Jevanđelje i tako budemo dostojni naslednici naših slavnih predaka – poručio je vladika Nikodim i čestitao svima ovaj veliki praznik.
Izvor: Eparhija-dalmatinska.hr
 
Očenaš

Oče,
neke su oči oslepele od pogleda,
neki prsti izgoreli od dodira,
neke su pravde usahle od čekanja,
neke postelje pocrnele od bezumlja.

Oče,
nečiji plač nikad nije prestao,
nečije dete nikad nije poraslo,
nečiji sjaj zauvek je nestao,
nečiji bol u svima je ostao.

Oče,
neke godine u nama su zamrzle
i neki prizori u nama zamukli,
neke odaje u nama su zatajne
i neki nas zidovi od ljubavi odvikli.

Oče,
neka plač sveta prestane
na dan, na tren da svane, da nestane!

Oče,
u ime Sina sunce da grane
i ljubavlju Majke zavida rane!

Oče,
vrati nam nedogled,
iz besvesti povrati
nas...

Oče,
povij me na grudi novorođenu
dok unazad teku sati
do početka vremena.

Aleksandra Đorđević
 
Sveti velikomučenik Artemije

Sveti velikomučenik Artemije beše roćen u znatnoj porodici Rimskoj; imađaše zvanje senatora; i za carovanja Konstancija beše upravnik celokupne careve imovine; a postrada za Hrista pod carem Julijanom Odstupnikom. Artemije poče svoju službu pod carem Konstantinom Velikim; u vojsci ovog blagočestivog vladara. A kada se Konstantinu javi čudesno znamenje svetoga krsta na nebu, to znamenje očima svojim vide i Artemije, i utvrdi se u hrišćanskoj veri, i moćnom silom krsta pobeđivaše neprijatelje
 
Materijalno bogatstvo je mnogima poslužilo za spasenje, ali ono može da bude i smetnja spasenju i ubica duše. Bogatstvo je korisno samo kada nije udruženo sa grehom.

Život ljudski na Zemlji često se upoređuje sa putovanjem, a ljudi sa putnicima i ovo poređenje vrlo je prikladno. Zaista, mi smo putnici, od kolevke pa do groba. Staza života nekoga od nas je duža, nekoga kraća, nekoga teža, nekoga lakša. Isto tako i životno breme nekoga je lako, nekoga teže, a nekoga toliko teško da on pod njim posrće, pada pa čak i izdiše. O jednom tako teškom bremenu pod kojim su mnogi posrtali, padali i izdahnuli, reč je u današnjem svetom Evanđelju. To breme jeste bogastvo. Da li ono može da bude smetnja za spasenje duše

Bogastvo samo po sebi nije ni zlo ni dobro, ali može biti i zlo i dobro. To zavisi od njegovog vlasnika, od toga kako on njim upravlja. Po rečima svetih otaca, bogastvo može biti dobar sluga, ali i gospodar, može vlasniku poslužiti kao sredstvo spasenja, ali i kao uzrok večne muke.

Bogastvo je korisno kad nije udruženo sa grehom (Sirah 13,30). Kad je stečeno poštenim trudom i kad se njime upravlja po Božjem zakonu. Kad se na njega gleda kao na dar Božji (Prop. 58), dat radi pomaganja bližnjima u nevolji, kako je činio pravedni Jov: „Bejah oko slepome i noga hromome i otac ubogima… Stranac nije noćivao napolju, vrata svoja otvarao sam putniku“ (29,15-16,32). U ovakvom slučaju bogastvo je dobar sluga, jer služi i bližnjima.

Bogastvo može biti smetnja spasenju i ubica duše. To biva kad se ono stiče nepoštenim načinom: otimanjem od drugih, krađom, prevarom i lihvom. Kad čovek postane njegov rob i počne ropski da mu služi, da ga sve više umnožava, zgrće na gomilu i zatvara, praveći se da ne vidi nevolje bližnjih i ne čuje njihove molbe za pomoć. Jer bogastvo kad pređe u strast, okameni srce čovekovo i ono postane samoživo, grubo i neosetljivo prema patnjama i nevoljama bližnjih. Zato car David savetuje: „Kad raste bogastvo, ne dajte da vam srce prione za njega“ (Ps. 62,10). Ono čoveka sputava i vezuje za Zemlju, za ovaj prolazni život i ubija dušu.

Potvrda iz Evanđelja. Neki bogati mladić zapitao je Gospoda Isusa kakvo dobro da učini, da on stekao život večni. Gospod mu je odgovorio da drži zapovesti. Mladić je hteo da sazna koje zapovesti. Gospod mu je odgovorio – da ne ubiješ, ne činiš preljube, ne kradeš, ne svedočiš lažno, poštuješ oca i mater i ljubiš bližnjega svoga kao samog sebe.

„Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje“, odgovorio je mladić, a na to mu je Gospod rekao: „Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, i imaćeš blago na nebu i hajde za mnom“. A kad on to ču, postade žalostan, jer beše vrlo bogat. A kad Gospod vide da se on ožalosti, reče: „Kako je teško ući u Carstvo Božje onima koji imaju bogastvo! Lakše je kamili proći kroz iglene uši, negoli bogatome ući u Carstvo Božje“.

Bogastvo je mnogima poslužilo na spasenje. Iako je ljudima teško da se razdvoje od svoje zemaljske imovine, ipak su mnogi, i ljudi i žene, mudro iskoristili svoje zemaljsko blago: razdali su ga sirotinji i time kupili nebesko i večno; sveti Vasilije Veliki, sveti Jovan Zlatousti, sveti Antonije Veliki, sveta Melanija Rimljanka i mnogi drugi.

„Ko hoće da postane bogat, neka postane siromašan da bi postao bogat; neka troši, da on primio; neka rastače da bi skupio. Ako ovo izgleda čudno i neverovatno, pogledaj na sejača i razmisli da i on ne može drukčije da skupi više ako ne poseje ono što ima i ne rastoči gotovu rezervu“, uči sveti Jovan Zlatousti koji je i sam tako postupio.Zadužujmo imovinom svojom Gospoda, dajući je u ruke siromaha, da bismo je u dan suda primili umnoženu iz ruku Njegovih.
(preuzeto sa baštabalkana)
 
Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре.

(Старац Исајиа, XVIII век)
 
Mi i naša dela

Episkop Braničevski Hrizostom kaže da kad mi, mali, prosečni ljudi, počnemo da razmišljamo o svetu i životu i o sebi samima, dođe nam ponekad da se sažalimo nad samim sobom. Sav naš život prolazi u sitnim doživljajima i sitnim delima koja se u opštem toku života ni ne primećuju.

Odživećemo svoj vek i ostaviti za sobom neznatan trag samo u najužem krugu u kome smo se kretali. Jednog dana ugasićemo se za ovaj svet, ne davši mu ništa značajnije i trajnije. Ljudi koji su nas poznavali pominjaće nas još neko vreme po dobru ili po zlu i onda će nas polako zaboraviti. Kada prođe jedno dvadesetak godina od naše smrti, teško da će nas se više iko na zemlji sećati.

Istina je, mali smo mi ljudi, i neznatna su za svet naša dela, ali ne meri uvek i Bog stvari onako kako ih mi ljudi merimo. Jer, i za nas neznatne je umro Hristos, i nas je on nazvao svojom malom braćom, i nama je – prema našim moćima – dao savet da Mu budemo verni u malom (Luk. 16,10). Dok je hodao po zemlji, veliku je ljubav ukazivao baš malima i neznatnima. Neznatni su u očima sveta bili oni koje je izabrao za svoje učenike, neznatne žene koje su Ga pomagale i pratile, neznatni prijatelji u čije je kuće zalazio. On se nije ustezao da govori o najvišim problemima sa onom prostom ženom vodonošom sa kojom se sreo kraj studenca Jakovljeva, nije se ustezao da uđe u kuću malog Zakheja, nije odgurnuo prezrenu grešnicu koja mu je oprala noge u domu Simona Gubavog. Prema svim tim bednim i poniženim odnosio se sa isto onoliko poštovanja s koliko i prema „najvećem među rođenima od žene“ – svetom Jovanu Krstitelju. Jer, svi su za Njega sinovi Oca nebeskog, svi su mu podjednako dragi, svi su Njegova mala braća.

Ne moramo, dakle, žaliti što možda nećemo moći da damo svetu velika dela i što nas ljudi možda neće imati po čemu da spominju. Za Boga je dosta da mu budemo verni u malom; u predanom obavljanju svakodnevnih poslova, u revnosnom ispunjavanju sitnih obaveza koje je Bog pred nas stavio i koje smo na sebe uzeli.

Jer našto sanjati o velikim delima, a stalno propuštati male poslove koje nam Bog svakodnevno šalje da ispunimo: da nekome pomognemo, da nekog utešimo, da prema ljudima sa kojima se u životu srećemo pokažemo znake dobre volje i ljubavi? I našto sanjati o ljubavi prema celom svetu, a ne podnositi ni ono nekoliko osoba iz svoje najbliže okoline i večito imati nekog suseda ili susetku, rođaka ili rođaku s kojima ne govorimo?

Budimo verni Bogu u malome i ne očekujmo u životu neke velike trijumfe. Sve učinjeno od dobre volje i od čistog srca prima Bog kao najveći dar, ma to bilo i nešto najneznatnije u očima ljudi.

U Jevanđelju je izneta ona dirljiva scena kako je Spasitelj stajao pred Jerusalimskim hramom i posmatrao kako svet daje priloge. Naišla je i jedna sirota udovica i stidljivo spustila svoje dve leptice. Šta su za ljude značila ta dva novčića?! Ali je u očima Spasitelja to bio veliki, najveći prilog, jer je bio dat od sveg srca.

Ne meri Bog dela po spoljašnjoj veličini, nego po unutrašnjoj kakvoći. Zato Apostol i savetuje: „Što god činite, od srca činite, kao Gospodu, a ne kao ljudima„ ( Kol. 3,22 ). A služeći ljudima oko sebe, u stvari služimo Gospodu.

Ima kod Tolstoja ona potresna priča o jeromonahu ocu Sergiju koji se podvizavao u jednom skitu, ali kome je Bog za uzor stavio onu staru gospođu koja je, bedno obučena, po čitav dan trčala po gradu, davala časove i tako izdržavala bolesnog zeta i kćer sa mnogobrojnom decom. Ona je to radila i ne misleći da time stvarno služi Gospodu i da mu je verna u malom.

Žitija svetih puna su tih malih Božijih trudbenika. Već prvi po vremenu hrišćanski svetitelj – sveti arhiđakon Stefan nije zauzimao neki visoki položaj u svetu ni u crkvi. Đakonski čin ni danas nije neki visoki čin, a u njegovo vreme bio je još niži. U hrišćanskoj opštini u Jerusalimu, gde je on kao đakon služio, svi verni su imali zajedničke trpeze i đakonska se služba stavrno sastojala u služenju oko trpeze. Po rečima svetog apostola Petra, taj je posao bio niže vrste i nije pristajao apostolima. Ali sveti Stefan je i na tom neznatnom poslu umeo da bude veran Bogu, „bio je pun vere i Duha Svetoga“, kako piše u Delima apostolskim, i njega je Bog izabrao za svog svetitelja i mučenika.

Na svakom se, dakle, poslu može poslužiti Bogu, samo ako se on radi iz ljubavi i od dobre volje. Bog vidi svaki, i najmanji trud; svaku, i najtajniju, molitvu; svaku, i najskriveniju dobru misao i nameru. Za Njega je važno sve ono što služi dobru, što služi ljubavi, što služi čoveku: i rad u kancelariji, i rad u školi, i rad u fabrici, i odlaženje na pijacu, i čekanje u redovima i obavljanje sitnih domaćih poslova.

Bog nije samo tamo gde se svršavaju velika dela, dela koja će zabeležiti istorija, nego je i tamo gde majka podiže svoje dete, gde čovek s trudom pošteno zarađuje hleb svojoj porodici; Bog je tamo gde čovek voli, gde čovek podnosi žrtve radi drugoga, gde se čovek raduje čoveku.

Jedan je nadahnuti indijski pesnik napisao da „na zvuk Božije svirale igra i trepti sve podjednako od planete do atoma“.
Svuda je On i sve je za Njega podjednako važno.

Budimo mu, dakle, verni u malom; u svakodnevnim poslovima iz kojih je izatkan naš život, svesni da svakim predanim, pa i najmanjim trudom, i svakom žrtvom, učestvujemo u Njegovom velikom delu i služimo Njemu, Najvišem i Najveličanstvenijem.
I neka bude na nama bezgranična milost Njegova, da se i kroz nas male proslavi sveto i veliko Ime Njegovo!
Amin.
 
Majka svetiteljka – Majka Anastasija

Što ko sunce sa nebesa
Srpskoj zemlji zasija
To je Majka Svetiteljka
Sveta Anastasija.

Rodila je Svetitelja
Čudotvorca Ostroškog
Pa je i nju kao njega
Proslavio Hristos Bog.

Sad će Srbi Pravoslavci
I nju vazda da slave
Ko i Svetu Anastasiju
Majku Svetoga Save.

Zasijali Mrkonjići
Svjetlost se projavila
i na majki Hercegovki
Što je Sveca rodila.

Sad ljubavi svi kličemo
Da pomogne s neba Bog
Zastupničkim molitvama
majke Sveca Tvrdoškog.

I cijela Herceg zemlja
Sa svetlošću zasija
Nek se slavi majka divna
Sveta Anastasija!

Neka blagoslov Gospodnji i blagoslovi Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca i njegove majke Svete Ane – Anastasije Mrkonjićke,
prate sve one koji budu slušali i pjevali ovu divnu pjesmu u čast i slavu novojavljene svetitljke Božije.

Aleksandar Vujović,
profeor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top