Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Otac Pajsije govori:

– Zbog čega mnogi ljudi, iako sve imaju, osećaju strah i tugu?

– Ako vidite čoveka koji oseća veliki strah, ogorčenost i tugu, iako sve ima, znajte da nema Boga u svom srcu. Taj čovek koji sve ima – i materijalna dobra i zdravlje – umesto da zahvali Bogu, postavlja još besmislene zahteve i gunđa, pripremajući sebi mesto u paklu. Čovek koji zna šta je zahvalnost, zadovoljan je sa svime. On razmišlja o tome da mu Bog daruje svaki novi dan i raduje se svemu. Ali, ako je čovek nezahvalan, svime je nezadovoljan, gunđa zbog severnog vetra i donosi hladnoću. Nije mu se svidelo sunce, pa sada drhti od zime.

Nezahvalnost je veliki greh koji je Hristos osudio. „Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica?“ (Lk. 17, 17) – upitao je gubavca koji se vratio da Mu zahvali. Hristos je očekivao zahvalnost ne zbog Sebe, već zbog njih, jer bi im ona donela korist.
 
  • Voli
Reactions: Tea
369056348_3432747937054807_885002458216002957_n.jpg
 
Свети Теофан:

Желећи да сазна колико пута треба да опрости брату, Петар је поставио питање и, при том, унапред предложио: До седам ли пута? И рекавши то, мишљаше да је назначио највећи могући број. Ето, како је кратко људско трпљење. Примењујући, међутим, своје велико дуготрпљење на наше немоћи, Господ је рекао: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам (Мт.18, 21-22). А то је исто што и рећи: "Праштај увек, и уопште не мисли на непраштање". Свепраштање јесте обележје хришћанског духа, као и извор и стална потпора живота по Господу. Свагдашње праштање свега свима јесте спољашња одећа хришћанске љубави која, по апостолу, дуго трпи, благотвори, не раздражује се, све трпи (1.Кор.13,4-7). Она је најпоузданије јемство на Последњем суду. Јер, ако ми опраштамо, и наш Отац небески ће нама опростити (Мт.6,14). Према томе, ако хоћеш у рај, опраштај свима искрено и из све душе, како ни сенка непријатељства не би остала.
 
  • Voli
Reactions: Tea
МОЛИТВА
СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА

Господе и Владару живота мога, дух мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.
Дух здравоумља, смиреноумља,
трпљења и љубави даруј мени слузи своме.
О, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у све векове. Амин.

Извор: Православни молитвеник, Издавач Српска православна Епархија сремска, Сремски Карловци 2010, стр. 129-130.
 
  • Voli
Reactions: Tea
Prepodobni Jakov Tumanski

Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata – jedan iz oblasti filosofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

Odmarajući 30-ih godina XX veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivio se propovedima Svetog vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božja, napustio je službu i svetovni život i došao je kod Svetog vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio.

Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Iako dvostuki doktor nauka, nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir i sl. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti.

Pre drugog svetskog rata, bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je bombardovanje Beograda i manastira Žiče…

U toku rata živeo je u manastiru LJubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine. Nakon obretenja njegovih svetih moštiju, mnogi su se iscelilili u manastiru Tumanu, upravo u molitvama prizivajući ovog novog ugodnika Božjeg. Posebnu pomoć kraj njegovih moštiju dobijaju đaci i studenti.

U liku svetih je proslavljen (kanonizovan) na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora 2017. godine. Za datum proslavljenja određen je 21/8 avgust, kada se proslavlja i Sveti Zosim Tumanski Čudotvorac. Molitvama Svetog oca našega Jakova Tumanskog, Gospode Isuse Hriste, Sine Božji pomiluj nas. Amin.

Izvor: Manastir Tumane
 
Друштво људско без вере у Бога и у бесмртност душе личи на стадо дивљих звијери, које иако обдарено разумом, свагда је готово да растрзава и уништава друг друга.

+Св. Макарије, митроп. московски+
 

https://youtu.be/pKLTXSFlWN8?si=zRJ_ev0LTt6y3VTt

У житију Илариона Грузина (књига ”Атонски подвижници 19. века”) описан је случај када су Турци једном приликом привели све ученике атонске богословије у административни центар Свете Горе - ”Атонијаду” и поставили на два одвојена пања Куран и секиру. Од 400 тадашњих ученика атонске богословије шта мислите колико је њих пољубило Куран, а колико их је положило главу под секиру? Па... само ДВОЈИЦА су дали живот за Христа и исповедили Православље! Сви остали су пољубили Куран! Знајући то, зар је онда чудо што је почетком 20. века Црква пала управо онако како је то прорекао Велики угодник Божији Свети Игњатије Брјанчанинов још пре више од 150 година: *„Бог је допустио апостасију (отпадништво). Немојте покушавати да је зауставите својом немоћном руком, већ бежите од ње, заштите се од ње. То је за вас довољно да учините. Учите се да препознајете дух времена, проучавајте га, тако да ћете кад год је то могуће моћи да избегнете његов утицај (...) Отпадништво је од пре неког времена почело да се шири брзо, слободно и отворено. Последице морају бити ужасне, нека буде воља Божија! Може да се призна да се православна вера ближи крају... Судећи по духу времена и неспокоју који влада, може се претпоставити и да ће институција Цркве, која се већ дуго љуља пасти страховито и изненада. И стварно, то нико није у стању да заустави и спречи. Садашњи начин да се институционална Црква очува позајмљен је од овога света, што је супротно Цркви, а последице ће бити само њен убрзан пад (...) Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати (...) Со је изгубила свој укус. (...) Милостиво Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спасава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали, достижу врхунац покварености. Они који се спасавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење (...) нека би милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...”*

+Свети Игњатије Брјанчанинова+
 
Пјотр Мамонов: "Слажем се да су деца благослов од Бога. А ми се чувамо и штитимо од њих, као од разбојника. Сви се плашимо порођаја. Сви кажу, кажу, прво треба зарадити, чему стварати просјаке... А да ми је неко све ово објаснио у младости, данас бих имао осморо, па и више деце. Имам пријатеља који има шесторо деце. Одрасли су и добили унуке. А данас се његова породица састоји од 48 људи. И сви су у свет. Ово је срећа. Ово је сврха човека. Немојте да радите абортусе!"
 
ИПХ ЗИЛОТ+:

https://youtu.be/pKLTXSFlWN8?si=zRJ_ev0LTt6y3VTt

У житију Илариона Грузина (књига ”Атонски подвижници 19. века”) описан је случај када су Турци једном приликом привели све ученике атонске богословије у административни центар Свете Горе - ”Атонијаду” и поставили на два одвојена пања Куран и секиру. Од 400 тадашњих ученика атонске богословије шта мислите колико је њих пољубило Куран, а колико их је положило главу под секиру? Па... само ДВОЈИЦА су дали живот за Христа и исповедили Православље! Сви остали су пољубили Куран! Знајући то, зар је онда чудо што је почетком 20. века Црква пала управо онако како је то прорекао Велики угодник Божији Свети Игњатије Брјанчанинов још пре више од 150 година: *„Бог је допустио апостасију (отпадништво). Немојте покушавати да је зауставите својом немоћном руком, већ бежите од ње, заштите се од ње. То је за вас довољно да учините. Учите се да препознајете дух времена, проучавајте га, тако да ћете кад год је то могуће моћи да избегнете његов утицај (...) Отпадништво је од пре неког времена почело да се шири брзо, слободно и отворено. Последице морају бити ужасне, нека буде воља Божија! Може да се призна да се православна вера ближи крају... Судећи по духу времена и неспокоју који влада, може се претпоставити и да ће институција Цркве, која се већ дуго љуља пасти страховито и изненада. И стварно, то нико није у стању да заустави и спречи. Садашњи начин да се институционална Црква очува позајмљен је од овога света, што је супротно Цркви, а последице ће бити само њен убрзан пад (...) Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати (...) Со је изгубила свој укус. (...) Милостиво Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спасава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали, достижу врхунац покварености. Они који се спасавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење (...) нека би милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...”*

+Свети Игњатије Брјанчанинова+
Kliknite za proširenje...
Црква није пала, још стоји и бори се. Тај сумашедши епископ је попут Атанасија Јевтића полудео од гордости. Матеј 16:18 (превод Димитрија Стефановића): "А и ја теби кажем: Ти си Петар (= стена), и на тој ћу стени сазидати цркву своју, и врата пакла неће је надвладати!"
+++
Стена је сваки православни епископ који исповеда и проповеда истинску веру у Христа!
+++
Где је епископ ту је и црква.
 
Рудолф Штајнер 1917: "Рекао сам вам да ће духови таме инспирисати своје људске домаћине, у којима ће боравити, да пронађу вакцину која ће истерати сваку склоност ка духовности из душа људи док буду још веома млади, а ово ће се дешавати околним путем, кроз живо тело. Данас је тело вакцинисано против ове или оне болести; у будућности ће деца бити инокулисана супстанцом која се сигурно може произвести и то ће их учинити имунима, тако да неће развити глупе склоности повезане са духовним животом – овде „глупе“, наравно, у очима материјалиста. ...

...Коначно ће се наћи начин да се тела вакцинишу тако да ова тела не допуштају развој склоности ка духовним идејама и да људи током целог живота верују само у физички свет, који опажају уз помоћ својих чула.

Вођени импулсима које је медицинска професија добила од умишљености – о, извините, од конзумације [туберкулозе] од које су и сами оболели – људи су сада вакцинисани против конзумирања, а на исти начин ће бити вакцинисани против сваке склоности ка духовности. Ово само да вам дам посебно упечатљив пример онога што ће се догодити у блиској и даљој будућности."
 
Химна љубави - Св. апостол Павле

Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,

Не радује се неправди, а радује се истини,

Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.

Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;

А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.

Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.

Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав
 
Nepripadajući:
Химна љубави - Св. апостол Павле

Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,

Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,

Не радује се неправди, а радује се истини,

Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.

Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;

А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.

Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.

Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав
Kliknite za proširenje...
Grci imaju više reči za ljubav: agape, phileo i eros. Phileo je ljubav među prijateljima, a eros ljubav između žene i muža. A ovde imamo agape koja je ljubav Boga prema ljudima (iskazana u ovaploćenju Njegovog Sina i žrtvovanju na krstu i vaskrsenju) i ljubav ljudi prema Bogu. To je ljubav iznad običnih osećanja kakva se javljaju među ljudima.
 
Moja lična preporuka svima, a naročito Srbima u rasejanju, je da nabave osnovnu duhovnu literaturu: molitvenik, Novi zavet, Psaltir i Ohridski prolog. Celo Sveto pismo (Bibliju) po mogućnosti. Treći svetski rat je na pragu. Naučite napamet osnovne molitve (Molitvu Gospodnju, Bogorodice Djevo, Dostojno jest, Verovanje, psalme 50./51. i 90./91.)
+++
Ujutro i naveče, ne budite leni izmolite 10 Molitvi Gospodnjih. Bogorodice Djevo što više tokom dana. Čitajte svaki dan Novi zavet i Psaltir. Molite se za svoje pokojne pretke, rodbinu, kumove, komšije...
+++
Kad dođe do rata i bezakonja svih vrsta koje nam se priprema čitajte na smenu Psaltir da bi bezakonici zaobišli vaš dom.
+++
Isusova molitva, kratka i jasna a opet mnogostruko efikasna. Učite se molitvi. Bez molitve nema duhovnog i svakog drugog napretka.
+++
Demonske sile danas napadaju svom snagom na svakog hrišćanina, po rečima otaca sto đavola će napadati na svakog hrišćanina poslednjih vremena. Naročito će sveštenstvo biti na meti. Zato druge ne osuđujte za njihove grehe, razmišljajte o svojim gresima.
 
Poslednja izmena:
„Лек за меланхолију и тугу су певање псалама и благодарење Господу. Ако се натераш да пажљиво читаш Псалтир и често убацујеш молитву Исусову, Богородици и свима светима, онда ће твоја туга утихнути и добићеш велику духовну корист“.

игуман Никон Воробјов (1894-1963)
https://ru.m.wikipedia.org/wiki/Никон_(Воробьёв)
 
Ode Solomonove, knjiga koja sadrži 42 ode, pojavila se najverovatnije u II veku u sirijskim hrišćanskim krugovima (moguće u Edesi) i bila je popularna među ranohrišćanskim autorima.
Ode Solomonove se spominju i preporučuju za čitanje oglašenima u Sinopsisu Svetog Pisma potpisanog od strane svetog Atanasija Aleksandrijskog i sastavljenom početkom V veka.

U 42-oj odi, na primer, pred nama se razvija slika Hristove propovedi u adu i vaskrsenja mrtvih:
Šeol me je video i bio je uništen i smrt me je izbacila i mnoge zajedno sa mnom.
Postao sam joj žuč i čemer i sišao sam sa njim u samu dubinu njegovu… i ustrojio sam sabor živih sred mrtvih njegovih, i govorio sam sa njima mojim živim usnama, jer neće biti uzaludne reči moje.

I oni koji su umrli, pribegli su mi; vikali su i govorili:
„Pomiluj nas, Sine Božiji, i postupi sa nama po Tvojoj milosti i izvedi nas od uza smrti i otvori nam vrata, kojim ćemo doći k Tebi. Jer mi vidimo da Tebe nije dotakla naša smrt. Bićemo iskupljeni zajedno sa Tobom, jer si Ti naš Iskupitelj!“
Čuo sam glas njihov i u srce moje stavio sam veru njihovu i urezao na glavama njihovim ime moje, jer su slobodni i jer su moji.
 
Nina:
Ode Solomonove, knjiga koja sadrži 42 ode, pojavila se najverovatnije u II veku u sirijskim hrišćanskim krugovima (moguće u Edesi) i bila je popularna među ranohrišćanskim autorima.
Ode Solomonove se spominju i preporučuju za čitanje oglašenima u Sinopsisu Svetog Pisma potpisanog od strane svetog Atanasija Aleksandrijskog i sastavljenom početkom V veka.

U 42-oj odi, na primer, pred nama se razvija slika Hristove propovedi u adu i vaskrsenja mrtvih:
Šeol me je video i bio je uništen i smrt me je izbacila i mnoge zajedno sa mnom.
Postao sam joj žuč i čemer i sišao sam sa njim u samu dubinu njegovu… i ustrojio sam sabor živih sred mrtvih njegovih, i govorio sam sa njima mojim živim usnama, jer neće biti uzaludne reči moje.

I oni koji su umrli, pribegli su mi; vikali su i govorili:
„Pomiluj nas, Sine Božiji, i postupi sa nama po Tvojoj milosti i izvedi nas od uza smrti i otvori nam vrata, kojim ćemo doći k Tebi. Jer mi vidimo da Tebe nije dotakla naša smrt. Bićemo iskupljeni zajedno sa Tobom, jer si Ti naš Iskupitelj!“
Čuo sam glas njihov i u srce moje stavio sam veru njihovu i urezao na glavama njihovim ime moje, jer su slobodni i jer su moji.
Kliknite za proširenje...
https://predanie.ru/book/67686-ody-solomona/

Oda 25.

1 Bio sam izbavljen iz ropstva.
I potrčah k Tebi, Bože moj.

2 Jer ti si bio desna ruka koja [me] spasava i moj pomoćnik.

3 Zaustavio si one koji ustaju protiv mene, i neće se više pojaviti.

4 Jer tvoje lice beše sa mnom, spasi me po svojoj dobroti.

5 Bio sam prezren i odbačen u očima mnogih, ali sam bio kao olovo pred njima.

6 Jer od tebe sam imao snagu i podršku.

7 Stavio si mi svetiljku zdesna i sleva da u meni ne bude ništa osim svetlosti.

8 Bio sam pokriven pokrovom Tvoga Duha i zbacio sam svoje kožne haljine.

9 Jer tvoja me desnica podigla i bolest uklonila od mene.

10 Postao sam jak tvojom istinom i svet tvojim opravdanjem.

11 Svi koji su bili protiv mene bojali su me se i ja sam postao Gospodov u ime Gospodnje.

12 Opravdan sam njegovom dobrotom, i njegov pokoj (večni mir) traje zauvek.

Aliluja.
 
Poslednja izmena:
Ово је нађено међу рукописима у кумранским пећинама:

ХИМНА СТВОРИТЕЉУ

1 Велики је и свет Господ, најсветији међу светима свих поколења.
2 Величанство му претходи и прате га брзаци вода.
3 Милост и истина га окружују, истина и правда и праведност темељи су његовог престола.
4 Раздвајајући светло од дубоке таме, он успоставља зору знања у свом промислу.
5 Када сви његови анђели посведоче то певају гласно јер им показа оно што нису знали.
6 Крунишући брда воћем, добром храном за свако живо биће.
7 Благословен био онај ко начини земљу сопственом моћи, утемељујући свет на својој мудрости.
8 Својим промислом распростире небеса и разноси ветар из својих ризница.
9 Он учини муње за кишу, и учини да се магла уздиже са краја земље.

МОЛИТВА ЗА СПАСЕЊЕ

1 Сигурно је да те глисте не могу славити нити гробни црв да цени љубазност.
2 Али они који живе могу те хвалити и они који ходају могу те славити. 3 Откривањем твог милосрђа и твојом праведношћу просветљујеш их.
4 Јер је у твојој руци душа сваког живог бића, дах сваком телу ти дајеш.
5 Бди над нама Господе, у складу са својом добротом, у складу са својом великом милости, у складу са својим многим праведним делима.
6 Господ ће услишити глас оних који воле његово име и не лишава их свог милосрђа.
7 Нека је благословен Господ који чини праведна дела који крунише своје свете милосрђем и милошћу.
8 Моја душа вапи да хвали твоје име, да велича твоја љупка дела.
9 Да би ти објавио верност хвала теби нема краја.
10 Близу смрти бејах због својих грехова и моја нечистота приближи ме гробу;
11 али ти си ме избавио, о Господе, својом великом милошћу и својим праведним делима.
12 Заиста да ли сам заволео твоје име и у твојој заштити да ли сам нашао уточиште.
13 Када се сећам твоје моћи моје је срце храбро, и на твоју милост ослањам ли се?
14 Опрости ми мој грех, о Господе, и очисти ме од моје нечистоте.
15 Удостој ме духа вере и знања, и не допусти да будем понижен у пропасти.
16 Не допусти Сатани да овлада нада мном нити духу нечистом;
17 И не допусти да бол или нечисто зло овлада мојим костима.
18 Јер теби Господе узносим моју молитву и у тебе ли се уздам читавог дана.
19 Допусти да се моја браћа веселе са мном и кућа оца мога, који је задивљен твојом добротом.
20 Заувек ћу се радовати у теби.
 
ЧЕТВРТАК



Архијереји и фарисеји су разумели да је Господ говорио приче на њихов рачун, да им је отварао очи како би видели истину. Па ипак, шта су урадили? Тражили су начин на који би га убили (Мт.21,45-46). Да предубеђење није сметало њиховом здравом расуђивању, они би, ако не поверовали (како је захтевала очевидност указаног), а оно пажљиво расудили да ли је заиста и на самом делу онако како Спаситељ објашњава. Предубеђење их је гурнуло на криви пут и они су, затим, постали богоубице. И увек је тако, па и данас. Немци, а после њих и наши, онемчивши (онемевши) умом, чим у Јеванђељу сретну чудо, одмах вичу: "Није истина, није истина. То није било, нити је могло бити. То треба прецртати". Није ли то исто што и убити? Погледајте све књиге тих "мудраца": ни у једној нећете наћи указање због чега они тако мисле. Ни један од њих не може рећи ништа против онога чиме се доказује јеванђелска истина, и ни један од њих се није позабавио да проникне у разлоге којима здравомислећи људи оповргавају њихову лаж. Они једнако тврде своје, тј. да то не може бити. Стога и не верују Јеванђељу. И са њима се ништа не може урадити. Они су спремни да иду и против самог Бога.
 
Pročitavši pismo, Gospod otpisa Avgaru ovako: “Blažen si, Avgare, što si poverovao u mene ne videvši me. Jer je pisano o meni: da oni koji me vide neće verovati, a koji me ne vide poverovaće u mene i naslediće život večni. Ti mi pišeš da dođem k tebi, ali meni valja izvršiti ono radi čega sam poslan, i po izvršenju vratiti se k Ocu koji me posla. Kada budem uznesen k Ocu, ja ću ti poslati jednog od mojih učenika, koji će te potpuno isceliti od tvoje bolesti, i kroz krštenje podariti život večni tebi i onima što su s tobom”
 
Св. Григорије Двојеслов (Гргур Велики, папа римски, +604):
„.....ко год себе назива, или жели да будe назван, Васељенским Пастиром, у својој је гордости претеча Антихристу, јер себе гордо поставља изнад осталих“.
 
Nina:
Pročitavši pismo, Gospod otpisa Avgaru ovako: “Blažen si, Avgare, što si poverovao u mene ne videvši me. Jer je pisano o meni: da oni koji me vide neće verovati, a koji me ne vide poverovaće u mene i naslediće život večni. Ti mi pišeš da dođem k tebi, ali meni valja izvršiti ono radi čega sam poslan, i po izvršenju vratiti se k Ocu koji me posla. Kada budem uznesen k Ocu, ja ću ti poslati jednog od mojih učenika, koji će te potpuno isceliti od tvoje bolesti, i kroz krštenje podariti život večni tebi i onima što su s tobom”
Kliknite za proširenje...
Дакле, писмо Христа Бога цару Авгару, нису у Библији... Што значи да су пророчке садржине...
 
Nije rijedak slučaj, naročito u naše vrijeme, da roditelji postanu uzročnici duhovne smrti svoje djece. Kadgod dijete ima stremljenje prema duhovnom životu, askezi, monaštvu, a roditelj suzbije to stremljenje umjesto da ga potpomogne, takav roditelj postaje ubica svoga djeteta. I takva djeca – za kaznu roditeljima – udare često u suprotnu stranu, i postaju razvratna. Neki mladić Luka, nećak sv. Jovana Rilskog, čuvši za svoga strica i vučen željom za duhovnim životom, dođe svome stricu u planinu. Jovan ga primi s ljubavlju i počne ga poučavati i u duhovnom podvigu podržavati. No otac Lukin pojavi se jednoga dana pred pećinom Jovanovom i jarosno počne ružiti sveca, što mu sina zadržava u toj pustinji. Jovanove riječi i savjeti tu ništa nisu pomogli. Otac povuče silom sina kući. No na putu ujede dijete zmija, i Luka umre. Svirepi otac uvidi u tome kaznu Božju i raskaja se, no za sve je bilo kasno. On se vrati Jovanu jadikujući i optužujući samoga sebe. No svetac mu samo reče, da dijete sahrani i da ide odakle je i došao.
+++
Rasuđivanje iz Ohridskog prologa za 18./31. avgust
https://orthodoxhr.wordpress.com/2024/08/31/ohridski-prolog-za-18-31-kolovoz/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top