Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Jedan blagočestivi čovjek u toku dvadeset godina neprestano je čitao Bibliju, ne napuštajući u ostalom ni službeno ni književno zanimanje.

Jednom prilikom neko ga upita: “Zar ti već nije postalo dosadno ponavljanje jednoga i istoga?” (tj. čitanje Biblije).
– “A ko vam to reče da je tu ponavljanje jednoga i istoga? Naprotiv, ja svakodnevno pronalazim u Riječi Božjoj neprestano po štogod novo, ponečega takvoga što mi ranije nije bilo palo u oči, i, Bog mi je svjedok, kada bi sadašnji čovjek proživio Matusalove godine, on i tada ne bi do kraja pročitao tu knjigu, pa makar je posvednevno čitao”.

Treba znati: Čovjek može razumjeti Sv. Pismo prema samome sebi, tj. kakav je on i kakav treba da bude; njegovo razumijevanje odgovara onom stepenu na kome se on nalazi.Ako živi prirodnim životom, to će i u Sv. Pismu naći samo stvari prirodne; a kada pak on sam penje se sve više i više u duhovnome životu, to će i Sv. Pismo biti za njega uzvišenije.Uopšte, u koliko se on nalazi više (u duhovnome životu), u toliko će mu se većma otkrivati tajinstva u Božjoj Riječi.

Budi marljiv u pažljivom čitanju Sv. Pisma i ne lijeni se češće čitati ga, pa makar razumijevao ili ne razumijevao silu riječi; jer često čitanje (pouke) razriješiće ono što ti se u početku učinilo nerazumljivo. Često biva da ono što mi je nerazumljivo sada, razumljivo će biti sutra, blagodaću Boga koji nevidljivo prosvjećuje um naš za razumijevanje Sv. Pisma.
 
Evo osobina koje treba da usvojimo ako želimo da budemo Hrišćani. Biti Hrišćanin znači biti čovek kojeg Bog ne mora da se stidi. Takav čovek unosi svetlost u svet – tamo gde je potpuna tama, nadu – gde su očajanje i beznadežnost, ljubav – gde su samo gorčina, ravnodušnost, mržnja, zavist, neprijateljstvo, raspre i neslaganja. Očistivši svoj um od nedostojnih misli i svoje srce od nečistih osećanja on unosi u život čistotu, on je iz svog života izbacio ono što ga bruka, što sramoti ime Hrišćanina, i što na kraju krajeva, sramoti Boga.

Apostol Pavle je pisao: „Jer se Ime Božije zbog vas huli“. To se dešavalo tada, ali se dešava i sad. Pijanstvo, razuzdanost, blud, nečistota, razvrat, zavist i gnev, sve ovo se još uvek može videti među Hrišćanima, iako ove osobine svedoče o tome da oni koji žive u skladu sa ovim osećanjima i deluju po čulima nisu Hrišćani u svom životu.

Evo odakle bi svako od nas trebalo da počne: da postavimo sebi pitanje ne o tome da li nam je hram blizu ili daleko, da li uspevamo često da odemo u nju, nego o tome ko smo mi: jesmo li Hristovi ili nismo? Da li živimo po zakonima pravde Božije ili sramotimo Ime Božije i svoje ime Hrišćanina?
 
Na tvoje molitve sveče Ostroški
Jeromonah Ilarion (Đurica)

Na tvoje molitve cele se
Sve nemoći tela duše i duha,
Najhudija bolest, ljaga i neduga,
A krepko zdravlje daruje se.

Nas grešne u smrt progone
Razne kuži, uninija zmija Piton,
Te žrtve smrti predane – Tifon,
Iz kandži kuge otimaš besovne.

O, Trojica svagda Jedinica,
Trosunčano vazda jedinstvo,
I svetoVasilijeva molitva celebnica;
Sipni je, oživi pokajničko bratstvo.

Na tvojе molitve Oče Ostroški
Što gresi bujeć proždiru ih,
Tvoja celebna ruka ustavi
Niz bujice plove nizvodno.

Kad celebnog dodira imaš moć
Ti Vasilije sveti priteci, izvuci;
Usliši naše smirene molitve
I prizvan dođi u pomoć.

O, Trojica svagda Jedinica,
Trosunčano vazda jedinstvo,
I svetoVasilijeva molitva celebnica;
Sipni je, oživi pokajničko bratstvo.
 
Не осврћите се на прошлост, она више није ту - ни добра ни лоша. Не жалите за прошлој младости, не тугујте за пропуштеним приликама, за неурађеним, за неизреченим - пусти, заборави. Нема прошлости. Нема ни будућности. Овде сте само једном. Уживо сада. Волите данас. Радујте се са онима који су вам близу. Не осврћите се на туђи живот, јер јучерашњи живот више није ваш... Можете се утопити у прошлости, изгубити се у будућности и пропустити ту радост, лепоту и љубав што су ту, поред вас, крију се и чекајући охрабрујући поглед, гест благослова.
- Архимандрит Савва (Остапенко)
 
Када се човек од све душе моли за друге, онда Анђели - чувари тих људи моле се за њега. Твоја молитва, као одблесак, појачан молитвама Анђела, враћа се теби.
Архимандрит Рафаил Карелин
 
Не треба никога осуђивати, макар и сопственим очима видео човека да чини грех или пропада у преступању заповести Божијих, по речи Божијој: "Не судите да вам се не суди" (Мт. 7, 1). И опет: "Ко си ти да туђег слугу осуђујеш? Своме господару он стоји или пада; али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи" (Римљ. 14, 4). Много је боље вазда држати на уму ове речи Апостолове: "(Зато) који мисли да стоји, нека пази да не падне (1. Кор. 10, 12). Јер, није извесно колико смо времена кадри да пребивамо у добродетељи, као што каже Пророк, који је то искуством дознао: " И ја говорах у изобиљу своме: нећу посрнути до века... Ти одврати лице Своје и ја се сметох".
- Свети Серафим Саровски
 
Чинити добро дело не значи само помагати другоме материјално. Нека то буде само осмех. Осмех је знак мира.
А данас немамо довољно времена ни да се погледамо.
Зато је љубазни осмех велики дар. Пружена рука, симбол је љубави.
Људи су гладни љубави.
Архимандрит Виктор Мамонтов
 
Када хоћеш некога да посаветујеш за његово добро, прво му покажи љубав, а потом обазриво и нежно реци своју примедбу, пазећи да га не повредиш, зато што ће он најпре да уочи љубав коју му указујеш, а тек после ће да обрати пажњу на твоју примедбу. Тако ћеш му помоћи без штете по његову душу.
Свети Исак Сирин -
„Подвиг у нашем животу
 
Božanstvena molitva „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj mi se!“ bila je tema o kojoj je pisao Sveti Simeon Solunski na sledeći način.

Ona božanstvena molitva kojom Prizivamo Spasitelja našeg rečima „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj mi se!“, je i molitva, i molba, i ispovedanje vere, i nadahnuće Svetoga Duha, darodavac božanstvenih darova, očišćenje srca, odagnanje demona, stanište Isusa Hrista, izvorište duhovnih misli i božanstvenih umovanja, razrešenje grehova, lečilište duša i tela, darodavalac božanstvenog prosvećenja, izvor Božje milosti, nagradodavac za smernost božanstvenim otkrivenjima i tajnoznanjima i jedino spasenje, budući da i spasenje u sebi nosi ime Boga našeg koji je u nama već zbog samoga imena koje smo prizvali – Isusa Hrista, Sina Božjeg, a „nema nijednoga drugog“, kaže apostol, „kojim bismo se mogli spasiti“.

Ona je, dakle, molitva, jer njom ištemo božansku milost. Molba je, jer predajemo sebe Hristu prizivajući Ga. Ispovedanje je, jer ispovedivši (Hrista) Petar bi nazvan blaženim. Nadahnuće je Duha, jer „niko ne naziva Isusa Gospodom sem u Duhu Svetom“.

Darodavac je božanstvenih darova, jer kroz nju „daću ti ključeve Carstva nebeskog“, kaže Petru Hristos. Očišćenje je srca, jer gledajući Boga kome se obraća, očišćava onoga koji gleda. Odagnanje je demona, jer imenom Isusa Hrista prognani biše i proganjaju se svi demoni. Stanište je Hrista, jer i samim spomenom Hristos je u nama; kroz spominjanje se u nama nastanjuje i veseljem nas ispunjava; kaže naime: „Boga spominjem i veselim se“.

Izvorište je duhovnih misli i umovanja, jer Hristos, koji je riznica sve mudrosti i znanja, njima nas nastanjuje i njih nam daruje. Razrešenje je grehova, jer kaže, „šta svežete, razrešeno je na nebesima“.

Lečilište je duša i tela, jer kaže: „u ime Isusa Hrista ustani i hodi!“, i „Eneja, isceljuje te Isus Hristos!“. Darodavac je božanstvenog prosvećenja, jer Hristos, koji je svetlost i istina, daje Svoju slavu i blagodat onima koji Ga prizivaju; „neka bude“, kaže, „slava Gospoda Boga našega na nama“, i „ko ide za Mnom imaće svetlost života“.

Izvor je Božje milosti, jer mi milost ištemo, a Gospod, budući milostiv, sažaljeva se na sve koji Ga prizivaju i hitro pruža pomoć onima koji Mu vapiju. Nagradodavac je smernih božanstvenim otkrivenjima i tajnoznanjima, jer i ribaru Petru za nju bi uzvraćeno otkrivenjem Oca nebeskog; i Pavle, pošto bi ulovljen od Hrista, ču otkrivenja; i svuda tako deluje. A jedino je spasenje, jer, kaže apostol, „Nema nijednoga drugog kojim bismo se mogli spasti“, i „Ovaj je Spasitelj sveta – Hristos“; stoga u poslednji dan „svaki jezik ispovediće“ i pevaće, ko voljno, ko nevoljno, „da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca“.

Ona je i znak naše vere, jer mi i jesmo i nazivamo se hrišćani. Uz to je i svedočanstvo da smo od Boga, jer, kaže, „svaki duh koji ispoveda da je Gospod Isus Hristos došao u telu, od Boga je“, kako već rekosmo, a „koji ne ispoveda, nije od Boga“; dakle, koji ne ispoveda Isusa Hrista, od Antihrista je.

Stoga svi verni treba neprestano da ispovedaju ovo ime i zbog oglašavanja vere, i zbog ljubavi Gospoda našeg Isusa Hrista, koje nas nikada ništa ne može sasvim lišiti, i zbog blagodati Njegovog imena, i zbog oproštaja, razrešenja i isceljenja, zbog osvećenja i prosvećenja, a iznad svega spasenja. Jer ovim imenom Božjim apostoli čuda učiniše i ovako nas, po rečima božanstvenog Evanđeliste, poučiše: „ova su pak (čuda) zapisana da verujete da je Isus Hristos Sin Božji“ – evo nam vere, „i da verujući imate život u ime Njegovo“ — evo nam spasenja i života.
 
Sveti Nikolaj Žički

"Poruka srbskom narodu iz logora Dahau"

...Koga izabra Gospod kada siđe među ljude, kad se rodi od Presvete Deve Marije i Duha Svetoga, kad se javi ljudima kao strašni i blagi Mesija sveta? Vaistinu, ne izabra ni rimske ćesare, ni jelinske pesnike, ni misirske mađioničare, ni arapske matematičare, ni persijske zvezdare, ni vavilonske ciglare, ni indijske filosofe, ni kitajske mudrace, nego izabra... Koga izabra Gospod? Izabra ribare galilejske i siromahe judejske, najneznatnije i najnepoznatije, najbednije i najodbačenije.

Koga izabra Bog kad htede Rusiju osloboditi od iga tuđinskoga? Jednog zanatliju Milina.
Koga izabra Bog kad htede učiniti kraj tiraniji muhamedanskoj u Evropi? Izabra seljake i kaluđere šumadijske: Karađorđa, Miloša, Hadži —Stevana i ostale.

Aj, braćo moja, takav je način Božji: On dopušta da vrhovnici u jednom narodu, književni i kulturni i učeni i premudri u očima svojim, upropaste Božju stvar u ovome svetu, upropaste narod, upropaste državu, pa da Bog posle popravlja njihovu pogrešku preko najmanjih, najsiromašnijih i najneznatnijih. Zašto tako? Prosto zato da bi svet video da to Bog popravlja a ne ljudi. Bog čini bezdetnog Avrama mnogočadnim. Bog čini čudesa kroz Mojseja. Bog daje silu i pobedu Gedeonu. Bog daje viteštvo i pesništvo Davidu i mudrost Solomonu, sinu Davidovu. Bog prorokuje šta će biti kroz govedara Amosa. Bog opasuje silom plašljive ribare i bogati ih mudrošću i rečitošću kojoj sav svet ne može odoleti.

Zbog toga od uvek Bog bira ono što je nejako među ljudima, da bi pametni videli NJega, prejakoga, sakrivenoga iza nejakoga.
I bira oduvek ono što je nejako i nemudro u očima ljudi, da bi svet video NJega, premudroga, sakrivenoga iza neuka i nemudra.
I bira ono što je neslavno, neplemenito, neotmeno, da bi svet poznao iza toga NJega, najslavnijeg, najplemenitijeg, najotmenijeg.

Kad se javi veliki čovek u svetu, on javlja sebe, a ne Boga. A kad se javi malen čovek sa velikim zadatkom u svetu on javlja Boga, a ne sebe. Izabravši malene ljude Bog kroz njih sve objavljuje i potvrđuje. Jer, kad ćesar ili faraon ili maharadža učine neko delo, onda ljudi kažu: to je učinio ćesar, ili faraon, ili maharadža. Ali, kad preprosti ribar Petar i Jovan iscele hromoga od rođenja, onda svet kaže: to je Božje delo! Ne dadu veliki da se Bog kroz njih javi. Zato se Bog objavljuje preko malih i malenih, i slabih i neznatnih.

Braćo moja, samo ona dela koja su apostoli počinili dovoljan su dokaz Božjeg prisustva, Božje sile i Božje promisli. Otvorite oči i videćete. Promislite i razumećete. Verujte i bićete spaseni. Bogu neka je slava na vek veka. Amin.
 
Mnogogovrljivost je presto taštine, na kome se ona rado pojavljuje u svom blesku svome. Mnogogovorljivost je znak neznanja, kapija ogovaranja, rukovoditelj šaljenja, sluga laži, razrešenje smirenja, dozivač uninija, preteča sna, rasejanje misli, gubitak opreznosti, hlađenje topline, zamračenje molitve.

Razborito ćutanje je majka molitve, oslobođenje od ropstva, čuvanje ognja, stražar pomisli, izviditelj neprijatelja, stan plača, prijatelj suza, delatelj sećanja na smrt, živopisac muka, obuzetost predstavom Poslednjeg suda, pomoćnik spasonosne po-tištenosti, neprijatelj drskosti, saputnik bezmolvija, protivnik težnji da druge učiš, umnožavanje znanja, tvorac viđenja, neosetno napredovanje, skriveno penjanje.
Onaj koji je upoznao svoje grehe, zagospodario je i svojim jezikom. A onaj koji mnogo priča, još ne poznaje sebe onako kao što bi trebalo da se poznaje.

Sveti Jovan Lestvičnik
 
Care večni i Gospode nebesa i zemlje, Isuse Hriste Bože naš, milostivo čuj i usliši molitvu nas grešnih i nedostojnih slugu Tvojih. Nas radi, Gospode, Ti si ispio čašu gorčine, od bezakonika na krst prikovan, strašne muke si pretrpeo na krstu, Iskupitelju naš, i krv Svoju prečistu izlio, da nas grehom prokažene očistiš, isceliš, osvetiš i udostojiš carstva Tvoga. No mi se pokazasmo kao lenjive sluge, lenjiva uma i srca i raslabljeni od bezakonja prezresmo preveliku žrtvu Tvoju za nas i okretosmo se od Tebe da potražimo spasenje onima gde spasenja nema; položismo svoju nadu ne u Tebe, koji jedini možeš pomoći i spasti, nego u sebe i u ljude i u varljive stvari i u prolazne sujete sveta ovoga. Zato su nas na krivim putevima našim susrele sve bede i nevolje ovoga sveta. Jer ostavismo Tebe, bogati Izvor vode žive, i pođosmo da tražimo vodu u pustinji. Ostavismo Tebe, Hleb Života, i pođosmo hraniti duše svoje pogubnom i truležnom hranom greha. Ostavismo Tebe, svetlost sveta, i zalutasmo u tamu, u kojoj se ne vidi ni čovek ni Bog. Napustismo Tebe, Koji nas nikad ne napuštaš. Napustismo Tebe, jedinog Čovekoljubca i vernog Prijatelja svih ljudi i odosmo kucati na neprijateljska vrata, tražeći prijatelje među neprijateljima, spasioce među čovekoubicama i pomoćnike kod onih koji odmažu.

Zato se kajemo, Gospode svesilni. Pomozi nam da se još više kajemo. Kajemo se, gledajući u Tebe raspetoga na krstu iz ljubavi prema nama. Kajemo se, gledajući u glavu Tvoju Božansku, uvenčanu trnovim vencem, da bi uvenčao nas vencima neprolazne slave nebeske. Kajemo se, gledajući u otvorene rane na telu Tvom i u krv Tvoju prečistu, izlivenu dragovoljno za očišćenje i isceljenje grehovnih rana naših. Kajemo se i priklanjamo glavu i kolena pred krstom Tvojim, pomozi nam da se još više pokajemo.

Pokajane pomiluj nas, Isuse Sine Božiji, jer samo nas milost Tvoja može spasti. Ne ostavi nas same sebi, jer bez Tebe ne možemo ništa učiniti. Ne otstupi od nas, da ne postanemo plen adskih sila. No brzo nam priteci u pomoć i spasi nas. I daruj nam blagodatnu silu duha Tvoga Svetoga, kao što si darovao svetim apostolima i ugodnicima Tvojim. Da bi se Duhom Tvojim očistili i iscelili, i proslavili i preporodili, te da bi pojedinačno i svenarodno, kao deca svetlosti, mogli, slično Angelima, slaviti i hvaliti Tebe, Spasitelja Svoga sa Ocem i Duhom Tvojim svetim. Milostivo čuj pokajnički glas naš i usliši nas preko molitava
Prečiste Tvoje Matere i svih Tvojih
 
Vasilije Svetogorac

"I kada tražiš da bude Njegova Volja, kada je svo tvoje biće vapaj života ili smrti, tada se desi. Ali ovo dešavanje nije nešto što može da se odredi unapred. Može da se desi kroz dešavanje ili kroz ne dešavanje. Može se desiti da pre nego što se tvoja prozba uopšte završi, odgovor stigne. Ili možeš čekati godinama i sebe izmoriti, biti razočaran, i doseći potpunu iscrpljenost, biti razoren. I tada, kada više ne očekuješ ništa – ni ti, a ni neko drugi – On Sam dolazi da te podigne, da te povede sa Sobom na novo putovanje. Tada ćeš razumeti zašto je On dolazio po tebe sporo; On je bio sa tobom u drugom obličju, čak i kada nije bio stigao, dok si Ga čekao."
 
Vladika Nikolaj

“Samo kroz dragovoljno nošenje krsta poznaje se važnost krsta. Ko ponese krst, taj i saznaje, da je krst – Put, Istina i Život. Pa pošto je i Put – ljubav, i Istina – ljubav, i Život – ljubav, to i krst znamenuje ljubav. Vrhovno znamenje Ljubav! Nositi krst znači stradanjem svojim posvedočavati ljubav svoju prema Bogu. Krst je svedočanstvo svete ljubavi; ko to svedočanstvo ne pokaže, nema svete ljubavi u sebi. Nikakve reči i nikakvi darovi ne mogu posvedočiti ljubav kao što može krst. Zato se i Sin Božji dao raspeti na krst, da bi dao večno svedočanstvo večne Ljubavi Svoje.“
 
Svet je pun dobrih ljudi. Ako ne možete pronaći nijednog dobrog čoveka, onda to budite vi!

Patrijarh Pavle

176316777_897855811008190_1617592359774176075_n.jpg
 
Nekad žena grehom ispunjena,A napokon krotka pokajnica Evdokija Bogu se moljaše,
Sve klečeći suze prolevaše.To razgori jarost u satani,Pa jarosan k nebesima viknu:

- Mihaile, nebesni vojvodo,
Pravdu zboriš, nepravdu mi tvoriš,
Moj tor smeraš sasvim isprazniti,
Poslednju mi ovcu ugrabiti,
Zašto ovu grešnicu uzimaš?
Gresi su joj teži nego moji!
Ja za malo neko preslušanje
U Ad padoh i u večne muke,
Njeni gresi kao smradno more
Sve okuži što joj se približi.
Tako zloba na dobro se zlobi,
Pokajniku svakome zlokobi,

Dok Mihail, čuvar pokajnika,
Sa angelima Evdokiji priđe
I uze je pod svoje okrilje,
Dahom svojim rastera demone
U tom c neba pesma se razleže:
- Milost Božja tako blagovoli,
Da se svaki pokajnik prihvati,
Da se svakom pokajniku prosti,
Pokajanje - ljudima spasenje,
To je božja i milost i volja -
Božja volja - satani zlovolja.
 
  • Voli
Reactions: Tea
Kako je prepodobni Gerasim pripitomio lava
Hrišćanska legenda

Gerasim je bio hrišćanski monah iz petog veka i još kao mladić rešio je da život posveti Bogu. Poznato je njegovo druženje sa lavom kog je na čudesan način pripitomio.Ovako je sveti Gerasim Jordanski pomogao lavu da se izleči, a onda sa njim postao nerazdvojni prijatelj sve do smrti.
Svetitelj iz petog veka, prepodobni Gerasim, živeo je u manastiru u Jordanskoj pustinji. Jednom, dok se Prepodobni molio Bogu u pustinji, iznenada začu strašnu riku i ugleda lava. Lav je, hramljući, prilšao prepodobnom Gerasimu. Prišavši, pruži mu povređenu i zagnojenu šapu. Sveti vide da se u šapu zarila velika bodlja. Lav je posmatrao starca pogledom punim patnje.

– Šta je prijatelju, mnogo te boli? – upita starac. – Strpi se, sad ću ti pomoći.

On izvadi bodlju iz šape, očisti ranu i poveza je komadićem tkanine. Zatim nežno pogleda zver sa velikom grivom i otpusti je. Ali, lav nije hteo da ode i od tada je pratio Prepodobnog kud god da krene, kao učenik učitelja, i u svemu mu je bio poslušan.

U manastiru u kojem je živeo prepodobni Gerasim, vodu su iz reke Jordana donosili na magaretu. Starac je lavu dao zadatak da čuva magare dok ono pase na obali. Lav je usrdno ispunjavao ovo poslušanje. Ali, jednom je zaspao u senci pod palmom. U to vreme tuda je prolazio karavan kamila. Trgovac, videvši da niko ne čuva magare, pomisli da je zalutalo i odvede ga. Kada se lav bez magareta vratio u manastir, Gerasim mu reče:

– Pojeo si magare! Od sada ćeš ti obavljati njegov posao.
Osećajući krivicu lav pognu glavu. Od tada je ispunjavao svoje novo poslušanje: donosio je vodu u manastir. Posle nekog vremena isti karavan se vraćao natrag. Lav je ugledao svoje magare i radosno potrčao prema njemu. Trgovac se uplašio i pobegao, a lav je uzeo uzdu u zube kao što je i pre činio i odveo magare u manastir.

Gerasim pogleda lava i, osmehnuvši se, reče:

– Grdio sam te ni krivog ni dužnog. Ti si poštena životinja i dajem ti sada ime Jordan.

Još dugo je lav Jordan živeo u manastiru. Kada se prepodobni Gerasim upokojio, lav je počeo tugovati i sasvim je prestao da jede. Legao je na starčev grob, strašno zaurlao i umro.

(bašta balkana)
 
  • Voli
Reactions: Tea
" Никада, никада, никада не допусти себи очајање у души. Нека вера твоја буде велика, велика у милост Господњу. "
Свети Јустин Ћелијски
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top