Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ovako je još govorila Sveta Sinklitikija:

Mnogo je zamki đavoljih. Nije se duša glađu pokrenula? Tada on bogatstvo nudi kao mamac. Nije uspeo uz pomoć uvreda i pogrda? Upućuje hvalu i slavu. Ako je pobeđen zdravljem, on razboljeva telo. A pošto ne beše u stanju da obmane čoveka uživanjima, pokušava da ga odvrati nevoljnim stradanjima. I nameće kojekakve teške bolesti, ne bi li tako pomračio ljubav prema Bogu u onih koji zbog njih postaju malodušni. Ali i telo biva rastrzano snažnim groznicama i trpi nepodnosivu žeđ.

Ako sve to podnosiš jer si grešan, seti se i budućih muka i večnoga ognja i kazni i nemoj biti nemaran prema budućnosti. Raduj se što je Bog pogledao na tebe i imaj na svojim usnama onu čuvenu izreku: „Karajući pokara me Gospod, ali me smrti ne dade“. Bio si železo, ali si se ognjem od rđe izbavio.

Ako si pravedan pa dopadneš bolesti, napreduješ od velikih stvari ka još većima. Jesi li zlato? Pa kroz oganj ćeš biti još vredniji. Dade li se tvome telu satanski duh? Veselim se; pogledaj kome si postao sličan, jer si udostojen Pavlovog dela. Muči te groznica? Patiš se zbog studeni? Ali Pismo veli: „Uđosmo u oganj i vodu, ali si nas izveo do odmora“. Uspeo si u prvome? Pričekaj i drugo. Čineći dobrodetelji uzvikuj reči svetiteljeve, jer kaže: „Ja sam ništ i bolan“. Postaćeš savršen sa ove dve nevolje, jer kaže: „Nevoljom si me obdario“. Podvizavajmo se u svojim dušama takvim trudovima, jer imamo neprijatelja pred svojim očima.
 
Jednom je, stigavši na ostrvo Patmos, Sveti apostol Jovan živeo kod vladarevog tasta Mirona.
U toj zemlji je živeo jedan mag po imenu Kinops, koji se mnogo godina družio sa nečistim silama.

Zbog priviđenja, koja je on izazivao, svi stanovnici ostrva su ga smatrali bogom. Jednom je on poslao Jovanu jednog od gospodara zlih demona,
zapovedivši mu da mu donese njegovu dušu. Došavši u Mironov dom, demon je stao na onom mestu gde je bio Jovan. Jovan je, ugledavši demona, rekao:
– Imenom Hristovim zapovedam ti da ne mrdaš sa tog mesta sve dok mi ne kažeš zašto si došao ovamo kod mene.

Budući vezan Jovanovom rečju, demon se ukopao u mestu i rekao Jovanu:
– Apolonovi sveštenici su došli kod Kinopsa i preklinjali ga da ide u grad i pošalje na tebe smrt, i on je poslao mene da uzmem tvoju dušu.

I reče Jovan demonu:
– Je li te on nekad slao da uzmeš ljudsku dušu i doneseš mu?

Demon je odgovarao:
– Sva sila đavolska je u njemu i on ima dogovor sa našim vladarima, a mi s njim – i Kinops nas sluša, i mi njega.

Tada je Jovan rekao:
– Ja, Apostol Isusa Hrista, zapovedatim ti, zli duše, da ne ulaziš u ljudske domove i da se ne vraćaš Kinopsu, već da odeš sa ovog ostrva i mučiš se.

I istog trenutka je demon otišao sa ostrva.

U tom istom gradu je bio čuveni mag po imenu Nukijan. Kada je Jovan učio narod veri u Hrista i mnogi od njih, poverovaši, molili su Jovana da ih krsti. Jovan ih je doveo do reke. Nukijan je svojom vradžbinom pretvorio vodu u krv. Apostol je molivom oslepeo Nukijana i, učinivši vodu ponovo čistom, krstio u njoj sve verujuće. Pobeđen time, Nukijan je došao sebi i, iskreno se kajući, molio Apostola da bude milostiv prema njemu. Svetac, videvši njegovo pokajanje i poučivši ga, krstio ga je, i ovaj je odmah progledao i uveo Jovan u svoj dom. Kada je Jova ušao u njega, odjednom su pali svi idoli, koji su bili u Nukijanovom domu, i razbili su se u prah. Videvši ovo čudo, njegovi ukućani su se prestrašili i krstili se, poverovavši.

Ovaj Sveti Apostol za svog zemaljskog života činio je nebrojena čuda. Kada je napunio preko sto godina, izašao je iz kuće zajedno sa svojim učenicima, koji su po njegovom uputstvu iskopali grob u obliku krsta. Prepodobni je dao uputstva svojim učinicima, a zatim zapovedio da ga pokriju zemljom. Učenici su ga zasipali najpre do kolena, zatim do vrata, i sa velikim plačem zatvorili ga sasvim. Ostala braća, čuvši to, došla su iz grada i raskopala grob, ali ništa nisu našli u njemu. Ovaj tajni nestanak Svetog Jovana Bogoslova tako nije bio otkriven ljudima.“

Jevgenij Gončarov, „Zaštiti svoj dom od zla“
 
Кад је мој друг био студент богословије, већ од друге године почињали су тражити дјевојку како би одмах по завршетку били рукоположени прво у чин ђакона, па онда и у чин свештеника.
И тако, дошла друга година, а он се моли: "Господе, пошаљи ми добру дјевојку, смјерну, чисту, целомудрену, паметну, лијепу, да умије да кува и брине о дјеци". Прође година – и ништа. Сад се већ моли другачије: "Господе, пошаљи ми дјевојку, не мора бити баш паметна нити лијепа, али да је добра, да воли дјецу и помало мене". Пролази још једна година – опет ништа. Већ на четвртој години, он спушта критеријуме и моли се овако:"Господе, пошаљи ми какву било дјевојку. Нека је и наглува, помало нијема, па и слијепа, ма какву год."
И шта мислите? Једном се тако ујесен молио и Тројицком храму, и кад је изашао, пред њим је ишла нека дјевојка. Оклизнула се, пала и каже: "Јој, не могу да устанем". Он јој је помогао, однио је до дома, а онда је требало донијети јој још нешто. И тако, мало помало, за два мјесеца свадба.
Послије је причао: "Стварно је испала наглува, помало нијема и слијепа. Кажем неку грубу ријеч, а она ће:"А?". Урадим нешто погрешно, а она скоро и не примјећује. Ако почнем да се свађам, док она схвати о чему се ради, свађа се заврши, а да она ништа није ни рекла."
То је, наравно, шала. Жена је и лијепа и добра и паметна. Чим се човјек смирио и престао изволијевати, све је дошло на своје мјесто.

Архимандрит Мелхиседек (Артјухин)
 
Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.
Патријарх српски Павле
 
Познато је да је у Дечане, испод ћивота Светога Стефана Дечанског, зарад својих невоља долазило много Шиптара, понекад чак и у већем броју него Срба. Десио сам се једном у порти манастира и чуо разговор, када је из цркве излазио Шиптар са мајком, женом и болесним дететом. Један младић, досељеник из Црне Горе, који се ту затекао, упита несрећног оца: "Шта ти овде тражиш од нашег свеца?" - "Ја нисам дошао ни вашем ни нашем свецу" - одговори Шиптар - "већ свецу Божјем. А кад је Божји, онда је он и ваш и наш. Јер, да светац мисли оно што мислимо ја и ти, не би му долазили ни ја, али ни ти." Црногорац ућута, а Шиптар ми приђе да тражи благослов за дете.

Патријарх српски Павле
 
Господе, не знам шта да молим од Тебе. Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш мене више него што ја умем љубити себе. Оче, дај слуги Своме оно што ја сам искати не знам. Не усуђујем се искати ни крст, ни утеху, само стојим пред Тобом: срце је моје отворено Теби. Ти видиш потребе, које ја не знам. Види и поступи са мном по милости Својој. Порази и исцели, обори и подигни ме, ништ сам и нем пред светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби, предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме да се молим. Ти се Сам моли у мени.
Амин.

Св. Филарет Московски
 
Нека буде воља Божија! Нека се и над вама изврши Његова блага воља. Верујте и дубоко у срцу држите да се ништа не догађа без Бога, чак ни најмања ситница. Све је код Њега прорачунато. Наша је дужност да све окрећемо на спасење душе и да из свега за себе извлачимо душевну корист. У томе је сва наша мудрост. А да устроји самога себе - још никоме није успело! Све је као паучина. Плете и плете убоги човек а ветар дуне и све разнесе. Када пак Господ изатка, онда је то постојано. Танко, али чврсто као уже. Блажена је душа која почива на рукама Божијим! Она се под кровом Господњим умирује као дете на мајчиним рукама. Тешко је ово разумети, а још теже осетити. Нека Вам Господ помогне! Онај што са болом припада ка Богу не бива заборављен. Свети Теофан Затворник
 
- Шта осећате? Упита ме о. Серафим. - Необично ми је лепо, одговорих ја. - Али, како је то лепо? Управо шта? - Осећам такву тишину и мир у души да то речима не могу изразити. - То је, рече о. Серафим, онај мир за који је Господ рекао Својим ученицима: „Мир вам остављам. Мир свој дајем вам. Не дајем вам га као што свет даје (Јован 14, 27). Када бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато мрзи на вас свет (Јован 15, 19). Али не бојте се, јер ја победих свет“ (Јован 16, 33). Ето, таквим људима, омрзнутим од овога света, али изабраним од Бога, Господ даје тај мир који ви сада осећате – „мир Божији, који превазилази сваки ум“ (Филип. 4,7), како каже Апостол. И стварно, душевно благостање које тај мир производи у нама, речима се не може исказати. Христос Спаситељ назива га својим миром, а не миром овога света, јер га никакво земаљско благостање не може дати нашем срцу. Тај се мир дарује одозго, од самог Господа Бога и зато се назива миром Божијим... Шта још осећате? - Необичну сладост, одговорих ја. - То је она сладост за коју се у Светом писму каже: „Хране се од изобиља дома Твога, и из потока сладости Твојих Ти их напајаш“ (Пс. 36, 8). Та сладост сад испуњава наша срца и разлива се по читавом нашем телу. Од тога наше срце као да се топи... Шта још осећате? - Необичну радост у срцу. - Кад Дух Божији посети човека и обасја га пуноћом Свог доласка тада се душа испуњава неисказаном радишћу, јер Дух Божји чини радосним све чиме се дотакне. То је она радост о којој говори Спаситељ у Јеванђељу: „Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин. Али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет“ (Јован 16, 21). У свету ћете жалосни бити, „али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико неће узети од вас“ (Јован 16, 22). Велика је радост и велика утеха коју сад осећате у срцу, али знајте, све је то непознато у поређењу с радошћу коју је Господ обећао после смрти онима који Га љубе. Јер „што око не види, и ухо не чу, и у срцу човеку не дође, оно уготови Бог онима који Га љубе“ (Кор. 2, 9). Сада нам се даје да осетимо само одблесак те небеске радости, па кад је од тога тако лепо и весело на души, колика је тек радост припремљена тамо онима који плачу овде на земљи! Када је срце човеково весело, и лице му сија. Када је сав човек прожет љубављу Божијом, и споља се, на телу његовом, као на неком огледалу, примећује сјај његове душе. Тако се прославио Мојсије, боговидац (Изл.34,28-35). Они који су достигли такав равноанђелски ступањ, често заборављају на телесну храну. Ја мислим да они најчешће не осећају ни потребу за њом. Није ни чудо: чак и људи које телесна жудња мучи често одбијају да једу. Сматрам да ни тело Ових бесмртника више није подложно болестима (противно свим природним законима). Јер, њихово тело је очишћено, и на известан начин (дејством пламена чистоте који је у њима пресекао пламен страсти), начињено нетрулежним. Мислим, чак, да и оно што једу, једу без икакве насладе. Јер, као што подземна вода напаја корен биљке, тако и небески огањ храни душу ових светих људи. Свети Јован Лествичник
 
Да иштеш оно и због чега се поштовати 'мре, Бог ће ти ускратити и то. Па ћеш опет на Бога бити бесан. Уместо да га 'штујеш и разлоге себи не правиш, тада би видео по благости оно што се не може видет' не може ни чути, јер си омрзео 'штовање...
Па ће ти лакше бити у добити, јер богатства ћеш претекнути у владарства, а владарства предоточити у сву веру.
Веру У Бога а Бога у Себи. А себи у љубави. Љубави према непријатељима, непријатељима према људима, а људима свим у срцу. А срцу среће.
Текст пронађен у руској цркви на Кавказу крајем 17 века
 
Једном приликом је дошао један од најпознатијих српских фотографа Вицан Вицановић да фотографише патријарха Павла за своје новине. Међутим, пошто се он изјашњавао за атеисту, није тачно знао како би требало да ослови патријарха. У току снимања, да би направио жељну фотографију, обрати се патријарху:
"ваша светлости..." Патријарх му на то рече:
"Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц!?"
 
Kvalitatvna mudrost u nama, samo delima nas čini dostojnim da se nazivamo ljudima; bez ove mudrosti, od beslovesnih bića bismo se razlikovali
fizionomijom i darom govora. Dakle, da pozna razuman čovek da je besmrtan; i da omrzne svaku sramnu pohotu, koja je ljudima uzrok smrti.

Sveti Antonije
 
Ne može se odjednom postati dobar i mudar; ova dva se zadobijaju pažljivim rasuđivanjem, vežbanjem, iskustvom, dugim podvigom i (najvažnije) jakom željom za činjenjem dobrih dela. Dobri i bogoljubivi čovek, koji je istinski spoznao Boga, ne da sebi mira, radeći sve, bez izuzetka, što je ugodno Bogu.
Takvi muževi se retko sreću.

Sveti Antonije
 
Даруј својој жени оно што се и сакрива у души твојој што је сакривено у њеном срцу.
Нека открије она то, шта је то у твојим очима тако лепо у одразу њеном.
Немој да је оставиш без питања... јер је одговор у речима, и покажи јој делима због чега је волиш.
Брани је од кише ако буде требало. Буди каваљер и понеси јој кофере тешке, временом ћеш схватити да јој не допушташ одстајање од љубави ваше.
Тада она неће и више и никог ни другог шћети.
Желеће да страда са тобом, не дозволи јој зло, него подај јој благо, неразумно, и не ухватљиво, не достижно ако се жури полако сваком, а тако близу.
Оно због чега вреди, и што је драгоценије од бисера.
Подајој човече децу!
 
Немој мудровати у делу спасења, не изискуј изузетне путеве, не оптерећуј себе нарочитим подвизима, већ колико мораш и колико Господ пошаље снаге, толико приморавај себе на све што је добро.
А у молитви једноставно говорите Господу, та Он је тако близак нама. Њему треба говорити све што нам је на души. Ако се осећање покајања појави, тад говори онако како осећаш: „Господе, ја сам грешник пред Тобом, ништа немам, помилуј ме по великој Твојој милости… Судовима које Ти знаш, спаси“. И као што деца моле своју мајку, просто, приступајући јој и желећи да добију тражено: „Мама, дај ми (ово или оно), дај!“, тако и ми треба да молимо Господа и сву душу да улажемо у речи молитве.

старац Сава Псковско-Печерски
 
Труди се да не избацујеш из себе напоље зла која имаш у себи, већ треба да отвориш врата како би ушла светлост, која јесте Христос и тако ће нестати све што је у теби мрачно.

Св. Порфирије Кавсокаливит
 
Tumačenje druge poslanice Solunjanima-Ava Justin Ćelijski

Jedino u Crkvi zna se vrednost i smisao vremena, jer jedino Crkvom vreme dobija pravi smisao svoga postojanja. Radi čega postoji vreme? Da nas uvede u večnost, - odgovara Crkva. Samo povezano s večnošću u Bogočovečanskom telu Hristovom, vreme dobija svoju pravu vrednost i svoj opravdani, bogodani smisao. A gde je Bogočovek - tu je sva božanska večnost. Vreme u Crkvi, to je vreme u Hristovoj večnosti, jer u Hristovoj bogočovečnosti. Živeći tom večnošću, tom bogočovečnošću vreme i dobija svoju večnu vrednost i otkriva svoj bogodani večni smisao: jer je i ono sazdano Logosom i radi Logosa (sr. Kol. 1,16; Jn. 1,3). Otuda je i logika i logos vremena u Bogu Logosu; u NJemu se izmirilo vreme sa božanskom večnošću, sa kojom se bilo posvađalo i neprijateljstvovalo grehom i smrću i đavolom (sr. Kol. 1,20; Ef. 1,10.23). Nama ljudima, zemnorodnim bićima, daje se na zemlji život najpre u vremenu, da nas vreme pričesti večnošću, i Hristovom bogočovečnošću iskrca na obalu božanske večnosti. Kršteni Crkvom u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, mi još ovde na zemlji, u vremenu i prostoru, živimo božanskom večnošću i osećamo kroz blagodatnu bogočovečnost kako u nama živuje život večni. Duhovna čula kojima mi to neprestano osećamo jesu svete bogočovečanske vrline: vera, ljubav, nada, molitva, post, smirenost, i ostale.
 
IMG-9dde7633a48055e5566f4bac36f34549-V.jpg
 
Mali Božić

Ne bojte se ni smrti, ne bojte se ni đavola. Gle, pred nama i nad nama je, ispred nas i oko nas, i svuda u svima svetovima Ona – Presveta svemoćna Bogomajka. Jača od svih smrti, jača od svih grehova, jača od svih đavola, jer nam je rodila Pobeditelja smrti i Spasitelja Gospoda Hrista. Zato Njeno ime, Njena ličnost, Njeno prisustvo na nebu i na zemlji ispunjuje neiskazanom radošću sva stvorenja Božja. Jer kroz Nju i od Nje Gospod sve spasava pakla, sve spasava greha, svima se otvara Raj, svima se otvara Carstvo Nebesko.
 
Смртоносци причају о вашем животу, јер свога немају. Кривоклетници се куну у вашега Бога, јер свога немају. Лажов се правда вашом истином, јер своје нема. Неправедник се заклања под вашу правду, јер своје нема. Очајник се теши надом, јер своје нема. Мудраци земаљски обилазним путем траже мудрост и враћају се вашој мудрости, јер друго не налазе. Слабићи вас гоне, јер се боје ваше снаге, а сами је не могу да понесу. Страшљивци вам завиде на храбрости, јер њих нема шта да охрабри. Свети Владика Николај
 
Када очекујеш нешто тада се уздаш у Бога.
Тада се и остварује.
Али ако се остварује тада мораш препустити се вољи божијој.
Била она очекивала нешто од тебе или не.
Али једноставно, се остварује само чистога срца кроз чисто срце.
Хвала ти Боже.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top