cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Пусти посматрача. Битан је положај огледала и кретање етра у односу на њих.Па нацртао си слику онако како је види посматрач са стране који мирује а не креће се заједно са апаратуром.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Пусти посматрача. Битан је положај огледала и кретање етра у односу на њих.Па нацртао си слику онако како је види посматрач са стране који мирује а не креће се заједно са апаратуром.
Значи брзина V је у односу на етар, а посматрач стоји у односу на етар.Пусти посматрача. Битан је положај огледала и кретање етра у односу на њих.
Etar je apsolutno mirujući prostor u odnosu na koji se fotoni kreću konstantnom brzinom c!Значи брзина V је у односу на етар, а посматрач стоји у односу на етар.
Е сад, етар стоји, али у односу на шта? У односу на Земљу, Сунце, галаксију или универзум. Ако стоји у односу на универзум, у односу на коју тачку универзума?
Рецимо да се све то зна, и да је све садржано у брзини V, остаје питање: који су докази о постојању етра, ако и постоји, шта је етар, које су његове особине у каквом је односу са светлошћу. Хајде то да дефинишемо и да направимо теорију етра, да видимо колико је у складу са оним што је данас познато.
Али ја се слабо разумем у етар, па би замолио некога који се у то разуме да подели са нама своја сазнања о етру.
?? Etar je NEPOKRETAN i APSOLUTNO miruje! ILI: Kako raji objasniti da nešto BESKONAČNO veliko (Kosmos) MIRUJE, ne kreće se nikuda!Пусти посматрача. Битан је положај огледала и кретање етра у односу на њих.
Да ли се Сунце креће у односу на етар? И ако се креће зна ли се којом брзином и у ком смеру?Etar je apsolutno mirujući prostor u odnosu na koji se fotoni kreću konstantnom brzinom c!
Utvrđeno je da se Sunce kreće brzinom od 280 km/s u odnosu na centar naše Galaksije! Ali nam to ne znači mnogo jer ne znamo brzinu centra naše Galaksije!Да ли се Сунце креће у односу на етар? И ако се креће зна ли се којом брзином и у ком смеру?
Има неки податак да се наша галаксија у односу на околне креће око 600 km/s. Али не знамо коликом се брзином креће околина.Utvrđeno je da se Sunce kreće brzinom od 280 km/s u odnosu na centar naše Galaksije! Ali nam to ne znači mnogo jer ne znamo brzinu centra naše Galaksije!
https://en.wikipedia.org/wiki/Galactic_year
Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA! A brzina POSMATRAČA se manifestuje kao Dopplerov efekat, pomak u plavo ili crveno svetlo. Svetlo sa zvezde ispred će imati 'plavi' pomak, ono sa zvezda iza nas će imati crveni pomak!Има неки податак да се наша галаксија у односу на околне креће око 600 km/s. Али не знамо коликом се брзином креће околина.
Све у свему, ако се оптимално сложи брзина коју си ти поменуо, и ова, брзина Сунца ће бити око 900km/s не додајући брзину околине.
Дали то значи да ако има етра, са Сунца светлост у правцу кретања иде с+900km/s а са супротне стране Сунца с-900km/s?
Да ли светлост која нам долази са звезде на правцу кретања кроз етар износи с+900km/s+Х где је Х брзина те звезде кроз етар?
Ако није тако (што мислим) зашто онда петљамо етар у причу о брзини светлости?
Како ми уопште меримо брзину долазног (пролазног) светлосног снопа?Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA! A brzina POSMATRAČA se manifestuje kao Dopplerov efekat, pomak u plavo ili crveno svetlo. Svetlo sa zvezde ispred će imati 'plavi' pomak, ono sa zvezda iza nas će imati crveni pomak!
Не врдај Васо, не питам за помак, већ за брзину, одговор је прост да или не.Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA! A brzina POSMATRAČA se manifestuje kao Dopplerov efekat, pomak u plavo ili crveno svetlo. Svetlo sa zvezde ispred će imati 'plavi' pomak, ono sa zvezda iza nas će imati crveni pomak!
Боље сам погледао и нашао грешку у изразу за Tt. У имениоцу, под кореном, уместо разлике квадрата, треба да буде збир квадрата. Било је очигледно, али сам се концентрисао на друге ствари.Добро, шта мислиш да у овој претпоставци не ваља?
https://en.wikipedia.org/wiki/Michelson–Morley_experiment#/media/File:Michelson-morley_calculations.svg
_______________________________________________
И ово:
The story of how early relativity experiments proved the aether doesn't exist isn't really true. What they showed was that the aether isn't needed to explain the results. By the 1970s it was demonstrated that if an aether exists it must be completely undetectable by relativity experiments. The results would still agree with Einstein. So over the decades interest in the aether mostly waned. Why assume there is an aether when relativity does just fine without it?
https://www.forbes.com/sites/briank...ment-that-proved-einstein-wrong/#207831343ed3
Прво што ми је пало на памет: пустиш да светлост активира један фото детектор, а иза њега други на растојању 30cm. Ако се импулс са другог јави после 1ns у односу на први светлост има брзину с. Наравно, испред имаш бленду коју отвориш у тренутку када почињеш мерење, да не би фото детектори били стално побуђени.Како ми уопште меримо брзину долазног (пролазног) светлосног снопа?
Чек, провери поново.У имениоцу, под кореном, уместо разлике квадрата, треба да буде збир квадрата.
И ако светлост долази брзином c, а ми се крећемо према њој брзином c/2, шта се дешава? Први талас наилази после одређеног времена. Посматрач са стране каже да је први талас прешао сувише брзо од првог до другог детектора и да на нашем броду време мора да спорије тече. Са његове тачке гледишта нема ни црвеног, ни плавог помака?Прво што ми је пало на памет: пустиш да светлост активира један фото детектор, а иза њега други на растојању 30cm. Ако се импулс са другог јави после 1ns у односу на први светлост има брзину с. Наравно, испред имаш бленду коју отвориш у тренутку када почињеш мерење, да не би фото детектори били стално побуђени.
Не врдај Васо, не питам за помак, већ за брзину, одговор је прост да или не.
У тексту се спомиње етар, па сам схватио да се фотони крећу слагањем брзине с и V. Испада, да слика третира брзину светлости релативистички.Чек, провери поново.
Pogledajte prilog 639777
Recimo, rotaciono oktalno ogledalo plus jedno mirujuće na nekoj udaljenosti od njega.Како ми уопште меримо брзину долазног (пролазног) светлосног снопа?
Тако је, ако идеш у сусрет таласима (плави помак).Sediš u čamcu koji miruje na vodi, talasi dolaze prema tebi nekom brzinom! I recimo svake sekunde čuješ TUP kada te pogodi vrh talasa. Onda kreneš i ubrzavaš, a TUP-TUP 'dolazi' sve češće iako se talasi i dalje kreću ISTOM brzinom!
Било је о томе речи.Да, али како констатујеш којом брзином долазе ти таласи, који сада туп-тупкају брже?
Svetlosni 'talas' malo komplikuje stvari! Foton nije talas u pravom smislu te reči, nego će pre da bude 'paketić' energije koji putuje brzinom c?Да, него ја питам другу ствар. Ако немаш неку дужину на којој можеш да измериш време које је потребно да талас прође од тачке А до тачке Б, нема начина да знаш која је његова брзина? Да ли површина ока (хипотетички) може да зна која је брзина светлосног таласа?
Талас или пакетић, небитно је. Занима ме шта мислите да ли постоји начин да се утврди брзина светлости на једном месту у простору?Svetlosni 'talas' malo komplikuje stvari! Foton nije talas u pravom smislu te reči, nego će pre da bude 'paketić' energije koji putuje brzinom c?
Ovde je nešto nabačeno, ali nisam baš stigao detaljnije da proučim:Талас или пакетић, небитно је. Занима ме шта мислите да ли постоји начин да се утврди брзина светлости на једном месту у простору?