Konačno: Zašto je PROPAO najslavniji propali eksperiment Michelsona i Morlija!

Па нацртао си слику онако како је види посматрач са стране који мирује а не креће се заједно са апаратуром.
Пусти посматрача. Битан је положај огледала и кретање етра у односу на њих.
 
Пусти посматрача. Битан је положај огледала и кретање етра у односу на њих.
Значи брзина V је у односу на етар, а посматрач стоји у односу на етар.

Е сад, етар стоји, али у односу на шта? У односу на Земљу, Сунце, галаксију или универзум. Ако стоји у односу на универзум, у односу на коју тачку универзума?

Рецимо да се све то зна, и да је све садржано у брзини V, остаје питање: који су докази о постојању етра, ако и постоји, шта је етар, које су његове особине у каквом је односу са светлошћу. Хајде то да дефинишемо и да направимо теорију етра, да видимо колико је у складу са оним што је данас познато.

Али ја се слабо разумем у етар, па би замолио некога који се у то разуме да подели са нама своја сазнања о етру.
 
Значи брзина V је у односу на етар, а посматрач стоји у односу на етар.

Е сад, етар стоји, али у односу на шта? У односу на Земљу, Сунце, галаксију или универзум. Ако стоји у односу на универзум, у односу на коју тачку универзума?

Рецимо да се све то зна, и да је све садржано у брзини V, остаје питање: који су докази о постојању етра, ако и постоји, шта је етар, које су његове особине у каквом је односу са светлошћу. Хајде то да дефинишемо и да направимо теорију етра, да видимо колико је у складу са оним што је данас познато.

Али ја се слабо разумем у етар, па би замолио некога који се у то разуме да подели са нама своја сазнања о етру.
Etar je apsolutno mirujući prostor u odnosu na koji se fotoni kreću konstantnom brzinom c!
 
Да ли се Сунце креће у односу на етар? И ако се креће зна ли се којом брзином и у ком смеру?
Utvrđeno je da se Sunce kreće brzinom od 280 km/s u odnosu na centar naše Galaksije! Ali nam to ne znači mnogo jer ne znamo brzinu centra naše Galaksije!

https://en.wikipedia.org/wiki/Galactic_year
 
Utvrđeno je da se Sunce kreće brzinom od 280 km/s u odnosu na centar naše Galaksije! Ali nam to ne znači mnogo jer ne znamo brzinu centra naše Galaksije!

https://en.wikipedia.org/wiki/Galactic_year
Има неки податак да се наша галаксија у односу на околне креће око 600 km/s. Али не знамо коликом се брзином креће околина.

Све у свему, ако се оптимално сложи брзина коју си ти поменуо, и ова, брзина Сунца ће бити око 900km/s не додајући брзину околине.

Дали то значи да ако има етра, са Сунца светлост у правцу кретања иде с+900km/s а са супротне стране Сунца с-900km/s?

Да ли светлост која нам долази са звезде на правцу кретања кроз етар износи с+900km/s+Х где је Х брзина те звезде кроз етар?

Ако није тако (што мислим) зашто онда петљамо етар у причу о брзини светлости?
 
Има неки податак да се наша галаксија у односу на околне креће око 600 km/s. Али не знамо коликом се брзином креће околина.

Све у свему, ако се оптимално сложи брзина коју си ти поменуо, и ова, брзина Сунца ће бити око 900km/s не додајући брзину околине.

Дали то значи да ако има етра, са Сунца светлост у правцу кретања иде с+900km/s а са супротне стране Сунца с-900km/s?

Да ли светлост која нам долази са звезде на правцу кретања кроз етар износи с+900km/s+Х где је Х брзина те звезде кроз етар?

Ако није тако (што мислим) зашто онда петљамо етар у причу о брзини светлости?
Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA! A brzina POSMATRAČA se manifestuje kao Dopplerov efekat, pomak u plavo ili crveno svetlo. Svetlo sa zvezde ispred će imati 'plavi' pomak, ono sa zvezda iza nas će imati crveni pomak!
 
Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA! A brzina POSMATRAČA se manifestuje kao Dopplerov efekat, pomak u plavo ili crveno svetlo. Svetlo sa zvezde ispred će imati 'plavi' pomak, ono sa zvezda iza nas će imati crveni pomak!
Како ми уопште меримо брзину долазног (пролазног) светлосног снопа?
 
Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA! A brzina POSMATRAČA se manifestuje kao Dopplerov efekat, pomak u plavo ili crveno svetlo. Svetlo sa zvezde ispred će imati 'plavi' pomak, ono sa zvezda iza nas će imati crveni pomak!
Не врдај Васо, не питам за помак, већ за брзину, одговор је прост да или не.
 
Добро, шта мислиш да у овој претпоставци не ваља?
https://en.wikipedia.org/wiki/Michelson–Morley_experiment#/media/File:Michelson-morley_calculations.svg

1280px-Michelson-morley_calculations.svg.png


_______________________________________________

И ово:

The story of how early relativity experiments proved the aether doesn't exist isn't really true. What they showed was that the aether isn't needed to explain the results. By the 1970s it was demonstrated that if an aether exists it must be completely undetectable by relativity experiments. The results would still agree with Einstein. So over the decades interest in the aether mostly waned. Why assume there is an aether when relativity does just fine without it?

https://www.forbes.com/sites/briank...ment-that-proved-einstein-wrong/#207831343ed3
Боље сам погледао и нашао грешку у изразу за Tt. У имениоцу, под кореном, уместо разлике квадрата, треба да буде збир квадрата. Било је очигледно, али сам се концентрисао на друге ствари.
 
Како ми уопште меримо брзину долазног (пролазног) светлосног снопа?
Прво што ми је пало на памет: пустиш да светлост активира један фото детектор, а иза њега други на растојању 30cm. Ако се импулс са другог јави после 1ns у односу на први светлост има брзину с. Наравно, испред имаш бленду коју отвориш у тренутку када почињеш мерење, да не би фото детектори били стално побуђени.
 
Прво што ми је пало на памет: пустиш да светлост активира један фото детектор, а иза њега други на растојању 30cm. Ако се импулс са другог јави после 1ns у односу на први светлост има брзину с. Наравно, испред имаш бленду коју отвориш у тренутку када почињеш мерење, да не би фото детектори били стално побуђени.
И ако светлост долази брзином c, а ми се крећемо према њој брзином c/2, шта се дешава? Први талас наилази после одређеног времена. Посматрач са стране каже да је први талас прешао сувише брзо од првог до другог детектора и да на нашем броду време мора да спорије тече. Са његове тачке гледишта нема ни црвеног, ни плавог помака?
 
Не врдај Васо, не питам за помак, већ за брзину, одговор је прост да или не.

Dao sam odgovor: " Vektor i skalar brzine fotona NE zavisi od vektora brzine IZVORA!"
Sediš u čamcu koji miruje na vodi, talasi dolaze prema tebi nekom brzinom! I recimo svake sekunde čuješ TUP kada te pogodi vrh talasa. Onda kreneš i ubrzavaš, a TUP-TUP 'dolazi' sve češće iako se talasi i dalje kreću ISTOM brzinom!
 
Чек, провери поново.
Pogledajte prilog 639777
У тексту се спомиње етар, па сам схватио да се фотони крећу слагањем брзине с и V. Испада, да слика третира брзину светлости релативистички.

Извини опаска није била намерна.
 
Sediš u čamcu koji miruje na vodi, talasi dolaze prema tebi nekom brzinom! I recimo svake sekunde čuješ TUP kada te pogodi vrh talasa. Onda kreneš i ubrzavaš, a TUP-TUP 'dolazi' sve češće iako se talasi i dalje kreću ISTOM brzinom!
Тако је, ако идеш у сусрет таласима (плави помак).
 
Да, али како констатујеш којом брзином долазе ти таласи, који сада туп-тупкају брже?
Било је о томе речи.

Брзина простирања таласа зависи од медијума кроз који се простиру.

Звучни, кроз ваздух око 344 m/s, воду 1482 m/s, стакло 5200 m/s и т. д. Значи не зависи од звука, нити његовог извора већ само од средине кроз коју се простире.

Тако и површински талас на води (није звучни) има увек исту брзину, али ја не знам коју. Али може се лако измерити.
 
Да, него ја питам другу ствар. Ако немаш неку дужину на којој можеш да измериш време које је потребно да талас прође од тачке А до тачке Б, нема начина да знаш која је његова брзина? Да ли површина ока (хипотетички) може да зна која је брзина светлосног таласа?
 
Да, него ја питам другу ствар. Ако немаш неку дужину на којој можеш да измериш време које је потребно да талас прође од тачке А до тачке Б, нема начина да знаш која је његова брзина? Да ли површина ока (хипотетички) може да зна која је брзина светлосног таласа?
Svetlosni 'talas' malo komplikuje stvari! Foton nije talas u pravom smislu te reči, nego će pre da bude 'paketić' energije koji putuje brzinom c?
 
Svetlosni 'talas' malo komplikuje stvari! Foton nije talas u pravom smislu te reči, nego će pre da bude 'paketić' energije koji putuje brzinom c?
Талас или пакетић, небитно је. Занима ме шта мислите да ли постоји начин да се утврди брзина светлости на једном месту у простору?
 
Propao je zato što je početna premisa da se Etar kreće pogrešna. Etar ispunjava Svemir i samim tim se ne kreće nikud već stoji. Kao voda u akvarijumu u kome se zlatne ribice kreću. Uostalom to je lepo i stručno objašnjeno u knjizi 100 Laži Fizike. Jer prva i osnovna stvar je u kojoj je sredini boravio primodijalni atom pre Big Benga? Jer ako je tačno da se prostor širi ondak je pitanje u odnosu na šta se širi? Duvaj balon duboko u bazen i on će se širiti u odnosu na vodu koju istiskuje....... Razumete poentu. Kako se ništa može širiti? Ili kako bi naš Tesla rekao kada je čuo za Ajnštajnijosovu theoriju:" Ništa ne može delovati na nešto." Još se nije našao niko da opovrgne njegove reči. Uostalom to im je i posao da smišljaju fantastične teorije koje se stalno menjaju. Uostalom važan je samo rezultat. A rezultat im je pogrešan. Toliko od mene.
 

Back
Top