Konačno: Zašto je PROPAO najslavniji propali eksperiment Michelsona i Morlija!

Мислиш на ово?

581400
 
Poslednja izmena:
Mislim da će naučnici trebati da smisle bolji eksperiment! Najbolje mi je bilo kada sam čuo da je autor 10 godina smišljao ovo izloženo na ovoj stranici! :super:

https://vaso.weebly.com/michelson-morley.html
Али ипак је добијена интерферентна слика, што значи да је светлост имала довољан просторни угао, да су бар делови одбијених снопова ступили у интерференцију.

Они су користили огледала А и Б удаљена 15м, што значи да светлост пређе пут од 30м. Тај пут ће светлост прећи за 100ns.

Наша галаксија се креће брзином од око 850км/с. То значи да ће се цела апаратура померити у смеру кретања галаксије за 8,5цм док светлост путује од места емитовања до места интерференције.

Да би емитована светлост погодила место интерференције треба да има угао ширења већи од 0,162 степена, што није никакав проблем.

Апаратура за експеримент је била добра, али тумачење резултата може бити подвргнуто сумњи.
 
Али ипак је добијена интерферентна слика, што значи да је светлост имала довољан просторни угао, да су бар делови одбијених снопова ступили у интерференцију.

Они су користили огледала А и Б удаљена 15м, што значи да светлост пређе пут од 30м. Тај пут ће светлост прећи за 100ns.

Наша галаксија се креће брзином од око 850км/с. То значи да ће се цела апаратура померити у смеру кретања галаксије за 8,5цм док светлост путује од места емитовања до места интерференције.

Да би емитована светлост погодила место интерференције треба да има угао ширења већи од 0,162 степена, што није никакав проблем.

Апаратура за експеримент је била добра, али тумачење резултата може бити подвргнуто сумњи.
Dobijena je slika, ali beskorisna za bilo kakvu analizu! Aparatura je totalna pushiona, interferencija ima nezgodan problem.

Na navedenom linku je dodan deo 'Problem periodičnosti Interferencije'. Predlažem da se koristi nešto sa mnogo većom talasnom dužinom, recimo koherentni izvor mikro-talasa umesto žute svetlosti! Ili još bolje, što je najbolje u svemu, umesto produženja putanja ogledalima na 11 metara, trebali su ići na mnogo manju udaljenost tako da razlika putanja snopova NE prelazi tih 560 nanometara! :super:

https://vaso.weebly.com/michelson-morley.html

PS: I autor napominje da postoji barem još jedan problem te aparature!?:super::super:
 
Etar se NE kreće, on MIRUJE!
На слици, на слици. Ако се Земља креће, а етар мирује, када нацртамо онакву слику, на њој Земља мирује, а етар се креће. Светлосни зраци морају да иду косо, тј. да касне за Земљом. То је претпоставка експеримента ваљда?
 
На слици, на слици. Ако се Земља креће, а етар мирује, када нацртамо онакву слику, на њој Земља мирује, а етар се креће. Светлосни зраци морају да иду косо, тј. да касне за Земљом. То је претпоставка експеримента ваљда?
NE! Na slici imaš interferencije različitih snopova, plavi i zeleni! Eksperiment pretpostavlja interferenciju dva dela ISTOG polaznog snopa!
 
NE! Na slici imaš interferencije različitih snopova, plavi i zeleni! Eksperiment pretpostavlja interferenciju dva dela ISTOG polaznog snopa!
Да, то имамо на првој скици:

https://forum.krstarica.com/threads...nt-michelsona-i-morlija.893043/#post-38236041

Ја не видим да може другачије од ове две слике. Или ће полазити са различитих места и падати у једну тачку, или ће полазити са истог места, а падати у две различите тачке. Питање је и да ли ће бити у фази. То све ако постоји етар.
 
Да, то имамо на првој скици:

https://forum.krstarica.com/threads...nt-michelsona-i-morlija.893043/#post-38236041

Ја не видим да може другачије од ове две слике. Или ће полазити са различитих места и падати у једну тачку, или ће полазити са истог места, а падати у две различите тачке. Питање је и да ли ће бити у фази. То све ако постоји етар.
O tome se i radi, to je jedan od razloga za propast eksperimenta! Čim se nešto od toga kreće, ne može doći do interferencije delova ISTOG polaznog snopa!
 
Dobijena je slika, ali beskorisna za bilo kakvu analizu! Aparatura je totalna pushiona, interferencija ima nezgodan problem.

Na navedenom linku je dodan deo 'Problem periodičnosti Interferencije'. Predlažem da se koristi nešto sa mnogo većom talasnom dužinom, recimo koherentni izvor mikro-talasa umesto žute svetlosti! Ili još bolje, što je najbolje u svemu, umesto produženja putanja ogledalima na 11 metara, trebali su ići na mnogo manju udaljenost tako da razlika putanja snopova NE prelazi tih 560 nanometara! :super:

https://vaso.weebly.com/michelson-morley.html

PS: I autor napominje da postoji barem još jedan problem te aparature!?:super::super:
Погледао сам сајт аутора на чије текстове дајеш линкове. Све текстове сам прегледао, али сам пажњу посветио оним који се односе на СТР.

Стално игнорише први постулат СТР. Не дефинише инерцијалне системе на исправан начин и због тога долази до погрешних закључака.

На пример посматра две ракете, А и Б, које се крећу у супротним смеровима брзином 0,99с и закључује да је њихова узајамна релативна брзина мало мања од 2с. Али он то гледа из трећег инерцијалног система. Ако гледа из система ракете А на кретање ракете Б, онда долази до релативистичкиг слагања брзина и онда ће релативна брзина ракете Б бити мања од с.

Прави и баналне грешке, једна је вероватно резултат брзоплетости. Каже да се корекција времена ГПС сателита због гравитационе дилатације времена врши за 45us. Он је израчунао да то одступање времена за 24часа износи 60us. То је тачно, али је превидео чињеницу да ГПС сателит обиђе Земљу за 12 часова, тако да се он нађе над истом тачком сваких 18 часова, па се за то време направи одступање од 45us. Погрешне поставке доводе до погрешних закључака.

Ако знаш човека, и имаш контакт са њим, кажи му да исправи оно што је јавно објавио на сајту, и нека не буде брзоплет, није важно што пре објавити текст, већ да он донесе неку истинитост. И нека не пише како нешто не може, много је вредние да објасни како може.
 
Погледао сам сајт аутора на чије текстове дајеш линкове. Све текстове сам прегледао, али сам пажњу посветио оним који се односе на СТР.

Стално игнорише први постулат СТР. Не дефинише инерцијалне системе на исправан начин и због тога долази до погрешних закључака.

На пример посматра две ракете, А и Б, које се крећу у супротним смеровима брзином 0,99с и закључује да је њихова узајамна релативна брзина мало мања од 2с. Али он то гледа из трећег инерцијалног система. Ако гледа из система ракете А на кретање ракете Б, онда долази до релативистичкиг слагања брзина и онда ће релативна брзина ракете Б бити мања од с.

Прави и баналне грешке, једна је вероватно резултат брзоплетости. Каже да се корекција времена ГПС сателита због гравитационе дилатације времена врши за 45us. Он је израчунао да то одступање времена за 24часа износи 60us. То је тачно, али је превидео чињеницу да ГПС сателит обиђе Земљу за 12 часова, тако да се он нађе над истом тачком сваких 18 часова, па се за то време направи одступање од 45us. Погрешне поставке доводе до погрешних закључака.

Ако знаш човека, и имаш контакт са њим, кажи му да исправи оно што је јавно објавио на сајту, и нека не буде брзоплет, није важно што пре објавити текст, већ да он донесе неку истинитост. И нека не пише како нешто не може, много је вредние да објасни како може.
Odgovor na temi 'Da li je Ajnštajn pogrešio'
 
O tome se i radi, to je jedan od razloga za propast eksperimenta! Čim se nešto od toga kreće, ne može doći do interferencije delova ISTOG polaznog snopa!
По мени не може. Е сад, како су они то практично реализовали, ја не знам. Не видим неки велики проблем са тиме.
 
По мени не може. Е сад, како су они то практично реализовали, ја не знам. Не видим неки велики проблем са тиме.
Па може, дао сам рачуницу да ако се наша галаксија креће брзином 850км/с, онда, док светлост пређе пут од извора до места интерференције, апаратура се помери само за 8,5цм. Пут светлости је 30м, колику светлосну мрљу прави твоја батеријска лампа на 30м, много већу од 8,5цм.

Дакле, ипак ће значајан део светлости да ступи у интерференцију, да би интерферентна слика била видљива и јасна.

При овоме сам избегао да експеримент посматрам релативистички, јер је рађен са убеђењем да постоји непомични етар. Да сам то урадио, за експеримент не би ништа значило померање апаратуре за 8,5цм, ни за 8,5м.
 
Па може, дао сам рачуницу да ако се наша галаксија креће брзином 850км/с, онда, док светлост пређе пут од извора до места интерференције, апаратура се помери само за 8,5цм. Пут светлости је 30м, колику светлосну мрљу прави твоја батеријска лампа на 30м, много већу од 8,5цм.
Није батеиријска лампа, већ танак ласерски сноп.

Дакле, ипак ће значајан део светлости да ступи у интерференцију, да би интерферентна слика била видљива и јасна.

При овоме сам избегао да експеримент посматрам релативистички, јер је рађен са убеђењем да постоји непомични етар. Да сам то урадио, за експеримент не би ништа значило померање апаратуре за 8,5цм, ни за 8,5м.
Не верујем. Ми све ово нагађамо, јер појма немамо како су реализовали експеримент. Прво што упада у очи је да би за овакву посатавку они морали да подесе горње и десно огледало тачно под углом од 90º. Десно огледало да буде нормално на упадни правац светлости. Полупроводно огледало у средини да буде тачно под углом од 45,00000º. (дао сам одокативни број нула).
 
Poslednja izmena:
Па може, дао сам рачуницу да ако се наша галаксија креће брзином 850км/с, онда, док светлост пређе пут од извора до места интерференције, апаратура се помери само за 8,5цм. Пут светлости је 30м, колику светлосну мрљу прави твоја батеријска лампа на 30м, много већу од 8,5цм.

Дакле, ипак ће значајан део светлости да ступи у интерференцију, да би интерферентна слика била видљива и јасна.

При овоме сам избегао да експеримент посматрам релативистички, јер је рађен са убеђењем да постоји непомични етар. Да сам то урадио, за експеримент не би ништа значило померање апаратуре за 8,5цм, ни за 8,5м.
Biće interferencije, ali: to NEĆE biti interferencija delova ISTOG snopa fotona, a to je osnova eksperimenta, razlika putanja tih ISTIH delova!

Zatim, uopšte ne razmatram postojanje i osobine 'etra'. Držim se samo pretpostavke da vektor brzine fotona NEMA veze sa vektorom brzine izvora!
 
Није батеиријска лампа, већ танак ласерски сноп.


Не верујем. Ми све ово нагађамо, јер појма немамо како су реализовали експеримент. Прво што упада у очи је да би за овакву посатавку они морали да подесе горње и десно огледало тачно под углом од 90º. Десно огледало да буде нормално на упадни правац светлости. Полупроводно огледало у средини да буде тачно под углом од 45,00000º. (дао сам одокативни број нула).
Bingo! To je ono što je najavljeno na onom linku. Upravo se to matematički obrađuje!
 
Није батеиријска лампа, већ танак ласерски сноп.


Не верујем. Ми све ово нагађамо, јер појма немамо како су реализовали експеримент. Прво што упада у очи је да би за овакву посатавку они морали да подесе горње и десно огледало тачно под углом од 90º. Десно огледало да буде нормално на упадни правац светлости. Полупроводно огледало у средини да буде тачно под углом од 45,00000º. (дао сам одокативни број нула).
У време експеримента није постојао ласер, а за експеримент није ни потребан. Коришћен је неки уобичајени извор светлости са додатном оптиком. Уопште није постојао захтев за великом прецизношћу постављања огледала. Светлост је била стална, и они су поставњали огледала тако да се светлосне мрље оба огладала макар делимично преклапају. А посматрање интерферентне слике је вршено неком врстом микроскопа. При томе они нису мерили интерференцију, већ само пратили да ли се интерферентна слика мења када апаратуру усмеравају у разним правцима. Установили су да се не мења.
 

Back
Top