Kakvo je to 'ausvinkl' odbijanje onoga snopa prema gore?
У ком смислу? Ово је претпоставка при тражењу етра?
Odbijeni snopovi se trebaju naći u istoj tački na onoj kosoj ploči u sredini i treba se dogoditi interferencija!
Али ипак је добијена интерферентна слика, што значи да је светлост имала довољан просторни угао, да су бар делови одбијених снопова ступили у интерференцију.Mislim da će naučnici trebati da smisle bolji eksperiment! Najbolje mi je bilo kada sam čuo da je autor 10 godina smišljao ovo izloženo na ovoj stranici!
https://vaso.weebly.com/michelson-morley.html
Tako nekako, jedino što snop gore i refleksija na dole NIJE ukoso, nego vertikalno gore-dole!
Dobijena je slika, ali beskorisna za bilo kakvu analizu! Aparatura je totalna pushiona, interferencija ima nezgodan problem.
Ако се брод креће улево, онда етар на слици иде удесно, и мора да иде косо.
Etar se NE kreće, on MIRUJE!
На слици, на слици. Ако се Земља креће, а етар мирује, када нацртамо онакву слику, на њој Земља мирује, а етар се креће. Светлосни зраци морају да иду косо, тј. да касне за Земљом. То је претпоставка експеримента ваљда?
NE! Na slici imaš interferencije različitih snopova, plavi i zeleni! Eksperiment pretpostavlja interferenciju dva dela ISTOG polaznog snopa!
Да, то имамо на првој скици:
O tome se i radi, to je jedan od razloga za propast eksperimenta! Čim se nešto od toga kreće, ne može doći do interferencije delova ISTOG polaznog snopa!
Погледао сам сајт аутора на чије текстове дајеш линкове. Све текстове сам прегледао, али сам пажњу посветио оним који се односе на СТР.Dobijena je slika, ali beskorisna za bilo kakvu analizu! Aparatura je totalna pushiona, interferencija ima nezgodan problem.
Na navedenom linku je dodan deo 'Problem periodičnosti Interferencije'. Predlažem da se koristi nešto sa mnogo većom talasnom dužinom, recimo koherentni izvor mikro-talasa umesto žute svetlosti! Ili još bolje, što je najbolje u svemu, umesto produženja putanja ogledalima na 11 metara, trebali su ići na mnogo manju udaljenost tako da razlika putanja snopova NE prelazi tih 560 nanometara!
https://vaso.weebly.com/michelson-morley.html
PS: I autor napominje da postoji barem još jedan problem te aparature!?
Odgovor na temi 'Da li je Ajnštajn pogrešio'
Нема везе, на обе теме си цитирао истог аутора.
По мени не може. Е сад, како су они то практично реализовали, ја не знам. Не видим неки велики проблем са тиме.
Па може, дао сам рачуницу да ако се наша галаксија креће брзином 850км/с, онда, док светлост пређе пут од извора до места интерференције, апаратура се помери само за 8,5цм. Пут светлости је 30м, колику светлосну мрљу прави твоја батеријска лампа на 30м, много већу од 8,5цм.
Није батеиријска лампа, већ танак ласерски сноп.
Не верујем. Ми све ово нагађамо, јер појма немамо како су реализовали експеримент. Прво што упада у очи је да би за овакву посатавку они морали да подесе горње и десно огледало тачно под углом од 90º. Десно огледало да буде нормално на упадни правац светлости. Полупроводно огледало у средини да буде тачно под углом од 45,00000º. (дао сам одокативни број нула).
Biće interferencije, ali: to NEĆE biti interferencija delova ISTOG snopa fotona, a to je osnova eksperimenta, razlika putanja tih ISTIH delova!
Bingo! To je ono što je najavljeno na onom linku. Upravo se to matematički obrađuje!
Ispravak krivog navoda! Iako se sumnjalo da je važan tačan ugao, preliminarni proračuni pokazuju da tačnost toga ugla uopšte nije bitna, ali su doveli do GENIJALNOG zaključka! Uskoro ide i objava.
У време експеримента није постојао ласер, а за експеримент није ни потребан. Коришћен је неки уобичајени извор светлости са додатном оптиком. Уопште није постојао захтев за великом прецизношћу постављања огледала. Светлост је била стална, и они су поставњали огледала тако да се светлосне мрље оба огладала макар делимично преклапају. А посматрање интерферентне слике је вршено неком врстом микроскопа. При томе они нису мерили интерференцију, већ само пратили да ли се интерферентна слика мења када апаратуру усмеравају у разним правцима. Установили су да се не мења.
