- Poruka
- 18.782
"LAKU NOĆ, KNEŽE"
Poslednji govori na komemoraciji Jagoša Markovića potresaju dušu... svi plaču i brišu suze...
Uz STAJAĆE OVACIJE, smenjivali se SUZE I SMEH, baš kao na njegovim predstavama...
Komemoracija reditelju Jagošu Markoviću, koji je iznenada preminuo u petak u 58. godini, održana je juče u Narodnom pozorištu
u Beogradu.
Nešto pre 11 časova okupili su se glumci, reditelji, rodbina, prijatelji i poštovaoci slavnog reditelja.
Poslednje pozdrave čuvenom reditelju uputili su upravnici beogradskih pozorišta i mnogobrojne kolege, a na stotine ljudi odalo
mu je počast uz višeminutni stajaći aplauz i ovacije.
Nakon poslednjeg održanog govora, komemoracija je zaključena jednim od intervjua Jagoša Markovića, u kome je govorio o tome da
mi sami određujemo svoj put i da smo mi sami svoja predstava.
https://www.kurir.rs/zabava/kultura...su-markovicu-u-narodnom-pozoristu/media/69746
Poslednji govor na komemoraciji održala je dramaturškinja Molina Udovički Fotez.
https://www.kurir.rs/zabava/kultura...su-markovicu-u-narodnom-pozoristu/media/69746
https://www.kurir.rs/zabava/kultura...su-markovicu-u-narodnom-pozoristu/media/69746
- Bilo je nestvarno kada uđete u pozorište i onako nestvarno kao čarobnim štapićem podelite zlatni prah.
Znali ste koliko vas svi vole u toj ustanovi.
Vašoj stvaralačkoj magiji samo je nebo bilo granica i tim putem ste vodili sigurno i pouzdano, a onda posle
probe nikada ne biste dozvolili da zaboravite da zahvalite svima.
Stvarali ste svetove bolje i lepše od onih koje zovemo stvarni.
Svi grandiozni aplauzi i ovacije su njihovo hvala za to - započela je Udovički Fotez, pa nastavila:
https://www.kurir.rs/zabava/kultura...su-markovicu-u-narodnom-pozoristu/media/69746
https://www.kurir.rs/zabava/kultura...su-markovicu-u-narodnom-pozoristu/media/69746
- Poslednja poruka koju sam dobila od vas je da sreća prati hrabre, i da, dragi kneže, hrabrosti vam nikada nije nedostajalo naročito stvaralačke.
Uvek ste se radovali uspehu i zato vas vaša lična i pozorišna porodica prate sa večnim dugom i dočekuju vas sa beskrajnom radošću.
Ostalo je ćutanje, laku noć, kneže, laku noć, kneže - završila je.
Govor koji je održala glumica Radmila Živković rasplakao je Vanju Milačić, bivšu suprugu Jagoša Markovića.
- Rano je, mnogo je rano. Ima jedna njegova fotografija u radnoj sobi, kao dečaka.
Sedi za radnims tolom svog oca, drži olovku u ruci i gleda pravo u kameru.
Ima šest ili sedam godina.
Iz te fotografije vas gleda jedan čovek, a ne dete.
Sa 6-7 godina je bio čovek, a kao čovek je bio jedno veliko dete.
Mnogo je rano, nezamislivo.
Užasno je.
Znam kako je vama tu koji sedite i slušate nas šta ćemo da kažemo.
Znam da svako od vas ima jednu fenomenalnu priču o našem Jagošu.
Da vam ispričam šta je bilo kad je bila sahrana Ljube Tadića, kome je Mira Stupica držala govor.
On je ispraćao Miru sa groblja i držao je ispred ruke.
Rekao joj je: "Miro ovo je bio divan govor", a ona mu je kazala:
"Ništa ne brini i tebi ću isto tako".
I sad meni to stalno vrti po glavi.
Smejao se i ispričao je to kao čudo.
Sada dolazim u situaciju da govorim o Jagošu u ovakvom momentu, kao da mi je Mira prenela
prenela svoju slučajno izgovorenu rečenicu - započela je Rada, pa nastavila:
- Jagoš je imao svoj put, putiće, svoje morske struje.Putovao je svuda.
Putovao je svetlosnim godinama.
Strašno je što nikada više nećemo imati tu lepotu, bliskost i razumevanje.
Sad se izvinjavam, ja govorim u svoje lično ime.
Zvao me je gospođa Frojd, rođena Jung.
Mi smo na ovoj sceni, bez reči uradili mnogo stvari.
Razumeli smo se pogledom.
On je bio ogledalo, moje, ali i svih nas koji smo sa njim radili.
Gledavši sebe u tom ogledalu smo rasli zajedno sa njim, kao ljudi i profesionalci.
To ogromno ogledalo je njegovo.
On se ogledao u nama, a mi u njemu.
Izgubili smo ogledalo. Puklo je - ispričala je glumica.
Duboko potrešena odlaskom prijatelja Radmila Živković podsetila je sve pristune
na Jagošev vedri duh, kojim je plenio.
Tokom govora Rada se rasplakala...
- Toliko onoga što je Jagoš imao u sebi ne može da stane u jedno ljudsko biće, to je nemoguće izdržati.
Toliku silinu osećanja, znanja, intelekta, metafizike...
Bio mi je prijatelj, drug, bila sam mu i mama i sestra i tetka.
Vodili smo svakojake razgovore.
Naše nadrealne slike smo razmenjivali i videli nešto iza.
To je sada izgubljeno i nisam još uvek spremna da to prihvatim.
Rano je.
Šteta je ogromna.
Voleo je mnogo sve.
Voleo je svoju decu najviše na svetu, svoju Suzanu, Taru i onu koja mu je rodila decu, Sanju...
Bio je pun poštovanja.
Jedan ogroman, širok čovek. On je zlo prikazivao preko dobrog.
To je veličina jednog uma, koji je povezan sa emocijom, ne samo čista glava.
Govor je održao i Dušan Kovačević.
- Sve što smo ovih dana čuli o Jagošu, samo je deo njegove ličnosti.
Jagoševo ime je sinonim za pozorište.
Oživeo je najznačajnije pozorišne priče.
Dva ili tri sata njegovih predstava je kao tornado koji je ostavljao lepote.
Svi se sećamo "Čuda u Šarganu", obradovala je ljude i bila svetlost u dugom putovanju.
Kada mi je prijatelj iz Crne Gore javio da nas je napustio, a novine nisu objavile to mislio
sam da je to neko drugi.
Pričali smo par dana pre toga i razgovor smo završili dogovorom da se vidimo krajem
meseca kad se vrati u Beograd.
Ja ću samo čekati i čekati jer možda je sve ovo samo jeftina velika pozorišna iluzija, prijatelju moj.
Počast kolegi odao je i Jug Radivojević, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, potresnim govorom.
- Danas se raskida veza sa svevremenom jer naš dragi veliki Jagoš spajao je i prošlost i sadašnjost i budućnost u
svom vremenu a mi smo bili svedoci istorije u kojoj smo živeli i radili.
Bio je naslonjen na misao Sv. Avgustina da ne postoji vreme prošlo i buduće.
Stalno je govorio da živi u sadašnjosti.
Bio je moj prijatelj 36 godina, u proleće bi obeležili 36 godina prijateljstva.
Za BDP je bio mnogo više, bio je otac i majka, vertikala prema kojoj smo se okretali.
Imao je sve vreme ovog sveta i poklonio nam je "Sumrak bogova" i " Divlje meso".
Odigrali smo "Sumrak bogova" te večeri, pre nego nas je napustio, a na dan njegove smrti nismo imali hrabrosti
da odigramo reprizu.
Danas je dan nacionalne žalosti, a ovaj aplauz koji smo mu podarili je deo njegove sveukupne režije.
Otišao je iz malog kraja i samo je u toku noći zakoračio u drugi raj.
Toliko davanja, nesebično davanja i ljubavi, toliko humora da bi svima bilo lakše.
Ostavio je grandiozna dela koja će živeti decenijama.
Verujem da svi koji će živeti u budućnosti će čuvati njegova dela.
Hvala mu na svemu.
BDP će zauvek čuvati uspomenu na velikog Jagoša i osećati njegov duh u našem teatru - završio je Radivojević s knedlom u grlu.
Tamara Vučković Manojlović, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta takođe je odala počast reditelju koji je stvarao i u ovom teatru.
- Naš Jagoš, bio je jedinstven, energičan, pun života, zanosan.
Sretali smo ga na biciklu po Beogradu.
Pun ljubavi i bez zadrške prema prijateljima, sa dečačkim osmehom objedinjavao je glumce.
Pozorište mu je bilo život.
Ušao je u taj svet sa 12 godina. U JDP je režirao devet predstava.
Zanosom je činio da se svi - od portira do ljudi sa scene okupe i pokrenu u stvaranju predstave.
Znam da bi voleo da danas samo formalno opraštajući se od njega slavimo pozorište", rekla je
Vučković Manojlović, a potom je pročitala delove pesme koju je Jagoš voleo i poslao je zajedničkom
prijatelju:
"Otišao sam tako iznenada.... Duga je moja poruka ljubavi
i možda će nrkada uspeti da te dotakne Uvek slušaj pravu muziku
i probaj da razumeš ako možeš"
Mili Jagoše, hvala na svemu i volim te zauvek - ovim rečima je završila svoj govor upravnica
Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
- Jagoš je došao iznenada, neočekivano, naprečac.
Svojim talentom je pokrenuo ovu scenu i pozorište.
Onda nas je iznenada napustio, baš kao i u njegovim predstavama.
Jagoš je prestao da bude zarobljen u trivijalnosti i prolaznosti i postao umetnički zamah večnosti.
Jagoš je bio po svom mladalačkom talentu Mocart, ali i Cezar po svom osvajačkom opusu.
Bio je veliki dečak u svetu odraslih.
Samo svoj i neuporediv.
Pozorište je bilo deo njegovog bića.
Igra dovedena do kraja, koja je savladavala sve prepreke i uspevala.
Mi smo krajputaši Jagoševog života.
Tu smo da zabeležimo njegovu večnost i neprolaznost duše, večne duše Jagoša Markovića.
Kod Jagoša je pozorište bilo strast, do poslednjeg atoma snage i daha.
Kod Jagoša je pozorište bila umetnost, ona istinska, koja ponekad ne može rečima da se opiše,
koja se oseća u srcu kao velika, prava i neponovljiva.
Jagoš je od imena postao odrednica, Jagoševa predstava, estetika, glumac.
Njegovo ime postalo je deo nasleđa koje će zauvek živeti.
Biće zauvek uklesan u Narodno pozorište.
To je definicija velikana, čije se nasleđe prenosi vekovima.
Jagoševa duša je sada deo svih nas.
Baš u trenutku kada postane neočekivano, shvatimo da je njegova božanska iskra zasijala punom snagom.
Ovde u Narodnom pozoruštu Jagoš će postojati zauvek.
Realno sva su pozorišta bila njegova i ovde i u Crnoj gori.
Primili smo mnogo saučešća odakle sve ne, kojima su se ljudi oprostili od njega.
Stvarao je nezaboravne, legendarne, nepogrešive, Jagoševe predstave - rekao je Svetislav Bule Goncić,
upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu...
Nakon snimka na kome je prikazan bogat opus Jagoša Markovića čuo se goromoglasan aplauz u sali,
koji je trajao pet minuta, a svi prisutni su ustali u njegovu čast.
Poslednja izmena:
