U knjizi N.Janićijevića Organizaciona kultura navodi se jedno ozbiljno istraživanje na tu temu koje je sprovedeno dok smo još bili Jugoslavija i izdvojene su četiri dimenzije po kojima se narodi razlikuju (po sećenju, nemam knjigu pri ruci): odnos prema autoritetu, individualizam/kolektivizam, odnos prema sudbini (fatalizam/aktivizam) i poštovanje procedura i interesantno je da smo veoma slični državama južne amerike: Argentina, Kolumbija, Peru.
1. poštovanje autoriteta - kult vođe
2. jak kolektivizam - jake orodične i prijateljske veze, lojalnost prema grupi/timu, uzajamna pomoć
3. izražen fatalizam - biće kako mora
4. pravila su fleksibilna - snalažljivost i improvizacija se cene
Po mnogim od ovih dimenzija znatno se razlikujemo od naroda zapadne evrope (individualizam, aktivizam, niska distanca moći)
Zbog kolektivizma Dragoš Kalaić je nekom prilikom pričao o sličnosti sa Japanom - ali mi se čini da tu sličnost i prestaje
Nasi vrli sofisti oni koji su proucavali nas kulturni kod (kulturni obrazac) ili su ucestvovali u modulisanju drzavne kulturne politike od Dositeja , brace Ruvarac, Ristica, pa kasnije u XX veku Skerlica, Bogdana i Vladeta Popovica, Dvornikovica, Cvijica, Jovanovica, Crnjaskog..., tmusta i tma ih ima da ih ne nabrajam , svi oni bili su obnevideli zudnjom za zdaj Eurpo i otklonom od turske vladavine. Zato njihova misao nikada nije dosegla one visine koju su imali Mitar Miric ili npr. Marinko Rokvic .I zaista ne treba neka mudost shvtiti to , potrebno je samo sesti u autobus od Loznice do Sapca ili od Pozarevca do Beograda slusajuci zanosnu muziku Dragane Mirkovic ili Sabana uz uzivanciju putnika. Posto su sve te dijagnoze velikih sofista bile pogresne normalno je da su pogrešni i preporuceni lekovi te krajnji rezultati maksimalno porazavajuci.
Letos sam boravio u tri zemlje Magreba i tamo video sve same Srbe; Srbina do Srbina , verovatno to ne bih ni primetio da ranije nisam slušao Ćirjakovića. Ti ljudi imaju drugu veru i nama nerazumljiv govor ali po svemu drugom su Srbi. Tamo sam video prljave gradove gde je uobicajeno da dje godj neko moze baca smece, video nedostark koninuiteta u zapustenosti objekata koje su nekad imali sjaj, oseca se nizi stepen organizovanosti na svakom mestu ; na aerdromima, stanicama , hotelima (jos malo pa ko u Crnoj Gori) a u saobracaju narocito , video velike govedje glave ispred mesara da se vidi iz aviona da je sveze meso a brav zdrav u punoj snazi tako da se naš covek tamo oseca kao da je u Srbiji ispred neke pecenjare na Ibarskoj.. , melos je sličan i kroz tradicionalnu muziku i kroz modernizovane forme (jedino što su naši izgubili jesu indijanska podvriskivanja njihovih žene ), odmah se uoči bahatost u voznji gde pesacki prelaz ne znaci nista ali su gostoljubivi, desi se (mada redje) da po koji vozac stane strancima dajuci znak da predju prelaz , domacima nikad ne staju pa makar ovi zakoracili tri koraka na pesacki.
Ima u ovom mom pisanju malo šale, pa bih sad napravio malu korekciju koristeći činjenice koje je Ćirjaković izneo. Znači
preterao sam Srbi na Balkanu nisu baš identični tamošnjim Srbima ali udeo orjenta kod Srba na Balkanu čini ih drugačijim od zapadnoevropljana , naime Srbi ne pripadaju zapadnoevropskoj kulturi već drugoj evropi u kojoj je orjet utkan kroz turska osvajanja , ranije kroz Vizantiju a ta veza uticaja orjenta na Balkan se verovatno proteže i u praistoriju.
Zbog svega iznetog Kalajicevo povezivanje sa Japanom je pogrešno , on je uzeo samo dve slične odlike i povezao ta dva naroda, Kulturološki anarhizam i fleksibilnost prema pravilima kod Srba čine nepremostivu razliku između ova dva naroda. osim toga ta dva naroda i nisu imali istorijske bliske veze . Pretpostavljam da se sad Kalajić prevrće u grobu ali istina je važnija.
