"Čašu meda još niko ne popi
Па и немам га баш..Razlog je uživanje u životu. Imaš slobodno vreme, provedi ga onako kako želiš
Оно је баш прескупо а нисам ни религиозан.
Немам здравствено осигурање а не могу бесплатно да га добијем. А и шта бих му рекао и шта би он мени рекао кад је живот свеукупно ср*ње, ја немам сам шта да кажем док ми он само не поставља питања, ја не знам да причам у реалу.
Да, мислио сам на страх од умирања.
То ме кошта 4 сата пакла..@bezimeni1
Ja sam za 1500 dinara kupila narandžasti tabure
Idi, razgledaj, da ti bude drugačiji dan a možda i kupiš, nije mnogo 1, 5 hiljada, + znaš kako vesele boje pozitivno utiču na psihu, probaj...
Moj prvi post je njihov citatNa primer?
Mene zanima sta imas od njih?
Zdravstveno osiguranje imaju i nezaposlena lica, zasto ne mozes da ga dobijes?
Imaš ga itekako, pogotovo onih dana kada ne radiš. To vreme iskoristi kako želiš, tako ja radim. Ja se čak i na poslu uglavnom zabavljam, nakon što sve efikasno odradim
Jadan je onaj kom nisi na ignore.
Зато што имам приходе од посла где имам ПП уговор тако да немам права а не пада ми на памет да сам плаћам своје осигурање док сви то имају или по основу запослености или по незапослености. Имао бих права кад уопште не бих радио.
Ja bih mozda na tvom mestu ostavila taj PP posao i ugovor, uzela najobicnije socijalno osiguranje, slicni su ti vetovatno i sada prihodi po tom ugovoru, i isla po savete strucnih lica.
Сад радим, направио сам прошле недеље принудни одмор од пар дана а на ивици сам да напустим посао.Imaš ga itekako, pogotovo onih dana kada ne radiš. To vreme iskoristi kako želiš, tako ja radim. Ja se čak i na poslu uglavnom zabavljam, nakon što sve efikasno odradim
Мени је смисао уживање макар и у малим стварима (ту рачунам и љубав) и не занимају ме путовања на далеке дестинације или било шта маркирано, али не могу да се опустим од проблема које ми се намећу. Данас више није безбедно изаћи ни на улицу, може неко да те пребије или покраде из чиста мира а ти после доказуј, тражи одштету, гањај се са бирократијом, док неко други ужива животу и вољен је.
Strateške kompjuterske igre i šah, npr.
Ti imaš takav ugovor koji ti omogućava da radiš koliko ti odgovara. Zato nema svrhe da napustiš taj posao.
"Јер, на крају крајева, шта је човек у природи? Ништа у односу на бесконачност, све у односу на ништа, централна тачка између ничега и свега и бескрајно далеко од разумевања и једног и другог."
Посао који је за мене као ратна зона, самоћа, неуклапање у људе, вређања, мало ли је?
Јел читаш вести? Сваки дан у Београду неко буде испребијан, онда туче у саобраћају или због паркинг места, нападне те неки пас без повоца, нељубазна бирократија, нељубазни клијенти, свега и свачега има, бахатост на свим нивоима, није више безбедно. Зовеш хитну помоћ она неће да дође а ти можда умиреш, то је опасно само тако.
Посао? Вероватно 80 % људи не воли свој посао. Буквално немаш проблема. Кладим се да је бар половина форумаша овде у лошијој животној ситуацији од тебе, па, опет, нико не кука. Ти немаш на шта да се жалиш, имаш сасвим удобан живот и добре полазне основе.
Да ли једнако не воле? Конкретније није ми проблем посао него кад ме праве будалом и мрзим тамо све људе а то сви мешају. Да ли неко ко ћаска, галами, шефује иако није шеф једнако не воли као и неко ко ћути, ради и трпи такве? Разлика не може да се пореди. Сви они имају љубавне везе или су били у везама, ја да имам девојку све бих лако трпео али не могу да трпим ништа јер немам девојку, на ивици сам да им свашта кажем па да останем без посла. Онај ко је екстроверт заслужује стрес од људи јер од људи и добија нешто лепо, али да ли је у реду да неко ко је самац и не дружи се ни са ким да трпи разноразне, било какве људе у окружењу, није у реду, таквом су сви људи само непријатељи. Ја приватно не комуницирам ни са ким, па зашто сам онда дужан да тамо гледам и трпим друге?
Други имају и лепе ствари са другим људима а ја не, лако је трпети будале кад имаш неког уз себе, то не може да се пореди.
