Koji je crnogorski narodni mit?

1. Да је црногорски национални идентитет (који је за њих потпуно различит од српског) подударан с границама које је Јосип Броз цртао у Јајцу. Ван тога су све Срби, а унутар тога све Црногорци, а који православац унутар црногорских граница каже да је Србин, он није прави Србин, него "посрбица".
Тој црногоризацији Срба из Брда, Херцеговине, Боке, Приморја и Старе Србије највише потпомажу сами Срби из тих крајева, који су након Другог свјетског рата, због преувеличаног и преко гусларске епике митологизованог јунаштва Срба из Старе Црне Горе, видјели идеалну прилику да прихватањем црногорског регионалног идентитета себи обезбиједе сертификат плавокрвности.
 
1. Да је црногорски национални идентитет (који је за њих потпуно различит од српског) подударан с границама које је Јосип Броз цртао у Јајцу. Ван тога су све Срби, а унутар тога све Црногорци, а који православац унутар црногорских граница каже да је Србин, он није прави Србин, него "посрбица".
Тој црногоризацији Срба из Брда, Херцеговине, Боке, Приморја и Старе Србије највише потпомажу сами Срби из тих крајева, који су након Другог свјетског рата, због преувеличаног и преко гусларске епике митологизованог јунаштва Срба из Старе Црне Горе, видјели идеалну прилику да прихватањем црногорског регионалног идентитета себи обезбиједе сертификат плавокрвности.

Mnogo više je to o čemu pišeš rezultat aktivnosti agitpropa a i činjenice da su samo oni koji su se izjašnjavali kao Crnogorci mogli da postanu članovi KPJ-SKJ dok su ostali ne računajući tu pripadnike šiptarske,muslimanske i hrvatske manjine,bili isključeni iz mogućnost u uđu u tu privilegovanu grupu.Školski sistem je igrao isto bitnu ulogu.
 
Дефинитивно, да никад нису били под Турчином!
Кад оно, међутим...Сам Радивоје Томин Петровић у Горском вијенцу вели, "оџа риче на равно Цетиње", "ископасмо Турке из Ћеклића" и сличне наводе који говоре да су турска власт и турско становништво били у подловћенској ЦГ. Не треба ни помињати да је 80 % данашње ЦГ било под Турцима једнако као и рашка земља, у деловима, све до 1912.
 
Mnogo više je to o čemu pišeš rezultat aktivnosti agitpropa a i činjenice da su samo oni koji su se izjašnjavali kao Crnogorci mogli da postanu članovi KPJ-SKJ dok su ostali ne računajući tu pripadnike šiptarske,muslimanske i hrvatske manjine,bili isključeni iz mogućnost u uđu u tu privilegovanu grupu.Školski sistem je igrao isto bitnu ulogu.

То је мијења чињеницу да је коријен и основна база новоцрногорског шовинизма катунско-цетињско надсрпство с краја 19. и почетка 20. вијека. Гуслање како су Црногорци најчистији Срби, како су то потомци косовских витезова и јунака, како никад нису били покорени, како су најбољи, најљепши, најхрабрији, највиши растом.
Без тог црногорског супремацизма никакав напор Комунистичке Партије Југославије не би уродио плодом. Комунисти су само проширили пукотину коју су направили књаз Данило и краљ Никола, а онда и грађански међудинастички сукоби, које дукљански екстремисти данас експлоатишу и провлаче кроз црвенохрватско-дрљевићевско идеолошко сито.

Црногорски шовинизам није налик на хрватски, бошњачки или албански, црногорски шовинизам је у суштини расизам и комплекс више вриједности у односу на Србе из Србије. Не мрзе они Србе из Србије зато што се плаше да ће им "узети државу" (како често наводе), него зато што их сматрају нижом расом. Данашњи црногорски Срби и данашњи дукљани са подједнаким гнушањем гледају на Србијанце, а подједнако им је интензиван комплекс више вриједности. Једина је разлика у томе што црногорски Срби ипак (али прилично невољно) признају да су исти народ са Србима из Србије.
Прије пар година, Милан Кнежевић, млади српски политичар из ЦГ, испрсио се је у сред Парламента и вриснуо: "Није српски барјак међу нас дошао из Пирота и Лесковца, него са јуначког Цетиња". Дакле, и за њега као Србина су Србијанци некаква нецивилизована неокупана циганштина, док су црногорски Срби некаква виша, плавокрвна раса двометрашких плећатих интелектуално супериорних мачо мушкарчина и јуначина.
 
То је мијења чињеницу да је коријен и основна база новоцрногорског шовинизма катунско-цетињско надсрпство с краја 19. и почетка 20. вијека. Гуслање како су Црногорци најчистији Срби, како су то потомци косовских витезова и јунака, како никад нису били покорени, како су најбољи, најљепши, најхрабрији, највиши растом.
Без тог црногорског супремацизма никакав напор Комунистичке Партије Југославије не би уродио плодом. Комунисти су само проширили пукотину коју су направили књаз Данило и краљ Никола, а онда и грађански међудинастички сукоби, које дукљански екстремисти данас експлоатишу и провлаче кроз црвенохрватско-дрљевићевско идеолошко сито.

Црногорски шовинизам није налик на хрватски, бошњачки или албански, црногорски шовинизам је у суштини расизам и комплекс више вриједности у односу на Србе из Србије. Не мрзе они Србе из Србије зато што се плаше да ће им "узети државу" (како често наводе), него зато што их сматрају нижом расом. Данашњи црногорски Срби и данашњи дукљани са подједнаким гнушањем гледају на Србијанце, а подједнако им је интензиван комплекс више вриједности. Једина је разлика у томе што црногорски Срби ипак (али прилично невољно) признају да су исти народ са Србима из Србије.
Прије пар година, Милан Кнежевић, млади српски политичар из ЦГ, испрсио се је у сред Парламента и вриснуо: "Није српски барјак међу нас дошао из Пирота и Лесковца, него са јуначког Цетиња". Дакле, и за њега као Србина су Србијанци некаква нецивилизована неокупана циганштина, док су црногорски Срби некаква виша, плавокрвна раса двометрашких плећатих интелектуално супериорних мачо мушкарчина и јуначина.

Saglasan sam sa Tvojom ocenom u pogledu korena crnogorskog nacionalizma i rasizma ali moja prethodna poruka se odnosi na stanovništvo Boke i krajeva koji su uključeni u sastav Crne Gore u drugoj polovini 19 veka,odnosno na politički ambijent u kojem se odvijao proces asimilacije.Naravno,u tom pogledu postoji kontinuitet između kralja Nikole i titovih komunista.
 
DPS podigao spomenik Titu pred kraj prošle godine u Podgorici, a manje od 20 dana kasnije ista stranka odaje počast zelenašima na Cetinju čije su lidere i ideologe (Novica Radović, Jovan Plamenac, Krsto Popović) pobili upravo Titovi komunisti.

Neverovatan paradoks.
 
545485


Otac nacije - Augustinčićev Tito.
 
DPS podigao spomenik Titu pred kraj prošle godine u Podgorici, a manje od 20 dana kasnije ista stranka odaje počast zelenašima na Cetinju čije su lidere i ideologe (Novica Radović, Jovan Plamenac, Krsto Popović) pobili upravo Titovi komunisti.

Neverovatan paradoks.

Nije neverovatan. Poenta je u biračkom telu i ostvarivanju izvesnog jedinstva, da se sve rupe popune.
 
Tebi nije neverovatno da isti ljudi u isto vreme odaju počast i žrtvama i njihovim krvnicima?
Suštinski,zelenaši i partizani su se borili za isti cilj pa između njih nije bilo sukoba.Čak je jedan zelenaš završio kao partizanski general.Krsto Popović je ubijen zbog nesporazuma i sopstvene tvrdoglavosti a ne zbog namere titovaca da ga likvidiraju.Kao što je objasnio Jovo Kapičić,Popoviću je garantovan život i sloboda pod uslovom da prestane da se naoružan krije u šumi.On to nije ozbiljno shvatio pa je odbio da se povinuje.Inače bi verovatno brzo bio primljen u "partiju" i postao funkcioner.
 
Suštinski,zelenaši i partizani su se borili za isti cilj pa između njih nije bilo sukoba.Čak je jedan zelenaš završio kao partizanski general.Krsto Popović je ubijen zbog nesporazuma i sopstvene tvrdoglavosti a ne zbog namere titovaca da ga likvidiraju.Kao što je objasnio Jovo Kapičić,Popoviću je garantovan život i sloboda pod uslovom da prestane da se naoružan krije u šumi.On to nije ozbiljno shvatio pa je odbio da se povinuje.Inače bi verovatno brzo bio primljen u "partiju" i postao funkcioner.

Pa nije bas tacno da nije bilo sukoba...krilasi su bili (I to u ratno vreme, a ne samo posle) u boljim odnosima sa cetnicima nego s partizanima. A Veljko Milatovic i drugi su se likvidacijama ponosili i na sav gas hvalili.

Kapicic je rodom Gaetas pa ne moze da prezali i zbog toga je njegovo secanje bilo "kontaminorano" upravo tom idejom; spajanja iskustva njegovog oca tj. familije i zivotnog puta. Tako da ne treba previse obracati paznju na tu njegovu tvrdnju, bez obzira na to sto je mozda moguce da bi Krsto recimo bio ostavljen u zivotu i osudjen samo na kratkotrajnu robiju ili mozda cak samo kucni pritvor s gubitkom politickih prava i konfiskacijom imovine.
 
Poslednja izmena:

Back
Top