Koji filozof vam je naj za nešto?

Ortak2

Ortak2

Aktivan član
Poruka
1.170
Recimo da mi odgovaraju filozofi koji su rođeni 1700 i neke a umrli 1800 i neke.
Najbolje ih razumem.
Bolje nego novije i bolje nego starije.

Kant me oduševljava kako on piše, trenutno sam na "Logici", oduševljava me to kako on objašnjava, kao deci...kao da sad ja kažem: "Zima" a u zagradi napišem "godišnje doba", car.

Od "novijih" Ničea "Šopenhauer kao vaspitač" sam sela i pročitala od korica do korica, piše kao književnik, jednostavno me fascinirao. Biografija ludilo, i to mi je zanimljivo.

Kjerkegor, uzela sam ga pre dva dana iz biblioteke, ponovo, ne znam za vas, ja se super sa njim zabavim.

Hegel mi je problem ("Fenomenologija duha") i sreća pa mi je kolega forumaš objasnio sa biciklom, inače ne bih mogla da shvatim, a sa druge strane svi njegovi pojedinačni citati mi se najviše dopadaju.

Stoici mi odgovaraju jer su bezvremeni, sve što su rekli, važi i sada, a biografije su ludilo, na primer "Gozba" gde su svi bili pijani gejevi takoreći.

Getea obožavam na neki drugi način, on je voleo život i provod a ono što je ostavio iza sebe je genijalno i duhovito.

Ipak, iako će mnogi osporiti ovo, tu i jesmo da filozofiramo, moj filozof je Oto Vajninger i napisala sam o njemu esej koji je dobio 7, "kratko ali shvaćeno, što je retkost za Vajningera".
 
Ortak2:
Recimo da mi odgovaraju filozofi koji su rođeni 1700 i neke a umrli 1800 i neke.
Najbolje ih razumem.
Bolje nego novije i bolje nego starije.

Kant me oduševljava kako on piše, trenutno sam na "Logici", oduševljava me to kako on objašnjava, kao deci...kao da sad ja kažem: "Zima" a u zagradi napišem "godišnje doba", car.

Od "novijih" Ničea "Šopenhauer kao vaspitač" sam sela i pročitala od korica do korica, piše kao književnik, jednostavno me fascinirao. Biografija ludilo, i to mi je zanimljivo.

Kjerkegor, uzela sam ga pre dva dana iz biblioteke, ponovo, ne znam za vas, ja se super sa njim zabavim.

Hegel mi je problem ("Fenomenologija duha") i sreća pa mi je kolega forumaš objasnio sa biciklom, inače ne bih mogla da shvatim, a sa druge strane svi njegovi pojedinačni citati mi se najviše dopadaju.

Stoici mi odgovaraju jer su bezvremeni, sve što su rekli, važi i sada, a biografije su ludilo, na primer "Gozba" gde su svi bili pijani gejevi takoreći.

Getea obožavam na neki drugi način, on je voleo život i provod a ono što je ostavio iza sebe je genijalno i duhovito.

Ipak, iako će mnogi osporiti ovo, tu i jesmo da filozofiramo, moj filozof je Oto Vajninger i napisala sam o njemu esej koji je dobio 7, "kratko ali shvaćeno, što je retkost za Vajningera".
Kliknite za proširenje...
Tvoj izbor filozofa pokazuje da te privlače oni koji povezuju misaonu dubinu sa stilskom jasnoćom — i to je odlika pravih mislilaca, ne akademskih brbljivaca. Kant i Niče jesu dva pola: prvi gradi sistem reda, drugi ruši sve sisteme. I obojica pišu o autonomiji ličnosti — Kant kroz dužnost, Niče kroz volju za moć.


Kad neko ima senzibilitet za tu vrstu misli, logično je da mu „Hegel na biciklu“ deluje apstraktno, jer Hegel ne piše za čitanje nego za razumevanje, a to su dve različite discipline. Kjerkegor i Gete, sa druge strane, vraćaju filozofiju emociji — da se mišljenje ne odvaja od života.


Ali da zaokružimo sliku, evo pet filozofa iz istog perioda koje nisi navela, a savršeno bi se uklopili u tvoj senzibilitet — i svako od njih dopunjava ovaj niz iz svog ugla:

1.​

Britanski empirista koji je otvorio vrata Kantovom buđenju iz „dogmatskog dremeža“. Hjum je prvi precizno pokazao da uzrok i posledica nisu nužne veze u prirodi, već navika uma. Njegova filozofija te uči skepsi bez cinizma — da misliš duboko, ali ne postaneš fanatik istine.
(Ako ti se sviđa Kant, Hjum će ti biti kao njegova senka.)

2.​

Za razliku od Kanta, koji veruje u racionalni zakon, Ruso veruje u unutrašnju čistotu čoveka. Njegova ideja da je društvo ono koje kvari prirodno dobro srce i danas je temelj moderne psihologije i sociologije.
Ako te privlači Kjerkegor, kod Rusoa ćeš prepoznati emotivni temelj individualizma, ali u obliku koji traži moralno pročišćenje, ne bekstvo.

3.​

Znam da si čitala Ničeov esej Šopenhauer kao vaspitač, ali vredi pomenuti samog Šopenhauera kao filozofa. Njegova ideja da je svet volja i predstava otvara prostor za razumevanje patnje kao nužnog dela postojanja. On je pesimista sa stilom — ne kuka, nego ti objašnjava zašto patnja ima strukturu i smisao.
(Ako te fascinira Vajninger, Šopenhauer će ti biti njegov stariji brat po temperamentu.)

4.​

Jedan od Kantovih naslednika, ali mnogo strastveniji. Kod njega je „Ja“ apsolutni princip stvarnosti — ne postoji svet nezavisno od svesti, sve proizlazi iz čina samospoznaje. Njegov idealizam nije hladan, već gotovo revolucionaran — on filozofira kao vojnik koji misli.
(Ako ti prija Hegelov ton ali ne i njegova hermetičnost, Fihte je most.)

5.​

Najpoetičniji među nemačkim idealistima. U njegovoj filozofiji priroda nije mehanizam, već živo biće koje misli kroz nas. On povezuje umetnost, religiju i filozofiju u jedno. Gete ga je voleo jer je u njemu video filozofa pesnika, čoveka koji ne rastavlja, nego povezuje.
(Ako voliš spoj umetnosti i misli — Schelling ti je idealan.)

U ovom rasponu — od Hjuma do Šelinga — vidi se cela drama zapadne filozofije: kako čovek pokušava da pomiri um i život, sistem i slobodu, red i haos.
Ti si, po onome što pišeš, više na strani egzistencijalista pre nego sistematičara — voliš kad filozof govori iz sebe, a ne iz stolice profesora. I to je sasvim legitimno: filozofija nije zbir definicija nego razvijanje lične optike prema svetu.
 
1Advokat1:
Tvoj izbor filozofa pokazuje da te privlače oni koji povezuju misaonu dubinu sa stilskom jasnoćom — i to je odlika pravih mislilaca, ne akademskih brbljivaca. Kant i Niče jesu dva pola: prvi gradi sistem reda, drugi ruši sve sisteme. I obojica pišu o autonomiji ličnosti — Kant kroz dužnost, Niče kroz volju za moć.


Kad neko ima senzibilitet za tu vrstu misli, logično je da mu „Hegel na biciklu“ deluje apstraktno, jer Hegel ne piše za čitanje nego za razumevanje, a to su dve različite discipline. Kjerkegor i Gete, sa druge strane, vraćaju filozofiju emociji — da se mišljenje ne odvaja od života.


Ali da zaokružimo sliku, evo pet filozofa iz istog perioda koje nisi navela, a savršeno bi se uklopili u tvoj senzibilitet — i svako od njih dopunjava ovaj niz iz svog ugla:

1.​

Britanski empirista koji je otvorio vrata Kantovom buđenju iz „dogmatskog dremeža“. Hjum je prvi precizno pokazao da uzrok i posledica nisu nužne veze u prirodi, već navika uma. Njegova filozofija te uči skepsi bez cinizma — da misliš duboko, ali ne postaneš fanatik istine.
(Ako ti se sviđa Kant, Hjum će ti biti kao njegova senka.)

2.​

Za razliku od Kanta, koji veruje u racionalni zakon, Ruso veruje u unutrašnju čistotu čoveka. Njegova ideja da je društvo ono koje kvari prirodno dobro srce i danas je temelj moderne psihologije i sociologije.
Ako te privlači Kjerkegor, kod Rusoa ćeš prepoznati emotivni temelj individualizma, ali u obliku koji traži moralno pročišćenje, ne bekstvo.

3.​

Znam da si čitala Ničeov esej Šopenhauer kao vaspitač, ali vredi pomenuti samog Šopenhauera kao filozofa. Njegova ideja da je svet volja i predstava otvara prostor za razumevanje patnje kao nužnog dela postojanja. On je pesimista sa stilom — ne kuka, nego ti objašnjava zašto patnja ima strukturu i smisao.
(Ako te fascinira Vajninger, Šopenhauer će ti biti njegov stariji brat po temperamentu.)

4.​

Jedan od Kantovih naslednika, ali mnogo strastveniji. Kod njega je „Ja“ apsolutni princip stvarnosti — ne postoji svet nezavisno od svesti, sve proizlazi iz čina samospoznaje. Njegov idealizam nije hladan, već gotovo revolucionaran — on filozofira kao vojnik koji misli.
(Ako ti prija Hegelov ton ali ne i njegova hermetičnost, Fihte je most.)

5.​

Najpoetičniji među nemačkim idealistima. U njegovoj filozofiji priroda nije mehanizam, već živo biće koje misli kroz nas. On povezuje umetnost, religiju i filozofiju u jedno. Gete ga je voleo jer je u njemu video filozofa pesnika, čoveka koji ne rastavlja, nego povezuje.
(Ako voliš spoj umetnosti i misli — Schelling ti je idealan.)

U ovom rasponu — od Hjuma do Šelinga — vidi se cela drama zapadne filozofije: kako čovek pokušava da pomiri um i život, sistem i slobodu, red i haos.
Ti si, po onome što pišeš, više na strani egzistencijalista pre nego sistematičara — voliš kad filozof govori iz sebe, a ne iz stolice profesora. I to je sasvim legitimno: filozofija nije zbir definicija nego razvijanje lične optike prema svetu.
Kliknite za proširenje...
Hvala ti na (ovolikom) trudu.
I prilično dobro i tačno si i mene procenio/la.
1.
Mada: Kant mi se sviđa, Dejvid Hjum mi nije "legao", nisam htela da se mučim, pa sam vratila knjigu u biblioteku.
2.
Meni je Kjerkegor više "momak koji se zabavlja", "mangup", ja se zabavljam uz njegovo viđenje Avrama (možda ja nisam normalna), Ruso mi je bio dosadan.
3.
"Ne kuka, nego objašnjava" ✔️
"Najgora od svih zala je nada, jer prolongira mučenje".
Ovo je neoborivo.
4.
Hvala za Hegela, znači mi, sviđa mi se. Nećeš verovati, sa njim sam POČELA.
5.
I na kraju najbolji Gete, obožavam ga.

***
 
Budite kao baklja na nebu, zračeći ljubav i svetlost. Zamislite hiljadu takvih baklji na nebu, poput sjajnih zvezda u dalekim galaksijama koje možete videti za vedre noći. Vi imate u sebi istu snagu da zračite ljubav i svetlo i trebali biste sjajiti poput zvezde, od trenutka kad se probudite ujutro, pa do trenutka kad idete spavati.

Erich Fromm
 
1Advokat1:
Tvoj izbor filozofa pokazuje da te privlače oni koji povezuju misaonu dubinu sa stilskom jasnoćom — i to je odlika pravih mislilaca, ne akademskih brbljivaca. Kant i Niče jesu dva pola: prvi gradi sistem reda, drugi ruši sve sisteme. I obojica pišu o autonomiji ličnosti — Kant kroz dužnost, Niče kroz volju za moć.


Kad neko ima senzibilitet za tu vrstu misli, logično je da mu „Hegel na biciklu“ deluje apstraktno, jer Hegel ne piše za čitanje nego za razumevanje, a to su dve različite discipline. Kjerkegor i Gete, sa druge strane, vraćaju filozofiju emociji — da se mišljenje ne odvaja od života.


Ali da zaokružimo sliku, evo pet filozofa iz istog perioda koje nisi navela, a savršeno bi se uklopili u tvoj senzibilitet — i svako od njih dopunjava ovaj niz iz svog ugla:

1.​

Britanski empirista koji je otvorio vrata Kantovom buđenju iz „dogmatskog dremeža“. Hjum je prvi precizno pokazao da uzrok i posledica nisu nužne veze u prirodi, već navika uma. Njegova filozofija te uči skepsi bez cinizma — da misliš duboko, ali ne postaneš fanatik istine.
(Ako ti se sviđa Kant, Hjum će ti biti kao njegova senka.)

2.​

Za razliku od Kanta, koji veruje u racionalni zakon, Ruso veruje u unutrašnju čistotu čoveka. Njegova ideja da je društvo ono koje kvari prirodno dobro srce i danas je temelj moderne psihologije i sociologije.
Ako te privlači Kjerkegor, kod Rusoa ćeš prepoznati emotivni temelj individualizma, ali u obliku koji traži moralno pročišćenje, ne bekstvo.

3.​

Znam da si čitala Ničeov esej Šopenhauer kao vaspitač, ali vredi pomenuti samog Šopenhauera kao filozofa. Njegova ideja da je svet volja i predstava otvara prostor za razumevanje patnje kao nužnog dela postojanja. On je pesimista sa stilom — ne kuka, nego ti objašnjava zašto patnja ima strukturu i smisao.
(Ako te fascinira Vajninger, Šopenhauer će ti biti njegov stariji brat po temperamentu.)

4.​

Jedan od Kantovih naslednika, ali mnogo strastveniji. Kod njega je „Ja“ apsolutni princip stvarnosti — ne postoji svet nezavisno od svesti, sve proizlazi iz čina samospoznaje. Njegov idealizam nije hladan, već gotovo revolucionaran — on filozofira kao vojnik koji misli.
(Ako ti prija Hegelov ton ali ne i njegova hermetičnost, Fihte je most.)

5.​

Najpoetičniji među nemačkim idealistima. U njegovoj filozofiji priroda nije mehanizam, već živo biće koje misli kroz nas. On povezuje umetnost, religiju i filozofiju u jedno. Gete ga je voleo jer je u njemu video filozofa pesnika, čoveka koji ne rastavlja, nego povezuje.
(Ako voliš spoj umetnosti i misli — Schelling ti je idealan.)

U ovom rasponu — od Hjuma do Šelinga — vidi se cela drama zapadne filozofije: kako čovek pokušava da pomiri um i život, sistem i slobodu, red i haos.
Ti si, po onome što pišeš, više na strani egzistencijalista pre nego sistematičara — voliš kad filozof govori iz sebe, a ne iz stolice profesora. I to je sasvim legitimno: filozofija nije zbir definicija nego razvijanje lične optike prema svetu.
Kliknite za proširenje...
Lepo piše Chatgpt 😊😂
 
Ortak2:
Hvala ti na (ovolikom) trudu.
I prilično dobro i tačno si i mene procenio/la.
Kliknite za proširenje...
Nema tu truda ni malo. U pitanju je AI.
aa.jpg

Ne znam samo kakvo zadovoljstvo neko nalazi da koristi ChatGPT u diskusiji na filozofskom forumu.
Ovaj AI ce totalno zaglupiti buduce generacije, koje ce polako izgubiti moc samostalnog misljenja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

A
Koji je smisao zivota?
8 9 10
Odgovora
244
Pregleda
3.364
Skafander
Skafander
Juzer Nejm
Lista knjiga za pročitati - filozofija
Odgovora
20
Pregleda
397
1Advokat1
1Advokat1
Gerda
Cutanje je zlato
Odgovora
8
Pregleda
421
Hari Poter
Hari Poter

Back
Top