Ko sam ja?

[Jasna]

Sasvim mala deca u igri, kada ih pitaš ''Ko je?'' odgovaraju
sa ''Ja sam''. Ne znam da li ste imali prilike da se igrate sa decom
i da to primetite. Ponoviš pitanje ''Pa ko si to ti?'' a ono opet
odgovori ''Pa ja sam''. Kao, šta ti je pobogu, ko bi drugi bio.
Kasnije na dodatno pitanje već umeju da dodaju ime ili ko su
mu roditelji i slično.
I tako kroz život dodajemo gomilu opisa i definicija, dok na
kraju ne zaboravimo ko smo.

Jedno tako jednostavno pitanje, na koje razne naučne oblasti
imaju odgovore iz svog ugla, a mi neke definicije i opise, pa
opet ništa. Pitanje ko sam ja se u zen tradiciji koristi kao koan
na kome se radi dugo. Pa, možda i ceo život.

Da li ste se nekada usudili da boravite sa tim pitanjem malo
duže? Kako vam ide?
Ima li zadovoljavajućeg odgovora?

 

[Antihejter]

Ima. Susretao sam se više puta sa pitanjima psihijatara "Koji je tvoj identitet", na primer jedno od osnovnih pitanja pred vojsku (kasnije u vojsci po ugovoru, pa na obuci za obezbeđenje...)

Međutim, kao što znam šta treba da kažem za test sa Roršahovim mrljama, tako znam šta treba da odgovorim i na ovo, a sad koliko sam se udubljivao tokom života, i previše, moraću da smislim kako da skratim odgovor, inače ću ispisati sam 10 strana...

 

[Jasna]

Ima. Susretao sam se više puta sa pitanjima psihijatara "Koji je tvoj identitet", na primer jedno od osnovnih pitanja pred vojsku (kasnije u vojsci po ugovoru, pa na obuci za obezbeđenje...)

Međutim, kao što znam šta treba da kažem za test sa Roršahovim mrljama, tako znam šta treba da odgovorim i na ovo, a sad koliko sam se udubljivao tokom života, i previše, moraću da smislim kako da skratim odgovor, inače ću ispisati sam 10 strana...

Pravo pitanje bi bilo sa čim si se sve identifikovao. Onda možeš da
raspališ priču beskonačnu.

Al ko je taj ko se identifikovao..

 

[Antihejter]

Pravo pitanje bi bilo sa čim si se sve identifikovao. Onda možeš da
raspališ priču beskonačnu.

Al ko je taj ko se identifikovao..

Jedna ženska osoba koja je preživela pokušaj suicida.
Toliko se dobro identifikovala da su doktori ostali u čudu.

 

[Loki]

Ceo zivot se ja pitam zasto ja i drugi ljudi imamo drugacija vidjenja toga ko sam.
Gomila ljudi koriste svaki izgovor da mi objasne da znaju bolje od mene ko sam ja i svakojake izgovore imaju za to zasto odbijaju da prihvate i uvaze da ja znam sebe bolje nego oni.
A ja sam jednostavo ja...Delujem zbunjujuce vecini jer ne zelim da glumim stereotipe koji mi nisu prirodni samo da bi moj identitet uvazili i to mnogim ljudima je neprijatno jer im je suprotno sa definijama kojoh se drze.

 

[bmaxa]

Pogledajte prilog 1279628

Sasvim mala deca u igri, kada ih pitaš ''Ko je?'' odgovaraju
sa ''Ja sam''. Ne znam da li ste imali prilike da se igrate sa decom
i da to primetite. Ponoviš pitanje ''Pa ko si to ti?'' a ono opet
odgovori ''Pa ja sam''. Kao, šta ti je pobogu, ko bi drugi bio.
Kasnije na dodatno pitanje već umeju da dodaju ime ili ko su
mu roditelji i slično.
I tako kroz život dodajemo gomilu opisa i definicija, dok na
kraju ne zaboravimo ko smo.

Jedno tako jednostavno pitanje, na koje razne naučne oblasti
imaju odgovore iz svog ugla, a mi neke definicije i opise, pa
opet ništa. Pitanje ko sam ja se u zen tradiciji koristi kao koan
na kome se radi dugo. Pa, možda i ceo život.

Da li ste se nekada usudili da boravite sa tim pitanjem malo
duže? Kako vam ide?
Ima li zadovoljavajućeg odgovora?

Mi zapravo ne znamo ko smo, pa trazimo nesto
sa cime bi se identifikovali, jer se inace zbog
toga osecamo nesigurno...

 

[Pojela maca]

Mi zapravo ne znamo ko smo, pa trazimo nesto
sa cime bi se identifikovali, jer se inace zbog
toga osecamo nesigurno...

Ali to ja postoji i pre nego li pojmis kako se zoves.

 

[camay]

Mi zapravo ne znamo ko smo, pa trazimo nesto
sa cime bi se identifikovali, jer se inace zbog
toga osecamo nesigurno...

Zavisi kako ko to tumači. Ja sam recimo ponosna što pripadam svom rodu, svojoj deci, svojoj zemlji. Mislim da je svojevoljna pripadnost vrhunac slobode i slobodnog izbora.
Da ne postoji osećaj pripadnosti postojalo bi nešto drugo, opet nametnuto društvenim normama. I sve je stvar ličnog izbora i osećaja.

 

[bmaxa]

Ali to ja postoji i pre nego li pojmis kako se zoves.

Postoji, zato se identifikujes posle kad se rodis.

 

[bmaxa]

Zavisi kako ko to tumači. Ja sam recimo ponosna što pripadam svom rodu, svojoj deci, svojoj zemlji. Mislim da je svojevoljna pripadnost vrhunac slobode i slobodnog izbora.
Da ne postoji osećaj pripadnosti postojalo bi nešto drugo, opet nametnuto društvenim normama. I sve je stvar ličnog izbora i osećaja.

Nikad nije stvar izbora, nego je nametnuto. Recimo bih radje da sam se rodio u Americi nego u Srbiji, i radje bih da nisam morao
da provedem detinjstvo pod komunistickom torturom mozga... Nemam nikakav osecaj pripadnosti rodu i zemlji, zato sto se ne identifikujem
sa time. Pripadam samo zeni i detetu.

 

[camay]

Nikad nije stvar izbora, nego je nametnuto. Recimo bih radje da sam se rodio u Americi nego u Srbiji, i radje bih da nisam morao
da provedem detinjstvo pod komunistickom torturom mozga... Nemam nikakav osecaj pripadnosti rodu i zemlji, zato sto se ne identifikujem
sa time. Pripadam samo zeni i detetu.

Ako ćemo o tome da nije izbor, nego nametnuto..Da li su vaši roditelji vas vaspitali, školovali..itd. Da li vi vašu decu vaspitate. Da li idu u školu..Gledaju tik/ tok..društvene mreze, igrice...Sve je to nametnuto. Ja ako kazem da ja nemam drugi dom, znači da sam spremna taj isti i da branim. Ne govorim ovde o foteljašima ne podrzavam ni jednog govorim za svoj dom, svoje parče zemlje.

 

[manem78]

Zavisi kako ko to tumači. Ja sam recimo ponosna što pripadam svom rodu, svojoj deci, svojoj zemlji. Mislim da je svojevoljna pripadnost vrhunac slobode i slobodnog izbora.
Da ne postoji osećaj pripadnosti postojalo bi nešto drugo, opet nametnuto društvenim normama. I sve je stvar ličnog izbora i osećaja.

Da li bi se stidela da pripadas drugom rodu, drugoj zemlji?

 

[bmaxa]

Ako ćemo o tome da nije izbor, nego nametnuto..Da li su vaši roditelji vas vaspitali, školovali..itd. Da li vi vašu decu vaspitate. Da li idu u školu..Gledaju tik/ tok..društvene mreze, igrice...Sve je to nametnuto. Ja ako kazem da ja nemam drugi dom, znači da sam spremna taj isti i da branim. Ne govorim ovde o foteljašima ne podrzavam ni jednog govorim za svoj dom, svoje parče zemlje.

Tema je o identifikaciji, ne o politici. Dakle ljudi se identifikuju sa necim, kao u tvom primeru, sa narodnoscu, drzavom, roditeljstvom.
Tako da kaze ja Srbin, ja Amerikanac, ja roditelj i slicno. Potom sledi identifikacija sa poslom, ja pogramer, ja lekar itd...
Potom moze i identifikacija sa sportskim klubom, ja navijac ovog-onog kluba. No zapravo, ne znamo ko smo, jer
kad se sve identifikacije skinu, ostaje nista. Ja nista, ne zvuci lepo...

 

[camay]

Da li bi se stidela da pripadas drugom rodu, drugoj zemlji?

Ja bi onda bila vaspitana u drugoj zemlji pod drugim okolnostima i to vaspitanje bi meni tj vama opet neko nametnuo...A što se tiče teme..
Čega se to bojite? Umiranja? Smrti?
Žao mi je što moram da vam saopštim ali to je neminovno za svakoga od nas.
Radije ću umreti sa mekanim srcem koje krvari, sa verom u život, sa raširenim rukama, sa saznanjem da sam volela ,nego okupirana strahom od smrti.

 

[Pojela maca]

Tema je o identifikaciji, ne o politici. Dakle ljudi se identifikuju sa necim, kao u tvom primeru, sa narodnoscu, drzavom, roditeljstvom.
Tako da kaze ja Srbin, ja Amerikanac, ja roditelj i slicno. Potom sledi identifikacija sa poslom, ja pogramer, ja lekar itd...
Potom moze i identifikacija sa sportskim klubom, ja navijac ovog-onog kluba. No zapravo, ne znamo ko smo, jer
kad se sve identifikacije skinu, ostaje nista. Ja nista, ne zvuci lepo...

Ne ja nista nego ja postojim.Jes da dete ne ume to da pojmi al dete sad poraslo pa zna sta bi reklo da je umelo .To bi bilo ono ja.

 

[manem78]

Ja bi onda bila vaspitana u drugoj zemlji pod drugim okolnostima i to vaspitanje bi meni tj vama opet neko nametnuo...A što se tiče teme..
Čega se to bojite? Umiranja? Smrti?
Žao mi je što moram da vam saopštim ali to je neminovno za svakoga od nas.
Radije ću umreti sa mekanim srcem koje krvari, sa verom u život, sa raširenim rukama, sa saznanjem da sam volela ,nego okupirana strahom od smrti.

Pa pitam samo čemu "ponos"? A za ovo ostalo ne znam kakve veze ima sa temom.

 

[bmaxa]

Ne ja nista nego ja postojim.Jes da dete ne ume to da pojmi al dete sad poraslo pa zna sta bi reklo da je umelo .To bi bilo ono ja.

Kako znas da postojis? Sta znaci postojati?

 

[camay]

Pa pitam samo čemu "ponos"? A za ovo ostalo ne znam kakve veze ima sa temom.

Ponos je drugo ime za samoljublje, egoizam i gordost, a inace i jako destruktivna emocija.
Vremenom ćeš shvatiti sta je ljubav...

 

[manem78]

Inače, interesantna tema. Što kaže Ekart, čovek je jedino biće na planeti koje ponekad kaže "(ja) ne mogu da podnesem sebe", "poludeću od samog sebe"... Da su "ja" i "sebe" u braku, odavno bi podneli zahtev za razvodom. A ko je od to dvoje pravi "ti"?

 

[manem78]

Ponos je drugo ime za samoljublje, egoizam i gordost, a inace i jako destruktivna emocija.
Vremenom ćeš shvatiti sta je ljubav...

Zašto misliš da ti znaš, a ja ne znam?

 

[bmaxa]

Ponos je drugo ime za samoljublje, egoizam i gordost, a inace i jako destruktivna emocija.
Vremenom ćeš shvatiti sta je ljubav...

Ko te tome naucio? Ponos je uprogramiran, da bi te lakse kontrolisali
vlastodrsci. Egoizam, nasuprot, nesto sto takodje naucis.
Gordost je vec teoloski izraz, a nikog ko vise ne probija oblake
nosom nisam video od monaha... dok sa jedne strane kazu
da suzbijaju gordost, sa druge je pothranjuju. Dakle identifikacija
sa nekim zanimanjem, danas ocekuje adekvatni status u drustvu.
Tako je svuda, bez razlike....

 

[coco bill]

Ali to ja postoji i pre nego li pojmis kako se zoves.

Postoji, ali čim se identifikuješ sa imenom koji su ti dali, i to ime prihvatiš kao ja, ono suštinsko Ja sa kojim si se rodila se gubi.

 

[Aglaea]

"Ko sam ja?" je pitanje koje koristimo za uklanjanje slojeva tokom života naučenih i usvojenih "ja identiteta". Što čovek više zaranja u sebe, što više raznih "ja" sa njega otpada, to je bliže osnovnom osećaju postojanja bez definicije i oblika - JESAM. Ali, ako zaroni još malo dublje, vrlo brzo shvati da je i samo to JESAM poprilično upitno. Otkud znam da jesam? Kada nisam? Šta je postojanje? Sve su to pitanja koja se dalje nameću i o kojima je zanimljivo razmišljati, ali se do dokazivog konačnog odgovora, sa ovim našim znanjem i sposobnostima, ne može doći. U svakom slučaju, dobro je povremeno postaviti sebi to pitanje i razmisliti o raznim identitetima sa kojima se identifikujemo i prihvatamo ih kao "sebe".

 

[Pojela maca]

Postoji, ali čim se identifikuješ sa imenom koji su ti dali, i to ime prihvatiš kao ja, ono suštinsko Ja sa kojim si se rodila se gubi.

Ali ko prihvati to ime koji mi drugi dadose..Pa ja.Um u mom ja haha.

 

[Pojela maca]

Inače, interesantna tema. Što kaže Ekart, čovek je jedino biće na planeti koje ponekad kaže "(ja) ne mogu da podnesem sebe", "poludeću od samog sebe"... Da su "ja" i "sebe" u braku, odavno bi podneli zahtev za razvodom. A ko je od to dvoje pravi "ti"?

Poludece od glave svoje iako je vlasnik te iste glave on je a ne ti pustio pse lutalice da mu izujedaju glavu.