Ko je izmislio Balkan?

[Perperius]

Може ли на овој теми да се убаци гласање по питању како звати ово полуострво на коме смо, где би понуђени одговори били рецимо: да остане Балкан, Мала Европа, Хелм или можда још нека опција.

Dinarsko poluostrvo ?

 

[Сребрена]

Холмська Атлантида

Шалим се, наравно, иако је на потезу Хл.ма према Дунаву Херодот забележио реку Атлас.
Холмська Атлантида је наслов везан за "пропаст" краја који се зове Холмшчина

Про історичну долю українців Холмщини та Підляшшя (ХIХ–ХХ ст.)
http://haidamaka.org.ua/0133.html

Холмшчину чини холмска висораван ( Переважну частину Холмщини становить Холмська височина), где је у 13 веку заснована Холмська єпархія и главни град Холм уз обавезни Холмський замок , а 1912. Холмська губернія..Синоними су Холмська Русь, Холмська земля.Једна од светиња је икона-Богоматерь Холмская..Могуће да је неко време звана и "хелмско војводство" ( palatinatus chelmensis ).

https://uk.wikipedia.org/wiki/Холмщина
https://uk.wikipedia.org/wiki/Холмська_єпархія
https://uk.wikipedia.org/wiki/Холмський_замок
https://uk.wikipedia.org/wiki/Холмська_губернія
https://pl.wikipedia.org/wiki/Ziemia_chełmska

 

[Mrkalj]

Imamo li podatak gde se sve pouzdano za Balkansko poluostrvo koristi naziv Helm ili Haemus ili Ajmos i sl; ko, gde i kada? Da to na jednom mestu bude izneto.

 

[Mrkalj]

Ima li jedan takav podatak?

 

[Сребрена]

Imamo li podatak gde se sve pouzdano za Balkansko poluostrvo koristi naziv Helm ili Haemus ili Ajmos i sl; ko, gde i kada? Da to na jednom mestu bude izneto.

Не разумем тачно шта нас питаш.
Изрази типа "Хл'м односе се само на Стару планину (најстаријег геолошког порекла), а не на полуострво.

Међу изразима типа "Хл''м тракијски назив прецизно одражава стање на терену, да се ради о ланцу планина, а не о једној планини.
А српски средњевековни израз "Хл'м" условно тачно одражава стање на терену, ако је оно Х- нешто што умножава (ланац), а Л'м је каменолом, дакле ланац ломова.
Све остало не вреди и претставља (осакаћену) изведеницу.

Из Ћириловог житија (Житије Константина Филозофа чији је оригинал настао у 9 веку)

https://books.google.rs/books?id=Ix...cDXYQ6AEIGjAA#v=onepage&q=хльмь скаль&f=false

А из превода Орбинијевог дела на руски (1722.г.) , део где је описан Немањин дом у селу хелмском, и родослов од Љубомира, жупана хелмског (трновског) http://www.*************/download/eu8l4839shr0092/Mavro+Orbini+-+Istoriografia+-+SPB+1722.pdf

Spojler

Имам у неком скорашњем претходном посту фотке и геолошко предавање о саставу и старини старопланинских "ломова", одн шкриљаца, а да додам сад, ко има времена и воли лепе пејзаже, гомилу фотографија преко којих може да се осведочи зашто је тај венац планина један дуууугачак и вееелики природни каменолом.

62 стране фотки само са дела српске Српске планине
http://www.panoramio.com/user/4257520?with_photo_id=90780938

 

[Pravi Vlah]

Imamo li podatak gde se sve pouzdano za Balkansko poluostrvo koristi naziv Helm ili Haemus ili Ajmos i sl; ko, gde i kada? Da to na jednom mestu bude izneto.

Јок. Нема, јер кад је назив Haemus био у употреби, нико није мислио о Балкану као о једној целини. И није ни била никаква целина. Тек је пар хиљада година касније Otto von Bismarck запазио Der ganze Balkan ist nicht die gesunden Knochen eines einzigen pommerschen Grenadiers wert. (Цели Балкан не вреди кости нити једног померанског гренадира).

 

[Сребрена]

..кад је назив Haemus био у употреби,

Само по називима, јасно је како су Грци били плиткоумни, они су од тракијског назива "ланац планина" одн "планински венац" схватили само једну једину планину и то "црвену". Старопланински комплекс заиста има вишак ферооксида у својим скалама, али не целим током, него само у првом (западном делу) отприлике једна четвртина од целокупне површине Старе планине..и то је врло упадљива розикасто-рујно-лилава боја стења. То може да значи да су , ако им је иопште веровати, својим очима видели само једна делић планинског венца, па баш ту стрпали (преписану туђу) легенду о чудовишту које је убио Громовник.

Ми смо ипак, имали свој назив за "Балканско полуострво" (читала сам у војној енциклопедији старијег датума) и гласио је Тропоље..Облик нашег полуострва јесте троугао, и дуго сам се трудила како су поделили тај простор на 3 поља, замишљајући их као једнаке по површини трећине, међутим, сада мислим да је центар Тропоља (у смислу трокрака) била планина "Орбелус" (са врхом Србин до 19. века, сада планина Пирин) од које су се три крака рачвала на три стране..
..на начин "мерцедесовог" данашњег знака

у коме су три целине, грубо говорећи биле Србија (с.запад), Рашка (с.исток) и Маћедонија (југоз и југоисток)

 

[Сребрена]

Листала сам сада војну студију из 1901. "Илирско тропоље", које поменух без линка за кљигу малопре, и нашла на два места нешто збуњујуће што можда мења целу ствар. Овај Аутор, на два места, помиње Балкан и Стару планину упоредо, као два засебна појма.На другом месту, објашњава да је Стара планина само од Књажевца до реке Вид https://bg.wikipedia.org/wiki/Вит, односно до градова Тетевен и Ловча у данашњој Бугарској,а Балкан је преостали источни део планине

https://archive.org/stream/ilirskotropolje00draggoog#page/n389/mode/2up

Наравно то значи да је пре 1901.г.постојао неки други назив за "Балкан" например Хл'м (од реке Вид до реке Тунџе)....али свеједно значи да постоји разлика између једног и другог масива. Овај први масив (Стара планина, од Књажевца до Тетевена, некадашњег Тетова) јсте онај део са црвеним стенама...

Не разумем зашто је тако, али ме и радује, зато што сам пре неки дан, на савршено аматерски урађеној мапи )) тако нацртала, избегавајући планинске делове и оцртавајући само плодније терене испод Х.лма, у Захолмију.

 

[Сребрена]

Међу изразима типа "Хл''м тракијски назив прецизно одражава стање на терену, да се ради о ланцу планина, а не о једној планини.
А српски средњевековни израз "Хл'м" условно тачно одражава стање на терену, ако је оно Х- нешто што умножава (ланац), а Л'м је каменолом, дакле ланац ломова......... један дуууугачак и вееелики природни каменолом.

Овај Аутор, на два места, помиње Балкан и Стару планину упоредо, као два засебна појма.На другом месту, објашњава да је Стара планина само од Књажевца до реке Вид ....,а Балкан је преостали источни део планине

Kod Aleksandra Belića, u " Dijalektima istočne i južne Srbije", zanimljiv deo:

U rimsko vreme, računaju samo istočni deo- drugu polovinu: HumljeZahumlje

a kod današnjih katolika, Haemus su postali Karpati
http://www.yorkshireoratory.co.uk/diocese

Starije od trakskog izraza bio bi izraz iz sanskrita, koji pominje katalonska viki:
Una altra teoria suposa el nom derivat del sànscrit himan o héman, que voldria dir "muntanya freda" o "muntanya tempestuosa" i que els grecs van deformar a Keima o Keimos.

Ako je isti koren, a verovatno jeste kao za "HIm-alaje" što bi značilo Zimostan, Zima-stan. onda su Hlmske planine Snegovite, Snežne, Ledene i sl. planine.
http://spokensanskrit.de/index.php?script=HK&beginning=0+&tinput=Hima+&trans=Translate&direction=AU, mesto gde Zima dugo traje, jer je na sanskritu HIMA =cold season =godišnje doba zvano ZIMA.
Jedno od značenje sanskritskog HIMA je perla(perle, niz od perli ) , što bi se moglo dovesti u vezu sa trakskim "venac" (hima n. pearl)
Najbliže trakskom i grčkom obliku na sanskritu je HEIMA , istovremeno i ledeno snežne, i napravljene od leda (škriljaca?) i pune zlata- sve odgovara.

हैम haima adj. covered with snow
हैम haima adj. consisting or made of gold
हैम haima adj. caused by snow
हैम haima adj. caused or produced by snow or ice
हैम haima adj. golden
http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=haima&script=&direction=SE&link=yes

jer je HEMA na sanskritu ZLATO ,a ne (deformisano kod grka) crveno i krv (hemo-globin) http://spokensanskrit.de/index.php?tinput=hema&script=&direction=SE&link=yes

Izgleda da je Gromovnik ubio Zver na planini Knišavi (Rili) , pa produžio borbu na Staroj planini (od reke Timok do reke Vid pravac) , a nastavci te planine (perlice) su današnji Istočni "Balkan Mt"

And having recovered his strength Zeus suddenly from heaven, riding in a chariot of winged horses, pelted Typhon with thunderbolts and pursued him to the mountain called Nysa, where the Fates beguiled the fugitive; for he tasted of the ephemeral fruits in the persuasion that he would be strengthened thereby.5 So being again pursued he came to Thrace, and in fighting at Mount Haemus he heaved whole mountains. But when these recoiled on him through the force of the thunderbolt, a stream of blood gushed out on the mountain, and they say that from that circumstance the mountain was called Haemus.6
http://www.perseus.tufts.edu/hopper....0022:text=Library:book=1:chapter=6:section=3

Sredinu onoga što Herodot naziva "Hlmom" odredio je tokom reke "Kjus", koju često Ahil pominje, i koja nije ubificirana.

..the Cius river, which cuts through the middle of Haemus, from the Paeonians and the mountain range of Rhodope.
http://www.perseus.tufts.edu/hopper/nebrowser?id=tgn,7011635&query=Perseus:text:1999.01.0022
(Jedini sličan toponim danas je u Dobrudzi, naselje Gîrliciu..blizu naselja Ostrvo koje nije ostrvo (što je znaći mogućnost da je nekadašnja reka nestala, presušila)
https://books.google.rs/books?id=3g...PzAE#v=onepage&q=Cius Ostrov Romania&f=false)

 

[Сребрена]

Листала сам сада војну студију из 1901. "Илирско тропоље", које поменух без линка за кљигу малопре, и нашла на два места нешто збуњујуће што можда мења целу ствар. Овај Аутор, на два места, помиње Балкан и Стару планину упоредо, као два засебна појма.

Na ovoj (vrlo autohtonističkoj) mapi koja se šeruje po fejsbuku ( i od koje se ograđujem, mene nervira kad vidim O ubačeno u ime Srba) jasno se uočavaju na našem poluostrvu TRI planinska masiva, koja su. verujem "tro-polja",-Dinarsko-Pindsko i RodopskoHelmsko- obrazuju slovo Ižicu (Y) i posećaju na mercedesov logotip.Samo zato je postavljam.

 

[HanibalBarka666]

Na ovoj (vrlo autohtonističkoj) mapi koja se šeruje po fejsbuku ( i od koje se ograđujem, mene nervira kad vidim O ubačeno u ime Srba)

Kao da je to jedino loše kod ove karte.

Mene nervira kada autohtonisti postave ovakvu mapu kao dokaz za nešto, a što se tiče ove konkretno mape više je nego očigledno da se ovde neko igrao fotošopa ili po izradi bih rekao da nije ni fotošop koristio nego Paint.

Ubacio plavu boju (i gde treba i gde ne treba), izbrisao šta mu se ne sviđa i dodao tekst koji je on hteo i sve to na karti Evrope koja verovatno predstavlja rasprostranjenost četinara ili neke druge flore ili faune. Stvarno jadno.

A ne moram ni da komentarišem očigledno : nikakva Solonova mapa ne postoji.

 

[Сребрена]

Mene nervira kada autohtonisti postave ovakvu mapu kao dokaz za nešto, a što se tiče ove konkretno mape više je nego očigledno da se ovde neko igrao fotošopa ili po izradi bih rekao da nije ni fotošop koristio nego Paint.
Ubacio plavu boju (i gde treba i gde ne treba), izbrisao šta mu se ne sviđa i dodao tekst koji je on hteo i sve to na karti Evrope koja verovatno predstavlja rasprostranjenost četinara ili neke druge flore ili faune. Stvarno jadno.

Što se mene tiče, slažem se u potpunosti. Sad sam imala više vremena, pa sam isekla deo sa "tri polja" trougla Tropolja.

 

[Viden]

Инспиришући се погрешним схватањем о Централном Билу, географ A. Zeune дао је Полуострву 1808. год. име Балканско Полуострво, Balkanhalbinsel или Haemushalbinsel (Gea. Versuch einer Wissenschaftlichen Erdbeschreibung, 1808).

*

Извор и назив дела :

Gea : Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung / von August Zeune. - Berlin : Wittich, 1808

Author of reviewed work
Zeune, August

Reviewed work published from1808

size Sp. 81 - 87

notes Rez: Ad.

JST Art der Publikation Rezension

rubric Erdbeschreibung

*

У доба Страбона и Птоломеја, цртало се на картама и описивало у географским делима једно планинско било, које се без прекида пружало од Истока на Запад, од Црнога Мора до Алпа. У доба Ренесанса оно се звало Catena Mundi или Catena del Mondo. Испитивачи прве половине XIX века зову га Централно Било (Centralkette). Оно је делило јужне балканске земље: Грчку, Македонију и Тракију од северних, теже приступачних и хладних области, са великим снеговима и јаким мразевима, које су насељене, како говораху Јелини, варварима. То Било је чинило високу баријеру између дивљих северних области и цивилизованог Југа. Ово класично схватање балканског рељефа одржало се и на Пајтингеровој Табли и другим итинерарима римског доба, и ако је северни део Балканског Полуострва био тада боље познат. Оно се одржава у географским књигама и картама Средњег Века и нарочито у онима из доба Ренесанса. Па и доцније, када су главне црте европског рељефа биле проучене, када је класична номенклатура била замењена модерном или националном номенклатуром, продужило се са уцртавањем Централног Била[1] на картама Полуострва. Осим тога још су се дуго чувала стара класична имена, којима су се бележили разни планински венци и гребени. Централни орографски чвор, Шарпланина, звао се Scardus. Венац што одатле иде до Црног Мора носио је име Orbelus, Rhodope и Haemus. Онај од Scardus-е па до Алпа називат је Rebii Montes, Albanus Mons, Peone Alpes. На другим картама су нека од ових класичних имена мало друкчија. Од XVI века талијански картографи почињу да их замењују поталијањеном националном номенклатуром, или да их преводе на талијански: Monte Argentaro (планине Сребрница и Копаоник), Kostenazzo (Костенац у Родопи), Kunovizza (код Ниша) итд.

Тек после путовања Ami Boue-а и A. Viquesnela-а, у првој половини XIX века, почело се примећивати да велико Централно Било не постоји, и да је, на против, Полуострво просечено са Севера на Југ, не само клисурама, већ нарочито моравско-вардарском удолином, дуж које данас иде железнички пут Београд–Солун. Требало је још доста времена да картографи приме и искористе ова схватања. Наилази се до близу 1870. год. на географске карте на којима је још нацртано Централно Било.

Из овог погрешног схватања о Централном Билу произашло је и садање име Балканског Полуострва. Источни његов део звао се Хемус. То име примењено на планине које нису много удаљене од Цариграда, и које су често помињали класични и византијски писци, било је познатије од оних, која су давата другим деловима Централног Била. Испитивачи у почетку XIX века сазнали су да се класични Хемус зове Балкан. Инспиришући се погрешним схватањем о Централном Билу, географ A. Zeune дао је Полуострву 1808. год. име Балканско Полуострво, Balkanhalbinsel или Haemushalbinsel (Gea. Versuch einer Wissenschaftlichen Erdbeschreibung, 1808).

Име Балкан, у место Хемус, није потпуно тачно. Ово име на турском значи планина у опште. Турско становништво источног дела Полуострва зове Балканом и данас источни део старог Хемуса, најнижи и најнезначајнији. Врло је вероватно да су Ами Буе и други испитивачи чули назив Балкан од својих пратилаца, који су овим именом називали и централне и западне делове овог Била, јер Турци Балканом називају сваку планину, кад јој не знају име. Словенско становништво ових области зове ове делове класичног Хемуса „Стара Планина". То је једино тачно име. Ипак је име Балкан данас примењено у научној литератури и на картама готово у опште као име целог била од Вршке Чуке до Црног Мора.

Тако је назив Балканског Полуострва дошао од погрешног схватања полуострвског рељефа. Даље, име планинског венца, које би се по праву могло применити само на један део Централног Била, погрешно се употребило и њиме је означен цео венац. Али, изгледа ми да је доцкан исправљати: име Балканско Полуострво, као и име Балкан за планинско било од Вршке Чуке до Црног Мора, употребљава се. Оно оставља утисак, донекле, да је дато по имену једног од главних полуострвских венаца. Две погрешке, од којих то назвање потиче, воде порекло из класичке старине и турског доба. Ове нас заблуде доводе у везу са важном и бурном историјом Полуострва; оне дају његовом имену један нарочит интерес. Има у свету доста погрешно датих, географских имена; име Балканског Полуострва није једино. Због свега овога нема места мењању имена Балканском Полуострву, као што чине неколико немачких географа (Th. Fischer, H. Wagner, K. Oestreich итд), који се служе безличним именом: Југоисточно Европско Полуострво (Sudost-europaische Halbinsel).


Пошто је Балканско Полуострво са Истока, Југа и Запада ограничено морем, остаје нам само да га ограничимо са Севера. Сава и Дунав, чије су долине усечене уз јужни обод панонског басена, добра су граница у географском погледу. Али, од састава Купе са Савом па на Запад, теже је одредити северну границу. У опште се узима, да она најпре иде Купом па се даље наставља у правој линији преко динарских венаца до Ријеке на Јадранском Мору. Ова граница је у многоме вештачка. Не подудара се ни са рељефом, ј лази динарске венце, ни са етнографским фактима, јер пресеца масу I -хрватског народа, ни са политичком границом. Међутим вредно је ис1 да је она у једно време у главном била политичка граница између Т: Аустрије. Може се претпоставити да овај факат није био без утицаја I ограничења Балканског Полуострва на СЗ-у. Природније би било да се северна граница Полуострва продужи у од ушћа Купе долином Саве и љубљанским басеном до везе система дж планина са Алпима. На Западу је његова граница јасно обележена Сочом. Око љубљанског басена и горњег тока Саве боре Караванки, правца И–3 сукобљавају се са динарским наборима правца СЗ–ЈИ. Љубљански басен је потолина (Graben) која одваја Алпе од динарске системе. Ова планинска целина која заузима западни део Полуострва, припадала би у овом случају цела Балканском Полуострву, са Крањском, тако карактеристичном, и са правим Карстом. Мало полуострво Истра, које својом карсном природом и својом разуђеношћу није ништа до једно секундарно полуострво, део Балканског, било би такође обухваћено његовим границама. Мада је ово ограничавање природније, алписка северна граница Полуострва, међутим, није тако прецизна, као што су границе Пиринејског или Апенинског Полуострва. Осим тога, други део северне границе, Сава, и Дунав до Ђердапа, није згодан са антропогеографског гледишта, јер сече једну хомогену етничку групу. На левој обали ових двеју река, у панонском басену, у Хрватској, Славонији и Срему, у Бачкој и Банату, Србо-Хрвати чине већину или, бар, један значајан део становништва. Балканско Полуострво спаја се, дакле, потпуно са суседним земљама Европе. На Северу оно суделује животом, осећањем и мишљењем са становништвом области на левој страни Саве и Дунава. Са свих страна је ушло много нових елемената у његов састав и живот, као и обратно.

*

Напомене :

Најпре га је поменуо Страбон, а перспективном је методом представљено у разним едицијама Птоломејевих карата. Тако на римском издању од 1492, које је репродуковао Nordenskiold у Facsimile Atlas, Stokholm 1882., Tab VI; исто је и на карти N. Sophianusa-а, 1552. чији је оригинал у националној библиотеци у Паризу. Оно је и на картама чувене холандске картографске школе и на најбољим од њих, као на Меркаторовој Карти Европе од 1552. год. и на карти света од 1569. год. До овога се времена држи класична орографска номенклатура и различни делови централног била имају ова имена: Albanus Mons, Rebii Montes и Scardus, Orbelos , Aemos; Rhodope је често изван Централног Била. Нека се имена смењују другима: Candavia Mons, Sardonius Mons итд. Ова се номенклатура постепено истискује и замењује новом, народном, али махом талијанизираном: Cunovitza , Vesellitza, M. Argentaro, затим Costegna или Costegnarro , Monte Nero, Catena del Mondo, Baba, Paklena, Monte Kopanik, Monte Denara. Овако је на картама млетачке картографске школе, које су издавали „географи млетачке републике", Тако је на Гасталдијевим од 1560. и 1566. год., на картама које је издавао Paolo Forlani Veronese од 1571. затим Коронели, Вињоли, Бертели. На картама француских географа од XII века („Geographe du Roy") Централно Било је упрошћено, и нигде није тако јасно и типско као на Sanson-овим картама. У овом облику се одржало у великим атласима Bleu-овим, Sanson-овим и Homann-овим. Па и на картама путника по Балк.-Пол-у црта се Централно Било све до путовања знаменитих путника А. Буа, Викенела и Хана. Буе је о Централном Билу најпре писао у Some Observations on the Geography and Geology of Northern and Central Turkey. The Edimburg Philosophical Journal 1837., и Хан (# 1861. Из XI B. der Denksch. philhist. Cl. нарочито ст. 53). Више о овоме види: Ј. Цвијић: Структура и подела планина Балканског Полуострва (Глас С. К. А. LХIII).

1 Део била на територији Бугарске назива се Стара планина. Овај назив уведен је у географско-картографску литературу на бугарском језику, вероватно у новије време, односно после Цвијићевих теренских истраживања.

 

[Viden]

. Према А. Орачеву (Орачев, 2005), у Централном државном архиву Бугарске (ЦДА) при Главној управи архива Министарског савета Републике Бугарске, "Одељење докумената за бугарску историју у страним архивама" (сигнатура КМФ), чува се географска карта под називом "Источна империја и суседни региони Константина Порфирогенита" Гијома де Лила ("IMPERII ORIENTALIS et CIRCUMJACENTIUM REGIONUM sub CONSTANTINO PORPHYROGENITO et ejus praedecestoribus DESCRIPTIO; Auctore GUILLELMO DEL¬ ISLE è Regiâ Scientarium Academiâ ad novam Editionem Libri CONSTANTINI PORPHYROGENITI de Administrando Imperio; guce prodit Studio ANSELMI BANDURII Monachi Benedictini Ragusini Meliensis cum ejusdem Notis et Animadversionibus AMSTELODAMI Apud I. CÓVENS et C. MORTIER").

Детаљ са истоимене мапе :

*

Допринос француског географа Гијома де Лила тумачењу дела Константина Порфирогенита Старе карте су значајан извор у расветљавању недоумица око положаја првих насељених градова у покрштеној Србији. Највећи допринос на том пољу дао је Гијом де Лил (Guillaume Del-Isle, Париз, 1675-1726), француски "први географ краљевске Академије", састављач великог атласа који су под насловом "Atlas novеаu" издали у Амстердаму Ковенс и Мортје. Постао је члан "Académie Royale des Sciences" у 27. години, и касније је добио титулу "Premier Geographee du roi" ("први географ краљевине"). Његов највећи пројекат је "Atlas de Géographie", публикован 1774. године у Паризу и Амстердаму. Де Лилов допринос историографији и картографији Балкана још није систематски обрађен. На основу постојећих података за Балкан и информације у тексту ''о темама'' ромејског императора Константина VII Порфирогенита, Гијом де Лил је израдио карту Источне империје и тако дао графичку синтезу резултата истраживачког рада ромејског цара. Према А. Орачеву (Орачев, 2005), у Централном државном архиву Бугарске (ЦДА) при Главној управи архива Министарског савета Републике Бугарске, "Одељење докумената за бугарску историју у страним архивама" (сигнатура КМФ), чува се географска карта под називом "Источна империја и суседни региони Константина Порфирогенита" Гијома де Лила ("IMPERII ORIENTALIS et CIRCUMJACENTIUM REGIONUM sub CONSTANTINO PORPHYROGENITO et ejus praedecestoribus DESCRIPTIO; Auctore GUILLELMO DEL¬ ISLE è Regiâ Scientarium Academiâ ad novam Editionem Libri CONSTANTINI PORPHYROGENITI de Administrando Imperio; guce prodit Studio ANSELMI BANDURII Monachi Benedictini Ragusini Meliensis cum ejusdem Notis et Animadversionibus AMSTELODAMI Apud I. CÓVENS et C. MORTIER"). На њој су у теми ''Серблиа'' приказани први градови покрштене Србије Х века. С обзиром на чињеницу, да је у наслову карте де Лил наведен као члан Краљевске академије наука, она је израђена у или после 1718. године. Наведену географску карту Гијома де Лила, која садржајем знатно употпуњује перцепцију првих српских градова Константина Порфирогенита, уврстили су у "Atlas novus" Johannes Covens (1697- 1774) и Cornelijus Mortier (1699 - 1783). Према Орачеву, "на карти су приказане доста тачне границе Источне римске империје и њених појединих тема" (Орачев А., 2005). Према Р. Иванову, приказ римске провинције Тракије на овој карти, није без основа (Иванов Р., 1998). Де Лил је посебно издао још неколико карата на којима је приказана и Србија: "Карта Мађарске ("Carte de l¬ Hongrie"), Париз 1703; Карта Турског царства (Imperii orientalis), Париз, 1711; Карта Мађарске, Трансилваније, Хрватске и Славоније (Carte Particuliere de la Hongrie de la Transilvanie de la Croatie et de la Sclavonie), Париз 1717; Карта Турског царства у Европи, Азији и Африци (Imperium Turcium in Europa, Asia et Africa), 1737; Карта Мађарске и суседних региона (Tabula Hungaria et regionum), 1790. године (Срејовић Д., 1991).

 

[HanibalBarka666]

Допринос француског географа Гијома де Лила тумачењу дела Константина Порфирогенита Старе карте су значајан извор у расветљавању недоумица око положаја првих насељених градова у покрштеној Србији. Највећи допринос на том пољу дао је Гијом де Лил (Guillaume Del-Isle, Париз, 1675-1726), француски "први географ краљевске Академије", састављач великог атласа који су под насловом "Atlas novеаu" издали у Амстердаму Ковенс и Мортје. Постао је члан "Académie Royale des Sciences" у 27. години, и касније је добио титулу "Premier Geographee du roi" ("први географ краљевине"). Његов највећи пројекат је "Atlas de Géographie", публикован 1774. године у Паризу и Амстердаму.

Ne nije, niti može da bude pisanje geografa u 18 veku izvor za nešto što se desilo skoro ceo jedan milenijum ranije !!!!!

O tačnosti starih karata je ovde već bilo reči.

 

[Mrkalj]

Evo, nije loše da poslužimo jedan uobličeni iskaz glede teme iz National Geographic-a:

31. 05. 2014.
Naš narod je zajedno sa ostalim narodima obeležio istoriju ovih prostora, ali odakle potiče naziv Balkan za ovaj predeo Jugoistočne Evrope? Da li postoji samo jedan Balkan?

O poreklu imena našeg poluostrva postoji nekoliko teorija. Najšire prihvaćena je ona po kojoj ime potiče od turske reči balkan, koja označava "šumovitu goru". Prema toj teoriji Balkan su nazvali Turci nakon svog dolaska na ove prostore, budući da se ni u jednom istorijskom izvoru ne pominje ovo ime pre toga.


Po jednoj drugoj tezi region su nazvali Bugari u VII veku, kada je cela oblast bila pod Prvim bugarskim carstvom. U bugarskom jeziku reč "balkan" (балкан) znači "planina".


Pre najezde Turaka i stvaranja Osmanskog carstva region je u grčkim i rimskim izvorima nazivan "Poluostrvo Hema". Planinski lanac je bio poznat kao "Planine Hem". U grčkoj mitologiji, trački kralj Hem bio je sin Boreje, severnog vetra. Bio je sujetan, ohol i poredio je svoju ženu Rodopu i sebe sa Zevsom i Herom. Za uzvrat bogovi su pretvorili bračni par u planine.


Prema drugoj grčkoj legendi, planine su bile nazvane Hemske, nakon borbe Zevsa sa ogromnom zmijom Tifonom. U toku borbe Tifon je celu planinu bacio na Zevsa, koji je svojim munjama uspeo da je odbije. Planinom je potom potekla krv, koja se na grčkom jeziku izgovara kao "hem", tako da su od tada planine poznate kao "krvave", tj. "hemske".

Da li ste znali da postoji još jedan Balkan?
Na krajnjem zapadu Turkmenistana nalazi se Balkanski vilajet, koji se graniči sa Uzbekistanom, Kazahstanom, Iranom i Kaspijskim morem. Glavni grad ove turkmenistanske provincije je Balkanbat, ranije poznat pod imenom Nebit Dag.


Ovaj Balkan predstavlja značajan izvor energetskih resursa Turkmenistana, budući da 94 odsto proizvodnje prirodnog gasa ove zemlje potiče odatle, kao i 12 odsto naftne proizvodnje.

Ime turkmenistanskog vilajeta takođe potiče od turske reči za planinu, pošto regionom dominiraju Balkanske planine.

http://www.nationalgeographic.rs/ve...utm_medium=referral&utm_campaign=povezano.com

 

[Сребрена]

Из овог погрешног схватања о Централном Билу произашло је и садање име Балканског Полуострва. Источни његов део звао се Хемус. То име примењено на планине које нису много удаљене од Цариграда, и које су често помињали класични и византијски писци, било је познатије од оних, која су давата другим деловима Централног Била. Испитивачи у почетку XIX века сазнали су да се класични Хемус зове Балкан.
.. име планинског венца, које би се по праву могло применити само на један део Централног Била, погрешно се употребило и њиме је означен цео венац.

Тако и ја схватих ову проблематику

 

[Pumpaj Dinstanović]

Тако и ја схватих ову проблематику

..mada nema razloga baš nekog da se tako shvača...

 

[ИгарЈ]

Александар Лома - Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, Београд, 2013, 130.

 

[vučko]

Александар Лома - Топонимија Бањске хрисовуље: ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, САНУ, Одељење језика и књижевности, Одбор за ономастику, Библиотека Ономатолошких прилога, књ. 2, Београд, 2013, 130.

Kakva je poruka?

 

[Mrkalj]

Kakva je poruka?

Pusti čoveka da fotokopira.

 

[haeul]

Гласајте:

1. Хелмско полуострво
2. Хемско полуострво
3. Хумско полуострво
4. Мала Европа (по узору на Малу Азију; Μικρὰ Εὐρώπη, Europa Minor)
5. Хелм (скраћени облик)
6. Хемус
7. Тропоље

Можете изабрати и више опција. Гласам за 1 (примарни назив), и 4 и 7 (синоними).

 

[Perperius]

Гласајте:

1. Хелмско полуострво
2. Хемско полуострво
3. Хумско полуострво
4. Мала Европа (по узору на Малу Азију)
5. Хемус
6. Тропоље

Можете изабрати и више опција. Гласам за 1 (примарни назив), и 4 и 6 (синоними).

A u skraćenoj varijanti "Helm"

 

[haeul]

A u skraćenoj varijanti "Helm"

Додато

Гласам и за 5. Број 6 такође може послужити, овима што воле да се мало праве важни.

 

[rv12aval]

Mene zanima ko je izmislio termin balkanizacija.