Ko je crtao republičke granice u SFRJ?

[Krishna]

svajcarska nikad nije izasla na more pa eto snasli se nekako, somalija je na moru pa crkose od gladi
samo se kuka i pravda "nemamo more, nemamo naftu, nemamo pametne politicare... zbog toga nam ne ide"

Pusti ti Švajcarce na miru, kod njih se nije ratovalo 300 godina a i druga su oni fela ljudi od Srba i Srbijanaca. Crna Gora, Grčka i Hrvatska uglavnom žive od mora/turizma i to bolje nego Srbija koja ima veća rudna bogatstva i više plodne zemlje.

 

[JulianAlpsMedia]

Po istorijskom pravu. Srbija je u srednjem vjeku uvjek izlazila bar na Jadran, a u kraćem periodu i na Jonsko i Egejsko more. Crna Gora i južna Dalmacija su bile Srbija u srednjem vjeku.

Pa i Austrija je nekad (i to ne u srednjem veku) imala more. Zar mora sad imati izlaz na more zbog "istorijskog prava"? Kad bi sve drzave u Evropi trazile granice po istorijskom pravu, ne bi bilo kraj rata.

Crnogorci su i danas većinom Srbi.

Po posljednom popisu u Crnoj Gori za Srbe se deklarise 32,93% stanovnistva. To nije ni blizu vecini.

 

[KraNp]

Po kakvoj logici bi Srbija dobila izlaz na more kad nije bila ni blizu mora? Pa ni Makedonija nije dobila izlaz na more.

По тој логици јер су ЖИВЕЛИ или живе на приморским просторима вековима. Србија као ТЕРИТОРИЈАЛНА ЈЕДИНИЦА авнојевске Југославије је далеко од мора АЛИ СРБИ НИСУ ДАЛЕКО ОД МОРА ! Да ли су Курск и Белгород далеко од Одесе.....јесу !! Да ли су РУСИ већина у Одеси и целом том крају......ЈЕСУ !! По тој логици Русија има право да ту узме свој излаз на море јер је одувек њој и припадао. Исто тако и Срби и Србија. Наше било, вама дато "да убирате закпунину" али вам није дато право власништва. Шта ти ту није јасно.

 

[JulianAlpsMedia]

По тој логици јер су ЖИВЕЛИ или живе на приморским просторима вековима. Србија као ТЕРИТОРИЈАЛНА ЈЕДИНИЦА авнојевске Југославије је далеко од мора АЛИ СРБИ НИСУ ДАЛЕКО ОД МОРА ! Да ли су Курск и Белгород далеко од Одесе.....јесу !! Да ли су РУСИ већина у Одеси и целом том крају......ЈЕСУ !! По тој логици Русија има право да ту узме свој излаз на море јер је одувек њој и припадао. Исто тако и Срби и Србија. Наше било, вама дато "да убирате закпунину" али вам није дато право власништва. Шта ти ту није јасно.

Srbi žive na moru u Crnoj Gori. Tu teritoriju biste mogli dati Srbiji samo oduzimanjem od Crne Gore, koja ima takodje svoja teritorijalna prava. Kao što pišeš, to je slično onome što Putin sada radi u Ukrajini i to ponašanje je učinilo Rusiju izgnanikom u Evropi. To je recept za beskrajne sukobe.

 

[Krishna]

Pa i Austrija je nekad (i to ne u srednjem veku) imala more. Zar mora sad imati izlaz na more zbog "istorijskog prava"? Kad bi sve drzave u Evropi trazile granice po istorijskom pravu, ne bi bilo kraj rata.

Moglo se naći rješenje da republika Srbija u okviru Jugoslavije dobije izlaz na more, a da to ne bude brisanje Crne Gore. To se nije desilo zato što je titoizam bio do srži anti-srpski. Samo Srbija je dobila 2 autonomne pokrajine i nijedna druga republika, a te pokrajine su maltene imale status republika.

Po posljednom popisu u Crnoj Gori za Srbe se deklarise 32,93% stanovnistva. To nije ni blizu vecini.

Tako je na papiru, ali je procenat ljudi koji se osjećaju kao Srbi u CG značajno veći. Dio Srba tamo se piše Crnogorcima iz nekih razloga. U Crnoj Gori 43% stanovništva smatra svoj jezik srpskim a 34% crnogorskim, stoga je srpski relativno većinski jezik u CG. U Crnoj Gori među pravoslavcima kojih je oko 72% Srbi su većina. Blizu 30% nisu pravoslavci (Bošnjaci, muslimani, Šiptari itd).

 

[Gruban]

Цртање републичких граница у СФРЈ: Како су Срби изгубили излаз на море​

Pogledajte prilog 1776507
У новој држави, српски народ је подељен на пет република и четири нације, а једини критеријум приликом одређивања граница био је антисрпски, каже за РТ Балкан историчар Александар Раковић

У Загреб су нацисти априла 1941. године ушли газећи по цвећу које је бацала одушевљена гомила, у Марибору је истог месеца Адолф Хитлер био импресиониран пријемом грађана – у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године погинуло је више од 2.000 људи.

Упркос историјским чињеницама, о којима и данас сведоче снимци нациста у Загребу, Марибору и Београду те 1941. који се могу наћи и на Јутјубу, у првим послератним годинама комунистима који су почели да цртају границе република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије однос према окупатору није био никакав критеријум, већ обрачун са „великосрпским национализмом“.

У новој држави, српски народ је подељен на пет република, а како за РТ Балкан каже историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије, једини критеријум је био антисрпски, да се српски народ раздроби на што више раздвојених целина како би се онемогућило политичко обједињавање и јединствени српски национални покрет.

На необичност критеријума по којима су комунисти одмах након рата формирали границе република, указао је у свом тексту из 1986. године академик Коста Чавошки који наводи да су различите федералне јединице узете у границама у којима су биле у различитим историјским тренуцима у распону од преко 60 година: од 1878. до 1939. године.

За једне федералне јединице узете су границе које су за њих биле најповољније, а за друге оне најнеповољније.

Тако је за Словенију изабрано најповољније решење јер су се практично сви Словенци на територији ондашње Југославије нашли у једној федералној јединици, слично као и Македонци, док је Србија узета у границама пре Балканских ратова, што значи да јој нису признати резултати ослободилачких ратова које је она водила од 1912. до 1918. године, пише Чавошки.

Илуструјући изразито неједнак положај који су републике добиле оваквим цртањем граница, он узима пример Србије (граница из 1912) и Хрватске (граница из 1939). Да је за обе земље узета 1912. година, Србија би била у границама прекумановске Србије, а Хрватска у својим административним границама у оквиру Угарске, које су обухватале ужу Хрватску, Славонију и Војну Крајину, а искључивале Далмацију.

„Да је којим случајем узета 1939. година, тада би се Хрватска успоставила у границама Бановине Хрватске, а Србија би била успостављена на целој југословенској територији источно од Бановине Хрватске, после претходног издвајања Босне, територије која је некада припадала Црној Гори, територије 10 односно 15 км јужно од Качаника и Ристовца (данашња Македонија) и Санџака“, наводи Чавошки.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Радничка класа позива се да свестрано помогне образовање независне Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, као и да подржи „борбу раскомаданог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију“. И мађарској мањини у северној Војводини признаје се, како се наводи, право на отцепљење.

„Српски народ је тада политички здробљен и ми се од тога никада нисмо опоравили. И дан-данас имамо Србију, Републику Српску и Србе у Црној Гори, ми се и дан-данас боримо за ваздух, да макар тај простор од Апатина до Бара и од Тимочке до Босанске крајине некако окупимо политички и да он функционише као јединствена целина. И даље се боримо за то јер нам се то забрањује, онемогућава од стране западних фактора и оних који су разбијали Југославију“, закључује Александар Раковић.

Аутор: Јелена Чалија

Извор: РТ Балкан
******************************
Ko je i kako crtao tj odredjivao granice izmedju bivših republika?
Na osnovu kog kriterijuma se nekim narodima dalo i ono što im nikad nije ni pripadalo, ali zato jeste na štetu drugog naroda?
Negdje sam pročitao da je tada dat prijedlog da Dalmacija dobije autonomiju sa obrazloženjem da ona nikada u istoriji nije bila pod vlašću Zagrreba, ali da je to na volšeban način odbijeno?
Zašto nema pisanih tragova o raspodjeli teritorija pa samim tim to nije ni pravno legalizovano?
Zbog ovakvih rešenja granica, neminovno je došlo do cijepanja, sukoba i gradjanskih ratova.

Josip Broz

 

[Dobro situirani gospodin]

Pusti ti Švajcarce na miru, kod njih se nije ratovalo 300 godina a i druga su oni fela ljudi od Srba i Srbijanaca. Crna Gora, Grčka i Hrvatska uglavnom žive od mora/turizma i to bolje nego Srbija koja ima veća rudna bogatstva i više plodne zemlje.

znači sad su ratovi problem, pa eto nemačka, amerika, rusija, francuska, britanija... se ubiše ratujući vekovima pa su se nekako snašli i sredili u životu

 

[Petar_Petrovic]

znači sad su ratovi u pitanju, pa eto nemačka, amerika, rusija, francuska, britanija... se ubiše ratojući vekovima pa su se nekako snašli i sredili u životu

Srpska posla....uvek je neko drugi kriv.

 

[Krishna]

znači sad su ratovi u problem, pa eto nemačka, amerika, rusija, francuska, britanija... se ubiše ratujući vekovima pa su se nekako snašli i sredili u životu

Uporedio si balkansku Srbiju sa Švicarskom, a to je neuporedivo. Švicarska je zbog niza istorijskih i nekih drugih faktora najuređenija zemlja na svjetu sa najvišim životnim standardom. U Srbiju svakih par decenija dolazi strana okupatorska vojska, to sa Amerikom nije slučaj. Amerika ratuje ali daleko od svojih granica i štite je okeani od potencijale strane invazije.

 

[Dobro situirani gospodin]

Uporedio si balkansku Srbiju sa Švicarskom, a to je neuporedivo. Švicarska je zbog niza istorijskih i nekih drugih faktora najuređenija zemlja na svjetu sa najvišim životnim standardom. U Srbiju svakih par decenija dolazi strana okupatorska vojska, to sa Amerikom nije slučaj. Amerika ratuje ali daleko od svojih granica i štite je okeani od potencijale strane invazije.

Vidi skandinaviju, sve tamošnje države ratovale, more im nikakvo hladno, do pre 100 godina bili sirotinja pa se ipak nekako snašli i žive dobro
Nismo trebali napuštati naše zadkarpatske zavičaje i svetinje i naseliti se ovde gde nas bije vekovima maler

 

[Krishna]

Vidi skandinaviju, sve tamošnje države ratovale, more im nikakvo hladno, do pre 100 godina bili sirotinja pa se ipak nekako snašli i žive dobro
Nismo trebali napuštati naše zadkarpatske zavičaje i svetinje i naseliti se ovde gde nas bije vekovima maler

Švedska nije ratovala 200 godina. Norvežani su pustili Hitlera da im uđe u zemlju, niko nije ispalio jedan metak na Njemce. Skandinavija ima ogromne prirodne resurse, najveće u Evropi van Rusije. Norveška npr. ima dovoljno nafte i gasa za svoje potrebe, čak imaju i za izvoz. Švedska je bogata rudnim resursima. Obe zemlje su bogate šumskim resursima itd. Švedska i Norveška su obe značajno veće od SFRJ po površini, a imaju malo stanovnika za tu veličinu i uz to velike resurse kao što rekoh. Bolje da porediš Srbiju sa okolnim zemljama, nego da Švicarskom i Skandinavijom sa kojima nema nikakvih dodirnih tačaka.

 

[JulianAlpsMedia]

Švedska nije ratovala 200 godina. Norvežani su pustili Hitlera da im uđe u zemlju, niko nije ispalio jedan metak na Njemce. Skandinavija ima ogromne prirodne resurse, najveće u Evropi van Rusije. Norveška npr. ima dovoljno nafte i gasa za svoje potrebe, čak imaju i za izvoz. Švedska je bogata rudnim resursima. Obe zemlje su bogate šumskim resursima itd. Švedska i Norveška su obe značajno veće od SFRJ po površini, a imaju malo stanovnika za tu veličinu i uz to velike resurse kao što rekoh. Bolje da porediš Srbiju sa okolnim zemljama, nego da Švicarskom i Skandinavijom sa kojima nema nikakvih dodirnih tačaka.

Koje resurse Austrija (drzava bez mora) ima a Srbija nema?

 

[MajorTom]

Granice Fnrj-Sfrj je posle rata crtala komunisticka kamarila na vlasti..Tito, Djilas..Pijade Slovenacko Hrvatski razni prirepci Srpske ulizice..i sl.. a sve na stetu Srbije pod parolom Slaba Srbija..jaka tzv..Jugoslavija kreacijom i izmishljenih naroda i republika u tzv..federaciji..ali se mora i reci da to nije tada pocelo nego i prije rata..debilnim tzv..Kraljem Smrdeksandrom i njegovom dvorskom kamarilom i Srpskom idiotskom tzv..inteligencijom i Akademicima koji su napr lishili Srbiju izlaska na more i posedovanja luke ili luka za trgovacko ekonomski razvoj..A vec o bilo kojim vrstama Jugoslavija se ovde dodatno necu izjashnjavati jer to je tek pravi mrtvacki sanduk za Srbe i Srbiju..

Volio bi vidjeti granice Srbije, Hrvatske, Bsone, Slovenije, Makedonije da su Hitler, Musolini, Horti itd dobili rat

Mrtvacki sanduk za Srbe koji su u hrvatskoj bili konstitutivni narod,a danas su protjerani, u Jugosalviji u kojoj je Kosovo bilo u sastavu Srbije, u kojoj su Srbi vladali vojskom, prosvetom, zdravstvom, milicijom a danas u Vucicevoj kriminalnoj guberniji iz koje bjezi ko god moze, koja je sjeciste nemanja ljudskih prava, diktature, kriminala, korupcije, nepotizma, gdje su plate i penzije duplo manje nego u Hrvatskoj, koja je opet za evropske standarde siromasna, i ovo danas je blagostanje za Srbiju

 

[Krishna]

Volio bi vidjeti granice Srbije, Hrvatske, Bsone, Slovenije, Makedonije da su Hitler, Musolini, Horti itd dobili rat

Zaboravio si Pavelića kao 'slučajno.'

 

[Krishna]

Moglo se naći rješenje da republika Srbija u okviru Jugoslavije dobije izlaz na more, a da to ne bude brisanje Crne Gore. To se nije desilo zato što je titoizam bio do srži anti-srpski. Samo Srbija je dobila 2 autonomne pokrajine i nijedna druga republika, a te pokrajine su maltene imale status republika.


Tako je na papiru, ali je procenat ljudi koji se osjećaju kao Srbi u CG značajno veći. Dio Srba tamo se piše Crnogorcima iz nekih razloga. U Crnoj Gori 43% stanovništva smatra svoj jezik srpskim a 34% crnogorskim, stoga je srpski relativno većinski jezik u CG. U Crnoj Gori među pravoslavcima kojih je oko 72% Srbi su većina. Blizu 30% nisu pravoslavci (Bošnjaci, muslimani, Šiptari itd).

@Perperius

 

[MajorTom]

Zaboravio si Pavelića kao 'slučajno.'

Pavelic je bio domaci izdajnik, koljac, mislio sam na pretenzije stranog faktora prema ovom Ex Ju prostoru.

 

[Krishna]

Pavelic je bio domaci izdajnik, koljac, mislio sam na pretenzije stranog faktora prema ovom Ex Ju prostoru.

Pavelić je za Srbe on je bio gori od Hitlera, Hortija i Musolinija zajedno. Hrvatske ustaše su pobile puno više Srba u WW2 nego Njemci, Mađari, Bugari, Šiptari i Italijani zajedno. Italijani su puno više Srba spasili od ustaša nego što su ubili. Streljali su samo nešto malo srpskih komunista u CG i Dalmaciji.

 

[MajorTom]

Pavelić je za Srbe on je bio gori od Hitlera, Hortija i Musolinija zajedno. Hrvatske ustaše su pobile puno više Srba u WW2 nego Njemci, Mađari, Bugari, Šiptari i Italijani zajedno. Italijani su puno više Srba spasili od ustaša nego što su ubili. Streljali su samo nešto malo srpskih komunista u CG i Dalmaciji.

NDH je bila njemacka Hitlerova marionetska drzava, Pavelic je na vlast dosao uz posredstvo Njemaca, okupirao Bosnu posredstvom njemackih tenkova itd,a nije PAvelic ubijao samo Srbe, nad Jevrejima je provodio Holokaust, ubijao je Rome, brojne hrvatske i bosanske Komuniste.

Evo ti pismo mog najdrazeg pisca iz djetinjstva Branka Copica poslato prijatelju Ziji Dizdarevicu koji je ubijen u Jasenovcu 1942 , a ubijen je i moj stric koji je Bosanac.

Dragi moj Zijo,

Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu.

Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluho doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.

Pišem, dragi Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s kosom.

U svojim noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovorio si o njoj kroz usta svoga junaka Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.

Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?

Kako li smo nekada, zajedno, dječački, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zamišljali ono praskozorje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama Granade.

Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli. Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze: “Crni su im konji, crne potkovice.” Umnožavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim starcima i zanesenim dječacima. Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se. Pržile su ga mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, životvoran i neuništiv, i pod sunce ponovo isturao svoju nejačku zelenu klicu, svoj barjak. Rušio se na njega oklop tenkova, a štitio ga i sačuvao prijateljski povijen ljudski dlan.

Eto, o tome bih, Zijo, da šapućem i pišem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici.

Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pričam. Osjećam samo kako se umnožavaju i rote u ovome stiješnjenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i još malo, čini se, pa će zakucati na vrata.

Neka, Zijo… Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone.

Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš…

 

[Pepelan1]

Цртање републичких граница у СФРЈ: Како су Срби изгубили излаз на море​

Pogledajte prilog 1776507
У новој држави, српски народ је подељен на пет република и четири нације, а једини критеријум приликом одређивања граница био је антисрпски, каже за РТ Балкан историчар Александар Раковић

У Загреб су нацисти априла 1941. године ушли газећи по цвећу које је бацала одушевљена гомила, у Марибору је истог месеца Адолф Хитлер био импресиониран пријемом грађана – у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године погинуло је више од 2.000 људи.

Упркос историјским чињеницама, о којима и данас сведоче снимци нациста у Загребу, Марибору и Београду те 1941. који се могу наћи и на Јутјубу, у првим послератним годинама комунистима који су почели да цртају границе република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије однос према окупатору није био никакав критеријум, већ обрачун са „великосрпским национализмом“.

У новој држави, српски народ је подељен на пет република, а како за РТ Балкан каже историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије, једини критеријум је био антисрпски, да се српски народ раздроби на што више раздвојених целина како би се онемогућило политичко обједињавање и јединствени српски национални покрет.

На необичност критеријума по којима су комунисти одмах након рата формирали границе република, указао је у свом тексту из 1986. године академик Коста Чавошки који наводи да су различите федералне јединице узете у границама у којима су биле у различитим историјским тренуцима у распону од преко 60 година: од 1878. до 1939. године.

За једне федералне јединице узете су границе које су за њих биле најповољније, а за друге оне најнеповољније.

Тако је за Словенију изабрано најповољније решење јер су се практично сви Словенци на територији ондашње Југославије нашли у једној федералној јединици, слично као и Македонци, док је Србија узета у границама пре Балканских ратова, што значи да јој нису признати резултати ослободилачких ратова које је она водила од 1912. до 1918. године, пише Чавошки.

Илуструјући изразито неједнак положај који су републике добиле оваквим цртањем граница, он узима пример Србије (граница из 1912) и Хрватске (граница из 1939). Да је за обе земље узета 1912. година, Србија би била у границама прекумановске Србије, а Хрватска у својим административним границама у оквиру Угарске, које су обухватале ужу Хрватску, Славонију и Војну Крајину, а искључивале Далмацију.

„Да је којим случајем узета 1939. година, тада би се Хрватска успоставила у границама Бановине Хрватске, а Србија би била успостављена на целој југословенској територији источно од Бановине Хрватске, после претходног издвајања Босне, територије која је некада припадала Црној Гори, територије 10 односно 15 км јужно од Качаника и Ристовца (данашња Македонија) и Санџака“, наводи Чавошки.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.

„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.

Радничка класа позива се да свестрано помогне образовање независне Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, као и да подржи „борбу раскомаданог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију“. И мађарској мањини у северној Војводини признаје се, како се наводи, право на отцепљење.

„Српски народ је тада политички здробљен и ми се од тога никада нисмо опоравили. И дан-данас имамо Србију, Републику Српску и Србе у Црној Гори, ми се и дан-данас боримо за ваздух, да макар тај простор од Апатина до Бара и од Тимочке до Босанске крајине некако окупимо политички и да он функционише као јединствена целина. И даље се боримо за то јер нам се то забрањује, онемогућава од стране западних фактора и оних који су разбијали Југославију“, закључује Александар Раковић.

Аутор: Јелена Чалија

Извор: РТ Балкан
******************************
Ko je i kako crtao tj odredjivao granice izmedju bivših republika?
Na osnovu kog kriterijuma se nekim narodima dalo i ono što im nikad nije ni pripadalo, ali zato jeste na štetu drugog naroda?
Negdje sam pročitao da je tada dat prijedlog da Dalmacija dobije autonomiju sa obrazloženjem da ona nikada u istoriji nije bila pod vlašću Zagrreba, ali da je to na volšeban način odbijeno?
Zašto nema pisanih tragova o raspodjeli teritorija pa samim tim to nije ni pravno legalizovano?
Zbog ovakvih rešenja granica, neminovno je došlo do cijepanja, sukoba i gradjanskih ratova.

POgrijesili su, trebalo je se zvati Serboslavija.

 

[MajorTom]

POgrijesili su, trebalo je se zvati Serboslavija.

To je usraska glupost i laz, Hrvati su i tada u Hrvatskoj imali osjetno vece plate, Slovenci takodjer nego Bosna i centralna Srbija.O bijedi Kosova da ne govorim, sto su i Albanci svojim konzervatizmom doprinijeli.

 

[Krishna]

NDH je bila njemacka Hitlerova marionetska drzava, Pavelic je na vlast dosao uz posredstvo Njemaca, okupirao Bosnu posredstvom njemackih tenkova itd,a nije PAvelic ubijao samo Srbe, nad Jevrejima je provodio Holokaust, ubijao je Rome, brojne hrvatske i bosanske Komuniste.

Evo ti pismo mog najdrazeg pisca iz djetinjstva Branka Copica poslato prijatelju Ziji Dizdarevicu koji je ubijen u Jasenovcu 1942 , a ubijen je i moj stric koji je Bosanac.

Dragi moj Zijo,

Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu.

Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluho doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.

Pišem, dragi Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s kosom.

U svojim noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovorio si o njoj kroz usta svoga junaka Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.

Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?

Kako li smo nekada, zajedno, dječački, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garsijom Lorkom i zamišljali ono praskozorje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama Granade.

Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli. Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne znam ko je od nas dvojice šaputao Lorkine riječi pune jeze: “Crni su im konji, crne potkovice.” Umnožavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noćni dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim starcima i zanesenim dječacima. Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se. Pržile su ga mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, životvoran i neuništiv, i pod sunce ponovo isturao svoju nejačku zelenu klicu, svoj barjak. Rušio se na njega oklop tenkova, a štitio ga i sačuvao prijateljski povijen ljudski dlan.

Eto, o tome bih, Zijo, da šapućem i pišem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici.

Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pričam. Osjećam samo kako se umnožavaju i rote u ovome stiješnjenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i još malo, čini se, pa će zakucati na vrata.

Neka, Zijo… Svak se brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone.

Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku. Jah, šta ćeš…

Po Tuđmanu NDH nije bila puka marionetska tvorevina, nego ostvarenje vjekovne želje hrvatskog naroda za državom.

 

[buudala]

 

[Dobro situirani gospodin]

Švedska nije ratovala 200 godina. Norvežani su pustili Hitlera da im uđe u zemlju, niko nije ispalio jedan metak na Njemce. Skandinavija ima ogromne prirodne resurse, najveće u Evropi van Rusije. Norveška npr. ima dovoljno nafte i gasa za svoje potrebe, čak imaju i za izvoz. Švedska je bogata rudnim resursima. Obe zemlje su bogate šumskim resursima itd. Švedska i Norveška su obe značajno veće od SFRJ po površini, a imaju malo stanovnika za tu veličinu i uz to velike resurse kao što rekoh. Bolje da porediš Srbiju sa okolnim zemljama, nego da Švicarskom i Skandinavijom sa kojima nema nikakvih dodirnih tačaka.

eto bolji smo od makedonije, bugarske, kosova, bosne...

 

[MajorTom]

Po Tuđmanu NDH nije bila puka marionetska tvorevina, nego ostvarenje vjekovne želje hrvatskog naroda za državom.

Tudjman je kasnije pricao svasta, u 19 vijeku Hrvatsku nazivaju Trojednica Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, u kraljevini Jugoslaviji Hrvatska je bila podijeljena na banovine, tek joj je Tito ZAvnohom dao danasnje granice, Tudjman je pricao razne gluposti.

 

[dzericak]

Nisam mogao da nađm ko je tačno crtao granice, ali "Među najvažnijim ličnostima koje su bile ključne u donošenju političkih odluka o razgraničenju ističu se Milovan Đilas i Edvard Kardelj. Iako oni nisu direktno crtali granice, imali su ključnu ulogu u definisanju političkog okvira i principa na osnovu kojih su granice utvrđivane.

Granice su uglavnom bile bazirane na predratnim granicama banovina i administrativnih okruga, uz određene korekcije koje su se pravile kako bi se što bolje uvažile etničke i istorijske realnosti."