Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 25.460
Цртање републичких граница у СФРЈ: Како су Срби изгубили излаз на море
У новој држави, српски народ је подељен на пет република и четири нације, а једини критеријум приликом одређивања граница био је антисрпски, каже за РТ Балкан историчар Александар Раковић
У Загреб су нацисти априла 1941. године ушли газећи по цвећу које је бацала одушевљена гомила, у Марибору је истог месеца Адолф Хитлер био импресиониран пријемом грађана – у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године погинуло је више од 2.000 људи.
Упркос историјским чињеницама, о којима и данас сведоче снимци нациста у Загребу, Марибору и Београду те 1941. који се могу наћи и на Јутјубу, у првим послератним годинама комунистима који су почели да цртају границе република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије однос према окупатору није био никакав критеријум, већ обрачун са „великосрпским национализмом“.
У новој држави, српски народ је подељен на пет република, а како за РТ Балкан каже историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије, једини критеријум је био антисрпски, да се српски народ раздроби на што више раздвојених целина како би се онемогућило политичко обједињавање и јединствени српски национални покрет.
На необичност критеријума по којима су комунисти одмах након рата формирали границе република, указао је у свом тексту из 1986. године академик Коста Чавошки који наводи да су различите федералне јединице узете у границама у којима су биле у различитим историјским тренуцима у распону од преко 60 година: од 1878. до 1939. године.
За једне федералне јединице узете су границе које су за њих биле најповољније, а за друге оне најнеповољније.
Тако је за Словенију изабрано најповољније решење јер су се практично сви Словенци на територији ондашње Југославије нашли у једној федералној јединици, слично као и Македонци, док је Србија узета у границама пре Балканских ратова, што значи да јој нису признати резултати ослободилачких ратова које је она водила од 1912. до 1918. године, пише Чавошки.
Илуструјући изразито неједнак положај који су републике добиле оваквим цртањем граница, он узима пример Србије (граница из 1912) и Хрватске (граница из 1939). Да је за обе земље узета 1912. година, Србија би била у границама прекумановске Србије, а Хрватска у својим административним границама у оквиру Угарске, које су обухватале ужу Хрватску, Славонију и Војну Крајину, а искључивале Далмацију.
„Да је којим случајем узета 1939. година, тада би се Хрватска успоставила у границама Бановине Хрватске, а Србија би била успостављена на целој југословенској територији источно од Бановине Хрватске, после претходног издвајања Босне, територије која је некада припадала Црној Гори, територије 10 односно 15 км јужно од Качаника и Ристовца (данашња Македонија) и Санџака“, наводи Чавошки.
Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.
„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.
Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.
„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.
Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.
„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.
Говорећи о комунистичком цртању граница југословенских република, Александар Раковић истиче да су 1918. године проширене границе из Шапца на Алпе, и по међународном праву то проширење граница третира се као проширење граница Србије.
„На Париској мировној конференцији Србија је била учесник, а не Краљевина СХС која је тек створена, југословенска државност је, уствари, наставак српске државности. Комунисти уместо да уваже ту чињеницу, они су српски народ поделили на пет република“, напомиње Раковић.
Радничка класа позива се да свестрано помогне образовање независне Хрватске, Црне Горе, Македоније и Словеније, као и да подржи „борбу раскомаданог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију“. И мађарској мањини у северној Војводини признаје се, како се наводи, право на отцепљење.
„Српски народ је тада политички здробљен и ми се од тога никада нисмо опоравили. И дан-данас имамо Србију, Републику Српску и Србе у Црној Гори, ми се и дан-данас боримо за ваздух, да макар тај простор од Апатина до Бара и од Тимочке до Босанске крајине некако окупимо политички и да он функционише као јединствена целина. И даље се боримо за то јер нам се то забрањује, онемогућава од стране западних фактора и оних који су разбијали Југославију“, закључује Александар Раковић.
Аутор: Јелена Чалија
Извор: РТ Балкан
******************************
Ko je i kako crtao tj odredjivao granice izmedju bivših republika?
Na osnovu kog kriterijuma se nekim narodima dalo i ono što im nikad nije ni pripadalo, ali zato jeste na štetu drugog naroda?
Negdje sam pročitao da je tada dat prijedlog da Dalmacija dobije autonomiju sa obrazloženjem da ona nikada u istoriji nije bila pod vlašću Zagrreba, ali da je to na volšeban način odbijeno?
Zašto nema pisanih tragova o raspodjeli teritorija pa samim tim to nije ni pravno legalizovano?
Zbog ovakvih rešenja granica, neminovno je došlo do cijepanja, sukoba i gradjanskih ratova.
