PODACI O BROJU SPASENIH PILOTA OD CETNIKA I PARTIZANA
U predgovoru je vec pomenuta improvizacija istoricara Vojnog istorijskog instituta, prilikom utvrdjivanja broja spasenih americkih avijaticara tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Na ovom mestu reci cu malo vise o tome. U prvom izdanju knjige OPERACIJA VAZDUSNI MOST na srpskom jeziku (~POGLEDI~, Kragujevac 1997. godine), napisao sam da su cetnici spasili 561 americkog avijaticara. Ovu cifru saopstili su spaseni veterani vazdusnih snaga SAD prilikom proslave dana ~D~ 1994. godine u Cikagu. Ja tada nisam raspolagao podacima sa kojima danas raspolazem. Prilikom boravka 2000. godine u Americi na proslavi spasenih veterana vazdusnih snaga, dosao sam do izvestaja obavestajnih oficira, kapetana Dzordza Musulina i kapetana Nika Lalica, koji su rukovodili misijom HALjARD. Njihovi izvestaji RG-226, E-99, B-34, F-70, i E-99, B-22, F-368, potvrdjuju navedeni broj. Njihovi podaci se sa navedenim brojem ne slazu neznatno. Radi se o jednoj grupi avijaticara koji su u rano prolece 1944. godine otisli pesice do Jadrana, a zatim su brodom prebaceni u Italiju. Bilo je to u vreme kada jos nije bila organizovana evakuacija avijaticara avionima. Pribavio sam izvestaje obavestajnih oficira koji su vrsili evakuaciju americkih avijaticara kod partizana. Prema izvestaju obavestajnog oficira porucnika Timoti Fajfera, koji je rukovodio misijom DUNKLIN, spaseno je i evakuisano 65 avijaticara. Izvestaj broj RG-226, B-154, B-25, F-334. Prema izvestaju obavestajnog oficira Dina Reksa, koji je rukovodio misijama REDVUD i DURAND, spaseno je i evakuisano 162 avijaticara. Izvestaji broj RG-226, E-154, B-25, F-34 i E-99, B-23, F-115. Prema izvestajima obavestajnog oficira, kapetana Ksemsa Gudvina, koji je rukovodio misijam MELBERI i FLOTSAM, spaseno je 300 avijaticara i evakuisano u Italiju. Izvestaji broj RG-226, E-154, B-25, F-357 i E-154, B-25, F-356. Sve ovo cini ukupno 527 spasenih i evakuisanih americkih avijaticara u Italiju. Kada tome broju dodamo 561 avijaticara koje su spasili i evakuisali cetnici, dolazimo do broja od 1.088 spasenih i evakuisanih americkih avijaticara do kraja oktobra 1944. godine, odnosno kako je i general Donovan izvestio predsednika Ruzvelta. (U ovaj broj Amerikanaca spasenih od strane cetnika nije uracunato 25 avijaticara koji su evakuisani krajem februara 1945. godine iz Boljanica u Bosni.)
Partizanima je mnogo olaksavao evakuaciju saveznicki aerodrom na Visu, i cesci dolasci americkih aviona sa naoruzanjem i opremom na improvizovane aerodrome u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i krajem leta 1944. godine u Juznoj Srbiji. Ti avioni su u povratku evakuisali americke i druge saveznicke avijaticare u Italiju. Iz ovog razloga skoro svaka posada je vec posle desetak dana bila u svojoj bazi u Italiji. Nisu morali da ih hrane mesecima i da ih seljakaju sa kraja na kraj Srbije. Pomenuti izvestaji nalaze se u Istraznom centru Maksvel, u AFB Montgomeri u Alabami, pod oznakom AKRU dokumenta OSS\CIA (Air Crev Rescue Unit - ACRU), Jedinica za spasavanje posada vazdusnih snaga SAD, i istoricari iz Vojnog istorijskog instituta mogu moje navode da provere.Upravo na sam dan moga povratka iz Amerike, procitao sam u Politici od 9.06.2000. godine u feljtonu istoricara Vojnog istorijskog instituta, pukovnika Antuna Miletica, fantasticne brojke do kojih je dosao hokus-pokus metodom, saberi oduzmi i baci pola u vodu, pravdajuci se recima ''Na zalost ni danas se ne mogu saopstiti konacni podaci o spasenim avijaticarima, vec se moraju upotrebljavati priblizni podaci. Put do toga je veoma dug i slozen, dokumenta nisu sacuvana, niti adekvatno vodjena-popunjavana. Tu i tamo ima podataka ali su razliciti.'' (Vidi prilog iz POLITIKE od 9.06.2000. godine.)
Podatke do kojih sam dosao na osnovu citiranih izvestaja, objavio sam u svojoj kvizi DRAZA MIHAILOVIC U IZVESTAJIMA AMERICKIH I BRITANSKIH OBAVESTAJACA (POGLEDI, Kragujevac, 2004. godine.) Padali su americki avioni i dalje, posle oktobra 1944. godine pa sve do maja 1945. godine, ali uglavnom na teritorije na kojima vise nije bilo okupatora, bez obzira ko ih je prihvatio. Vise se ne moze govoriti o ''spasavanju'', vec samo o prihvatanju i evakuaciji. Doduse, Anton Miletic je ubrojao i one koji su se sami spasili i sleteli na sopstveni aerodrom na Visu i posle manje opravke odleteli u bazu. Vrhunac gluposti i podanistva zbio se na severu Banata nedaleko od Srpske Crve. Kao u gradu ''BUDALIJI'' Tila Ojlenspigela, proglasila je opstina pocasnim gradjanima posadu ''liberatora'' koji je u januaru 1945. godine prinudno sleteo usled manjeg kvara, a zatim odleteo u Italiju. ''Spasili'' su posadu koja se sama spasila, na teritoriji gde vec tri meseca nije bio ni jedan okupatorski vojnik, a zatim ih proglasili pocasnim gradjanima [to su ih udostojili sletanjem na njihovo poljance. (Vidi prilog iz Politike). Ne znam da li je Antun Miletic pridodao i ovu posadu broju spasenih americkih avijaticara.
i jos malo o neiscrpnoj komunistickoj propagandi:
Osim Minhauzenskih cifara o spasenim americkim avijaticarima od strane partizana, pomenuti feljton vrvi od izmisljotina u stilu ''pricao mi jedan covek''. Vrhunac je prica o
pobijenim avijaticarima jedne americke posade od strane slovenackih cetnika (sic!), ili prica o spasenim americkim
avijaticarima iz cetnickih ruku, koji su se upravo spremali da ih pobiju. I bedno i odvratno...
Ne znam samo zasto me njihovi spaseni veterani vazdusnih snaga zovu svake godine na njihovu proslavu, kada je opste poznato ''da su ih cetnici ubijali pre nego sto dodirnu zemlju''. Moracu sledeci put da ih pitam zasto predjose preko toga, pa njihov predsednik Hari Truman dodeli najvise americko odlikovanje Drazi, a predsednik Ajzenhauer mojoj malenkosti priznanje. (Dokumenta o tome u prilogu.)
Miodrag D. Pesic, Misija Haljard
