Tito i Franko, za kim zvona zvone - "Sećanje ljudi je možda blagonaklonije prema Titu, ali završni račun govori u Frankovu korist

Smorisha

Buduća legenda
Moderator
Poruka
41.189

Tito i Franko, za kim zvona zvone​

Izvor https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/3495435/tito-i-franko-za-kim-zvona-zvone.html

"Sećanje ljudi je možda blagonaklonije prema Titu, ali završni račun govori u Frankovu korist", zapisao je poznati svetski ekonomista srpskog porekla Branko Milanović, i izazvao brojne rasprave. Mogu li se porediti dva diktatora, šta je iza sebe ostavio Josip Broz, a šta Fransisko Franko i koga će se narod radije sećati?

Za Josipa Broza Tita Fransisko Bahamonde Franko bio je mračni fašista iz zamka El Pardo. Da li je Broz ratovao protiv Franka u Španskom građanskom ratu – o tome do danas nema preciznih podataka. Ali mnogo je stvari po kojima se njih dvojicu razlikuju. Josip Broz ratovao je protiv Hitlera i Musolinija, Franko im je bio saveznik. Franko je bio zagriženi katolik, Broz komunistički ateista. Njihove vizije društva potpuno se razlikuju.
Припремио Стеван Костић

Ipak, profesor Branko Milanović, jedan od najboljih svetskih ekonomista srpskog porekla, ovih dana zanimljivo je primetio da dvojica diktatora imaju mnogo sličnosti. Obojica su rođena iste godine i umrla u razmaku od pet godina. Obojica su imala vojne titule, obojica su izašla kao pobednici iz krvavih građanskih ratova. Sprovodili su ekonomske reforme. I po Brozu i po Franku su se zvale brojne ulice i gradovi.
"Diktatori obični liče jedni na druge, jedna sličnost je kult ličnosti, i taj kult je došao do nekog grotesknog nivoa, tako da je Josip Broz u SFRJ bio slavljen kao najbolji lovac na medvede i muflone, a Franko kao najbolji ribolovac na sabljarke, losose i slične ribe", slikovito opisuje profesor Pravnog fakulteta Boris Begović.
Za sociologa Triva Inđića, sličnosti se odnose na spoljnu stranu sistema, ali ne i na suštinu poredaka. "To je kao kad poredite Staljina sa Hitlerom, što je sada u modi", smatra bivši ambasador u Španiji.
Da bi osvojili vlast, obojica su morala da pobede u ratu. Josip Broz u građanskom i ratu protiv Hitlera i Musolinija. Španski građanski rat bio je uvod u Drugi svetski rat. U njemu je Fransisko Franko, kao pomoć, Hitleru poslao takozvanu Plavu diviziju na Istočni front. Ali Španija je formalno ostala neutralna.
"I to je ono što je prevagnulo da Franko posle Drugog svetskog rata ostane na vlasti, jer da je ušao u rat na strani Nemačke, on bi podelio sudbinu Hitlera i Musolinija", kaže istoričar Srđa Trifković.
Frankova diktatura bila je kleronacionalistička. Vladao je uz podršku crkve, vojske i partije. A Falanga se, u nameri da učvrstu Frankovu diktaturu, surovo obračunavala sa onima koji su još sanjali Republiku.
"Računa se da je do milion ljudi Franko praktično likvidirao posle dolaska na vlast 39. godine", kaže Trivo Inđić.
Kao i rat u Španiji, i onaj u Jugoslaviji bio je i ideološki. Iz njega Josip Broz izlazi kao pobednik, ali, da bi učvrstio svoju vlast, obračunava se sa narodnim neprijateljima.
"U Jugoslaviji, koja je u predvečerje Drugog rata imala 16 miliona ljudi, samo u Srbiji komunisti su ubili nekih 200.000 ljudi, uključujući i nekih 40.000 u prvom naletu nakon oslobođenja Beograda 1944. godine", kaže Srđa Trifković.

Zaokret ka Zapadu
Za pisca Igora Marojevića, koji je živeo u Kataloniji, dve diktature nisu bile istog formata.
"Španci bi ono što smo mi imali u Jugoslaviji nazvali mekom diktaturom, a oni su imali pravu diktaturu čak sa elementima streljanja u javnosti. U isto vreme kada su se odigravala ta javna streljanja, zemlja se otvorila za turizam, došlo je to jednog slogana – mislim da je Franko to smislio – Španija je drugačija. I dolaze strani turisti da onako u egzotizmu Španije gledaju javna streljanja", kaže Marojević.
Posle sukoba sa Staljinom 1948, Josip Broz pravi zaokret prema Zapadu. Početkom pedesetih bio je blizu da jednu socijalističku zemlju približi južnom krilu NATO-a. Do toga ipak nije došlo. Te 50. biće ključne i za vladavinu Fransiska Franka.
"U odnosu na period Drugog svetskog rata, Franko taj fašistički režim prilagođava interesima zapadnih sila. Dolazi Hladni rat, Franko je raspoložen da Americi ustupi četiri velike vojne baze", ističe Trivo Inđić.
"Taj je period krunisan posetom američkog predsednika Ajzenhauera Madridu 1959. i Franko je dočekan kao deo Zapada, iako Španija nije postala članica NATO-a", podseća Trifković.

Titonomija i frankonomija
I Josip Broz i Fransisko Franko pokreću ekonomske reforme u svojim zemljama 60-ih godina. Broz pravi socijalizam na jugoslovenski način. Frankova Španija 1950-ih godina bila je nerazvijena zemlja latifundista, zatvorena za strane banke i preduzeća. Tada kreće otvaranje Španije. Šta je bilo uspešnije – titonomija ili frankonomija?
"Španska priveda se transformisala u njegovo doba, ne treba zaboraviti da je tamo negde pred početak građanskog rata Španija bila jedna polufeudalna privreda, vrlo nerazvijena sa obiljem siromaštva, treba se podsetiti Bunjuelovog filma iz 1933. 'Zemlja bez hleba', u regionu Estramadura, gde ljudi nisu znali šta je to hleb, od te Španije, Španija je danas moderna privreda", kaže Boris Begović, ekonomista i Profesor pravnog fakulteta.
"U završnici Drugog svetskog rata i početkom 50-ih godina, BNP po glavi stanovnika tadašnje FNRJ i Španije bio je jednak, a već krajem 60-ih i početkom 70-ih u Španiji je bio dvostruko veći nego u Jugoslaviji, toliko o uspešnom modelu samoupravnog socijalizma", kaže istoričar Srđa Trifković.
Bivši ambasador u Španiji Trivo Inđić podseća da je sve do 70-ih godina Španija bila manje razvijena nego Jugoslavija, a onda u Španiji kreće masovni turizam i zemlja se otvara za strani kapital.
"Međutim, poređenja su teška, vi to možete da izražavate nekim kvantitativnim jedinicama, ali to su cifre koje ne govore ništa o prirodi samog sistema. U Brozovo vreme napravljen je iskorak ka industrijskom urbanom društvu i to je teško poreći, izgrađena je ekonomska infrastruktura, zdravstveni, obrazovni i socijalni sistem bili su u usponu", kaže Inđić.

Tito i Franko – političko nasleđe
Josip Broz i Fransisko Franko umrli su u razmaku od pet godina. Obojica su imala masovne sahrane. Narod ih je ispratio u suzama. Šta su ostavili onima koji su za njima plakali?
Broz je u svoje nasleđe ostavio otrovne plodove svoje vladavine kroz kolektivno rotirajuće predsedništvo, jedan totalno disfunkcionalni model odlučivanja, dok je Franko ostavio Huana Karlosa, koji je bio specifično treniran za tranziciju od autoritarnog sistema ka demokratiji, Tito nije sledio princip Luja Petnaestog – Posle mene potop, Tito je sledio princip – Posle mene pokolj.
Po mišljenju Triva Inđića, Jugoslavija se raspala ne toliko zbog unutrašnjih problema, koliko zbog spoljnih pritisaka. "I činjenica da je to zemlja po svome iskustvu bila alternativa u ondašnjem svetu, mnogo čemu i levom i desnom i da je sa padom Berlinskog zida njena funkcija prigušivača između dva bloka iščezla", smatra Inđić.
Za Borisa Begovića, velika prednost Španije je duga državna tradicija, za razliku od Jugoslavije, koja je nastala 1918. godine. "Druga velika prednost je konfesionalna homogenost, bez obzira na etničku i jezičku, konfesionalna uglavnom ne postoji za razliku od Jugoslavije. U tom smislu je Španija imala veće šanse da opstane posle smrti diktatora", smatra Begović.

Koga će se radije sećati?
Josip Broz Tito sahranjen je u posebnoj grobnici koja je vremenom postala najposećeniji muzej među turistima bivše Jugoslavije. Njegovo vreme i dalje se pamti kao srećan period. Fransisko Franko sahranjen je u Dolini palih.
Svi spomenici Franku u Španiji su srušeni. Ali njegove pristalice veruju da je u Frankovo vreme udaren temelj modernoj Španiji. Ko danas bolje stoji u kolektivnoj svesti svojih naroda? Branko Milanović u svom tekstu zaključuje – Sećanje ljudi je možda blagonaklonije prema Titu, ali završni račun govori u Frankovu korist.
"Španci pamte Franka sada sa izvesnom dozom odijuma, ali on više nije bitan, neću da kažem da je zaboravljen i većina mlađih Španaca misli da je on bio jedna mračna i negativna ličnost. Ali on više nije deo aktuelnog diskursa o tome kuda Španija ide. Nažalost, mi u Srbiji sa Titom još ni izdaleka nismo raščistili", kaže Srđa Trifković.
"Ideja samostalne razvijene Jugoslavije je nešto što naravno jeste teška nostalgija svih nas, jer vi danas vidite da nikom od onih koji su razbijali Jugoslaviju ne ide baš najbolje, ni Slovencima ni Makedoncima, ni Srbima ni Hrvatima, da smo stigli u status neokolonijalnih zemalja u velikoj evropskoj globalnoj igri", smatra Trivo Inđić.
"Za razliku od Španije, koja dan danas funkcioniše kao članica Evropske unije, kao članica NATO-a, kao jedna moderna država integrisana u svetsku politiku, ova naša država raspala se deset godina pošto je umro naš dikatator, onaj koji je osmislio bratstvo i jedinstvo koje treba čuvati kao zenicu oka svog. E ti koji su čuvali to bratsvo i jedinstvo, ta braća su počela jedinstveno da se ubijaju, a kad su prestala da se ubijaju, onda su počela da se međusobno mrze, što je slučaj i danas", kaže Boris Begović.
Za pisca Igora Marojevića važna činjenica je što smo mi u silaznoj putanji već 30 godina, a Španija je u silaznoj putanji tek deset godina. "Od smrti svog diktatora pa do 2006. i 2007. Španija je sve vreme bila u uzlaznoj putanji, znači da su ti njihovi političari koji su nasledili Franka bili bolji od njega u ekonomskom smislu. Naši su bili gori od Tita, narod ipak najviše voli da jede od svih svojih političkih potreba. I prosto, Tito je održao uzlaznu putanju, i manje okrvavio ruke u postratnom periodu i Tito je samim tim bolji", smatra Igor Marojević.
U slučaju Josipa Broza i Fransiska Franka valjda nikad neće biti saglasnosti o tome – ko je više zaslužio da ga bolje pamte. Da je Jugoslavija bila kapitalistička zemlja na Iberijskom poluostrvu, da li bi onda danas odgovor na pitanje – Za čijom državom zvone zvona – bio isti?
 
Ne mogu da ti dam lajk jer organski ne podnosim Branka Milanovica :mrgreen: Ali ko je ovaj Igor Marojevic, ovo sto je rekao je 3232 puta gluplje od Milanovica?

Ali tekst nije los, sa sve Ernest Hemingvej metaforom.

Tiova Jugoslavija se raspala jer su se raspala komunisticka trzista na koja se oslanjala, plus Iranska Revolucija je potpuno promenila arapski svet na koji su se takodje oslanjali pomalo. Spanija se nije raspala jer se zapadna kapitalisticka trzista nisu raspala.
 

Tito i Franko, za kim zvona zvone​

Izvor https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/3495435/tito-i-franko-za-kim-zvona-zvone.html

"Sećanje ljudi je možda blagonaklonije prema Titu, ali završni račun govori u Frankovu korist", zapisao je poznati svetski ekonomista srpskog porekla Branko Milanović, i izazvao brojne rasprave. Mogu li se porediti dva diktatora, šta je iza sebe ostavio Josip Broz, a šta Fransisko Franko i koga će se narod radije sećati?

Za Josipa Broza Tita Fransisko Bahamonde Franko bio je mračni fašista iz zamka El Pardo. Da li je Broz ratovao protiv Franka u Španskom građanskom ratu – o tome do danas nema preciznih podataka. Ali mnogo je stvari po kojima se njih dvojicu razlikuju. Josip Broz ratovao je protiv Hitlera i Musolinija, Franko im je bio saveznik. Franko je bio zagriženi katolik, Broz komunistički ateista. Njihove vizije društva potpuno se razlikuju.
Припремио Стеван Костић

Ipak, profesor Branko Milanović, jedan od najboljih svetskih ekonomista srpskog porekla, ovih dana zanimljivo je primetio da dvojica diktatora imaju mnogo sličnosti. Obojica su rođena iste godine i umrla u razmaku od pet godina. Obojica su imala vojne titule, obojica su izašla kao pobednici iz krvavih građanskih ratova. Sprovodili su ekonomske reforme. I po Brozu i po Franku su se zvale brojne ulice i gradovi.
"Diktatori obični liče jedni na druge, jedna sličnost je kult ličnosti, i taj kult je došao do nekog grotesknog nivoa, tako da je Josip Broz u SFRJ bio slavljen kao najbolji lovac na medvede i muflone, a Franko kao najbolji ribolovac na sabljarke, losose i slične ribe", slikovito opisuje profesor Pravnog fakulteta Boris Begović.
Za sociologa Triva Inđića, sličnosti se odnose na spoljnu stranu sistema, ali ne i na suštinu poredaka. "To je kao kad poredite Staljina sa Hitlerom, što je sada u modi", smatra bivši ambasador u Španiji.
Da bi osvojili vlast, obojica su morala da pobede u ratu. Josip Broz u građanskom i ratu protiv Hitlera i Musolinija. Španski građanski rat bio je uvod u Drugi svetski rat. U njemu je Fransisko Franko, kao pomoć, Hitleru poslao takozvanu Plavu diviziju na Istočni front. Ali Španija je formalno ostala neutralna.
"I to je ono što je prevagnulo da Franko posle Drugog svetskog rata ostane na vlasti, jer da je ušao u rat na strani Nemačke, on bi podelio sudbinu Hitlera i Musolinija", kaže istoričar Srđa Trifković.
Frankova diktatura bila je kleronacionalistička. Vladao je uz podršku crkve, vojske i partije. A Falanga se, u nameri da učvrstu Frankovu diktaturu, surovo obračunavala sa onima koji su još sanjali Republiku.
"Računa se da je do milion ljudi Franko praktično likvidirao posle dolaska na vlast 39. godine", kaže Trivo Inđić.
Kao i rat u Španiji, i onaj u Jugoslaviji bio je i ideološki. Iz njega Josip Broz izlazi kao pobednik, ali, da bi učvrstio svoju vlast, obračunava se sa narodnim neprijateljima.
"U Jugoslaviji, koja je u predvečerje Drugog rata imala 16 miliona ljudi, samo u Srbiji komunisti su ubili nekih 200.000 ljudi, uključujući i nekih 40.000 u prvom naletu nakon oslobođenja Beograda 1944. godine", kaže Srđa Trifković.

Zaokret ka Zapadu
Za pisca Igora Marojevića, koji je živeo u Kataloniji, dve diktature nisu bile istog formata.
"Španci bi ono što smo mi imali u Jugoslaviji nazvali mekom diktaturom, a oni su imali pravu diktaturu čak sa elementima streljanja u javnosti. U isto vreme kada su se odigravala ta javna streljanja, zemlja se otvorila za turizam, došlo je to jednog slogana – mislim da je Franko to smislio – Španija je drugačija. I dolaze strani turisti da onako u egzotizmu Španije gledaju javna streljanja", kaže Marojević.
Posle sukoba sa Staljinom 1948, Josip Broz pravi zaokret prema Zapadu. Početkom pedesetih bio je blizu da jednu socijalističku zemlju približi južnom krilu NATO-a. Do toga ipak nije došlo. Te 50. biće ključne i za vladavinu Fransiska Franka.
"U odnosu na period Drugog svetskog rata, Franko taj fašistički režim prilagođava interesima zapadnih sila. Dolazi Hladni rat, Franko je raspoložen da Americi ustupi četiri velike vojne baze", ističe Trivo Inđić.
"Taj je period krunisan posetom američkog predsednika Ajzenhauera Madridu 1959. i Franko je dočekan kao deo Zapada, iako Španija nije postala članica NATO-a", podseća Trifković.

Titonomija i frankonomija
I Josip Broz i Fransisko Franko pokreću ekonomske reforme u svojim zemljama 60-ih godina. Broz pravi socijalizam na jugoslovenski način. Frankova Španija 1950-ih godina bila je nerazvijena zemlja latifundista, zatvorena za strane banke i preduzeća. Tada kreće otvaranje Španije. Šta je bilo uspešnije – titonomija ili frankonomija?
"Španska priveda se transformisala u njegovo doba, ne treba zaboraviti da je tamo negde pred početak građanskog rata Španija bila jedna polufeudalna privreda, vrlo nerazvijena sa obiljem siromaštva, treba se podsetiti Bunjuelovog filma iz 1933. 'Zemlja bez hleba', u regionu Estramadura, gde ljudi nisu znali šta je to hleb, od te Španije, Španija je danas moderna privreda", kaže Boris Begović, ekonomista i Profesor pravnog fakulteta.
"U završnici Drugog svetskog rata i početkom 50-ih godina, BNP po glavi stanovnika tadašnje FNRJ i Španije bio je jednak, a već krajem 60-ih i početkom 70-ih u Španiji je bio dvostruko veći nego u Jugoslaviji, toliko o uspešnom modelu samoupravnog socijalizma", kaže istoričar Srđa Trifković.
Bivši ambasador u Španiji Trivo Inđić podseća da je sve do 70-ih godina Španija bila manje razvijena nego Jugoslavija, a onda u Španiji kreće masovni turizam i zemlja se otvara za strani kapital.
"Međutim, poređenja su teška, vi to možete da izražavate nekim kvantitativnim jedinicama, ali to su cifre koje ne govore ništa o prirodi samog sistema. U Brozovo vreme napravljen je iskorak ka industrijskom urbanom društvu i to je teško poreći, izgrađena je ekonomska infrastruktura, zdravstveni, obrazovni i socijalni sistem bili su u usponu", kaže Inđić.

Tito i Franko – političko nasleđe
Josip Broz i Fransisko Franko umrli su u razmaku od pet godina. Obojica su imala masovne sahrane. Narod ih je ispratio u suzama. Šta su ostavili onima koji su za njima plakali?
Broz je u svoje nasleđe ostavio otrovne plodove svoje vladavine kroz kolektivno rotirajuće predsedništvo, jedan totalno disfunkcionalni model odlučivanja, dok je Franko ostavio Huana Karlosa, koji je bio specifično treniran za tranziciju od autoritarnog sistema ka demokratiji, Tito nije sledio princip Luja Petnaestog – Posle mene potop, Tito je sledio princip – Posle mene pokolj.
Po mišljenju Triva Inđića, Jugoslavija se raspala ne toliko zbog unutrašnjih problema, koliko zbog spoljnih pritisaka. "I činjenica da je to zemlja po svome iskustvu bila alternativa u ondašnjem svetu, mnogo čemu i levom i desnom i da je sa padom Berlinskog zida njena funkcija prigušivača između dva bloka iščezla", smatra Inđić.
Za Borisa Begovića, velika prednost Španije je duga državna tradicija, za razliku od Jugoslavije, koja je nastala 1918. godine. "Druga velika prednost je konfesionalna homogenost, bez obzira na etničku i jezičku, konfesionalna uglavnom ne postoji za razliku od Jugoslavije. U tom smislu je Španija imala veće šanse da opstane posle smrti diktatora", smatra Begović.

Koga će se radije sećati?
Josip Broz Tito sahranjen je u posebnoj grobnici koja je vremenom postala najposećeniji muzej među turistima bivše Jugoslavije. Njegovo vreme i dalje se pamti kao srećan period. Fransisko Franko sahranjen je u Dolini palih.
Svi spomenici Franku u Španiji su srušeni. Ali njegove pristalice veruju da je u Frankovo vreme udaren temelj modernoj Španiji. Ko danas bolje stoji u kolektivnoj svesti svojih naroda? Branko Milanović u svom tekstu zaključuje – Sećanje ljudi je možda blagonaklonije prema Titu, ali završni račun govori u Frankovu korist.
"Španci pamte Franka sada sa izvesnom dozom odijuma, ali on više nije bitan, neću da kažem da je zaboravljen i većina mlađih Španaca misli da je on bio jedna mračna i negativna ličnost. Ali on više nije deo aktuelnog diskursa o tome kuda Španija ide. Nažalost, mi u Srbiji sa Titom još ni izdaleka nismo raščistili", kaže Srđa Trifković.
"Ideja samostalne razvijene Jugoslavije je nešto što naravno jeste teška nostalgija svih nas, jer vi danas vidite da nikom od onih koji su razbijali Jugoslaviju ne ide baš najbolje, ni Slovencima ni Makedoncima, ni Srbima ni Hrvatima, da smo stigli u status neokolonijalnih zemalja u velikoj evropskoj globalnoj igri", smatra Trivo Inđić.
"Za razliku od Španije, koja dan danas funkcioniše kao članica Evropske unije, kao članica NATO-a, kao jedna moderna država integrisana u svetsku politiku, ova naša država raspala se deset godina pošto je umro naš dikatator, onaj koji je osmislio bratstvo i jedinstvo koje treba čuvati kao zenicu oka svog. E ti koji su čuvali to bratsvo i jedinstvo, ta braća su počela jedinstveno da se ubijaju, a kad su prestala da se ubijaju, onda su počela da se međusobno mrze, što je slučaj i danas", kaže Boris Begović.
Za pisca Igora Marojevića važna činjenica je što smo mi u silaznoj putanji već 30 godina, a Španija je u silaznoj putanji tek deset godina. "Od smrti svog diktatora pa do 2006. i 2007. Španija je sve vreme bila u uzlaznoj putanji, znači da su ti njihovi političari koji su nasledili Franka bili bolji od njega u ekonomskom smislu. Naši su bili gori od Tita, narod ipak najviše voli da jede od svih svojih političkih potreba. I prosto, Tito je održao uzlaznu putanju, i manje okrvavio ruke u postratnom periodu i Tito je samim tim bolji", smatra Igor Marojević.
U slučaju Josipa Broza i Fransiska Franka valjda nikad neće biti saglasnosti o tome – ko je više zaslužio da ga bolje pamte. Da je Jugoslavija bila kapitalistička zemlja na Iberijskom poluostrvu, da li bi onda danas odgovor na pitanje – Za čijom državom zvone zvona – bio isti?
Колега додај нешто својом речима, не отвара се тема само пренесеним чланком.
 
@tema

Mojim rečima. Francisko Franko je prokažen kao neko veliko zlo. Kao neki mračni fašista iako je iza njega ostalo daleko više i daleko zdravijih i normalnijih stvari nego iza našeg diktatora Josipa Broza i države koju je on formirao. To bi bio moj zaključak
 

samo u Srbiji komunisti su ubili nekih 200.000 ljudi, uključujući i nekih 40.000 u prvom naletu nakon oslobođenja Beograda 1944. godine", kaže Srđa Trifković.​

Što je apsolutna neistina i ovakva tvrdnja treba da nosi krivičnu odgovornost.
 
Što je apsolutna neistina i ovakva tvrdnja treba da nosi krivičnu odgovornost.
Onda neka se utvrdi koliko je pa nek i svako ko podržava zločinački režim Josipa Broza Tita i partizane takođe podleže krivičnoj odgovornosti.
Oh wait, ne možemo utvrditi to jer su sahranjivali nedužne ljude na pasjim grobljima.:roll:

Upravo zato krivičnu odgovornost pre treba snosi neko ko podržava takve režime.

Da ne govorim da su Evropski parlament i Savet Evrope izjednačili komunizam sa fašizmom i nacizmom i sve ih svrstali u totalitarne i zločinačke ideologije i režime.
 
Poslednja izmena:
Onda neka se utvrdi koliko je pa nek i svako ko podržava zločinački režim Josipa Broza Tita i partizane takođe podleže krivičnoj odgovornosti.
Oh wait, ne možemo utvrditi to jer su sahranjivali nedužne ljude na pasjim grobljima.:roll:

Upravo zato krivičnu odgovornost pre treba snosi neko ko podržava takve režime.

Da ne govorim da su Evropski parlament i Savet Evrope izjednačili komunizam sa fašizmom i nacizmom i sve ih svrstali u totalitarne i zločinačke ideologije i režime.
Znaci Partizani koji su unistavali ustaske garnizone po NDH i spasavali Srbe oni su ''zlocinci'' i?
Smanji malo dozivljaj sa Informerom, Hepijom i Pinkom sa kojima se doziras svaki dan.
 
@tema

Mojim rečima. Francisko Franko je prokažen kao neko veliko zlo. Kao neki mračni fašista iako je iza njega ostalo daleko više i daleko zdravijih i normalnijih stvari nego iza našeg diktatora Josipa Broza i države koju je on formirao. To bi bio moj zaključak
To po tvojoj fantaziji, u Spaniji vise ne postoji niti jedan spomenik franku niti ni jedan poljski klozet ne nosi njegovo ime. Toliko on Spancima znaci danas...
E decko, decko

Last statue of dictator Francisco Franco removed from Spanish soil​

https://www.cnn.com/2021/02/24/europe/franco-statue-removed-melilla-scli-intl/index.html
 
Onda neka se utvrdi koliko je pa nek i svako ko podržava zločinački režim Josipa Broza Tita i partizane takođe podleže krivičnoj odgovornosti.
Utvrđeno je tačno i ubijeni su popisani imenom i prezimenom. Dve trećine su bili saradnici nemačkog i mađarskog okupatora.
 
To po tvojoj fantaziji, u Spaniji vise ne postoji niti jedan spomenik franku niti ni jedan poljski klozet ne nosi njegovo ime. Toliko on Spancima znaci danas...
E decko, decko

Last statue of dictator Francisco Franco removed from Spanish soil​

https://www.cnn.com/2021/02/24/europe/franco-statue-removed-melilla-scli-intl/index.html
whereas the process of European integration has been successful and has now led to a European Union that encompasses the countries of Central and Eastern Europe which lived under Communist regimes from the end of World War II until the early 1990s, and whereas the earlier accessions of Greece, Spain and Portugal, which suffered under long-lasting fascist regimes, helped secure democracy in the south of Europe”

European Parliament resolution of 2 April 2009
https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-6-2009-0213_EN.html
 
Porediti Tita i Franka je glupost.

Franko je podrzavo Hitlera i njegov genocid, a Tito se borio protiv Hitlera i spasavao Jevreje.
Franko je poslao na istocni front svoju Plavu diviziju da se bori zajedno sa Hitlerovim SS, a Tito se borio protiv hitlerovog genocida.
Posle 1945 sa Spanijom pola drzava nije imalo diplomatske odnose, a sa Jugoslavijom svi.
Iz Spanije za vreme Franka su pobegli svi zivi i Pikaso, Dali...niko nije hteo da ostane u tom paklu, a Jugoslavija je bila puna intelektualaca svih vrsta.
Posle smrti Franka, sva imena ulica i trgova su promenjeni, svi njegovi spomenici sklonjeni, a Tito ima na desetine ulica sirom sveta, a da se ne prica o spomenicima.
 
  • Haha
Reactions: PA8
Porediti Tita i Franka je glupost.

Franko je podrzavo Hitlera i njegov genocid, a Tito se borio protiv Hitlera i spasavao Jevreje.
Franko je poslao na istocni front svoju Plavu diviziju da se bori zajedno sa Hitlerovim SS, a Tito se borio protiv hitlerovog genocida.
Posle 1945 sa Spanijom pola drzava nije imalo diplomatske odnose, a sa Jugoslavijom svi.
Iz Spanije za vreme Franka su pobegli svi zivi i Pikaso, Dali...niko nije hteo da ostane u tom paklu, a Jugoslavija je bila puna intelektualaca svih vrsta.
Posle smrti Franka, sva imena ulica i trgova su promenjeni, svi njegovi spomenici sklonjeni, a Tito ima na desetine ulica sirom sveta, a da se ne prica o spomenicima.
“whereas the process of European integration has been successful and has now led to a European Union that encompasses the countries of Central and Eastern Europe which lived under Communist regimes from the end of World War II until the early 1990s, and whereas the earlier accessions of Greece, Spain and Portugal, which suffered under long-lasting fascist regimes, helped secure democracy in the south of Europe”

European Parliament resolution of 2 April 2009

https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-6-2009-0213_EN.html
 
Onda neka se utvrdi koliko je pa nek i svako ko podržava zločinački režim Josipa Broza Tita i partizane takođe podleže krivičnoj odgovornosti.
Oh wait, ne možemo utvrditi to jer su sahranjivali nedužne ljude na pasjim grobljima.:roll:

Upravo zato krivičnu odgovornost pre treba snosi neko ko podržava takve režime.

Da ne govorim da su Evropski parlament i Savet Evrope izjednačili komunizam sa fašizmom i nacizmom i sve ih svrstali u totalitarne i zločinačke ideologije i režime.
Broz svakao tu spada. Drugi i ne baš.
 
Odan monarhiji sve vreme. Nije se deklarisao kao neki fašista itd.
Franko je bio fašista pa ekselans - čovek se sam tako deklarisao, pobio je oko dva miliona ljudi, što u građanskom ratu što posle toga a upravo zbog tolikoj gubitaka koje su njegovi naneli Španiji sam Hitler nije dozvolio da Franko uđe u rat na strani Osovine iako je Franko to priželjkivao (Gibraltar, francuske kolonije…).

Mislio sam na Brozove zločine, drugi komunisti su se našli u pomenutom društvu samo zbog toga što su neke istočnoevropske države post factum počele da peru biografije i tvrde da su ih prosto “okupirali Rusi” - u diskusijama o Varšavskom ugovoru i “Rusima” se potpuno zaobilazi činjenica da ni jedna država lagera nije bila okupirana pd strane SSSR-a - valjda ih sramota da priznaju da su ih sve vreme jahali domaći komunisti. Ruskih trupa je jedino bilo u Istočnoj Nemačkoj i u Mađarskoj.

U Poljskoj i Rumuniji uopšte nije bilo Rusa za vreme Hlsdnog rata, a i ona intervencija u Pragu je recimo u već Bratislavi dočekana sa oduševljenjem: Rusi su tada naterali Čehe da Slovačkoj priznaju ravnopravnost, pre toga je to bila samo velika Češka. Česi Rusima ne praštaju gubitak dominacije nad Slovačkom…
 
O Frankovoj ponudi Hitleru da se Španija priključi Osovini po padu Francuske:

During World War II, the Spanish State under Francisco Franco espoused neutrality as its official wartime policy. This neutrality wavered at times, and "strict neutrality" gave way to "non-belligerence" after the Fall of France in June 1940. Franco wrote to Adolf Hitler offering to join the war on 19 June 1940 in exchange for help building Spain's colonial empire.[1] Later in the same year Franco met with Hitler in Hendaye to discuss Spain's possible accession to the Axis Powers. The meeting went nowhere, but Franco did help the Axis—whose members Italy and Germany had supported him during the Spanish Civil War (1936–1939)—in various ways.

2BB9B3C8-AF38-43E3-B05E-B641412B8A11.png
F7DD533F-D814-426D-82A6-E8E12645F9D3.png


The Power to Divide - Wedge Strategies in Great Power Competition, Timothy W. Crawford
 
O Frankovoj ponudi Hitleru da se Španija priključi Osovini po padu Francuske:

During World War II, the Spanish State under Francisco Franco espoused neutrality as its official wartime policy. This neutrality wavered at times, and "strict neutrality" gave way to "non-belligerence" after the Fall of France in June 1940. Franco wrote to Adolf Hitler offering to join the war on 19 June 1940 in exchange for help building Spain's colonial empire.[1] Later in the same year Franco met with Hitler in Hendaye to discuss Spain's possible accession to the Axis Powers. The meeting went nowhere, but Franco did help the Axis—whose members Italy and Germany had supported him during the Spanish Civil War (1936–1939)—in various ways.

Pogledajte prilog 1518657
Pogledajte prilog 1518658

The Power to Divide - Wedge Strategies in Great Power Competition, Timothy W. Crawford
Znam za ovo, ali neki govore da je Franko namerno tražio nemoguće zahteve i veliku pomoć i u parama i u ljudstvu od Hitlera da se sam Hitler zgrozio i pobego od Franka.

Činjenica je kakogod da je Francisko Franko nakon WW2 rehabilitovan od strane NATO i da je potpisan Madridski pakt kojim je stupio u savezništvo sa SAD i NATO čime je de fakto Frankova Španija postala sigurna odstupnica za NATO snage u slučaju invazije SSSR i eventualnog uspeha u osvajanju Zapadne Nemačke ili čak Francuske.

Francisko Franko je opran sve i da je bio fašista iako ja baš i ne mislim da je ideološki on bio fašista.
Najodaniji je bio španskoj monarhiji i Katoličkoj crkvi zbog čega nije dozvolio da zavladaju komunisti. Dakle bio je konzervativac.
 
Franko je bio fašista pa ekselans - čovek se sam tako deklarisao
Sve i da je bio fašista Amerikanci su ga oprali. Za SAD i NATO Frankov režim je daleko manje zlo negoli na primer komunistički režimi i diktature.
Realno je tako.

Fidel Kastro je za njih daleko veće zlo nego Francisko Franko.
 
Sve i da je bio fašista Amerikanci su ga oprali. Za SAD i NATO Frankov režim je daleko manje zlo negoli na primer komunistički režimi i diktature.
Realno je tako.

Fidel Kastro je za njih daleko veće zlo nego Francisko Franko.
Uzdržao bih se od podela na dobro i zlo, ipak su tu samo interesi u pitanju.
 
Znam za ovo, ali neki govore da je Franko namerno tražio nemoguće zahteve i veliku pomoć i u parama i u ljudstvu od Hitlera da se sam Hitler zgrozio i pobego od Franka.

Činjenica je kakogod da je Francisko Franko nakon WW2 rehabilitovan od strane NATO i da je potpisan Madridski pakt kojim je stupio u savezništvo sa SAD i NATO čime je de fakto Frankova Španija postala sigurna odstupnica za NATO snage u slučaju invazije SSSR i eventualnog uspeha u osvajanju Zapadne Nemačke ili čak Francuske.

Francisko Franko je opran sve i da je bio fašista iako ja baš i ne mislim da je ideološki on bio fašista.
Najodaniji je bio španskoj monarhiji i Katoličkoj crkvi zbog čega nije dozvolio da zavladaju komunisti. Dakle bio je konzervativac.
Što se tiče ideologije, svrstava se u grupu krajnje konzervativnih klerofašista, za razliku od Musolinija koji je uslovno rečeno pripadao nekom “levom” fašizmu - nasuprot Franku i Musoliniju Hitlerovom nacionalsocijalizmu je fašistički korporativizam bio od daleko manjeg značaja od raznih rasnih teorija o Arijevcima i sličnog.
 
Jedna savremena definicija fašizma:

In the Spring 2003 issue of the secular humanist magazine Free Inquiry, Laurence W. Britt, who is described as "a retired international businessperson, writer, and commentator" published "Fascism Anyone?", which included a list of 14 defining characteristics of fascism. The list has since been widely circulated in both modified and unmodified forms.[51] In a newspaper interview in 2004, Britt expanded and clarified the meaning of some of the points in his list, and discussed how they applied to the United States at that time.[52]

The headers for Britt's original list, without his sometimes extensive explanations, are:[53]

  1. "Powerful and continuing expressions of nationalism"
  2. "Disdain for the importance of human rights"
  3. "Identification of enemies/scapegoats as a unifying cause"
  4. "The supremacy of the military/avid militarism"
  5. "Rampant sexism"
  6. "A controlled mass media"
  7. "Obsession with national security"
  8. "Religion and ruling elite tied together"
  9. "Power of corporations protected"
  10. "Power of labor suppressed or eliminated"
  11. "Disdain and suppression of intellectualsand the arts"
  12. "Obsession with crime and punishment"
  13. "Rampant cronyism and corruption"
  14. "Fraudulent elections"
 

Back
Top