Književnost Knjige koje ne volite da čitate ili ih nerado čitate

[Nemoguća Могућност]

"Hazarski rečnik" Milorada Pavića (prvo izdanje 1984) zaista se često navodi kao primer rane hipertekstualne knjige, iako je napisana u štampanom obliku, pre digitalnog doba. Evo kako i zašto:

Zašto se "Hazarski rečnik" smatra hipertekstualnim?​

1. Struktura nalik enciklopediji:

• Roman je organizovan kao rečnik, sa odrednicama po abecedi.
• Nema linearnu naraciju; čitalac sam bira redosled čitanja odrednica.
• Postoje tri "verzije" (ili poglavlja) istih događaja: hrišćanska, islamska, i jevrejska perspektiva.

2. Čitanje nije linearno:

• Nema „početka“ i „kraja“ u tradicionalnom smislu.
• Čitalac se kreće kroz tekst kao kroz hiperveze, skačući između povezanih termina.
• Time knjiga imitira hipertekstualnu logiku — mrežu značenja, sličnu načinu na koji funkcioniše web.

3. Muška i ženska verzija knjige:

• Postoje dve verzije romana, koje se razlikuju samo u jednom pasusu.
• To podvlači koncept višestruke interpretacije, kao kod digitalnog izbora putanje.

Pavić kao "pre-digitalni hipertekstaš"​

Milorad Pavić je govorio:

„Hteo sam da napišem knjigu koju ćete čitati kao što se koristi računar, po izboru, na klik unutrašnje intuicije.“

Zato se danas Hazarski rečnik analizira i u okviru digitalne humanistike i teorije hiperteksta – iako je na papiru, njegovo iskustvo čitanja simulira digitalnu navigaciju.

U kontekstu digitalne književnosti​

• Hazarski rečnik je prethodnik elektronske literature (npr. Michael Joyce – Afternoon, a story).
• Savršeno se uklapa u postmoderno poigravanje narativom, značenjem i formom.
• U digitalnom obliku, knjiga bi mogla lako biti pretvorena u hipertekstualni sajt ili interaktivnu aplikaciju.

E sad imas WWW (World Wide Web - hipertekstualni metod organizacije sadrzaja) https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web

ako uporedis datume Pavic zapravo pravi knjigu nekoliko godina ranije nego sto se pojavljuje hipertekstualni kompjuterski sistem.

Ali ni Pavic ni zvanicni WWW nisu originalni, neki rani eksperimenti sa alternativama u poredjenju sa uglavnom linearnim tekstovima se pojavljuju jos 1750 i neke....

 

[Tu okolo]

meni je obavezna skolska lektira uvek bila smor. Razumem ja da ljudi koji se bave knjizevnoscu imaju neke svoje hijerarhije uticaja na to ko je znacajan pisac, a koji nije. Medjutim ima tu i potrebe citaoca koji ne mora nuzno da cita zbog nekakve vazne knjizevnosti, nego zeli nesto sasvim drugo (mozda samo da se zabavi ili nesto da nauci). Da ne pricamo o tome da od Balkana pa do vladivostoka zive emotivno nabijeni sloveni koji su u najmanju ruku prilicno uvrnuti sa svojim teskim pricama.

Pa ja sam volela u OS, a bila su dostupna i neka mislim Nolitova izdanja koja su bila lektire mojih roditelja, dostampavana su. Zanimljivo. Recimo izbacila bih Zvezdu kec kao primer neke domace fantastike tada, nista posebno.
E srednje se nista ne secam, jer sam citala druge stvari. Kao da je tad vec krenula tendencija da to budu neki samo tuc muc selektovani odlomci...kao sto je sada.

Sada u OS moje cerke kontam da kadar sam ima neki izbor, a ostalo se svodi na odlomke iz citanke. Ja kao ljubitelj svoje lektire sam cekala i cekala da vidim sta se njima nudi. I dobili su nista, dok u trecem nisu zadali Belu grivu za zimski raspust uz puno izvinjavanja sto uopste zadaju.
Pogresan izbor za savremenu necitajucu decu, takvo je bilo odeljenje zaista.

Onda sam saznala da u lektiru kroz te odlomke ulaze i Hobit, pa Leto kad sam naucila da letim..dakle bas neki miks, ali deo valjda nastavnici selektuju hmm.
Susedno odeljenje je za to vreme przilo, jer im je takva bila uciteljica.

Do skole smo citale, alj jbg.

Srednja jeste Gilgames, Odiseja, blabla, Biblija, Romeo i Julija, Zbogom mojih petnaest da li osmi, da li prvi srednje, isto je za njih nezanimljivo. Ali to su sve neki odlomci. Mislim da je OS sad lepo prosarana, ali ako nema srece sa kadrom ne koristi se to. A prvi srednje je ostao klasican kao neki temelji opste kulture, pa se malo prati sa gradivom istorije, muzickog itd. To jeste pretezno dosadno prosecnom detetu, a mozda i prosecnom odraslom. Msm prosecnom u smislu da nema sad neka specificna interesovanja za te teme i oblasti.

Mislila sam da je ucitelji retardiran dok mi neki ljudi koji se time sire bave nisu objasnili da se program muci da se prilagodi sadasnjoj deci, cast izuzecima. A ovde se poklopilo sve kako ne treba i eto.

Mogu da skapiram da neko ni u moje vreme nije mogao da svari neka teza, deblja ili malo zastarelija dela, ja sam stvarno bila svastojed. Neko se i kasnije probudi. Ali ostalo mi je to drago i zao mi sto nema vise truda da se deci prenese nesto sto ce moci da ih dodirne.

 

[Ortak2]

Pročitala sam sve, ovo bi trebalo biti u lektiri.

 

[echinacea]

Читала сам и читам све и свашта, моји фаворити су Андрић и Црњански.

Свугде се може наћи нешто лепо, што човека обогати, буде му од користи.

Изузеци су, у мом случају, Шекспир и Хомер , док сам похватала ко је коме какав род, богињо певај славу Ахилеја Пелеју сина итд ,, ал ко зна, можда некад.

 

[Tu okolo]

Mislim da zapravo jeste sada Hajduk u lektiri, ali u tom opcionom. Makar prva.Tako da nisu je citali. Bar ne celu..cek.mislim da ima odlomak u citanci, jednoj od.
Sve rade u odlomcima.

Ja sam obozavala prvu, druga msm da sam je citala, ali da je vec izmakla mom detinjstvu.
Ima.film sada.

 

[Tu okolo]

Читала сам и читам све и свашта, моји фаворити су Андрић и Црњански.

Свугде се може наћи нешто лепо, што човека обогати, буде му од користи.

Изузеци су, у мом случају, Шекспир и Хомер , док сам похватала ко је коме какав род, богињо певај славу Ахилеја Пелеју сина итд ,, ал ко зна, можда некад.

Da to je ono sto kazem o sebi za dramske tekstove. Samo na sceni. Ovako dijalog da pratim i ko je rekao i ko je ko, nisam bas tip za to. Svakako ne uzivam.

 

[bird again]

"Hazarski rečnik" Milorada Pavića (prvo izdanje 1984) zaista se često navodi kao primer rane hipertekstualne knjige, iako je napisana u štampanom obliku, pre digitalnog doba. Evo kako i zašto:

Zašto se "Hazarski rečnik" smatra hipertekstualnim?​

1. Struktura nalik enciklopediji:

• Roman je organizovan kao rečnik, sa odrednicama po abecedi.
• Nema linearnu naraciju; čitalac sam bira redosled čitanja odrednica.
• Postoje tri "verzije" (ili poglavlja) istih događaja: hrišćanska, islamska, i jevrejska perspektiva.

2. Čitanje nije linearno:

• Nema „početka“ i „kraja“ u tradicionalnom smislu.
• Čitalac se kreće kroz tekst kao kroz hiperveze, skačući između povezanih termina.
• Time knjiga imitira hipertekstualnu logiku — mrežu značenja, sličnu načinu na koji funkcioniše web.

3. Muška i ženska verzija knjige:

• Postoje dve verzije romana, koje se razlikuju samo u jednom pasusu.
• To podvlači koncept višestruke interpretacije, kao kod digitalnog izbora putanje.

Pavić kao "pre-digitalni hipertekstaš"​

Milorad Pavić je govorio:


Zato se danas Hazarski rečnik analizira i u okviru digitalne humanistike i teorije hiperteksta – iako je na papiru, njegovo iskustvo čitanja simulira digitalnu navigaciju.

U kontekstu digitalne književnosti​

• Hazarski rečnik je prethodnik elektronske literature (npr. Michael Joyce – Afternoon, a story).
• Savršeno se uklapa u postmoderno poigravanje narativom, značenjem i formom.
• U digitalnom obliku, knjiga bi mogla lako biti pretvorena u hipertekstualni sajt ili interaktivnu aplikaciju.

E sad imas WWW (World Wide Web - hipertekstualni metod organizacije sadrzaja) https://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web

ako uporedis datume Pavic zapravo pravi knjigu nekoliko godina ranije nego sto se pojavljuje hipertekstualni kompjuterski sistem.

Ali ni Pavic ni zvanicni WWW nisu originalni, neki rani eksperimenti sa alternativama u poredjenju sa uglavnom linearnim tekstovima se pojavljuju jos 1750 i neke....

Ja sam tu knjigu drugacije dozivela.

 

[Tu okolo]

Verovatno je ipak dosta ljudi i drugacije dozivelo.
Ja stvarno citam i sf i epsku fantastiku, masta mi nije strana. Pentrala sam se kao mala po kucnoj biblioteci i svasta tada aktuelno za odrasle vadila. I prilicno mi je slovo bilo mladji deo zivota nesto od cega se ne odustaje do kraja (sad selektujem drugacije). Ali npr i Predeo slikan cajem secam se da sam izvlacila i vracala i vise puta sam bila fazon e sad cu stvarno. I nije mi islo i to je to.

E setila sam se isto decje traumice. Robert Grevis Grcki mitovi, dva toma, manii format, tvrde korice, jekavica.
Puno fusnota koje cine tekst tesko prohodnim, a ticu se tipa izvora, druge literature itd. To mi je bas lomilo oci.
Mnogi su imali neko decije preradjeno izdanje kao pricice i onda ja kad ovo napisem zvucim kao debil.
A mozda ima i neka jos verzija ne znam, posto je delo cuveno.
Mislim da me odbilo od grcke mitologije, uopste nisam mogla da steknem sliku ko je ko i sta je uradio.

 

[Nemoguća Могућност]

Pa ja sam volela u OS, a bila su dostupna i neka mislim Nolitova izdanja koja su bila lektire mojih roditelja, dostampavana su. Zanimljivo. Recimo izbacila bih Zvezdu kec kao primer neke domace fantastike tada, nista posebno.
E srednje se nista ne secam, jer sam citala druge stvari. Kao da je tad vec krenula tendencija da to budu neki samo tuc muc selektovani odlomci...kao sto je sada.

Sada u OS moje cerke kontam da kadar sam ima neki izbor, a ostalo se svodi na odlomke iz citanke. Ja kao ljubitelj svoje lektire sam cekala i cekala da vidim sta se njima nudi. I dobili su nista, dok u trecem nisu zadali Belu grivu za zimski raspust uz puno izvinjavanja sto uopste zadaju.
Pogresan izbor za savremenu necitajucu decu, takvo je bilo odeljenje zaista.

Onda sam saznala da u lektiru kroz te odlomke ulaze i Hobit, pa Leto kad sam naucila da letim..dakle bas neki miks, ali deo valjda nastavnici selektuju hmm.
Susedno odeljenje je za to vreme przilo, jer im je takva bila uciteljica.

Do skole smo citale, alj jbg.

Srednja jeste Gilgames, Odiseja, blabla, Biblija, Romeo i Julija, Zbogom mojih petnaest da li osmi, da li prvi srednje, isto je za njih nezanimljivo. Ali to su sve neki odlomci. Mislim da je OS sad lepo prosarana, ali ako nema srece sa kadrom ne koristi se to. A prvi srednje je ostao klasican kao neki temelji opste kulture, pa se malo prati sa gradivom istorije, muzickog itd. To jeste pretezno dosadno prosecnom detetu, a mozda i prosecnom odraslom. Msm prosecnom u smislu da nema sad neka specificna interesovanja za te teme i oblasti.

Mislila sam da je ucitelji retardiran dok mi neki ljudi koji se time sire bave nisu objasnili da se program muci da se prilagodi sadasnjoj deci, cast izuzecima. A ovde se poklopilo sve kako ne treba i eto.

Mogu da skapiram da neko ni u moje vreme nije mogao da svari neka teza, deblja ili malo zastarelija dela, ja sam stvarno bila svastojed. Neko se i kasnije probudi. Ali ostalo mi je to drago i zao mi sto nema vise truda da se deci prenese nesto sto ce moci da ih dodirne.

Nemoj molim te da me pogresno shvatis. Citao sam ja lektiru, i mnogo vise od obavezne lektire. Ali ne pricamo o istom vremenu i i dalje se verovatno nismo odmakli od sustine.

Evo da pogledamo iz drugog ugla - kao primer - Vitezovic - Lajanje na zvezde.

Tematika univerzalna. Ali da li ce neko danasnje dete da uzme knjigu pa da je cita ili ce da pogleda inace izvanredno uradjen istoimeni film?

Sustina onoga sto zelim da kazem da je tehnoloski razvoj doveo do razlicitog resenja za istu stvar. Ocekujemo od ove dece da citaju knjige - njima je to neprirodno iako je neuporedivno korisnije za njih da zapravo citaju knjige, ali tesko da ce se to desiti. To ostavlja odredjeni pecat u nacinu kako oni vide svet.

Drugo. Kulture i vreme. Citali smo razne pisce sa raznih krajeva planete. Ali da li nas interesuju teme vezane za vreme i kuluturu u kojoj su ziveli junaci tih knjiga? Mozda da a mozda ne. Meni je taj neki 18-19 vek selektovano bio interesantan. Sa temama i dilemama tog doba. Insistirati da je to dobra literatura za citanje je po meni neprimereno a i ne daje izbor. Mnogo bolji bi bio izbor raznih tema iz raznih doba po izboru interesovanja deteta (sta ono zeli da nauci), uz opasku da tu postoji 'interesovanje', jer generacijski gledamo na istu stvar na razlicite nacine i interesovanje danasnje dece moze biti mnogo razlicitije od bilo kakvog naseg shvatanja sta je za njih dobro.

ja sam imao izbor citanja jer je biblioteka uvek bila puna. I kupovale su se knjige (i dan danas se kupuju) A sad sa tehnologijom biblioteka mnogo veca cak i u mom mobilnom nego sto bih normalno imao odstampano. Da ne kazem da imam knjiga u digitalnom obliku toliko da imam 3 zivota ne bih uspeo da ih procitam.

 

[Nemoguća Могућност]

Ja sam tu knjigu drugacije dozivela.

svi mi dozivljavamo knjige na subjektivan nacin, to je valjda bogatstvo koje se stice citanjem.

a sto se tice dozivljaja (i fantastike), citao sam Gospodara prstenova prvo na srpskom, a posle na engleskom - dozivljaj: potpuno razlicit. Totalno drugacija impresija, kao da sam citao dve razlicite knjige.

 

[bird again]

svi mi dozivljavamo knjige na subjektivan nacin, to je valjda bogatstvo koje se stice citanjem.

a sto se tice dozivljaja (i fantastike), citao sam Gospodara prstenova prvo na srpskom, a posle na engleskom - dozivljaj: potpuno razlicit. Totalno drugacija impresija, kao da sam citao dve razlicite knjige.

Verujem. Nije mi engleski tako dobar da to mogu. Super.

 

[Nemoguća Могућност]

Verujem. Nije mi engleski tako dobar da to mogu. Super.

Engleski samo prosiruje pristup tekstovima koji nisu uvek prevedeni. Recimo '3 body problem' sam prvo procitao na engleskom, a onda se pojavio prevod.

Ali nije uvek tako, nekad nesto se ne probije kod nas ili se dugo ceka. Znam na primer da je Ajnstajnova teorija relativiteta kod nas bila prevedena tek posle 75 godina.

 

[Džudi S]

hipertekstualnu

Ima mnogo strana u knjizi?

@Tu okolo

Slažem se kada je Guzelj Jahina u pitanju. Odlična je. U njenim knjigama mi ne smeta deskripcija. Da li mi veruješ da sam pre par meseci čitala " Decu Volge" a i dalje pomalo razmišljam o glavnom junaku.

Još jedna knjiga ostavlja još dugo, dugo utisak, posle čitanja. Reč je o ruskom piscu Zaharu Prlepinu i njegovoj odličnoj knjizi " Obitelj".

 

[Džudi S]

Pokušala sam da čitam "Hazarski rečnik" ali nisam pročitala do kraja.

Što se tiče lektire za decu, dobro je što je malo izmenjen program u odnosu na starije generacije. To je i prirodno jer današnja deca odrastaju brže od moje generacije, npr.

"Hajduk u Beogradu" je za čistu desetku i svi njegovi nastavci.

Ne znam da li je "Tajni dnevnik Adrijana Mola" u okviru lektire?

***

Ja nerado čitam epsku i naučnu fantastiku. Pročitala sam prvih pet delova "Praznika Zveri" Zorana Petrovića i to samo što smo na Fejsu prijatelji i nagovorio me je. Serijal mi se dopao, čekam nastavak, ali nemam želju da čitam ostale knjige iz te oblasti.

 

[Nemoguća Могућност]

Ima mnogo strana u knjizi?

po toku imamo tekst i hipertekst, a mozda imamo jos nesto tu sto jos nismo otkrili.
mozda i nemamo tekst jer je tekst podskup hiperteksta
kao sto mozda imamo nad strukturu kojoj je hipertekst podskup.
Jedina dimenzija koja tu eventualno moze da se uzme u obzir je vreme (tj verzije)

 

[Nemoguća Могућност]

Ja nerado čitam epsku i naučnu fantastiku.

sta preostaje?

 

[Baudrillard]

Krležu, oduvek.

Sigurno nisi pokušala Na rubu pameti, to mu je najbolji roman, potpuno drugačiji od ostalih, mnogo čitljiviji, iako i tu ima jedan deo pisan na kajkavskom narečju, ali to se može preskočiti, obožavam taj roman. Inače Krleža je dosta naporan za čitanje, zbog jezika, takođe i zato što prozu previše guši erudicijom.

 

[Ortak2]

Ivan Tokin ima novi roman.
Od njega sam pročitala:
Najnormalniji čovek na svetu
Pas
Molekuli (priče)
Neli (važi za najbolji sa liste, meni lično su bolja prva dva)

Ovaj poslednji hvale i previše, tako da unapred mislim da je isforsiran, ne znam.
U bibliotekama ga još nema, stigao je u knjižare, 990 dinara.
Nije mi hitno, sačekaću biblioteku, ja kupujem samo filozofiju.

 

[Ortak2]

Mnoge knjige su mi se urezale u pamćenje. Šteta što neke dobre knjige nekako zaboravim, nije mi jasno kako mozak funkcioniše, zašto neke knjige zapamtim a znam da sam čitala i bolje, evo urezao mi se "Čitač" (Bernharda Šlinka ) i "Banda snova" od Luke di Fulvia.

Totalno različiti žanrovi, pre svega...

Što se filozofije tiče, bolje da prećutim jer sam početnik, bavim se tim poslednje tri godine i došlo mi je da neke od njih gurnem niz stepenice (kao Gete Šopenhauera)

 

[Lagerta]

Sigurno nisi pokušala Na rubu pameti, to mu je najbolji roman, potpuno drugačiji od ostalih, mnogo čitljiviji, iako i tu ima jedan deo pisan na kajkavskom narečju, ali to se može preskočiti, obožavam taj roman. Inače Krleža je dosta naporan za čitanje, zbog jezika, takođe i zato što prozu previše guši erudicijom.

Upravo zbog poslednjeg navedenog nisam ni pokušavala da čitam ostala njegova dela.

 

[Наутилус]

"Hazarski recnik" i "Lovac u zitu". Koliko god puta pocinjala, jednostavno nisma stigla dalje od 50-te a i to je bio smor i niceg se ne secam..

A umem da "trpim" inace i do 100-te stranice kada se posle "isplati"....ali ovo nikako.

Исто.

 

[mali roker]

Mislim da zapravo jeste sada Hajduk u lektiri, ali u tom opcionom. Makar prva.Tako da nisu je citali. Bar ne celu..cek.mislim da ima odlomak u citanci, jednoj od.
Sve rade u odlomcima.

Ja sam obozavala prvu, druga msm da sam je citala, ali da je vec izmakla mom detinjstvu.
Ima.film sada.

Hajduk jeste ubačen u lektiru ali ne kao obavezan, ćera je dobila spisak obaveznih knjiga za 7 razred.
Tu je i Uroš Petrović.
Od obaveznih tu su Mika Antić
Leto kad sam naučila da letim.

 

[mali roker]

Jedna od knjiga koju nikako ne mogu da pročitam je Andrićeva Na Drini ćuprija.
Započnem i stignem do neke 50strane i ni makac.
Bila je tu još jedna knjiga koju sam iz radoznalosti počela da čitam, ali mi je bila toliko mučna da sam odustala.
Oni opisi su me baš uznemirili
Tačan naziv sam zaboravila
Mislim da se zove 7000dana u Sibiru.

I da nedavno sam uspela da pročitam knjigu Instikt, čitala sam je nekih 5meseci.

 

[Tu okolo]

Ima mnogo strana u knjizi?

@Tu okolo

Slažem se kada je Guzelj Jahina u pitanju. Odlična je. U njenim knjigama mi ne smeta deskripcija. Da li mi veruješ da sam pre par meseci čitala " Decu Volge" a i dalje pomalo razmišljam o glavnom junaku.

Još jedna knjiga ostavlja još dugo, dugo utisak, posle čitanja. Reč je o ruskom piscu Zaharu Prlepinu i njegovoj odličnoj knjizi " Obitelj".

E sad si me odusevila, jer sam bas htela uz Jahinu da pomenem i Obitelj kao savremeni klasik, za mene.

Nisam, zato sto si me pitala za pisca. A meni je Prilepin neujednacen ili bar ono sto sam citala. Uglavnom price, od kojih su neke dobre. Ne mogu ni da se zapravo setim da li sam citala jos neki roman, cak mislim da nesto neveliko jesam..ali, nije mi ostavilo utisak. Ne znam da li krije jos neki biser.

Obitelj zaista ima likove koje kao i Jahinini ostanu da razmisljas.

Samo jos jedan roman uz ove mi je ostavio jednako utisak za policu na vrhu, od realtivno novijeg.
Jakovljeve lestvice, Olge Tokarcuk. Ne znam zasto, meni je jos od srednje skole intrigantna tema kada je neko u ulozi Isusa ili slicnoj, da li on veruje da je zaista posebno bice na misiji, da li se transformise, da li glumi itd Moze to i na raznim nizim, manje da kazem cistim nivioima, da se postavi kao pitanje, od vladara, popova, ajmo i muzickih pokreta, bilo koga ko treba da povede masu i uĺazi u neku ulogu. Harizma je teret, sta je unutra zaista. Ali naravno ako se prati kao neko predodredjenje, ako je uloga sudbiniska, jaca je tema. Tako da me je knjiga prvo tematski pogodila u tu vrstu razmisljanja, a onda kako je napisana.

Sa druge strane Olga Tokacurk ima dosta hermeticne ostale krace romane i moracu da pokusam ponovo, niceg se ne secam!


Ulicka mi nije legla na nacin kao Jahina. Citala sam dva romana koja je imala biblioteka (morala bih da pogledam tacne naslove). Jedan mi se dopao, medjutim ima oscilacije, ima odlicne delove, a ima i nekako slajfovanje i hladna je, ne klizi. Prosledjivala sam i mom tati. Zanimljivo mi je da je njegov utisak kao da je ona mnogo odjednom pisala, a onda nije stigla da uradi neko zavrsno brusenje kad je krenula da to ranije napisano redom objavljuje. Samo predpostavka, mada se i uklapa mozda u biografiju.
Vredi citanja, odlican je ona autor, ali prosto nije mi uskocila u onaj trio koji mi je bas, bas ostao.

Volela bih ako imas jos neku ideju za mene.

 

[ReRe7]

Hazarski rečnik mi je jedna od omiljenih knjiga, pročitala sam verovatno sva Pavićeva dela. Razumem da je nelinearna i nestandradna forma nekog dela problem, takođe, mnogo je simbola iz religije, astrologije. Meni je to zabavno.

Tema je šta ne volim.
Ne volim sage o nekim porodicama, o teškom životu ljudi na nekom prostoru gde pratim njihov razvoj. Posebno, ako je Balkan u pitanju. Kuić je sigurno dobro napisala i sa razlogom hvaljena ali ja ne mogu te teške teme bez primese fantastike, lucidnosti u pisanju. Pisanje kao neka hronologija, realizam, istinitost, gde je upadljivo da je to istina. Odbojno mi je da čitam sve što je previše intimno. Neprijatno mi je kada se pisac ogoli o svom ličnom problemu ili kada piše da bi nešto sačuvao od zaborava. To su za mene teške knjige. Andrićeva Travnička hronika, i svašta nešto slično, obično klasici tog tipa... Smor. Nema veze što je to znalački pisano meni je to definicija teške i dosadne knjige. Teskobne.
Nekvalitetnih se nisam ni dotakla. Uglavnom se potvrdilo da je dobra procena što nisam ni otvorila neke knjige.
Osećala sam da mi nešto smeta kod Elene Ferante, bila sam u pravu.