Кнез Михаило Обреновић

Hvala vam braćo

Uveče je knezu priređena bakljada kakva u Beogradu do tada nije viđena. Beogradsko pevačko društvo je došlo pred knežev konak i otpevalo nekoliko pesama. Knez se, potom, sa balkona obratio okupljenom narodu:

"Hvala vam braćo"! Svaki čovek u svome životu ima dana radosnih i tužnih; ima dana srećnih i milih, koje ne zaboravlja, dok god živi. U uspomeni na te dane, nahodi snage za borbu života (...) Ko bi mu oduzeo uspomenu na te dane, taj bi mu oduzeo njegov život. Ja, kao čovek i kao vladaoc, danas, kad sam se među vas povratio, izabrao sam ovaj dan kao najmiliji, kog uspomena davaće život budućem mom životu. LJubav moga naroda prema mene, osećam je ovde, (tad je spustio ruku na prsa) u mome srcu. Ono mi daje uverenja, da bi moj narod bezuslovno pošao tamo, kud bi ga god ja poveo. A ja bi ga poveo, i povešću ga: opštem napretku, slavi njegovoj, i mojoj. U smrt, u život, ja ću s mojim narodom - srećan, veseo, a moj narod sa mnom će! Ja se ne varam u tome! Vera moja u to, ovde je (opet je spustio ruku na prsa)! Narod je moj ljubav moja, radost moja, snaga moja! Živeo narod! Živeo narod! Narod u kome sam ja ponikao, u kome ja živim!"

Uspeh srpske politike imao je odjeka i u Crnoj Gori. Dobijanje gradova srpskom knezu je čestitao i knez Nikola:

"njegovoj Svetlosti Knjazu Mihailu Obrenoviću, primite sa celim narodom srbskim iskrena i srdačna čestitanja od mene i moih Crnogoraca za krunisani uspeh. Ovaj je najsvetliji dan u istoriji preporođaja našega naroda, i ja se sa mojom Crnom Gorom pridružujem iz srca današnjem opštem veselju srbstva."


Tokom sledećih nekoliko dana, sva turska vojska je napustila Beograd; umesto turskih, Kalemegdan su od tada čuvali srpski vojnici. Turska vojska se povukla i iz drugih gradova, a na njeno mesto došla je srpska: 22. aprila, jedna četa, sa kapetanom Lazarom Cukićem na čelu, zauzela je Šabac; 24. aprila, četa predvođena majorom LJubomirom Uzun - Mirkovićem ušla je u Smederevo; 26. aprila u Kladovo je umarširala četa sa kapetanom Milutinom Jovanovićem na čelu.

Poslednji Turčin koji je napustio Srbiju bio je Ali - Riza paša, poslednji vojni zapovednik Beograda. Sa svojim haremom i činovnicima, paša je 6. maja krenuo ka Zemunu. Pred sam odlazak, paša je svratio u kuću svog prijatelja, poznatog beogradskog trgovca Hadži - Tome, na kafu i rakiju. U Hadži - Tominoj kući su se tad zatekli i Ilija Garašanin, Milivoje Blaznavac, Živko Karabiberović i mnogi drugi viđeniji Srbi. Iako su se Srbi radovali odlasku poslednjeg turskog paše iz Beograda, bilo im je žao odlaska Ali - Rize, u kome su videli više prijatelja nego turskog zapovednika. Lešjanin je zabeležio da je paša bio "... vrlo ljubezan i pristupan, kao što svi kazivaše, koji su s njim u dodir dolazili i o kome su se i od građanstva čuli uobšte najbolji glasovi."

Ali - Riza se trudio da u svim prilikama pokaže svoja prijateljska osećanja prema Srbima; često je odlazio u naše pozorište i na balove, a nije se ustezao ni da se, kako se priča, uhvati u srpsko kolo. "Tako se govori, da se ne pamti, da je koji turski paša u Srbiji toliko ljubavi kod Srba stek'o, koliko ovaj. I da bog da on bio za vavek poslednji koji je imao kakvu vlast na srbskoj zemlji", dodao je Lešjanin u svojim beleškama.
 
Žal za našim pašom

Tako je, odlaskom Ali - Riza paše iz Srbije otišao i poslednji predstavnik turske vlasti. Mnogima je tad izgledalo čudno što je predaja gradova izvršena bez krvi, a posebno je bio začuđujuće odnos pun poverenja koji je vladao između kneza Mihaila i Ali - Riza paše. Govoreći o paši, knez je uvek govorio "naš paša", a paša za kneza - "naš knez". Sve je to uticalo na nestanak onog osećanja mržnje koje su Srbi vekovima ispoljavali prema Turcima. Ovo osećanje je tad ustupilo mesto političkoj računici i mnogima se činilo izvesnim da uskoro Srbija i Turska zajedno stanu u odbranu Bosne, u slučaju da Austrija pokuša da je osvoji. Srbi su u to vreme smatrali da treba čuvati celinu Turske carevine sve dotle dok se ne stvore uslovi da se Turci proteraju iz svih krajeva naseljenih Srbima.

Glavnog neprijatelja nisu više videli u Turskoj nego u Austriji. Kad nije mogla da ga spreči, Austrija je pokušala da omete srpsko - turski sporazum o gradovima. Dva austrijska oficira su pokušala da pobune turske vojnike u Beogradu govoreći im da je sramno da predaju gradove bez boja. Kada je to čuo Ali - Riza paša naredio im je da smesta napuste Beograd. "Sirota Austrija", zapisao je Lešjanin. "Kad nemože ništa otvoreno a ona ide pa tako sitničarski buši; ali Srbi znadu, da je njen konzul nagovarao 1862. godine da se bombarduje Beograd, i da je njen konzul opet, koji u tri sata po ponoći trči knjazu u konak i budi ga iz kreveta, da mu kaže novost da se dobijaju gradovi, i ljubi se sa ađutantom; i da su ovo opet njeni oficiri."

Godine 1867, i poslednji "carski Turci" otišli su iz Srbije, ostavljajući za sobom turski barjak na Kalemegdanu, kao jedini simbol turskog suvereniteta nad Srbijom. Srbi to nisu shvatili kao kraj, već kao početak borbe za konačno oslobođenje celog naroda. O tome svedoči i kratka beseda koju je jagodinski prota Jovan izgovorio knezu Mihailu, čestitajući mu, u ime naroda svoga okruga, dobijanje gradova: "Narod, čestitajući ovu dobit, misli da to nije svršetak njegovi težnji, no naprotiv tek početak, i sad nastupa stanje, da se slobodno može raditi na onome, što svaki Srbin smatra za narodnu težnju i poslednji cilj, a to je ujedinjenje svih Srba."
 
Кнез Михајло Обреновић , једноставно навећа појава у ј модерној српској историји после Карађорђа , Петра II Петровића Његоша и неко коме је сам Књаз Никола нудио престо сматарајући га достојним носиоцем Србске Круне!
 
Poslednja izmena:
И ја искрено мислим да ту није у питању обрачун између династија.Иоле нормалн поборник династије Карађорђевић је био свестан да је Кнез Михаило радио на помирењу зараћених династија и њихових присталица
 
Руси нису сигурно , један од адута АУ на превласт над БиХ је био иза кулиса страх и русофобија да се баканске земље не би придружиле Русији и то би био крај Романско Германској доминацији у Европи!

Могли су га убити АУ што је после резултирало фрустрацијом и појавом Младе Босне и атентатом Гаврила Принципа на престолонаследника Франца Фердинанада , што би се превело "око за око , зуб за зуб"!
 
О односу Ј.Ј. Змаја и српске заграничне опозиције према кнезу Михаилу пише Коста Н. Христић:

За новосадску Заставу и женевску Слободу, кнез Михаило није био велики патриота на престолу него мрачњак и насилник, који свој народ држи у крутој полицијској стези и обесној самовољи...

Змај је, чинећи пакосну алузију на предају градова, донео слику београдског града са турском заставом и с подсмехом питао: "За то ли је требало руку, за то ли је требало гвожђа, то ли је тај план што је већи него Милоша и Ђорђа!" (Ово је референца на песму "Општинска кућа" Љубе Ненадовића где песник позива на напор да се подигне "заједничка кућа" за коју ће требати много руку, гвожђа и план већи од оног Милоша и ђорђа - оп. Бастиани)

А кад је 1876. године најпосле грануло пролеће којим се кроз читав низ година подсмехивао београдској влади, Змај се није одазвао њеном позиву да као лекар притекне у помоћ српским рањеницима и болесницима, него је тражио неке нарочите награде и положаје, који му се ни по каквом изузетку нису могле дати. Он је остао у Новом Саду да и даље пева на рачун српске владе, која је у тежак рат запливала, док су други туђински лекари дошли као добровољци на српска превијалишта и у српске болнице.
 
A ustvari je ubijen iz osvete. Je li to istina ili ne bas tako ?

Убијен је у организацији (рас)кнеза Александра Карађорђевића са циљем доласка на престо његовог сина Петра.

Детаљ са суђења помагачима атентата:

VI. О кривици Косте Антоновића.
Овај је код власти што ислеђиваше и код суда приликом претреса кривице Карађорђевићеве признао, да му је Карађорђевић 1864. год. казивао у Пешти, да је већ тада преговарао с осуђеним Пајом Радовановићем да се убије кнез Михаило и начини преврат у корист његове династије; признао је даље, да му је Карађорђевић и пролетос у почетку Маја месеца саопштио на своме спахилуку у Угарској, да је с реченим Пајом већ и уговорио и да већ ради с овим и овога браћом на предузећу томе, да се убије кнез Михаило и насилно начини преврат па доведе за кнеза његов син Петар; и признао је, да му је овом приликом Карађорђевић исказао још и то, да је на ово предузеће дао Паји и новаца преко свога настојника Андрије, и да је у тој радњи са Пајом и Андрија Рогић из Пожаревца.
 
Убијен је у организацији (рас)кнеза Александра Карађорђевића са циљем доласка на престо његовог сина Петра.

Детаљ са суђења помагачима атентата:

VI. О кривици Косте Антоновића.
Овај је код власти што ислеђиваше и код суда приликом претреса кривице Карађорђевићеве признао, да му је Карађорђевић 1864. год. казивао у Пешти, да је већ тада преговарао с осуђеним Пајом Радовановићем да се убије кнез Михаило и начини преврат у корист његове династије; признао је даље, да му је Карађорђевић и пролетос у почетку Маја месеца саопштио на своме спахилуку у Угарској, да је с реченим Пајом већ и уговорио и да већ ради с овим и овога браћом на предузећу томе, да се убије кнез Михаило и насилно начини преврат па доведе за кнеза његов син Петар; и признао је, да му је овом приликом Карађорђевић исказао још и то, да је на ово предузеће дао Паји и новаца преко свога настојника Андрије, и да је у тој радњи са Пајом и Андрија Рогић из Пожаревца.

Имам један предлог пошто сам упућен у историјат рада полиције на нашим просторима.Ево,да ја тебе испребијам и то да траје више дана,па да ти поставим једно пар питања чисто да видим да ли нећеш да потврдиш моју причу.Надам се да ово ниси схватио као претњу,јер ово је објашњење дато кроз претпоставку.Стварно без зле намере
 
Ђаво би га знао. Као и код Ђинђића, власти нису биле мотивисане да многе битне ствари испитају. Нпр. колико је била озбиљна намера да се после убиства кнеза преузме власт. Постоје индиције да је завера била свеобухватнијег карактера и подразумевала преузимање власти, што би упућивало да није у питању лична освета, него да иза убиства стоји нека организованија структура, нпр. присталице Карађорђевића.

Са друге стране, рећи да су Карађорђевићи имали интереса да убију Михаила ништа не значи, јер су и обреновићевске власти после убиства имале интереса да окриве карађорђевићевце.
 
Aj preporucite mi neku dobru knjigu o knjazu Mihailu. :D

Небих нарочито препоручивао књиге Слободана Јовановића о кнезу Михаилу из простог разлога што је његов отац суђен за тај атентат.

Препоручујем следеће књиге: Суд убицама кнеза Михаила, Преписка између кнеза Михаила Обреновића и српскога заступника у Цариграду Јована Ристића, Наша завршна реч (поводом дискусије о политици кнеза Михаила) од М. С. Пироћанца...
 
Небих нарочито препоручивао књиге Слободана Јовановића о кнезу Михаилу из простог разлога што је његов отац суђен за тај атентат.

Препоручујем следеће књиге: Суд убицама кнеза Михаила, Преписка између кнеза Михаила Обреновића и српскога заступника у Цариграду Јована Ристића, Наша завршна реч (поводом дискусије о политици кнеза Михаила) од М. С. Пироћанца...

Владимир Јовановић осуђен? Откуд то? Добро си погрешио или си нешто побркао.Истрага и јесте вођена у правцу да се оптуже Карађорђевићи, а полицијски методи су увек били исти.Мада и сам Јовановић наводи повезаност са Кнезом Александром, односно људима у земљи који су били са њим у вези.И утврђено је да је један од атентатора узимао новац од извесног трговца из Азање,блиског Карађорђевићу. У својим мемоарима, Љубица Љотић, супруга Александровог секретара и блиског пријатеља Владе, наводи да је Александар плакао као мало дете када је чуо да је Михаило убијен. Бивши Кнез Александар је по тражењу српске владе био затворен у АУ,али пошто нису поднети ваљани докази о његовој умешаности, пуштен је. Наравно,у Србији ваљани докази и нису били потребни, па им је сва имовина конфискована, а сви преостали сродници протерани.
 
Написао сам суђен а не осуђен.
Аустријски суд у Пешти га је ослободио наравно, као и све остале оптужене Карађорђевића, Трипковића, Станковића и Каравелова. Зашто су их прогласили невиним?
Истина можда лежи у одговору Илије Гарашанина на питање Ристе Бадемлића ко уби кнеза? "Убише га Турска и Аустрија преко несрећни синова ове земље."

Извесни трговац из Азање је вероватно Антоније Мајсторовић који је и стрељан као атентатор. Био је државни саветник за владе Карађорђевића. Остало је забележено да је тада оптужен за силовање девојчице од 10-11 годиина, што је заузимањем кнеза Александра заташкано. Ова епизода може да укаже много на морални профил обојице.
Иначе, Антоније је суђен као вођа "Мајсторовићеве завере" против живота кнеза Михаила још 1864. Српски суд их је све или ослободио или минимално казнио што речито говори о Михаиловој демократичности.
Али вук длаку мења али ћуд никако. Дотични Мајсторовић је из другог покушаја дошао главе Обреновићу.

76175268.jpg
 
Poslednja izmena:
Написао сам суђен а не осуђен.
Аустријски суд у Пешти га је ослободио наравно, као и све остале оптужене Карађорђевића, Трипковића, Станковића и Каравелова. Зашто су их прогласили невиним?
Истина можда лежи у одговору Илије Гарашанина на питање Ристе Бадемлића ко уби кнеза? "Убише га Турска и Аустрија преко несрећни синова ове земље."

Извесни трговац из Азање је вероватно Антоније Мајсторовић који је и стрељан као атентатор. Био је државни саветник за владе Карађорђевића. Остало је забележено да је тада оптужен за силовање девојчице од 10-11 годиина, што је заузимањем кнеза Александра заташкано. Ова епизода може да укаже много на морални профил обојице.
Иначе, Антоније је суђен као вођа "Мајсторовићеве завере" против живота кнеза Михаила још 1864. Српски суд их је све или ослободио или минимално казнио што речито говори о Михаиловој демократичности.
Али вук длаку мења али ћуд никако. Дотични Мајсторовић је из другог покушаја дошао главе Обреновићу.

76175268.jpg


Једино још остаје спорно зашто Илија Гарашанин бежи ужурбано кочијама са места злочина!?..........
 
Поштовани, без увреде, ви то озбиљно?
Илија Гарашанин је јурио кочијама у град да спречи преврат у чему је и успео. Његов син Светозар је рањен тог дана у Кошутњаку као ађутант кнеза Михаила..
 
Poslednja izmena:
Поштовани, без увреде, ви то озбиљно?
Илија Гарашанин је јурио кочијама у град да спречи преврат у чему је и успео. Његов син Светозар је рањен тог дана у Кошутњаку као ађутант кнеза Михаила..

Решено, бојао сам се најгорег због штурог описа тих детаља али гајим велико поштовање према Илији Гарашанину!
 
Није тешко, него ето, прича о Гарашанину који бежи са места убиства је очигледно кафанска прича из тог доба, заснована утолико што је Гарашанин заиста дојурио кочијом из Топчидера у град. Иако је у међувремену историја у ситна цревца објаснила где је ко био и ко је шта радио, та прича о Гарашанину преживе ево 150 година. Не замери, није ништа против тебе, него мене заиста занима тај начин на који анегдоте, вицеви а нарочито оговарања преживљавају током толико дугог времена.
 
Није тешко, него ето, прича о Гарашанину који бежи са места убиства је очигледно кафанска прича из тог доба, заснована утолико што је Гарашанин заиста дојурио кочијом из Топчидера у град. Иако је у међувремену историја у ситна цревца објаснила где је ко био и ко је шта радио, та прича о Гарашанину преживе ево 150 година. Не замери, није ништа против тебе, него мене заиста занима тај начин на који анегдоте, вицеви а нарочито оговарања преживљавају током толико дугог времена.

У некој од својих ретких проза Јован Дучић је рекао позивајући се на неки грчки извор који описује Стефана Дечанског као мирног , спокојног и побожног краља!

Србе као народ пун интрига!

Све то има своје лоше стране , као ово конкретно , али има и добре , јер је у доброј мери усмена књижевност , као и косовски мит очуван као усмени мит неколико векова да би стигао у руке првог писмењаковића , као и већина старих народних песама.
 
Небих нарочито препоручивао књиге Слободана Јовановића о кнезу Михаилу из простог разлога што је његов отац суђен за тај атентат.

Ако то није сметало краљу Милану и Александру не знам зашто теби смета?

Од средине 1872. Владимир Јовановић са породицом живи у Београду, где 1875. постаје члан Народне скупштине. Априла 1876. године постаје министар финансија у влади чији је задатак ослободилачки рат с Турцима. Кредит у иностранству није било могуће добити, па су преостали принудни зајам у земљи и реквизиције. Други рат 1877/78. финансирала је Русија, која је и сама заратила са Турском, па је све ишло много лакше. Губи место министра када предлаже порез на трговце, како би исплатио ратне дугове. Министар је кратко и 1880, а цела либералска влада пада на питању трговинског уговора са Аустроугарском.

Жесток је критичар следеће, напредњачке владе. Узастопно је биран за председника Српског ученог друштва, али није изабран у Академију наука када је формирана 1886. године. Почасни члан Српске краљевске академије постао је 10. фебруара 1892.

После абдикације краља Милана 1889. дугогодишњи је члан Државног савета.

http://sr.wikipedia.org/sr/Владимир_Јовановић

vj-1.jpg
 
@Специальный корреспондент

Не смета ми, може се и то читати, али не препоручујем, ту је оно најважније прећутано.
Није Михаила убила Русија како то Слободан увијено набацује читаоцу, него Карађорђевић.
Милан и Александар су по дневнополитичкој потреби амнестирали своје заклете непријатеље. Час их осуде, час их помилују. Зато су и прошли како су прошли. Са ђаволом се тикве не саде.

Хвала за слику. Први пут видим лик Стевче Михаиловића. Нигде не нађох његов портрет.
 
Poslednja izmena:
@Специальный корреспондент

Не смета ми, може се и то читати, али не препоручујем, ту је оно најважније прећутано.
Није Михаила убила Русија како то Слободан увијено набацује читаоцу, него Карађорђевић.
Милан и Александар су по дневнополитичкој потреби амнестирали своје заклете непријатеље. Час их осуде, час их помилују. Зато су и прошли како су прошли. Са ђаволом се тикве не саде.

Хвала за слику. Први пут видим лик Стевче Михаиловића. Нигде не нађох његов портрет.

Милан амнестиао заклете непријатеље?! Па Милан је уклањао и своје умишљене а камоли заклете непријатеље, код њега се лако губила глава, а о робијањима и прогонима да не причамо. Далеко су последњи Обреновићи били од наивних и добродушних,како покушаваш да их представиш.Људи су били уверени да им је Србија богом дана и да могу да газе преко свега, и преко људи.Можда су зато прошли ,како су прошли.
Ако си читао Јовановића, на који он то начин увијено пребацује сумњу на Русију? Врло је прецизно и јасно показао повезаност убица са Карађорђевићевим људима ,шта је ту прећутао?
 

Back
Top