Кнез Михаило Обреновић

[Pumpaj Dinstanović]

Slazem se, ali nacionalista u pravom i najboljem smislu reci. Ne kao neki danas... Bio je moderan, prosvecen vladar. Sigurno da je bilo i nezadovoljnih njegovom vladavinom, ali tako je uvek bilo i bice.

Da. Vrlo popularan je bio kod Bugara, pa čak i kod Albanaca (!).

 

[Lepi Laza]

Милан амнестиао заклете непријатеље?! Па Милан је уклањао и своје умишљене а камоли заклете непријатеље, код њега се лако губила глава, а о робијањима и прогонима да не причамо. Далеко су последњи Обреновићи били од наивних и добродушних,како покушаваш да их представиш.Људи су били уверени да им је Србија богом дана и да могу да газе преко свега, и преко људи.Можда су зато прошли ,како су прошли.
Ако си читао Јовановића, на који он то начин увијено пребацује сумњу на Русију? Врло је прецизно и јасно показао повезаност убица са Карађорђевићевим људима ,шта је ту прећутао?

Сећате се како Слободан у својеврсном резимеу својих дела о владама Обреновића пише како су сви владари убијани или протеривани оног момента кад су охладили односе са Русијом. А прећутао је главног организатора и финансијера атентата у Кошутњаку.
Могу износити детаље, коме је, када и колико Карађорђевић плаћао за атентат, где се и са ким договарао. Има обиље материјала ако вас интересује. Са именима, цифрама, датумима.
Уосталом шта је ту толико чудно? Зар се није и 1903. исто радило, чак и истог датума?

 

[NickFreakyrgios]

Сећате се како Слободан у својеврсном резимеу својих дела о владама Обреновића пише како су сви владари убијани или протеривани оног момента кад су охладили односе са Русијом. А прећутао је главног организатора и финансијера атентата у Кошутњаку.
Могу износити детаље, коме је, када и колико Карађорђевић плаћао за атентат, где се и са ким договарао. Има обиље материјала ако вас интересује. Са именима, цифрама, датумима.
Уосталом шта је ту толико чудно? Зар се није и 1903. исто радило, чак и истог датума?

Слободно , није ли то циљ овог форума , као и саме историје?

 

[Lepi Laza]

Наравно. Са великим задовољством.

 

[DareS]

Сећате се како Слободан у својеврсном резимеу својих дела о владама Обреновића пише како су сви владари убијани или протеривани оног момента кад су охладили односе са Русијом. А прећутао је главног организатора и финансијера атентата у Кошутњаку.
Могу износити детаље, коме је, када и колико Карађорђевић плаћао за атентат, где се и са ким договарао. Има обиље материјала ако вас интересује. Са именима, цифрама, датумима.
Уосталом шта је ту толико чудно? Зар се није и 1903. исто радило, чак и истог датума?

Сигурно да треба изнети податке.Радознало чекам детаље.Наравно, као и извор тих података.

"Уосталом шта је ту толико чудно? Зар се није и 1903. исто радило, чак и истог датума? "
-Да,крваво коло започето 1817. је много зла донело.

 

[DareS]

Кнез Михаило иза себе није оставио законитог наследника.У браку са Јулијом није имао деце.Али је зато имао два ванбрачна детета.Један је био смедеревски трговац Михаило Теодоровић, звани Мика Копилан, око кога се сам Кнез није изјашњавао,али са којим је био у неком контакту и помагао га.Други, да кажем, потврђени,био је Вилхелм- Велимир Теодоровић.Док је Кнез живео у изгнанству, током 1848. је боравећи у Рогашкој Слатини био у вези са Маријом Бергхауз ,која му је у мају следеће године родила сина.Кнез није улазио у брак, девојци је купио кућу и дао јој мираз да се уда, а за дете је плаћао издржавање.По повратку у Србију, и Вилхелм- Велимир је дошао у Београд, јер је Кнез био незадовољан како се мајка стара о њему.У Београду , наравно, није живео са оцем, живео је код Кнежевог пријатеља Стеве Тодоровића и ту се школовао, али је знао ко му је отац.Када је дете 1858. доведено тада остарелом Милошу,он га је узео на колена,љубио у косу и плакао.И сам Кнез је био доста пажљив према сину,а интересантно је да га је и Кнегиња Јулија радо примала и показивала симпатије према њему.Сам Велимир је био питом и скроман младић, одлично је учио.Телесно савршено развијен, одличан мачевалац и јахач, заљубљен у Хомерову Илијаду и српске епске песме, које је волео да рецитује.Кнез је намеравао да га о пунолетству јавно призна и озакони и да му презиме Обреновић.Године 1866. митрополит Михаило је крстио младића и сада се званично звао Велимир.Осим физичке сличности са оцем,било је и велике сличности у манирима и племенитости.Следеће године је велимир отишао у Женеву на студије,и ту се једном приликом сусрео са оцем,који је задовољан сином, тада поклонио прстен.Следеће године је дошло до катастрофе у Топчидеру и тада за Велимира настају лоши дани.Прво су Кнежева родбина, сестре,па и бивша жена Јулија, навалиле на Кнежеву заоставштину и разграбиле је,а Велимир је једва успео да задржи једно имање у Влашкој.Затим је нови српски владар, Милан, забранио свом брату повратак и боравак у Србији,чак је у својој ничим изазваној параноји прогонио и оне у Србији са којима је Велимир био у контакту и преписци.
После једне несрећне љубави,када је кћи руског посланика одбила његову брачну понуду,Велимир се потпуно повукао из јавности у своју вилу на Тагернском језеру и живео за успомене, књиге, позориште и концерте.За време српско -турских ратова се пријавио као добровољац ,али је одбијен,па је слао прилоге српској војсци.За време рата са Бугарима, послао је војсци 700 угојених свиња.Давао је и велике прилоге Народном позоришту,а обилато је помагао и српске студенте.Умро је 1899. у Минхену.Цело своје имање оставио је српској нацији за просветне циљеве.Та његова задужбина се звала Велимиријанум. До краја живота се дописивао и посећивао са Кнегињом Јулијом.

 

[Крагујевчанин]

Тема нам је кнез Михаило Обреновић,а не династичко препуцавање које на овом форуму константно воде присталице Обреновића.Ако се расправа настави молим администратора да закључа тему.

 

[Крагујевчанин]

Da. Vrlo popularan je bio kod Bugara, pa čak i kod Albanaca (!).

Појасни

 

[NickFreakyrgios]

Најпростије речено и ако ја нисам питан , радило се о свеопштем српском устанку и уједињењу свих Срба а нарочито под турском влашћу наравно да су интерес у томе видели и Бугари и Албанци!

Као и што је Карађорђе пре 2 повратка у Србију био изабран за заједничког вожда устанка Срба ,Бугара , Грка вероватно и Арбанаса дошао јеса Милошем Теодоровићем Обреновићем да разјасни детаље око овога и стратегије Србије и вероватно око превласти , уместо тога је убијен!

 

[DareS]

У време Михаилових великих припрема, како дипломатских, тако и војних, за ослобођење свих Срба од туђина, Стеван Каћански му посвећује песму,тада веома популарну:

Давно на те Призрен гледа,
Где те српска круна чека,
Да т' аманет царски преда
Душановог славног века,
Царски позив,свети глас:
"У бој,у бој води нас!"
Да се цело Српство споји
Под слободе сунцем јасним
И застава бојних твоји'
Под знамењем славним,красним,
Цело Српство,један глас:
"Хура! У бој води нас!"

 

[Lepi Laza]

Сигурно да треба изнети податке.Радознало чекам детаље.Наравно, као и извор тих података.

"Уосталом шта је ту толико чудно? Зар се није и 1903. исто радило, чак и истог датума? "
-Да,крваво коло започето 1817. је много зла донело.

Покретач теме прети закључавањем ако наставим. Ви лично сте солидан зналац историје, мало острашћен. Нисам ја никакав апологета Обреновића, знам да је Милан коцкао и јурио жене, да су радикали неправедно осуђени због Ивандањског атентата, да је Драга била руски шпијун, да је Милош из обести убио свог познаника у Крагујевцу итд. Али они и Карађорђевићи не могу се поредити ни по резултатима, ни по методама. Први су државници, други су белосветски хохштаплери (не сви).

 

[Пресретач]

Покретач теме прети закључавањем ако наставим. Ви лично сте солидан зналац историје, мало острашћен. Нисам ја никакав апологета Обреновића, знам да је Милан коцкао и јурио жене, да су радикали неправедно осуђени због Ивандањског атентата, да је Драга била руски шпијун, да је Милош из обести убио свог познаника у Крагујевцу итд. Али они и Карађорђевићи не могу се поредити ни по резултатима, ни по методама. Први су државници, други су белосветски хохштаплери (не сви).

Одакле ти податак да је Драга била доушник Одељења Охране?

 

[Lepi Laza]

Одакле ти податак да је Драга била доушник Одељења Охране?

Владан Ђорђевић: "Крај једне династије" књига трећа
Пера Тодоровић: "Огледало (зраке из прошлости)"
Чедомиљ Мијатовић: "A Royal Tragedy"

 

[Пресретач]

Владан Ђорђевић: "Крај једне династије" књига трећа
Пера Тодоровић: "Огледало (зраке из прошлости)"
Чедомиљ Мијатовић: "A Royal Tragedy"

То су поговарања која не треба за озбиљно узети.
Јер се сад само намеће питање коју је државну тајну Драга предала и ком руском агенту је била на вези?
Уосталом да је то тачно Охрана је не би препустила завереницим и да пођемо од предпоставке да је руски доушник радило би се о дошнику са највишег нивоа а такви се никада не препуштају у туђе руке, тада Орхана није имала ни на једном Европском двору доушника ранга краљице.
Ако се некад пожалила руском дипломатском представнику не мора одмах да значи и да је руски шпијун.
Не би било лоше да поставиш неки цитат где се то наводи и на који начин ако није проблем?

 

[Крагујевчанин]

Покретач теме прети закључавањем ако наставим. Ви лично сте солидан зналац историје, мало острашћен. Нисам ја никакав апологета Обреновића, знам да је Милан коцкао и јурио жене, да су радикали неправедно осуђени због Ивандањског атентата, да је Драга била руски шпијун, да је Милош из обести убио свог познаника у Крагујевцу итд. Али они и Карађорђевићи не могу се поредити ни по резултатима, ни по методама. Први су државници, други су белосветски хохштаплери (не сви).

Не претим,само упозоравам да се једна лепа тема не упропасти.Задња реченица ми се не свиђа.Реално гледано обе династије су имале и добре и лоше владаре.Не могу се баш тако лако династије раздвојити

 

[Lepi Laza]

@Пресретач

Није она била доушник већ агент. Разлика је велика. Њен задатак је био да се уда за Александра и будући нероткиња угаси једну Русији непоуздану династију. Хартвиг из Азијатическог департмента је мозак операције. Да ли је на вези била са Мансуровим, Таубеом или Будзиловичем мање је битно. Нису проблем цитати али на некој ћемо другој теми.

@Крагујевчанин

Нећемо дирати лепу тему.

 

[Крагујевчанин]

@Пресретач

Није она била доушник већ агент. Разлика је велика. Њен задатак је био да се уда за Александра и будући нероткиња угаси једну Русији непоуздану династију. Хартвиг из Азијатическог департмента је мозак операције. Да ли је на вези била са Мансуровим, Таубеом или Будзиловичем мање је битно.

@Крагујевчанин

Нећемо дирати лепу тему.

Што се првог дела тиче,да ли је то истина или само интрига?

 

[Lepi Laza]

Истина је 100%. Краљ Милан је дошао у посед цедуљица које је размењивала са Руским посланством које је било прекопута Двора.

 

[Пресретач]

@Пресретач

Није она била доушник већ агент. Разлика је велика. Њен задатак је био да се уда за Александра и будући нероткиња угаси једну Русији непоуздану династију. Хартвиг из Азијатическог департмента је мозак операције. Да ли је на вези била са Мансуровим, Таубеом или Будзиловичем мање је битно.

To су неозбиљна нагађања баш исчитавам Владан Ђорђевић: "Крај једне династије" ХХХI Драга Машин и може се уочити презир код аутора према Драги, наводе се књиге, писма, итд. али то није ни приближно коресподенцији једног агента већ женски разговори.
Опет се намеће питање зар би Орхана која је преко генерала Грабова била присутна у Србији и имала добру сарадњу са Танасијем Тасом Миленковићем дозволила да се њен наводни агент од утицаја изложи завереницима који су имали покровитељство англофила и франкофила?
Не не би јер Драга Машин није била засигурно агент Орхане, она је била само објекат преко кога су англофраначке снаге престројиле Србију на свој колосек.

 

[Пресретач]

Истина је 100%. Краљ Милан је дошао у посед цедуљица које је размењивала са Руским посланством које је било прекопута Двора.

Краљ Милан је одао тајну коресподенцију између њега и руског цара Александра Аустро-Угарском двору што му Руси никад нису заборавили.
Тако да је касније свуда видео руске шпијуне.

 

[NickFreakyrgios]

Интересује ме ако неко зна оно што Словенци говоре да се Краљ Милан одрекао Дубровника у корист АУ , да ли неко зна да ми објасни ове детаље?

 

[Lepi Laza]

@Пресретач

Одлично сте приметили да су Руси пустили низ воду свог агента Драгу 1903. Разлог је једноставан - није могла да им одради посао јер је Александар осам дана пре атентата рекао румунском племићу Кузи да намерава да усвоји једног немачког принца и учини га престолонаследником. Зато су Руси били не организатори него неми посматрачи убиства.
Иначе, није назив шефа руских агената у Букурешту Грабов него Грабо. То му је псеудоним а право име је Будзилович. Белорус је иначе.

 

[Пресретач]

@Пресретач

Одлично сте приметили да су Руси пустили низ воду свог агента Драгу 1903. Разлог је једноставан - није могла да им одради посао јер је Александар осам дана пре атентата рекао румунском племићу Кузи да намерава да усвоји једног немачког принца и учини га престолонаследником. Зато су Руси били не организатори него неми посматрачи убиства.
Иначе, није назив шефа руских агената у Букурешту Грабов него Грабо. То му је псеудоним а право име је Будзилович. Белорус је иначе.

Evo citata iz dnevnika Tase Milenkovića

General reče još da ima velikih intriga, da se mora dobro paziti na sve, da se iščekuje iskrena pomoć, da ćemo obojica imati posla. I puno još koječega.
- Mi ćemo biti uvek spremni da vas pomognemo u svima poslovima, koji budu ciljali na korist Srbije i njenom Kralju - rekoh mu.
- Tako, bratac, tako.

Posle malog uvoda je mu izjavih i skromnu želju - da mi što bliže kaže o svojim ljudima, koje češće šalje ovamo na - Istok.
- Na svaki način - rekoh. To će biti nužno u interesu svih poslova...
- Jest, jest, imate pravo. Ja sam nameran da vas sa njima i lično upoznam.
- I to bi dobro bilo...
- Na moje ljude, znate, bratac, budite uvereni, možete se slobodno poveriti.
- Molim, molim.
- Vajsman - pomenu general prvo ime svojih agenata.
- Visman?
- Tako, jest on.
- Znam ga, slušao sam za-nj. On ima mislim nekakvu radnju u Sofiji. Representant des maisons de commerceks de St. Petersbourg, Moscou Odessa e.t.c. Takva mu je javna firma. I izvadih i pokazah iz moje fijoke kartu Vismanovu.
- Jest. Poznajete ga lično?
- Ne poznajem ga. Znam - žid je. Ruska policija služi se u više slučajeva židovima. Ali biva više puta da su nesigurni.
- Kako?
- Možda i grešim, ali mi se čini da je jedan Vaisman pre nekoliko godina stajao u poverljivim vezama i sa baronom Temelom (austrougarskim poslanikom).
- Pogrešno ste izvešteni. Ne dao Bog.
- Tako se nekako sećam, ostalo mi je u pameti, kada sam ranijih godina bio opet na ovom mestu - načelnik policije...
- N... - produži general ređati imena svojih agenata.
- Toga gospodina poznajem. On vam je po potrebi i dopisnik. Znam da često čas iz Sofije, čas iz Beograda šalje svoje dopise u petrogradske listove.
- Jest, tako je. Pa onda K...
- I njega znam. On je mahom u Sofiji. Sa njim se služi i bugarska vlada.
- B... - nastavi dalje general.
- Toga gospodina ne poznajem. Ne sećam se, da sam o njemu što slušao.
- On je naš putujući agenat. Istina - retko se bavi ovamo, na ovim stranama. Znate li što o P...
- Ima i njega zabeležena. Prolazi često kroz Beograd. Rekao bih da i on češće, kada ga trebaju, posluži i bugarskoj vladi. Slušao sam da ga bugarski Knjaz lepo pazi.
Sutra dan svratim u hotel „Pariz“ da vratim posetu generalu.
U hodniku, na gornjem spratu, naiđem na T... agenta austrijske policije.
Kad me ugleda - zbuni se.
Začudih se i sam.
- Otkud Vi ovde? - upitah.
- Putnik sam.
- Odakle?

Imao sam neku misiju kod barona Kakliče. Juče sam se vratio, pa sam svratio u vašu prestonicu.
- Mislite li da posetite?
- Baš hoću. Budite molim vas, uvereni, da sam jutros mislio na vas. Jelte, Vi ste sada opet sekcijon-šef. Hoću da budem slobodan, te da vam činim dosadu.
Ja krenuh dalje hodnikom, a on siđe niza stepenice hotela...
Zakucam na generalova vrata.
- Entreee, ču se odgovor.
- Pozor! - rekoh sa osmejkom, posle prijateljskog pozdrava.
- Šta to?
- Pazite se, austrijska policija tu uz vas.
- Za mene?
- Jest, za Vas.
- Istina?
- Istina. Sad sretoh jednog ovde u hodniku.
- Sukin sin, što će?
- Nanjušili da ste ovde. Hoće da saznaju vašu misiju. Prate Vas, to su prepredeni obešenjaci.
- Koja mu je numera sobe?
- Ne znam, pitaćemo dole portira.
- Đavo da ga nosi bestraga - dodade general, sve vrteći glavom.
I onda sedosmo, da mi priča svoje fantastične planove i da mi pokazuje neke svoje beleške.
Uveče, istoga dana, general Grabov dovede u Ministarstvo, da mi prikaže, svoga poverenika u Sofiji - Aleksandra Vismana.
Visman, po narodnosti Jevrejin, imao je komisionarsku radnju u bugarskoj prestonici. To mu je, naravno, bila samo firma. Glavni mu je posao bio - poverljiva politička agentura.
To beše čovek brbljiv, nasrtljiv. Pokazivao se da sve zna. Svaki čas, i ako u mome prisustvu, imao je sve po nešto da predlaže svome šefu, Grabovu, titulirajući ga uvek sa „vaše Visoko-blagorodije“...
Odmah, prvoga časa, Visman je učinio na me neprijatan utisak. Ništa mu nisam verovao. Nikada sa njim nisam ozbiljno govorio. I od prvoga dana držao sam ga dobro na oko. Nekoliko puta dolazio mi je kući - ali ja nisam hteo da budem kod kuće.

Je li vam bio general Grabov? - upita me Kralj, posle nekoliko dana, u svom kabinetu.
- Jeste, Veličanstvo.
- A, kako vam se čini?
- Kao i svaki Rus - otvoren čovek.
- Je li vam kazao svoje ljude?
- Jeste.
- Pa koji su? A?...
Kazah imena i pseudonime ruskih agenata...
- Je li vas general upoznao sa svojim namerama?
- General mi je mnogo štošta iznosio na razgovor. Ne znam da li je sve poznato Vašem Veličanstvu.
- Šta vam je govorio o papi?
- Već to zna, Veličanstvo - Rusi mrze Kralja Milana da mu ime ne čuju... Jako im je žao, što se posle abdikacije opet vratio u zemlju, da utiče na politiku Srbije. A tuže se, da im je za to i dosta para uzeo.
- Hm, hm, jeste. A kako je sada papi u Beču?
- Kralj otac udešava svoj departman u Johannes gasse No 16.
- Hm, hm, dakle će stalno ostati - dodade Kralj zabrinuto...
- Grabov je uzeo onda pod zakup jedno odeljenje u kući preko puta. Prozori gledaju jedni u druge. Jedno odeljenje svojih agenata general je već ataširao u Beč. Tamo ima da paze na Kralja oca. Da saznaju njegovo kretanje, njegove namere.
- A?... A?... A?... prihvati Kralj sa zadovoljstvom.
- Generalovi agenti staraće se da stupe i u bliže poznanstvo.
- Kako? Kako, prekide me Kralj.
- Oni će se starati, ako je moguće, da stupe i u poverljive veze sa poslugom Vašega oca.
- Dobro, dobro.
- I ako im plan ispadne, general će imati u rukama i korespodencije bivšega Kralja.
- A? A? - uzviknu kralj gotovo radosno...
- Samo - osmehnuh se. I bečka policija ne drema.
- A?... Kako? A?
- Jedan od najboljih njenih agenata V... prati i čuva Kralja Milana, ma gde da krene.
- On je uz Vašega oca od svanuća, po ceo dan, pa i noću, sve dokle Kralj Milan ne legne da spava.

Znači saradnja je bila na najvišem nivou.

Zatim treba pogledati da li su oni koje si citirao pripadali nekom tajnom društvu, jer Đorđe Vajfert je finansijski pomogao porodice zaverenika koji su postradali prilikom zločinačkog atentata na srpskog kralja i kraljcu.

Takođe se zna da je "na primer Đorđe Vajfert, (koji je) posle državnog udara pomagao porodice poginulih zaverenika", (V. Dedijer Sarajevo 1914. knj II, s 231.), a o tome postoje i dnevnički zapisi kapetana Milovana novakovića: "Otpočeo sam ozbiljno da radim na tome, da oni oficiri, koji su najviše kompromitovani oko zavere i sadanje korupcije i pretorijanstva u vojsci, skinu mundire. Ovo zahtevaju i mir i spoljini i unutrašnji interesi otadžbine, Kralja i vojske... Jutros doznadoh od mog klasnog druga i aktivnog zaverenika Dragutina Stojanovića, da je potpukovnik Stojko Đurić bio jedan od "Najžešćih". Od njega doznadoh i to da je učesnik u zaveri bio Đorđe Vajfert (dakle od civila: Avakumović, Genčić, Aca Novaković i Rajković sa Vajfertom) i da je on dao 50.000 dinara da se podeli kao nagrada oficirskim porodicama onih koji budu pri izvršenju dela poginuli" (D. Vasić n. d., s. 172).

"Masoni u Jugoslaviji 1764-1980" Zoran Nenezić

 

[Lepi Laza]

Погодак у центар. Хартвиг је био масон. Рецимо он је, преко Грабоа организовао Ивандањски атентат.
После преврата за првог секретара Руске мисије у Београд долази његов ортак масон Василиј Штрандман. Заједничким снагама су одрадили Сарајевски атентат.

 

[BugBug]

Kakvi crni masoni

Da li su to oni masoni- mastoni što ih pominje Miloš Bojanić na farmi da su držali monopol u prodaji svunjske masti u Srbiji?